Page images
PDF
EPUB

15

[ocr errors]

20

[ocr errors]
[ocr errors]

25

[ocr errors]

66

[ocr errors]

„Ако волиш царству земаљскоме,
„Седлај коње, притежи колане,
„Витезови сабље припасујте,
„Па у Турке јуриш учините,
„Сва ће Турска изгинути војска ;
Ако л волиш царству небескоме,
„А ти сакрој на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле искерлета,
„Па причести и нареди војску;

Сва һе твоја изгинути војска,
„Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути.“
А кад царе саслушао речи,
Мисли царе мисли свакојаке :
Мили Боже, што ћу и како ћу?
„Коме ћу се приволети царству ?
„Да или һу царству небескоме ?
„Да или ћу царству земаљскоме ?
„Ако һу се приволети царству,
„Приволети царству земаљскоме,
„Земаљско је за малено царство,
„А небеско увек и до века. “
Цар воледе царству небескоме,
А него ли царству земаљскоме,
Па сакроји на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле искерлета,
Па дозива Српског патријара
и дванаест велики владика,
Те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,

30

35

[ocr errors]

40

45 50

55

60

На Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
с девет сина девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
У сваког је девет иљад војске,
"А у Југа дванаест иљада,
Па се биде и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Јуже стари,
и изгибе девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
и њиова сва изгибе војска.
Макош” војску три Мрњавчевића:
Бан Угљеша и војвода Гојко
И са њима Вукашине краље,
У свакога триест и.љад војске,
Па се бише и секоше с Турци :
Осам паша бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибoше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана доп'о,
њега Турци с коњма прегазише ;
и њиова сва изгибе војска.
Маче војску Ерцеже Степане,
У Ерцега млога силна војска,
Млога војска, шездесет иљада,
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,

65

70

75 80

Ал' погибе Ерцеже Степане,
и његова сва изгибе војска.
Маче војску Српски кнез Лазаре,
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам иљада,
Па разгоне по Косову Турке,
Не даду се ни гледати Турком,
Да камо ли бојак бити с Турци;
Тадби Лаза надвладао Турке,
Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову ;
Тада Лазу надвладаше Турци,
и погибе Српски кнез Лазаре,
и његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам иљада ;
Све је свето и честито било
и миломе Богу приступачно.

85

90

47.

!

M уси f C ш е д а н.
Вино пије Мусићу Стеване
У Мајдану чисто сребрноме“),
У свом красном двору господскоме;
Вино служи Ваистина слуга.
Кад се ладна поднапише вина,
Ал' беседи Мусиһу Стеване:
Ваистино, моје чедо драго !

5

42

Приповиједа се, да је Мусић Стефан бно из Мајдана у нахији Пожаревачкој.

10

[ocr errors]

15

[ocr errors]

20

[ocr errors]
[ocr errors]

„Ја ћу лећи санак боравити,
„Ти вечерај, па се напиј вина,
Па пошетај пред господског двора,
„Па погледај чистом ведром небу;
„Јели јасан месец на заоду,
„Јел” даница на истоку звезда;
„Јели нама путовати време
На Косово лепо полье равно
„На рочиште честитоме кнезу ;
„Јер знадеш ли, моје чедо драго,
„Кадоно смо на заклетви били
„Како нас је заклињао fіlіеже,
„Заклињао, проклињао љуто:
„Ко је Србин и Српскога рода,

„И од Српске први и колена,
„А не дош'о на бој на Косово,
„Не имао од срца порода!
„Ни мушкога ни девојачкога;
„Од руке му ништа не родилно!
„Рујно вино ни шеница бела;

„Рђом кап'о, док му је колена! : .
Леже Стева у меке душеке,
Повечера Ваистина слуга,
Повечера и напи се вина,
Па ишета пред госціодског двора
и погледа чистом ведром небу,
Јесте јасан месец на заоду,
Јест даница на истоку звезда;
Јесте њима путовати време
На Косово лепо поље равно
На рочиште честитоме кнезу ;

[ocr errors]

25

22

22

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

30

35 40

45

50

Па се шеthе коњма уахаре,
Па изведе два коња витеза,
Оседла и, и оправи лепо,
Једног себи, другог господару;
Па се шеһе у господске дворе,
И изнесе крстат свилен барјак,
На коме је дванаест крстова,
Сви дванаест од чистога злата,
И икона светога Јована,
Крсно име Мусића Стевана,
Прислони га уз господског двора,
Па се шеће горе на чардаке,
Да пробуди господара свога.
Кад је био чардаку на врати,
Коб га коби Стеванова .љуба,
Загрли га, па га и пољуби:
„Богом брате, Ваистино слуго!
„Вишњим Богом и светим Јованом:
„До сад си ми верна слуга био,
„Од јако си Богом побратиме,
„Немој будит” господара мога;
„Јер сам јадна зао санак вид°ла,
„Гди полети јато голубова,
„И пред њима два сокола сива,
„Испред нашег двора господскога,
„Одлетиіце на Косово равно
„И падоше међ Муратов табор,
„Гди падоше, већ се не дигоше ;
„То је, браћо, ваше зламеније,
„Бојати се, да не изгинете.
Ал' беседи Ваистина слуга :

55

60

65

« PreviousContinue »