Page images
PDF
EPUB

pl. колендари) (у Дубр.) vide колсђани. колёндати, дам, v. impf. (у Дубр.) am Chrijt= abend oder um das neue Jahr von Haus zu Haus gehen und gewisse Lieder singen, vespere natalitii Jesu Christi aut calen. jan. certa carmina canere ante fores. [cf. коледа].

ј. нехвала му!). Увалио му при комад [ко-| колёнда, f. (у Дубр.) vide коледа. лач?] у торбу (кад ко учини коме каку штету). | колендање, п. (у Дубр.) verbal, рои колендати. Ја му не спремам тамо колача, ih rathe ihm | колендар, колендара, m. (понајвише се говори nicht bort зи деђен; Да зла колача! Нијесам се надао томе колачу. 2) cin fleiner laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens mitbäckt. 3) ein laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, н. п. крени колач. 4) колач обруча, одређен број савијенијех обруча и свезанијех заједно. 5) у бунару, т. j. дрвен темељ на коме се зид почиње. [vide круг 2]. 6) (у Дубр.) госпођин дар справљеници. cf. [справа 2;] справљеница. колачара, f. игла што има на глави као колачић (по Србији и по Босни носе жене такове игле за капама), eine Wrt Shmuduabel, Haarnadel, acus.

[ocr errors]

коленика, f. 1) таслак од вретена, eine nodh
nicht ausgearbeitete Epindel, fusus necdum con-
fectus. 2) с обадвије стране заошиљено
дрво, као дружица, на које се суче пређа
(као на мосур), кад хоће да се спује.
колено, п. (ист.) vide кољено.

коленовић, m. (ист.) vide кољеновић.
коленце, n. dim. v. колено.

колачи, m. pl. кад отиду просци да претепују | колер, колера, m. (ист.) vide колијер. дјевојку (већ испрошену) и да уговоре кад колетање, n. vide махање.

schwingen, vibro.

колечкаш, колечкаша, m. н. п. во, који је одмах до колечака упрегнут.

колечке, f. pl. bie Räber am fluge, rotulac aratri.

ће је водити, онда се каже (на неким мје- колетати, там, v. impf. (у Ц. г.) као махати, стима, као н. п. у Јадру): отишли на колаче (ићи ћемо на колаче; били смо на колачима и т. д.); на неким мјестима говоре: отишли на прстен; на неким: на уговор, а на неким: на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, на на јабуку, на на уговор). колачина, f. augm. v. колач. колачић, т. 1) dim. v. колач. уштипак.

2) vide

хват] (in

колачки, ady, wie einen Bfabt [колач*
bie Döbe beben ниб піеберflanzen, im Hingen),
ut palum defigo.

Колашин, т. 1) град у Херцеговини.
као кнежина између Новога пазара и
Колашињанин, m. Ciner von Колашин:
њани и Колашињани

колиба, f. bіе Mütte, casa. [cf. кућерица].
колибаш, колибаша, т. бег Еnarantänebicner (ei=
gentlich ber ciner колиба vorjteht, н. п. у Земуну),
servus publicus qui pestis caussa separatos
observat.

колибица, f. bаѕ Sütten, casula.
коливка, f. (зан.) vide колијевка.

колијевка, f. (јуж.) біс 28iege, cunae. cf. [зинка,]
шика [2, бешика 1].

2)
Пећи. | колијер, колијера, m. (јуж.) ber Sragen, limbus
Гуси- collaris (?), frang. le collier. cf. јака [1, огр-
лица 3, ождријеље 2].

колик, колика, ко, 1) wie groß, quantus.
als groß, quantus.

колико, 1) wic viel, quantum.

2)

2) fovicl, quan

колебање, п. baš hwanten, fluctuatio.
колебати се, бам (колебљем) сe, v. r. impf.
schwanken, vacillo, fluctuo.
коловка, f. (ист.) vide колијевка.
коледа, f. од прије су ишла момчад уочи Бо-
жића од куће до куће те пјевала пјесме од
коледе, у којима се уза сваку врсту припи-
јева: коледо! Неколико овакијех пјесама коликогод, 1) foviel
наштампано је у првој књизи Српскијех на- | коликого,
роднијех пјесама 1841, а опомињем се да
сам још у дјетињству слушао у овакој јед- колинање, п. (зап.) vide кољенање.
ној пјесми како желе да им краве буду мли- |колинати, нам, (зап.) vide кољенати.
јечне, да намузу пун кабао млијека: Да колино, п. (зап.) vide кољено.
окупам, коледо! Малог Бога, коледо! И колиновић, m. (зап.) vide кољеновић.
Божића, коледо! Момчад она што играју и колинце, п. (зан.) vide кољенце.

tum: колико пијевац с прага може скочити.
3) н. п. доћи ће колико (је) данас, ко-
лико (је) сјутра, er fommt vielleicht heute noch,
quam proxime.

tumvis.

demum.

inmmer, quantumcumquе 2) foviel immer, quan

пјевају зову се колеђани. Овај се обичај колир, колира, m. (зан.) vide колијер. међу људима нашега закона готово са свијем | колица, п. pl. 1) dim. v. кола. 2) der Schiebe изгубио, али у кршћана још траје (cf. ко- farren, pabo. ленда, [колендар,] колендати). Читава коледа, рече се и сад кад иде много људи заједно.

колебани, m. pl. cf. [колендар;1 коледа. коленање, п. (ист.) vide кољенање.

коленати, нам, (ист.) vide кољенати.

количак (количак), чка, чко, augm. v. колик. колишан (колітан), шна, шно, dim. v. колик. коло, п. 1) н. п. воденично, од кола, баз Наб, rota. cf. [vide] точак [1]. - 2) ber Streis, orbis. 3) Art Tanz, chorcae genus [cf. хоро (оро)]: Ко се у коло вата, у ноге се

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[blocks in formation]

1. коље, п. (coll.) біе Bfähle, baš Pfah[werf, pali. 2. коље, (у Ц. г.) Жиße, Beit, tempus vacuum [vide кад 3]: није ми коље (а може се чути и: није ми коља, als genit.), т. ј. немам кад; Коме је путовати, није му коље дријемати; Нека зове и призивље, сад немам коље Ми немамо каде пити вино, Данас ни је коље ићи тамо Да јуначки мегдан дијелимо

кољевчар, кољевчара, m. (у Ц. г.)

himpfwort für einen Mann, convicium in virum, каo ниjе јунак, пего чува жену и колијевку. кољенање, п. [јуж.] baš Prüđen mit Snien, zo genibus comprimere.

коловрат, m. ber 2Baffermicbel, vortex. [vide |кољенати, нам, v. [im]pf. [јуж.] бити, гњечити вртлог]. кољенима, mit Ruien brüden, comprimo genibus. коловрта, f. чија реда по говеда, коловрта | кољено, п. (pl. gen, кољена) (јуж.) 1) баз ні, наврта, и т. д. fprechen Sie Dirten, inbem fie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort wegtreiben soll, formula pastorum, quis rejiciat pecus.

Коложен, Коложуна, m. велико брдо између
Црне горе и приморја (близу Будве), Кате
eines Berges, montis nomen.

коломаз, т. біс Wagenjimiere, axungia.
коломат, т. (у Ц. г.) н. п. на гумну, біс Сin=
fajfung, margo. Онамо су гумна потавањена |
камењем и жито се на њима слабо врше,
него се млати, а и коломат је унаоколо свуд
од камена, те се на њему може сједити, а
на њима се често и договара, а кашто и
игра.

коломија, f. вагаш у брду, баз Bagengelcije, or-
bita. [vide коловоз 1].

колоплет,
колосук,
колотуре, f. pl. на разбоју оно о чему висе
нити. сf. [колотурићи, колотурице, котурићи,
скочки,] шкољци, шкокци.
колотурићи, m. pl. (у Сријему)
колотурице, f. pl. (у Хрв.)

m. das Drehrad, rota torquens.

vide колотуре.

-

genu: бити коме до кољена, т. ј. први послије њега; Ти ћеш, Марко, први царовати, А ја ћу ти бити до кољена 2) das Gelenf, articulus: Па извади дурбин од биљура, Развуче га на девет кољена 3) н. п. у трске, а, geniculum. 4) die Generation (das Geschlecht), der Stamm, genus [ef. л0за 3, 2 нас 2, фамилија]: све до девет кољена; девето кољено може се узети; Проклето му

племе и кољено.

кољеновић, m. (у Херц.) cin Dienfc) von gutem alten Manje, von yamilic (кољено), illustri loco natus. [vide] племић, сf. оџаковић, кућић. кољенце, п. pl. (gen. кољенаца) dim, v. ко

љено: И понеси дурбин од биљура, Па му

пружи седам кољенаца

кољивий, на, но, (у Далм.) н. п. варићак (ше

нице), што се даје свештенику о креном имену (у име кољива).

кồьшво, n. gekochter Weizen, der bei dem Todtenmale (на даћи) инò am Fatrontage (на слави) vom Priester gesegnet, und von den Gästen verkoftet wirb, (triticum) silicernium, cf. панаија [панахија].

Колубара, f. Sluß in ber Ваљевска нахија, Ац- | кољикоњевић, т. у пјесми, Bferbejchlachter, qui

vius Serbiae, cf. Обница и Јабланица. колут, m. [cf. котур 1] 1) bie dhcibe, Surfjheibe, discus (wirb and jo geipielt, wie ber dioxos), 2) ber Heif, Hing, orbis, circulus. колутање, п. баз Spielen mit ber 2Surfjßcibe, disci lusus.

колутати се, там се, v. r. impf. die Scheibe

werfen, discum mitto. [cf. котурати се]. колутић, m. dim. v. колут.

колчак [*], m. 1) (н. п. у Србији) на чакширама, т. ј. закрпа на кољенима кад се чакшире продру; али кад се колчаци ударају | начине се једнаки, и по шву се пришију гајтани те се и не познаје да су чакшире закриљене, него би се могло помислити да су шаране. Гдјекоји и нове чакшире с ова

equos mactat: До сад смо се звали Краљевићи, А по сада кољикоњевићи

ком, кома, т. 1) (у Сријему) vide комина [1]. 2) [Ком] многа се брда тако зову, п. п. Ком у Васојевићима.

комад, комада. [комат] m. (го хоurior) bas Stüd, frustum. [cf. бокун, парче 1]. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) і. е. bas täglidhe Brot (lusfommen). комадање, п. 1) bas Bertüden, dissectio. 2) das Erzürnen, iracundia.

комадара, f. ракија од кукуруза или од другог каква жита, ber Rorubranntwein, vinum ustum e frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста хљеба и испеку, на искомадају у кацу и налију водом; кад то ускисне

и преври, онда пеку ракију. cf. хљебара комендатов, а, о, без ommanbanten, imperantis. [(љебара) 2]. комендатски, ка, ко, Rommenbauten, imperantium.

комадати, дам, v. impf. zerjtüđelu, disseco in
frusta.

комадати се, дам се, ѵ. г. impf. 1) н. п. ко-
мада се камен, zerfallen (in tüfe), dilabi.
2) sich erzürnen, irascor.

комадешка, f. augm. v. комад.

комендија, f. (mit bem Rhineśmus) bie Romöбіе, comoedia.

комендијаш, комендијаша, m. ber Romösiant, comoedus.

комендијашев, а, о, без Romöbianten, comoedi.

Комадија, f. сіin Drt in Ungern: Од Пишпека и комендијашица, f. bie Romöbiantin, comoeda од Комадије

комадина [коматина], f. augm. v. комад. комадић, m. dim. v. комад, баз tüdchen, fru

stulum.

комађе, п. (coll.) bie tüđe, frusta: Гладан пас

о комађу сања.

[Комани, m. pl. капетанија (племе) у Црној Гори; види 5. v. Будош.]

(mima, mulier scenica).

комендијашки, ка, ко, fomöbiantij, scenicus. комендирање, n. baš Rommanbiven, Соттанбо, imperium.

комендирати, комендирам, v. impf. fommanbicen (gebieten), impero, cf.vide] управљати: Прво јесте Лазаревић Луко, Који Шапцем коменДира градом

комање, п. баз Єtoßen mit ber Wand, 10 trudere | комешање, п. біє Bewegung, commotio.

manu.

[blocks in formation]

комарица, f. vide комарац.

комарник, т. баз Жев, обer ber Borhang gegen

die Zudringlichkeit der Müden, plaga ad areendos culices.

комарча, f. (у Дубр) некака морска риба, Met Ecejijd), piscis quidam marinus. [vide подланица 2].

комарчев, а, о, ber müde, culicis.

комешати се, шам се, v. r. impf. fih in Bewe= gung setzen, commoveri.

комидба, f. bаз 216blaten ber Rufuruzfolben, wobei ein Nachbar dem andern hilft, demtio foliorum a fructu zeae. [cf. гулидба]. У Србији понајвише беру кукурузе с комушином, на послије иду на комидбу, као на мобу, један комилац, миоца, m. ber (Rufuruz-) häfer, exдругоме те коме и пјевају и приповиједају.

corticator.

комин, комина, m. 1) (у Дубр.) bie Rüße, cu-
lina. [vide кухарница], cf. кужина.
2) der
Ranchfang, Schornstein, fumarium (ital. cammino).
cf. [vide] димњак.

комина, f. 1) bie Zreber, recrementum, н. п. ко-
мина од грожђа или као што се у Боци го-
вори од маслина по што се смељу и исти-
јеште. [cf. ком 1, браче, дроп, мезга 2, троп 2,
2) од ораха, біе деüne
тропине, џибра].
2)

комат, m. 1) vide комад: Откидује по комат и комат Докле обје сабље исјекоше

(у Ц. г.) мало, wenig, paululum: Од војске се комат одвојише

комати, мам, v. impf, кога руком дирати, гурати, mit der Hand stoßen, manu trudere: нe комај се.

коматина [комадина], f. augm. v. комат: Коматине на земљу бацише комац, мца, m. vide [1] стрмен. Комача, f. у Крбави једна главица, на којој кажу да су зидине од дворова Ивана Карловића. Ниже Комаче је село Комић. cf. Ком [2].

комбост, т. сіne Spcije von gefoßtem Gaucrfraut,

cibi genus, e brassica acida: исијече се кисео купус на проколе на се скува; на се онда залучи бијелим луком (или посне слачицом), и тако се једе (уз пост). комендат, комендата, m. ber Rommanòant, dux, Ова ријеч није била позната у Србији до године 1804, него је по том прешла онамо одовуд (из Сријема и из Бачке), [vide] поглавар, cf. управитељ: Та Јакова Српског комендата

Echale der Nuß, cortex nucis.

коминање, n. vide [комљење 1] комињање. коминати, нам, v. impf. (у Боци) vide [комити 1] комињати, н. п. орахе. коминача, f. (у Дубр.) vide пепељуша. комин (дивљи и питоми) m. (у Дубр.) трава, Art Pflanze, herbae genus [cuminum cyminum L.].

комињање, п. vide комљење [1]. комињати, њам, v. impf. (у Барањи) vide комити [1] (кукуруз).

KÒMHTH, MÂM, v. impf. 1) schälen (den Kukuruz), solvo cortice. [cf. коминати, комињати, комишати, комушати, гулити 2, корубати, љуштити 1, сужбати, чифуњати]. 2) ausförnen, grana eximere, cf. [vide] крунити. комице, vide накомице. комичење, п. verbal, v. комичити се. комичити се, комичим се, ѵ. г. impf. (у Ба

рањи) орах кад сазре да се може љуска с њега скинути, онда се комичи, fich jhälen lassen.

комишање, n. vide комљење 1.

комишати, шам, v. impf. кукурузе, vide ко-| комшилук* [копшилук], m. bіе Habarhaft, vi

мити 1.

комишкање, n. dim. v. комишање.

cinia. [vide сусједство]. комшо, m. (јуж.) vide коно.

кон, m. (у Сентандрији и у Славон.) іn бен Rebenšarten: од кона до кона, обer: од кон до кон, т. ј. од краја до конца, роn Wufang bis Ende, ab initio usque ad finem.

комишкати, кам, (у Боци) dim. v. комишати. комљење, п. 1) baš Woblatten, demtio foliorum. [cf. коминање, комињање, комишање, сужбање]. 2) das Auskörnen, exemtio granorum. Комнен, m. Жапnšname, nomen viri (vom grie= |1.кона, f. bіе Rambarin, vicina (hyp. v. коншијchischen zournrós?). ница): Кона кону преко плота звала

Комненија, f. Утаuenname, nomen feminae (Anna | 2. кона, m. (ист.) vide коно.

Com nena).

Конављанин, m. Ciner von Конавље.

кӧмнути, нём, v. pf. ударити чиме окомице, | Конавље, п. као кнежина у Дубровачкој др

einen Stoß geben, offendo.

комов, а, о, von Erebern, е recrementis.

комовача,

f. ber Zreberbranntwein, lora usta. комовица, комодљика, f. (у Ц. г.) vide лопух. комомиља, f. (у Дубр.) bie Kamille, [matricaria] chamomilla [L.?].

комоника, f. ber Beifuß, artemisia vulgaris Linn. (wird in der Batschka als Feuerschwamm gebraucht). [cf. комотљика].

комора, f. 1) (у војв.) біе Rammer, camera. [vide клијет 1]. сf. камара. - 2) (у Србији, Босни и Херцеговини) baš Gelbfuhrwejen, bie ebensmittel, commeatus: отишли да носе коморе; још нам нијесу коморе дошле. коморица, f. dim. v. комора 1. коморџија, * т. ber Sührer cines Badpferbes, ber Baffneht, meatuum ductor, agaso: И погуби девет коморџија

комостре, стара, [комоштре] f. pl. (по западн. кр. особито у кршћ.) vide вериге 2. комотљика, f. vide комоника.

комоштре, тара, m. [f. pl.] vide комостре. компа, f. (у Новом саду) біе Sähre, ponto. комрачење, n. vide кубурење.

комрачити, чим, v. impf, vide кубурити. комунитад, f. (у Паштр.) біe emciнбе, comSemeinse, munitas, cf. [vide] општина: У здравље главарах наше комунитади (кад се наздравља). комушање, п. баз фälen (ber ìüjje), excorti

catio.

комушати, шам, v. impf. н. п. орахе, ichälen, excortico. [vide комити 1].

комушина, f. 1) bie Blätter без Rufuruzfolbens наф бет комидба, folia zeae rejecta, cf. [лабудина, љуштика, перушина 2, слама 2, сужбина, шаш 2, шашовина 2,] ољвина. Боци) vide окомак.

комушје, п. coll. (у Хрв.) vide комушина. комушкина, f. (у Боци) vide окомак. комша, m. (ист.) vide [коно] комшо.

2) (у

жави, Катe einer Begens, regionis nomen. Конавока, f. Cine von Конавље. [cf. Конаока]. ковавоски, ка, ко, von Конавље. конагџија* [конакчија], m. ber Suartiermadher, designator hospitiorum.

конак,* т. 1) бег hof, aula, [vide] двор [1], cf. оџак: владичин конак, нови конак, стари конак, шарени конак (у Крагујевцу Милошев први двор). 2) das Nachtlager, mansio [vide ноћиште]: примио нас на конак; отишао да готови конак; Гдјено синоћ на конаку бјесмо На Загорју конак учинише Код Ченгијћа двора бијелога 3) bie Zagreije, diei iter: један конак хода; од Биограда до Цариграда има десет конака; Далеко је Тијана планина: Одавде је до мора сињега Равних, Зуко, тридесет конака, А уз море тридест и четири До Тијане високе планине ;| Уз планину кажу три конака, Бе је кула Костреш-харамбаше А далеко кости запијети Браћи нашој преко мора сиња Преко мора четрест конака Бе нам тамо своје вјере нема

конаковање, п. baš Wbjteigen, lebernaten, pernoctatio.

конаковати, кујем, v. impf. übernachten, perконачкија[*], m. vide конагџија. nocto. [vide] ноћити, cf. коначити.

конао, конала, m. (у Боци) ber Ranal, canalis. Конаока, f. vide Конавока. |конат, m. (у примор.) vide рачун [1]: Домаћи

конат на путу не ваља ништа.

коната, f. (у примор.) некака випска мјера, Art Weinmaß, mensura quaedam vinaria њем вина тридесет коната

y

конац, конца, m. 1) cin Smirnfaben, Smirn, filum. ef. конци. 2) baš Cube, finis, али се ријетко говори, н. п. томе нема ни краја ни конца; Све му каза од краја до конца 3) [Конаи] у Херцеговини поље у коме је варошица Љубиње.

коначење, п. bas Ucbernachten, pernoctatio.

комшија* [коншија], m. ber Rabbar, vicinus. ef. коначити, чим, v. impf. u. pf. übernachten, per[vide] сусјед.

комшијин (коншијин], а, о, без iambars, vicini. комшијница [коншијница], f. біе Hahbarin, vicina. cf. [vide] сусједа. комшијнски [коншијнски], ка, ко, nahbarlich, комшијски [коншијски], ( vicinorum.

nocto, ef. копаковати: На Чеву је војска коначила Бегођ свати коняк коначили Конда (Конда), f. ўranenname, nomen feminae. Кондија, f. усauenname, nomen feminae. кондијер, кондијера, m. vide кондир [1]: И кондијер жежене ракије

кондир, кондира, m. 1) (ст.) ber Beher, роси- |конци, кӧнаца, m. pl. ber 3wirn, fila [vide коlum [cf. кондијер]: Кондир вина од два- нац 1]: преде конце; купио сам конаца. наест ока Донеси ми кондир вина од кончање, п. baš Stiđen mit wirn, pictura acus три године 2) (у Сријему) у резању ви- et fili. нограда: кад се лоза на кондире одсијече, онда више роди.

конђа, f. убрадач женски (особито по Шумадији), eine Wrt weibliche Ropfbebeđung, vittae genus. [cf. туьга, џега].

коник, m. (у Ц. г.) пут за кола, Jahrweg, via. cf. коловоз [1].

коница, f. (у Барањи) Bagenjфоррен, recepta

culum curruum.

коно, m. (јуж.) һур. v. коншија. [cf. 2 кона,
комша, комшо].

коноба, f. 1) (по западн. кр.) [vide] подрум [2],
Reller, cella. 2) (у Хрв.) соба при земљи,
гдје се пије и јело готови, eine Art Schenke,
caupona. [vide гостионица]. У Сењу пјевају
људи иза гласа не само по конобама, него
и по улицама у по подне.
конобање, n. fümmerliches Leben vita parca.
конобар, т. 1) (по западн. кр.) vide кључар,

?) (у Хрв.) који има конобу, ein Sajtwirth,
caupo. cf. [vide] крчмар [1].
конобарица, f. 1) (по западн. кр.) vide кљу-
чарица. 2) (у Хрв.) жена која има ко-
нобу, біе Saftwirthin, caupona. [vide крчма-
рица].

конобати се, бам се, v. г. impf. трудом оти

мати се од зла и од сиротиње, fid fümmerlidh bebelfen, parce ac duriter vitam agere: добро се овај човјек коноба.

коноп, т. (по западн. кр.) vide [уже 1] кононац: Два пеливана не могу на једном конопу играти.

конопар, т. (у Дубр.) ber Seiler. restio. конопац, пца, m. ein Strid von Manf, funis cannabinus. [vide уже 1]. Конопац је од конопаља и добро је усукан, које само конопари граде; узица може бити и од конопаља и од вуне, али није усукана, него је оплетена и свака је жена себи плете; личина је усукана као и конопац, али је од лика и људи је сами праве.

кончати, чам, v. impf. н. п. чарапе, mit 3wirn
fticfen, pingo acu filo munita.
кончић, m. dim. v. конац.
коншија, * m. vide комшија.
коншијин, а, о, vide комшијин.
коншијница, f. vide комшијница.
коншијнски,

коншијски, ка, ко, vide комшијски.
коншилук, * m. vide комшилук.
коњ, коња, m. (gen. pl. коња) 1) baš 23fers,
equus [cf. нарин 2]: овчиј коњ, jcherzhaft für
магарац. 2) ber ftebenbe Étab im клис-jpiel.
[cf. Һералица]. 3) ber Naftab, im клис-
инб прстен-[pіel: два коња, три коња. 4)
(aud) коњиц) ber Steg über гусле, ponticulus.
cf. коњиц [3, кобилица 4]. (o anch frainij
кобилица).

коњаник,

коњак, m. ber Reiter, eques. [cf. атлија].
коњина, f. 1) augm. v. коњ. 2) Roßhaut,
pellis equina.
коњић, коњића, m. (у Рудничкој нахији) рач-
васто мало дрво (понајвише шљивово), које
се завуче одоздо у казанску лулу, те низ
доњи и дуљи његов крак иде ракија у по-
ставу. У Јадру је казанска лула на дну
шупља с доње стране, па се мјесто коњића
кроз ону јаму провуче као мала узичица од
влакна, те низа њу иде ракија. [vide мамак].
коњиц, m. (voc. коњицу) 1) dim. v. коњ (ст.):
Ја не гледам тавној ноћи доба, Нит' мој
коњиц мутној води брода Или му коњиц
орону? - Коњ јунака оставио На злу мје-
сту у Косову; Јунак коњу говорио: Ој ко-
њицу, добро моје! - 2) Кame eines Snjetts,
insecti genus. [vide виленски коњ]. 3) на
гуслама, vide коњ 4. 4) кочић на коме
витао стоји. - [Коњиц] 5) град на Неретви
између Босне и Херцеговине (пола га је Бо-
санско а пола Херцеговачко): Већ Турчина
Богом побратима у Коњицу бега Али-бега
6) манастир некакав: Манастиру бијелу
Коњицу

Конопља, f. Branenname, nomen feminae.
конопљак, m. [vide конопљиште ?].
конопљан, а, о, Manf, cannabinus. [cf. ку- | коњичак, чка, т. һур. v. коњиц.
дјељни].

конопље, конопаља, f. pl. ber Sanf, cannabis.
cf. [vide] кудјеља [1].

конопљика, f. bie Manfitaube, ber Sanfftängel, cannabis: танка као конопљика.

конопљичина, f. augm. v. конопљика.

коњичић, m. dim. v. коњиц.
коњички, ка, ко, Reiter, equitum: дванаест ко-
њичких сахата од Биограда.

коњобарка, f. (у Сријему) најсилнија вјештица,
која човјека с коња обара очима.
коњозобица, f. (у Хрв.) vide зобница.

конопљиште, n. Drt, wo Manf gejtanben, ager, in | коњокрадица, f. ber $ferbebieb, fur equorum. quo cannabis fuit sata. [cf. кудјељиште; ко- коњомора, f. и. т. велики бињаџија, који мори нопљак ?].

конопчић, m. dim. v. конопац.

контентати, там, v. pf. (у приморју) vide задовољити: Обећај а не дај, луду срце контентај.

коње, ein beftiger Weiter, eques vehemens. коњски, ка, ко, ferbe, equinus.

коњски босиљак, т. біс 28alomunge, mentha silvestris [1) mentha L.; - 2) mentha aquatica L.].

« PreviousContinue »