Page images
PDF
EPUB

кола І.

ј. нехвала му !). Увално му црн комад [ко- | кoлeндa, f. (у Дубр.) vidе коле, ја. лач ?] у торбу (кад ко учини коме каку штету). колендіње, т. (у Дубр.) verbal. ppt колендати. Ја му не спремам тамо колача, іt rаthe ibm колёндар, колендiра, т. (понајвише се говори nicht Sort 34 gebcit; Да зла колача! Нијесам pl. колендіри) (у Дуб.) vidе колсани. се надао томе колачу. 2) ein fleiner Raib колен,дати, дам , v. impf. (у Дубр.) ат (брrijtBrot, den die Mutter für das Kind, bei Gelegen abend oder um das neue Jahr von Vaus zu Haus heit des Backens mitbäcft. 3) ein laih Vrot bei gehen und gewisse Lieder singen, vespere natalitii feierliben G3elegenbeiten, н. п. крсни колач. Jesu Christi aut calen. jan. certa carmina 4) колач обруча, одређен број савијенијех canere ante fores. [cf. коледа). обруча и свезанијех заједно.

— 5) у бу пару, коленнка, f. 1) тас лак од вретена, еіnе пос т. ј. дрвен темељ на коме се зид IIочиње. nicht ausgearbeitete Spindel, fusus necdum con[vide kpyr 21. 6) (у Дубр.) rociol, ин дар fectus. 2) с обідвије стране заошиљено

справљеници. cf. [справа 2;) справљевица. дрво, као дружица, на које се суче прења колачара, f. игла го има на глави као ко (11ao нa мoсур), кад xоthе да се снује.

лачић (по Србији и по Босни носе жене та- колено, п. (ист.) ville кољено.
кове игле за капама), eine {rt &фnuutirabel, коленовић, т. (ист.) vidе кољсновић.
Haarnadel, acus.

коленце, п. dim. p. колено.
колачи, т. pl. кад отиду просци да прстенују колер, колёра, т. (ист.) vidе колијер.

дјевојку (већ испрощену) и да уговоре кад колетање, т. vіdе махање. ће је водити, онда се каже (на неким мје- колетати, там, v. impf. (у Ц. г.) пао махати, стима, као н. і. у Јадру): отишли на ко chwingen, vibro. лаче (ићи ћемо на колаче ; били смо на ко- колечкани, колечката, т. н. ін. во, који је одлачима и т. д.); на неким мјестима говоре: мах до колечака упрегнут. отишли на прстен; на неким : на уговор, колечке, f. pl. Sіе diser am 2fluge, rotulac а на неким: на јабуку (на неким мјестима, aratri. као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, колиба, f. Sie Siitte, casa. [cf. куһерца]. на на јабуку, іна на уговор).

колибалі, колибанга, m. Ser X.uarantünebiener (ei. колачина, f. augm. p. колач.

gentliy Ser citer колиба porjtebt, н, н. у Земуну), колачић, m. 1) dim. р.

2) vide

servus publicus qui pestis caussa separatos уіштиilак.

observat. колачки, adv, mie einen fabt [колач* хват] (in | колибица, f. Sas Sittchen, casula.

bie Sibe beben mi nieperpitanje, int Stingen), коли віна, f. (зан.) vitle to.ијевка. ut palum defigo.

колијевка, f. (јужж.) sic 20liege, cunae. cf. [зика, ] Коланин, п. 1) град у Херцеговини. 2) ника [2, бешика 1].

као кнежина измеђ, у Новога пазара и Пећи. І колијер, колијера, т. (јуж.) Ser Stragen, limbus Колашињанин, m. Giler pon Iіолашни: Гуси collaris (7), frantz. le collier. cf. jaka[1, orpњани и Колашињани

лица 3, одијеље 2]. колебање, п. 3 суранбет, luсtuаtiо. колик, коляка, ко, 1) mie grоji, quantus. — 2) колебати ее, бам (колебљём) се, v. r. impf.

als groni, quantus. ichwanfen, vacillo, fluctuo.

кӧлико, 1) mic niel, quantum. --- 2) jopict, quanколёвка, f. (ист.) vidе колијевка.

tum: колико нијевац спрага може скочити. коледа, f. од прије су ишла момчал уочи Бо 3) н. ін. доћи ће колико (је) данас, ко

жиһа од куће до куће те пјевала пјесме од лико (је) сјутра, еr tоnnit pielleicht bеntе пос), кое де, у којима се уза сваку врсту припи

quam proxime. јева: коледо! Неколико овакијех пјесама коликоrод, 1) joniel inter, quantumcumque на штампано је у првој књизи Српски јех на- коликого,j dеmum. 2) soviel immer, quanроднијех пјесама 1841, а опомињем се да tumvis. сам још у дјетињству слушао у овакој јед- колинање, п. (зан.) vidе кољенање. ној пјесми како желе да им краве буду мли- колинати, нім, (за.) vidе коленати. јечне, да намузу нун кабао м..ијска: Д:. | колино, п. (зали.) vidе кољсно. окупам, колело! Малог Бога, колс до! и клиновић, m. (зап.) vitle кольснови. Божића, коле до! Хомчад она што штрају и колнце, п. (заін.) vilе кољенце. пјевају зову се колебани. Овај се обичај колир, койра, т. (заи.) vitle колије. међу људима нашега закона готојко са свијем і коалица, п. pl. 1) dim. p. кол. 2) der Schiebизгубио, али у киһана још тр:је (cf. Ito farren, rabo. ленда, (ко.ендар ,) ко..ендатн). Питава ко- | кі. чак (ко. і чак), чат, чко, augm. p. Колик. меда, рече се и сад кад и, е много људи коли піан (кол іі пан), ина, шно, dim. p. Бо. ик.. заједно.

коло, п. 1) н. п. во ценично, од кола, : lia, колеђани, m. pl. cf. [колендар ;] коледа. rota. cf. [vid-1 точак [1]. 2) der Kreis, коленање, п. (ист.) vide кo.љенање.

orbis. 3) Art Tanz, choreae genus [cf. коленати, нам, (ист.) vide кo.љенати.

хоро (оро)]: Ко се у коло вата, у ноге се

[ocr errors]

узда. 4) шупље коло, Sas Oarre, orbis. ковијем колчацима граде. 2) (у војв.) ber - 5) die Reifungszeit, 3. B. der Kürbije, Mies Muffmanicae genus.

Поттеп, н. п. прво коло, друго коло, и т. д. | 1. коље, п. (coll.) бie füblе, bаѕ fаblverf, pali. Коловир, Коловіра, т. брдо у Ловћену, аntе 2. коље, (у јц. г.) Дије, зеіt, tempus vacuum eines Verges, montis nomen.

[vidе кад 3): није ми коље (а може се чути коловой, а, [m.] 1) Ser 2lufityrer iin Rolota13, cho и: није ми коља, аlѕ gеnit.), т. і. немам

ragus. . 2) fig. der Anführer überhaupt, dux, кад; коме је путовати, није му коље дріпchoragus.

јемати; Нека зове и признвље, сад немам коловођица, f. која коло води, 20 njilbreviu ini Коље Ми немамо каде нити вино, Данас Kolotanz, choraga.

ни је коље иһи тамо Ди јуначки мегдан диколовоз, т. 1) пут куда иду кола, Sa3 (3eleije, јелимо

orbita. [cf. вагш, коломија, коник]. – 2) кољевчар, кољевчір, т. (у Ц. г.) ефinmpfwort [Коловоз) пут између Спука и Подгорице : für einen Mami, convicium in virum, kao thje Отидоше у коловоз тврди -- 3) (у Дубр.) јун:!!і, него чува :ену и конјевку. mjecen Abryct, Mionat August, mensis Augu- KO.chaibe, n. (jyz.] das Drücken mit Nuien, stus.

genibus comprimere. коловрат, т. Sеr yajjermitlet, Vortex. [vide | кољенати, нам, v. [im ]pf. (јуж.) бити, гюстити вртлог).

KO.belima, mit Sinien drücken, comprimo genibus. коловрта, f. чија реда о говеда, ко. Соврта | кољено, п. (рі. gen. кољені) (јуж.) 1) Ба: 3?ніе, Habpra, I T. A. sprechen die Dirten, indem sie,

genu: бити коме до кољена, т. ј. први поcinander zählend, durch diese Art los entscheiden,

слије њега; Ти ћені, Марко, први царовати, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort

А ја ћу ти бити до кољена

2) да е. wegtreiben joll, formula pastorum, quis rejiciat Іent, articulus: Па извади дурбин од биљура, pecus.

Развуче rа на девет кољена 3) н. п. у Колджун, Коломж бна, m. велико брдо између

трске, 24bjas, geniculum. 4) die Generation Црне Горе и приморја (близу Будве), і ате

(das Geschlecht), der Stamm, genus (cf. 103a 3, eines Verges, montis nomen.

2 нас 2, фамилија): све до девет кољена ; декіломаз, m. Sie agenjct miere, axungia.

вето кољено може се узети; Проклето му кӧломат, т. (у 14. г.) н. п. на гумну, Sie Gille

шлеме иконо. fajjung, margo. Онамо су гумна нотавінена | кольеновић , т. (у Херц.) cir ))ienje poin giteni на њима слабо вріне,

alten Banje, von ifamilic (Ko.beho), illustri loco него се млати, аи Коломат је унаоколо свуд

natus. [vide) илемић, cf. оцаковић, кућић. од камена, те се на њему може сједишти, а

кољенце, п. р. (gen. кол.еніці) dim. p. кои договарії,

љно: И понеси дурбин од биљура, IIа му игра.

пружи седам косата Коломија, f. ваган у брду, діз 25 gegeleije, orbita. [vide ko.10B03 1].

ко љивни, ні, но, (у Далм.) н. п. варићак (шеколоплет,

нце), што се даје свештенику о крсном колосўк, 3

m. das Drehrad, rota torquens. имену (у име кољива). кoлoтype, f. pl. на разбоју оно очему внее

KOLBO, n. gefochter Weizen, der bei dem Todtenпити. cf. [колотурићи, Колотурицце, котуриди,

male (ua Aahuimd am Patrontage (ua c.abu) скочки, школци, конци.

vom Priester gesegnet, und von den Gästen verfo: колотурићи, m. pl. (у Сријему)

jtet miro, (triticum) silicernium, cf. панаија

yilе колотуре. колотурице, f. р. (у Хрв.)

[панахија]. Колубара, f. Slufs in Ser Ваљевска нахијга, fu- І кољиконьевић, т. у пјесми, 4+feroejdblachter, qui yius Serbiae. cf. Обница и Јабланиці.

equos nactat: До сад смо се звали Краљекол ўт, m. [cf. котур 1] 1) sie e dəсibe, yurjjteibe,

виһи, А ІНо сада кољикоњевићи discus (wird and jo gespielt, wie der dioxoc). KÒN, kóma, m. 1) (y Cpujemy) vide Komuna [1]. 2) der Heif, Ring, orbis, circulus.

2) ( Ком] много се брда тако зову, н. п. kozýrâine, n. das Spielen mit der Surfcheibe, disci Ifом у Васојевићима. lusus.

комад, комідаз. [комаст] m. (1гончено) Stl; колутати се, там се, у. r. impf. Sie cccibe Stüdt, frustum. (cf. bokyli, mapie 1]. () (BOM

werfen, discum mitto. [cf. Kotypatu ce). ко.На ду ту ,а говеда чувати. Дан и Томад (н. колути., ni. lin. . Ко.тут.

II. Amit) i. e. das tegliche Prot (uustonmen). колчак [*], т. 1) (н. п. у Србији) на чаки - комадање, п. 1) St: 3erjtutfen, dissectio. 2)

рамі, т. ј. зігра на Кољснима кад се чali das Erziirnen, iracundia. шире про,дру; али кад се ко. чаци ударају кома,дара, f. ракија од кукуруза и. и 0,4 .Ру го

се једнаки, и по IIву се пришију kakla mura, der Nornbranntwein, vinum ustum гајтани те се и не познаје да су чакире е frumentis. Срб. такову ракију овако еку : закриљене, него би се мог.10 помислити да намнјесе доста хъеба и испеку, на иско.Масу шаране. Гдјекоји и нове чакире с ова дају у капцу и на..ију водом; кад то ускисне

кметьем

и Жито се

н: ЊИма се

Често

[ocr errors]

НаЧИНе

[ocr errors]
[ocr errors]

и преври, онда пеку ракију. cf. Хљебара / комендатов, а, о, без 5 оттанбаnten, imperantis. [(съебара) 2].

комендатски, кa, кo, fonimericanteit, imperanкомідати, дам, у. impf. erjtiitteli, disseco in tium. frusta.

комендија, f. (mit Sent fbineml5) Sie Rontökie, комідати се, дам се, у. r. impf. 1) н. п. ко comoedia.

мада се камен, зеrfаllен (in etite), dilаbі. комендијан, комендијанша, m. Ser Romöviant, 2) sich erzürnen, irascor.

comoedus. комадёнка, f. augin. p. комад.

комендијатев, а, о, Ses Ronijsiantеn, comoedi. Комадија, f. ein Jrt in lugeri: Од IIині некат и комендијаница, f. Die Roтoдiantin, comoeda од Комадије

(mima, mulier scenica). комадина [коматина], f. augm. p. комад. комендијанки, кa, кo, tonioiantiјсб, scenicus. комадић, m. dim. p. комід, раз Cticftbcи, fru- комендирање, р. ба? ?оштадіrен, (отпадо, stulum.

imperium. көмil,е, п. (coll.) bie Elite, fruѕtі: Гладан не комендирати, комёндирам, v. impf. Топтандiren о комају сіњі.

(gebiete), impero, cf. | vide) управ.љати : Прво [ Комани, m. pl. капетанија (племе) у Црној

јесте Лазаревић 1уко, lіоји IIапцем коменГори; види s. v. Будош.]

дира градом комање, п. Бtis Ctojiеn mіt bеr Paris, 1trulеrе | комешање, n. bie 93emcg, commоtіо.

коментати се, шам се, у. r. impf. jih in 24ereкомар, коміра, т. (у Дубр. комар, көміру:)

ging jeßen, commoveri. vile комарац : Игра коња комар момче м.1140 комидба, f. Sa3 21bblаtеп беr ѕtufirritstolbei, pobei Покрај һошка козје џигерице

ein Nachbar dem andern hilst, demtio foliorum комарац, рца, m. Sie ))utte, culex empis [cui.

a fructu zeae. [cf. гулидба]. у Србији ноpipiens] Lin!і. cf. комар, комарица.

највише беру кукурузе с комунином, на покомарда, f. (у Дубр.) vide [месарница | най

слије иду на комидбу, као на мобу, један calІННЦі.

другоме те коме и пјевају и приповиједају. комардар, ш. (у Дубр.) vidе месар[1], ка- комилац, миоца, m. ber (uturn;-) Сфüler, ex

corticator. комарица, f. vilе комарц.

комин, комна, т. 1) (у Дубр.) sie Ribe, cuKOMâpafik, m. das Net, oder der Vorhang gegen

lina. [vidе кухарница). cf. кужині. die Zudringlichkeit der Müden, plaga ad areen

Ranchiang, Schornstein, fumarium (ital, cammino). dos culices. .

cf. [vitle] димњак. комарча, f. (у Дубр ) некітка морска риба, 2lrt

KÖMHHa, f. 1) die Treber, recrementum, H. II. KOSeerijd. piscis quidam marinus. [vide 104.11.

мина од грожђа или као што се у Боци гоница 2].

вори од маслина ІІО ІІІто се смељу инстикомарчев, а, о, беr yiiitte, culicis.

јеште. [cf. ком 1, браче, дропі, мезга 2, трон 2, комат, т. 1) vide комад : (Откидује по комат и комат Докле обје сабље исјекопе

тропине, цибра). 2) од орaхa, Sie grüne

Scale der Nuß. cortex nucis. (у ц. г.) ма.10, benig, paululum: Од војске

коминање, п. vide [комљење 1] комињање. се комат одвојине комати, мам, v. impf. кога руком дирати, гу- комйнати, нім, v. impf. (у Гоци) vilе (ко

мити 1] комињати, н. п. орахе. paty, mit der Hand stoßen, manu trudcre: ne комај се.

коминaчa, f. (у Дубр.) vide пепељуна. коматина [комадина), f. augm. p. Комат: Ко- і комин (див.љи и нитоми) т. (у Дубр.) трава, матине на земљу бацие

Art Pflanze, herbae genus [cuminum cymiкомац, мца, m, vide [1] cтi мiн.

num L.]. Комача, f. у Крбави једна главица, на којој комињлье, п. vilе комљење [1].

кажу да су зидине од дворова Ивана liар- комитьати, њам, v. impf. (у Тарањи) vilе коловића. Ниіке lіомаче је село Комић. cf.

мити [1] (кукуруз). Ком [2].

комити, мим, v. impf. 1) jbilent (oen sinfirrus), KOMÓOCT, m. cinc Speije von gefochtem Sauerkraut, solvo cortice. [cf. коминати, комињати, комн

cibi genus, e brassica acida : rejete ce ki нати, комунисти, тулити 2, корубасти, љусео купус на прок0.10 Па се ску в ; 1:1 (е

Штити 1, сужбати, чируњатн]. – 2) all-siriеп, онда залучи бијелим луком (и. И посие сла

grana eximere. cf. (vide] KPYHUTH. чицом), и тај: о се једе (уз ост).

комице, vilе накомице. комендат, комендата, ш. Ser Romancait, lux. | комичење, п. perbal. p. Itомичити се.

Ова ријеч није била позната у Србији до омічити се, ісімічим се , v. r. impf. (у Багодине 1804, него је по том препла онамо рами) орах кад сазре да се може љуска с одовуд (из Сријема низ Тачке), [vide) | () њега скинути, онда се комичи, jih jcbileң главар, cf. управитсь: Та Јакова Српског Tajjcit. комендата

коми шање, п. vіdе комљење 1.

2) der

2)

комитати, нам, у. impf. кукурузе, vidе ко- | комшилук* [конин.1ук], m. Sie 92abarjcbaft, viмити 1.

cinia. [vide сусједство]. комишкање, п. dim. p. комитање.

ком шо, т. (јуж.) vidе коно. коминикати, кам, (у Боци) dim. p. комишати. көн, т. (у Сентaндрији и у Славон.) in seit KÒMbêile, n. 1) das Abblatten, demtio foliorum. Лебеitgartent: од кона до кона, обеr : од КОН

[cf. коминање, комињање, комнішање, суж до кон, т. ј. од краја до конца, рon 21nfang

бање). 2) das Ausförnen, exemtio granorum. bis Ende, ab initio usque ad finem. Кімнен, т. 2) апnsitae, nomen viri (rom grie. 1. коні, . Sie 9 афbarin, vicina (hyp. p. коншиjфііфен гоо vis?).

ница): Кона кону преко п.1ота звала Комненија, f. israнeтaпте, поmеn feminae (Anna 2. кона, т. (ист.) vidе коно. Comnen a).

Конављанин, т. Ciner non Конавље. көмнути, нём, v. pf. ударити чиме окомице, конавље, п. као кнеж:ина у Дубровачкој дрeinen Stoß geben, offendo.

Kabu, Name einer Gegend, regionis nomen. KÒMob, a, o, von Trebern, e recrementis. Кoнaвoкa, f. Gine pon Копав.ље. [cf. Конаока]. комовача,

кованоски, кa, кo, non Конављс. комовица, 5 f. der Treberbranntwein, lora usta.

конагција* [конакчија), т. бer Cartiermitter, комідънка, f. (у Ц. г.) vilе лопух.

designator hospitiorum. коммн..а, f. (у Дубр.) бie sfаmіlle, [matricaria]] конак,* т. 1) Ser Sof, aula, [vide] двор[1], chamomilla (L.?].

cf. оџак: владичин конак, нови конак, стари комбника, f. der Beifup, artemisia vulgaris Linn. конак, шарени конак (у liрагујевцу Мило

(wird in der Batschta als Feuerschwamm gebraucht). Ішев први двор). 2) das Nachtlager, man[cf. комотњика].

sio [vidе ноћиште): примно нас на Конак; комора, f. 1) (у војв.) Sie staninier, camera. [vide

отишао да готови конак; Гдјено сино на клијет 1). cf. камара. — 2) (у Србији, Бо

конаку бјесмо На Загорју конак учисни и Херцеговини) Ваз ўelofubriejet, Sіе Re:

ниние Код Тенгијһа двора бијелога 3) bensmittel, commeatus : OTHNJH da hoce KO

Sie I agreije, liei iter: један конак хода; од море; joiн Нам нијесу коморе дојІІ. е.

ТБиограда до Цариграда има десет конака ;

2a.jеко је Тијана планина: () давде је до коморица, f. dini. p. Itомора 1. коморџија,* m. Ser Tibrer eines Futpjeroes. Ser

мора сињега Равних, Зуго, тридесет конака, Pacffnecht, meatuum ductor, agaso: Il noryói

Ауз море тридесет и четири до Тијане ви

соје планине : Уз планину клас у три конака, девет коморија

" Т.е је кула Кострен-харамбане --- А далеко комостре, стара, [комоптрс] f. р. (по западн.

Ifости за нијети Браһи нашој преко мора сиња кр. особито укр?шһ.) vide вериге 2.

Преко мора четјест конака е нам тамо комот.љика, f. vide кoмoника.

своје вјере нема комоштре, тiргi, m. [f. pl.] vide кoмocтppe.

конаковање, п. 313 90bjteigen, llеbеrаdіtен, perкомпа, f. (у Новом саду) sie iilbre, polito.

noctatio. комрачење, п. vіdе кубуренье.

конаковати, кујем, у. impf. iibernatten, perкомрачити, чим, у. impf. vitle кубурити. комунйтад, f. (у Паштр.) sie (ветеінде, сот- | коначкија (*), т. vіdе конагција.

nocto. [vile] ноћити, cf. коначити. munitas, cf. [vide) општина: У здравље гла

конао, коніла, т. (у Боци) беr ѕtаnаl, canalis. варах наше комунитади (кад се наздрав.ља). Конаока, f. vilе fонавока. комутање, п. баз Chilen (ber iiijје), excorti- конат, т. (у примор.) vidе рачун [1]: Домаћи catio.

конат ва путу не ваhа никта. комўшати, шам, v. impf. н. п. opaxe, ibiilen, | коната, f. (у примор.) некаква винска мјера, excortico. [vile комити 1].

Art Weinmasi, mensura quaedam vinaria: y KOMỹha, f. 1) die Blätter des Kufuruzkolbens

њем вина тридесет коната nach der KOMÓa, folia zene rejecta. cf. [.na- Kohall, kóma, m. 1) ein Swirnfaden, 3wirn, fiбу, ина, љупштика, нерушина 2, слама 2, сук lum, cf. конци. 2) das Ende, finis, and бина, шаан 2, пішовина 2,) о-вина. 2) (у

се ријетко говори, н. п. томе нема ни краја Боци) vide oкoмaк.

ни конца; Све му каза од краја до конца комуније, п. coll. (у Хрв.) vitle комуніна.

3) ( Кон] у Херцеговини 0..е у коме комушкина, f. (у Гоцп) vide oкoмaк.

је варошица убине. кімна, т. (нет.) vilе [коно) комо.

Konavlepie, n. bas llobernachten, pernoctatio. KÖMja* (Roma), m. der Nachbar, vicinus. cf. Konauti, TIM, v. impf. 1. pf. ibernachten, per[i] сусјед.

110cto, cf. конаковати: На "Геву је војскі: кокомнијин | контијии), а, о, без iatybars, vicini. неге. Тего), світи коняк коначили кімінијниця [кон инјница), f. Sіе і аblаrini, vi- | Конда (liбнд:1), f. praнeтате, поmеn feminae. cina. cf. [vide] cycje, ja.

Кондија, f. Traнennanie, nomen feminae. комшијнски [коннијнски],, кі, кі, паbbаrlіth, кондијер, кондијера, т. vilе кондир [1]: и комшијеки [коннијски), vicinorum.

кондијер жежене ракије

наест ока

кондёр, кондира, м. 1) (ст.) Ser 25eфer, pocu- | конци, кӧнаца, m. pl. Ser Зmirn, fila [vidе коlum [cf. кондијер): Кондир вина од два нац 1): преде конце ; купио сам конаца.

Донеси ми кондир вина од кончање, n. Sag &titten mit Зmir, pictura acus три године 2) (у Сријему) у резању ви et fili. . нограда: кад се лоза на кондире одсијече, кончати, чам, v. impf. н. п. чарапе, тіt Smirn онда више роди.

sticken, pingo acu filo munita. конђа, f. убрадач женски (особито по Ilума- | кончић, m. dim. p. конац.

Auju), eine Art weibliche Kopfbedeckung, vittae Kohmnja,* m. vide komunja. genus. [cf. туњга, цега].

кіншијин, а, о, уide компгијин. конӣк, т. (у ц. г.) пут за кола, fabrmes, via. коншӣјница, f. vіdе ком нијница. cf. коловоз [1].

кіншијнски, көница, f. (у Барањи) раgеnjaфopper, recepta- коншијеки, кa, кo, vide комшијеки. culum curruum.

коншилук, m. vіdе комшилук. кіно, т. (јуж.) hyp. p. коншија. [cf. 2 кона, коњ, коња, т. (gen. pl. коња) 1) баз 2fers, компа, комшо].

equus [ef. нарии 2]: овчиј коњ, jcherabaft für коноба, f. 1) (по западн. кр.) [vide] подрум [2], магарац. 2) der stehende Stab im Kauc-jpiel.

Keller, cella. . 2) (у Хрв.) соба при земљи, [cf. ћералица. 3) беr 90 ajiitab, int клисгдје се није и јело готови , eine 21rt Cente, ито прстен-jpiel: два коња, три коња.

4) саuроnа. [vidе гостионица]. У Сењу пјевају (auch Komu) der Steg über rycie, ponticulus. људи иза гласа не само по конобама, него cf. коњиц [3, кобилица 4]. (Co auch frainij и по улицама у по подне.

кобилица). конобање, п. füттеrlіфе Reben vita parca. коњаник, конобар, т. 1) (по западн. кр.) vidе кључар. коњик, " m. Ser Reiter, eques. [cf. атлија].

2) (у Хрв.) који има конобу, ein (Bajtmirt), коњина, f. 1) augm. p. коњ. 2) Roßhaut, саupo. cf. [vide) крчмар [1].

pellis equina. конобарица, f. 1) (по западн. кр.) vidе кљу- коњић, коњића, т. (у Рудничкој нахији) рач

чарица. 2) (у Хрв.) жена која има ко васто мало дрво (понајвише IIIљивово), које hoby, die Gastwirthin, caupona. [vide kpuma се завуче одоздо указанску лулу, те низ рица).

доњи идући његов крак иде ракија у покондбати се ,

бам се, v. r. impf. трудом отин ставу. У Јадру је казанска лу..а на дну мати се од зла и од сиротиње, fit finumerlic) шупља с доње стране, па се мјесто коњића behelfen, parce ac duriter vitam agerc: Aoópo кроз ону јаму провуче као мала узичица од се овај човјек коноба.

влакна, те низа њу иде ракија. [vidе мамак). коноп, т. (по западн. кр.) vide [у же 1] коно- коњйц, т. (voc. коњицу) 1) dim. p. коњ (ст.):

па: Два пеливана не могу на једном конону Ја не гледам тавној ноћи доба, Hнт” мој играти.

коњиц мутној води брода Или му коњицу, конопар, т. (у Дубр.) Ser Ceiler. rеѕtiо.

орону?

Коњ јунака оставио На злу мјеконопац, пца, m. ein Ctrict pot Panf, funіѕ can сту у Косову ;) Јунак кожу говорио: Ој ко

nabinus. [vidе уже 1]. Конопац је од коно њицу, добро моје! — 2) iame eing njefts, наља и добро је усукан, које само конопари insecti genus. [vidе виленски коњ]. 3) на граде; узица може бити и од конопаља и од туслама, vidе коњ 4. 4) кочић на коме вуне, али није усукана, него је оплетена и витао стоји. [Коњиц) 5) град на Неретви свака је жена себи плете; личина је усу између Босне и Херцеговине (пола га је Бокана као икононац, али је од лика и људи санско а пола Херцеговачко): Већ на је сами праве.

Богом побратима у Коњицу бега Али-бега KÒholda, f. Franenname, nomen feminae.

6) манастир некакав : Манастиру бијелу конопљак, m. [vidе конопљиште ?].

Коњицу конопљан, а, о, Sanje, cannabinus. [cf. ку- коњйчак, чка, m. hyp. p. коњиц. дјељни).

коњичић, m. dim. p. коњиц. конопље, конопља, f. pl. Ser Sanf, cannabis. | коњички, кa, кo, Reiters, equitam: дванаест коcf. [vide] кудјеља [1].

њичких сахата од Биограда. конопљика, f. Die Sanjjtate, Ser Sanjjtängel, can- коњобарка, f. (у Сријему) најсилнија вјештица, nabis: танка као конопљика.

која човјека с конња обара очима. конопљичина, f. augm. p. коноп.љика.

коњозобица, f. (у Хрв.) vidе зобнца. конопљиште, п. Сrt, mo Sanf gejtanset, ager, in коњокрадица, f. See #fertebieb, fur equorum.

quo cannabis fuit sata. [cf. кудјељиште; ко- коњомора, f. и. т. велики більгација, који мори нопљак ?).

K0166, ein heftiger Reiter, eques vehemens. конопчић, m. dim. p. конопа.

коњски, кa, to, jerse, equinus. контентати, там, v. pf. (у приморју) vidе за- коњски босиљак, m. Sie 2galomiinje, mentha sil

довољити: Обећај а не дај, луду срце кон vestris (1) mentha L.; 2) mentha aquaтентај.

tica L.).

« PreviousContinue »