Page images
PDF
EPUB

коњски камен, m. Sag Blaupitriol. [vide oчни werden in einem Alter von einem Jahre (vom камен).

Schafe, von der Ziege), ingravidari ante justam коњски реп, т. (у Дубр.) некаква трава, cauda aetatem. equina [equisetum L.).

коийлнца, f. 1) ein por Ser Seit trätigegchaf, Коњско, п. adj. планина близу Лукавице, ате Ziege, ovicula gravida ante justam aetatem. eines Berges, montis nomen.

- 2) Schimpfwort für ein Frauenzimnter, conviкоњско копито, п. (у Дубр.) vidе копитњак [17]. cium in mulierem: А због једне грдне кокоњувача, f. (у Јадру) eine 24rt 24epfel, pomi ни.лице genus (pirus malus L. var.].

копиљан, т. vіdе копилан. коњўтар, коњушара, m. Sеr jersebiter, custos | копиљански, кa, кo, бет копиљан gehörig, filii equorum.

spurii. коњу шарица, f. (у Лщи) т. ј. змија, vide смук копиљача, f. vіdе копилача.

(кажу да их има дугачкијех преко дванаест Кониље, m. Поље у Пиперима: Да изјавим на стопа). cf. коњуштица.

Копиље овде коњушница, f. 1) 4jeroejtall, stanbulun: IIа коийљење, п. Зus jribe i rаgеr, ingravidatio ante

укрілд” кључе од ризшце, од ризнице и од aetatem. коњушнце --- [cf. ахар, (аар, ар) 1, хар 1, копирање, п. 58 28initeln Ser 20iirmer, circumшта, 1а.) 2) [Коњушница] зидине у По

reptatio (scaturitio) vermium. церини. cf. [1] двориште.

копирати, рім, y. impf. winmen, seaturio. 2nd) коньў птица, f. (у ц. г.) vide смук. cf. коњу

ein einsiger 2rm, котира у рани. шарица.

копитниӣк, m. (у ц. г.) vidе копитњак [1]. коњче, чета, п. ein toilein, eruuleus. коюштак, кольштіка, m. 1) изнутра, spina ven

Komuthâk, m. 1) europäische Haselwurz, asarum

europaeum Linn. [cf. коннитник, коњско коtosa. 2) споља, taphus.

нито?]. – 2) (у прим.) као којнито у мору а

ог [1]. копа, f. (у Васојев.) vide стог копан, ина, пно, јфееlp3, ubi sоlutae jаm ѕunt

унутра као Каменица (острига), 21rt Cеспи

schel, ostreae genus. nives.

RÒMULTO, n. 1) ber buf, ungula. Kollalba, f. eine hölzerne Schüssel, scutula, scu

2) [Кои сто] tra. cf. [vide] здјела.

планина у Херцеговини, ein erg in Ser Scra копање, п. дая (Srabc, fossio.

zegowina, mons Hercegovinae. копальница, f. 1) dim. p. копања.

2) (у ц. копкање, п. dim. p. копање. г.) vidе ваља.

копкати, кам, v. impf. dim. p. консти. Копаоник, т. планина у Србији, ame cines | коп.hаник, т. 'аnjеnträger (Sansier), hastatus. [cf. Herges, montis noinen.

копљенні, мизд]: fілија]. körap, pa, m. Dill

, anethum graveolens Linn. Bon.bara, f. 1) die Fahnenlanze, lancea signifera. | cf. мирођија |.

[ef. катарите). 2) (у Ц. г.) штаи с инкопарање, т. vide [чеирка е чепр.љање.

ІНСТОМ. копірати, рам, v. impf. (у Рисну) vide [че- конье, п. 1) bie false, lance, hasti.. [cf. мизиркати непръсти.

драк, Џида; кажа.ца). Послије боја коиљем копати, пам, v. impf. grapet, folio: коjlати ку

у трње. Одскочи.10 (или искочило) сунце с

коиља. 2) | Коиље) планина у Херцегокурузе, виноград, купус, и т. д.; Tpille, närrisches Zeug treiben, nugari.

BHI, ein Berg in der Verzegowina, mons Ilerceкопач, копача, т. бer (Siriber, fossor.

govinae: Нека бјежи уз Коиљс планину копачев, а, о, Ses (Bribers, fossoris.

Копљевић, m. зидине од намастира негдје у копачица, f. Sіе (3rdberit, quae fodit.

нахији IIIабачкој. копилал, f. (coll.) bie 25ajtarbe, spurii. [cf. му- копљеник, т. vіdе кон..аник: Кучајинска бојна 1:4).

коиљеника конйлан, т. [cf. кошиљан] 1) cin Собри аите, коинсти, ням, (ист.) vidе копьети.

(be, filius spurius. [cf. кони. е 1, курвић 1, копнина, f. jedineelojer Flas, locus nivibus vachypjau. --- 2) ein tüchtiger Kerl, nebulo. cf. | копи. 1e2.] курвић [2].

копнити, нім, (зап.) vilе коњeти. копи. ача, f. дјевојка која роди копиле, діе конња, f. Stus llgrabein, llmbасt оrs 215einbergs,

außer Ehe schwanger wird, quae extra matri des Nukuruzaders, fossio.

monium gravida fit. cf. грјешница [2, кои- конњeти, коинім, v. impf. (јужж.) јфnteljen, li-Бача).

quesco (vom Schnee, aber auch nom Abliegen der коин.е, копи. Ста, т. 1) ein kino ufer per (She, reifen Wassermelone).

spurius, spuria. [vidе кони.1ан 1). 2) ein Konopan,* m. eine Art Kleides mit Aermeln, vestis tiidtiger Sterl, nebulo [vidе конилан 2): И од manicatae genus. у Србији по селима, н. п. вести Косу (ми.љанића За кониле од Задра у Јадру, которая се зове од плаветне чохе Тодора

хаъина с рукавима до ниже појаса, која се коийлити се, копилм се, у. r. impf. triibtig облачи врх ђечерме, по којој се отнасује, а

[ocr errors]

сииЅ.

главе

у Биограду гдјекоји зову коноран велики гую корачити, кора нм, v. pf. jchreite, gradior. који се и поставља кожом.

корба, f. Bormurj, еxрrоbratio, cf. [vide) укор: копрена, f. 1) (по зап. кр.) vidе махрама: Не Није умрла баба од корбе, већ од празне

удри јелу по грани, Her' младу Јану по торбе ; E је њојзи корба додијала и од оца глави, Мудра је Јана ђевојка, Копреном и од старе мајке рану покрила - и скиде јој койрену са корбач, корбіча, т. (по Хрватској и по Сла

2) (у Дубр.) Ser (or, panni genus. вониjи) vide [бич) німцција. коприва, f. (рі. gen. кӧприві) [1)] sie Diejjel, корда, f. у пјесмиг, vide [саб.. а 1] hорда: и

urtica (L.), cf. жара: Не ће гром у коприве дај мени корду за jilалу (llufraut pervirbt nicht); Трње боде, а коприве кордијал, кордијала, m. (ital. cordiale) екожаре - (2)] мртва коприва, бie Taube

Вито пиће ІІІто се особито даје ономе који nejjel, lamium purpureum (L.).

па,дне у несвијест, да би дошао в себi, sie Konpubana, f. dim. das Nesjelchen, urticela.

Herzstärfung, laxamentum. Копривњак, т. извор у Јадру (између села кордован, т. баз (рrошан-Ребеr, aluta CorduТришића и II асковца); мислим да би се

bensis. тако звало мјесто гдје расту коприве, али кордованџија, m. Ser (6 orbitan xabrifant, alutaја нијесам чуо: Коњ до коња, јунак до ју

rius. нака, од Меднька те до Копривњака

коре, кора, f. pl. 1) н. п. од ножа, Sie etcile, конрцање, п. За Заppelin, palpitatio.

vagin. cf. [vide) ножнице. 2) у бритве, копрцати се, цам се, ч. г. impf. 3appelin, pal

das Weft des Taschenmesjerz. (cf. Kam3c]. --- 3) pito, н. п. кад се што закоље оно се копрца

Y kiire, der Einband, tegumentum. [vide koдок са свијем не издахне.

рица 2]. көпун, m. Sеr #арап, саро.

корен, т. 1) (ист.) vidе коријен. ... 2) (Кокопунити се, коиўнім се, v. r. impf, jtolgiere,

рен] брдо које раздваја Оточку регементу од superbio, efferor. [cf. кокотити се).

Duke, ein Berg in Kroatien, mons Croatiae. KONýhêne, n. das Stolzieren, superbitio. конца, f. dim. p. коб: Добра га је коица су

корёнак, нка, m. hyp. p. корен [cf. коречак]:

Заснала девојка дренку на коренку кобила

Kopènuta, f. Fluß und Dorf im Jadar (cf. I'phкөпча[*], f. vіdе ковча.

чара). копче[*]), f. pl. vіdе ковче. копчање, п. Лrt #inserjpieles mit snopjen, ludi корење, п. 1) (ист.) vidе коријење. — 2) бie

Bormirje, exprоbrаtiо. [cf. прекоравање). genus. копчати се, чам се, v. г. impf. (у Хрв.) ба- кірет, т. (у Ц. г.) 1) зубун женски (био од цати пуце (дугме) или койчу у јамицу,

чохе или од сукна), 24rt Ianges ifrauentleio орие

Vermel, vestis genus. Knöpfenspielen (ein Kinderspiel mit Knöpfen), no

2) као hypчe дугачdulis ludere.

кијех тијеснијех рукава с канцима, 24rt furges

Kleid mit langen engen Aermeln, vestis quaedam көпчица, f. dim. p. конча.

manuleata. . кора, f. 1) н. ін. на дрвету, бie i inse, cortex. 2) н. п. xљеба, Sie 'tise, crusta.

3) коречак, чка, т. (у Сријему) һур. р. корен. (у Ресави) vide јуфка [1].

[vidе коренак). кораб, 1 т. баз Сфiji, navis. cf. [vide]] коризма, f. (у прим.) 1) bie grоjеn sajten por корабаљ, бља, лађа.

Ditern, jejunium quadragesimale. cf. [vide] Kopaba, f. Name eines Flusjes, fluvii nomen: Ha

2) баба коризма: овијем имесаставак Саве и Кораве

ном у Црмници планше малу дјецу каад уз коравица, f. (у Сињу) squalius Turskyi Heckel.

пост заишту што мрсно. cf. покоризмић. Корављица, f. село у Херцеговини: Имам кмете коријен, m. (јуж.) 1) bie 21surget, radix. -- 2) села Корављице

y Eylyca, der Krautstrunt, stirps. 3) (у Боци , m

и по околини) vidе дрво 1, н. п. десет ко

ријена маслина. коран(*), корана, т. vіdе алкуран. [cf. Китап, | коријенак, нка, т. hyp. p. коријен. мусаф].

коријење, п. (јуж.) coll. 1) Sie 2.rjeti, radiКорана, f. вода у Хрватској, 9ате eines luрез,

2) Krautstrünfe, stirpes: C kebom y fluvii nomen.

коријење, т. ј. пропало све, нити се има чим вoрaћ, кораћа, т. (у Ц. г.) чекић што се коњи другим хранитін, него да се иде у купуси

kyjy, Art Dammer Pferde zu bechlagen, malleus IIIте, гдје је купус посјечен, да се тражи calceando equo.

коријења. кораћић, m. dim. p. кораћ.

корисан, сна, сно, vidе користан. корачање, п. ба с фreiten, gressus. [cf. кра- корист, f. Der Singen, Sаз (Semeifen, utilitas: Мркање).

зост на страну, а корист пpeдa ce. [cf. хасна корачати, чам, v. impf. jtreiten, gradior. [cf. (асна), вајда (фајда)]. кракати).

користан [корисан), сна, сно, дeбeibli), salvus:

Часни Пост.

Kopaklāj, m.] der Schritt, passus. cf. uspok.

ces.

Користин ти во, крава! [cf. хасновит (асно Ни од корова, ваља да като пеето кад се вит)].

ваби на изи, е откуд из корова). көрнетовати, ту јем, v. [im]pf. (по јужн. кр.) корона, f. уврх Овчара више намастира Среmiben, prodesse.

тешја једна долина зове се мала Корона, користовати се, тујем се, y, r. [im]pf. (у Боци) а више ове долине један затаванак, на коме

Nuken ziehen von etwas, fructum capere ex re: има и мали извор, велика Корона, а испод не ћеш се користoвіти.

њих зове се корунски до. Приповиједа се Koputa, Köpúra, 11. pl. Sald in der Verzegowina,

да су у стара времена, кад су овај намаstaltus in Hercegovina: Ударисмо кроз Корита стир најприје хтјели градити, бащали круну равна, ("ва Корита притиснула там

у небо, да гледају на коме ће се мјесту kopuract, a, o, ausgehölt, trogartig, alveatus. уставити, па ондје да граде цркву; и од кориташце, п. 318 3 rigtein, alveolus.

тога остало име Корона. корити, рії м, v. impf. кога, einem Bormixје та корот, m. (у Дубр.) жалост за мртвим,

die chen, exprobro. [cf. meropa Batu].

корота, f. (у ц. г.) Brauer, luctus : укороти корити се, рiм се, v. r. impf. einaiser 23orbiirjе | смо. cf. [vide) жалост. madient, exprobrare sibi invicem.

коротовање, п. Sag Brauern, luctus. корито, п. (gen. pl. корита) Jer Trog, alveus. коротовати, тујем, у. impf. (по западн. кр.) [cf. текне, валов].

trauerin, lugere, cf. [vide] жалити [1]: Лена корица, f. 1) dim. p. корін. 2) од књиге, мука коротује толико колико врії земљана der Einband, tegumentum. cf. Rope [3].

Пињата кад се согња дигне. 1. корице, f. pl. dim. p. коре.

корпа, f. (у војв. по варошима) vilе котарица. 2. корице, п. 1) dim, p. корито. 2) (у Хрв.) көрсем, vide [тобоже) токорсе.

на дно грота, одакле жито пада у камен (гро корубање, п. баз 20 uslijen (рон Huturus), excorу Србији се зове кои , а ово кое ча

ticatio. нак [3]).

корубати, бам, v. impf. (по југоз. кр.) љуКорјенићи, м. р. у Херцеговини, у Никшић - пітити кукуруз, aliglijen (Sen Rufuru3), solvo

ком кадилику, као кнежина, у којој има и cortice. [vide] комити [1], cf. сужбати. Хринићана и Турака. У Корјенићима је на коруна, f. 1) vide [1] круна: На глави јој круна стијени гради Клобук.

и коруна Цар коруну врже под кашицу корјенићки, кa, кo, poit Корјениhи.

2) [ Коруна) Зате eines lupes, nomen корјенчић, m. dim. p. коријен.

fluvii: Да почува чардак на Коруни да не корман, кормана, m. Sa8 Cteuerruser, guberna прође од Карловца бане — culum. cf. [vide] крма [2].

Корунски до, т. cf. Корона. корманити, корманим, v. impf, jteuer, guberno. Корчула, f. Die Snjel Cursola, Corcyra. cf. [vide] крмити [2].

корчулански, кa, кo, porn Корчула. корманоші, т. деr cteuermann, gubernator. cf. коршов, коршдва, т. (у војв.) vidе крчаг. [vide] крмар.

кос, m. (pl. кӧсови, косова) Sie Imjel, [turdus] коррманошев, а, о, без Ctенетта13, guberna merula (L.; cf. косовац 1, 2 косовица]. toris.

1. Коса, f. hyp. р. Косана. кормањење, п. Заз сtеdern, gubernatio. 2. коса, f. (acc. кӧсу) 1) бie Cenje, falx foenaкормош, т. (у Бачкој) некака буба, 24rt Snjeft, ria. 2) һурчијнска коса, за 24biebeijen.

insectum quodam: Мути као кормош по — 3) Sie Saare, capilli [cf. власи 1; персирку.

чин]; би ми уз косу, зиmiser. 4) eine Art корњача, f. Sie Chilotrite , testudo. [cf. чан Berge, montis genus: отишао уз косу, косом;

чара]. Србљи приновиједају да је човјек Како вију по косама вуци [cf. 2 била, (прије него је корњача на свијету била) умін

било 1]. јесно погачу и нелек:10 KOKOIII,

на сјео да косајница, f.: А на оној равној Косајници, једе, а у тај час руши кум његов на врата, Онђе бјеше Косајчић Иване а он онда брже боље метне кокон на по- косајчић, т. cf. Косајница. Гачу на нок.10ши чанком, и тако сакрије од Косана, f. Srашептате, nomen feminae. кума. Кад кум отиде, а он устане опет да косањица, f. dim. p. коса 4. дохвати кокош и погачу да једе, али се оно косат, а, о, Iangbaarig, comatus. све (кокоІІ, Погача и чанак) претворило у Косатица, г. вода недалеко манастира Миљекорњачу (што је сакрио од свога кума). И Тако постане корњача.

косац, сцa, m. 1) der Mäher, Mäder, foeniseca. корњачин, а, о, беr сhіlfrite, testudinis. [cf. косач). 2) (у Сријему) онолико ликорњачина трава, f. Dirt flаilje, herbae genus. ваде колико један косац за да може пококорњачица, f. din. p. корњача.

CUTII, Mahd, falcastrum. 3) eine Art Inseft, Kópob, m. das Unfraut, herba inutilis [cf. tpa insecti genus [phalangium opilio L.).

ву.љина, травурина, халуга (алуга) 2): Нема косач, косача, m. vіdе косац 1. та ни од корова (над кога не могу да нађу. | косидба, f. Sie 201abs, foenisectio.

шеве.

коеңјер, косијеріп, ш. (ју..] раз !iebeniejjer, falx | косор, ш. (у Далм.) на великој моцци као коyinitoria. [cf. вагов, косор, кучен].

сијер, чиме се драча сијече, 24rt 90iejjer Косијерево, п. на мастир у Херцеговинн (може Dorn zu schneiden, culter secandis vepribus.

бити да је сад и пуст ?) ein Sttpjter in Ser кост, кӧсти, f. (loc. кости, gen. pl. костију и

Derzegowina, monasterium Hercegovinae. кості) 1) баз Bein, os: то му је кост у грлу косир, коейра, m. ([ист. н) занш.) vilе косијер. (т. ј. то га врло мрзи и мучи). 2) ухвакоситер, п. (xacoifoos) баз 3ini, stanпит. тити се, или појувати се скиме у кости, т. ј. [cf. к.лај, цин).

обухватити један другога рукама на гледати коситеран, рна, рно, зілтеrіп, ѕtаnnеus : Сакуј ко hе кога оборити, riigje, luсtari. Pвачи се нама шајку коситерну

като, но погодбіг, не рву у кости него у коентн, көсім, У. impf. niilbei, meto, focnum појас, т. і. не обухватају један другога руseco : Кадго) коси рукавище носи

кама, него се ухвате за појас, па онако јекоенти се, кәсім се, у. r. impf. 1) н. II. сукно, дан другога оміхују и гледају да обале.

sich abreiben, deteri. 2) косе се нерастові, Pвући се овако и нејачи се може с вјешти

yene, rausen (von Ebern und Vienen), rixari. ном дуго бранити, али кад се ухвате у кости косицца, f. 1) dim. p. коса. 2) она узнчица,

слабо вјештина помаже, него снага: Од докојом је бич за држање привезiнi, fleine с фит бријех коња одекочише, III чепаше се у кости mittelit welcher die Heitsche an den Stiel angebun ју пачке — 3) од рибе, біe (3rite, spina piscis. den wird, resticula scuticam cum manubrio - 4) (у Дубр.) vidе кончица [2] (п. п. од conjungens.

ІІІ.bве). Kòcûnte, n. der Senjenjtiel, manubrium falcis. 1. Kocta, m. (contr.) Konstantin, Constantinus. Kocmaj, Kocmaja, m. Berg in der Belgrader ha- 2. Kócra, m. (HCT.) vide Kocto.

хија: Пала могла но голом Космају, С. | Костадин, т. Етиjtantini, Constantinus. [cf. КоКосмаја на Јанкове дворе () Космаја стантин, Костатин]. гн'језда соколова

Костајница, f. варош у Хрватској (код воде коемат, а, о, badrig, pillosus [vidе коснат]: кроз Уне). космате горње тренавце

Костајничанин, т. Ciner pon Костајница. косматица, f. у загонеци, cf. вијелица. костајнички, кa, кo, pon Костајница. коемов, космова, т. име псету, еіn рunуаilаnie, | Костантин, m, vide Костадин. nomen cani inili solitum.

кістањ, т. (у Боци) vidе кестен. коемура, f. (у „Дубр.) некака трава, 9rt 45jlанзе, Костатин, т. н. п. цар Iіостатин (у приповиherbac genus.

јетками), vide Костадин. коснат, а, о, langbaarig, pilosus, cf. космат: и костило, п. ein 24ertseug Sex Phienter, instrumenтвојега косната мркова

Јании брате, ко tum. [vide Шикало]. сната дората

кости.ља, f. (у Гоци) vidе кошћела. коени, ні, но, н. п. ков, глади. Ница, Сенијене. | косто, т. (јуж.) һур. р. Коста. [cf. 2 Коста). falcis messoriae.

костібоља, f. pronije Sit, arthritis. коеник, косийка, т. дирек (у куће од плетера), Костово, т. некако мјесто у Косову: У плакоји у дувару косо стоји.

нину на Костово равно косо, joief, oblique.

Костолац, Костбца, т. зидине од старога града кӧсовац, кӧсовіца, т. 1) (у Боци) vidе кос. на десној страни Млаве гдје она утјече у 2) [Косовац) човјек из Косова.

Дунаво. kocobuh, m. das junge der Amjel, pullus merulae. Kocrònom, m. eine erdichtete Pflanze (wörtl. Bein1. Косовица, f. ријека (или поток) у Далмацији, breфer), heria ficta (4. d. ossifragus): Кад на

која извире под планином Козјаком и више брала костолома, Костолома, вратолома Книња утјече у Куку.

костоломити, мім, v. impf. рlаgен, таltrаіtіrет, 2. косовица, f. (у Хрватској) vidе кос.

veхare. cf. [vide] мучити [1] (н. ш. какијем Köcôbka, f. ein Franenzimmer vou Kocobo: Ilo Послом). ранила Косовка ћевојка

костолом.љење, п. Заз 431age, vexatio. косовљи, ља, љє, 24 jels, merulae.

кострет, f. (ист.) vidе костријет. Косово, п. 1) (ntit mо орие Поље) да: 20jeljelo костретли(*), adj. indecl, од костријети, ролі 3ie

(berühmt durch die Schlacht, die anno 1389 ha genwolle, e lana caprina : 0 pamery kocT PCTAN Вндов дан (15. Азиші) Cerbieil: cdrictjal entities), торбицу Campus merularun. An еіnіеnt 'іеѕе dijettinijt) : коетрен, т. 1) име некакога хајдука који се Није, побро, да якдиц Косовијсм – 2) у Да.1 у пјесмама спомиње: Кострені харрамбата. мацији долна опкољена каментијем плани 2) [костри и (у Хрв.) некала риба, може бити нама, у којој је девет се.10.

пеші, 21rt ijt, piscis genus. [vidе бијељка). косовски, кa, кo, 1) ppi Косово, Cossovinus. I ifоcтрешење, п. (ист.) vilе костријешенье.

2) alt, noch von den Seiten der sojovo-Schlacht, koerpémuuta ce, koerpemim ce, (ner.) vide koCossovinus (marathonius).

стријенти се. косоглав, а, о, : идва косоглава

костријет, f. (јуж.) Siegenwolle, liana caprinа.

cf. ко:зина [1, козјевина 2, коз. инал 1, кочина 1], Ішишчић, коња, крто, 2 рудњак, сепет, ссОчет.

петків, спртва]. коетријешење, п. (јуж.) 503 jtrippige 21 itsjебеп, кітapичица, f. dim. Sa3 shirbebe, corbul.. hirsutus aspectus. [cf. реме:кење].

котарка, f. (у Банату) к:0 амбар, 20rt с фенет, костријешити се, костријелі ім се, v. r. impf.

horrei genus. (јужж.) St: aar jtrinben, arrigo соmm. [cf. кiтарнинa, f. (у Србији) новіци што су се п.1аременти се ].

һали снахијама у име десетка од спjена, Ser кострика, f. (у Ц. г.) несака трава, 90rt 2+jiange, Denzehnte, decumae feni.

herba quaedam [ruscus aculeatus L.). котац, коца, т. 1) ein fleiner Stall , 3. 9. jiir Костриковица, f. манастир у Ровцима, Piate Lämmer, Zieglein u. dgl., stabulum parvum : cines Silosters, nomen monasterii.

ІІ.лети кота, као ти и от:ц. 2) (у Срикоетрит, f. (за ін.) vidе костријет

јему) у барама заграда у коју се риба хвата, костринёне, т. (3:1 п.) vidе костријеіrенье. 21xt ijtifang, piscina. [cf. 1 кoт 2). коетринити ее, коетрішнім се, (за ін.) vidе ко- кітач, котіча, т. (у Хрв.) vidе точак [1]. стријепити се.

котило, п. мјесто гдје се ко окотно, Geburtsort Koctyp, Koetýpa, m. nom. propr. 1) einer Stadt (ichinipflic)), locus natalis. int #азеоргіен: У завади с Мином од Костура котити, тим, v. impf. nerfen (pon Ser $індін,

2) Киіnіеп ані 23ergе fiличевац (на лијевој Mate). Pario. страни Дрине ние Зворитсаа): Ca Iілиевца котити се, тим се, v. r. impf. merfe, pario. од града liоступа

котла, f. (у горь. прим.) као што је у п.1угаа костурски, кі, кӧ, роt lіостур: Ок:љао се да Цимер, тако је у рала котла: само што је

та ін Костурско језеро опрати не може. Она од дрвета, и није одоздо провучена 1. кот, кӧ'ra, т. 1) (у І. г.) Sie 23rut, proge кроз лемеші, него кроз ралицу пред ним. [cf. nies. cf. скот (2), подел,д, вријекі [2], накот. кота). 2) (у Оснјеку) vide кoтaц.

котлар, кoтлaрa, m. Ser Stejjeljities, ahenarius. 2. KÖT, ein Wort Gänse zu treiben, vox pellentis [cf. казанџија). anseres. [vide ryc].

котларев, коталац, лца (котаоца), [котлац] m. 1) bie вoтлaров, а, о, без Repleri, ahenarii.

Möhlung des Schlüßelbeins, jugulum. 2) у котлад, т. vіdе коталац. нитима, т. ј. жица у сриједи за другу за- котлача, f. vіdе гвоздењак (котао). копічана што се око даске омота, и на чу- котленик, т. планина у Србији [у округу крагувалдузу намакне, и обрвна начини.

jebaikom), ein Berg in Serbien, nomen montis. котали, т. pl. (у Боци) камене плоче које се котлина, f. augm. p. котао.

мећу новых зида да би од њега одбијале воду котлић, m. dim. p. котао. која капље са стреха.

котлокрит, m. Sеr stejjeljlitter, ahenorum refector. котао, тла, т. 1) Ser Rejjel, cacabus. [cf. ба- котлокрпов, а, о, Rejjeljlіttеrѕ, rеfесtоriѕ ahe

прач; котлача, гвоздењак 1). 2) (у Ц. г.) norum: Пазим:ц кус копа бус под котлоракијнски котло. vіdе казан[1].

крповом кућом (ово је некаква загонетка, 1. körâp, m. der Zam um den Heuschober (um das али не знам шта значн).

2lies abulb alter), sepimentum circum metam котлононе, ноша, f. р. прве оснице које се foeni.

појаве у каквоме мјесту. Кажу да се котло2. Котар, Iіотыра, т. vіdе lіотар; у пјесмама ноне ласно преболијевају, и слабо ко умире

се lіотар узима и као град liiкав: Бјеяси од њих. cf. потрагуше [1]. м.Лада бијелу Котару - Котару се врата котлупна, f. (у Имоск., а у Сињу бакра, у прим.

отворила, Из Котара изишли сватови лойижа) земљан суд који се наставља на Котарянин, т. човјек из Котара : Доке ватру као котао, 24rt irseite Gejdirr, vas quodКотарац, рца, твоји Котарани дођу - Ал' dam fictile. [cf. пињата). не гледа Котарац Јоване

кот.., f. (у Хрв.) од дрвета што се пред цикотарача, f. (у Трбљу) пут кроз који протјече мером од оне даске на коју се натиче лемени

вода из к:11:ве .10кве, бer 21bjfuji, emissirium. провуче горе кроз гредељ (као и цимер). cf. ко га јеса, п. р. у приновијецІІ: Седи, бако, у котареса, да те вучем на небеса.

кото баннти се, котобанім се, v. r. impf. (у Ц. Korápi, m. pl. eine Gegend in Dalmatien zwischen г.) vidе банити се.

бен ізеіt Зрмаьа ішіѕ lірка, бет 2)ieere но котбања, f. 1) (у Србији) Ser Sibnerforb, galбеnt (63ebiete Буковица. Котари од сјевера гра linarium (and ova poilenda). Такове се котоінче Зрманом, од југа Крком, од истока Бу бање ОІІлету од бијеле лозе, на се објесе ковінцом а од занада морем, cf. (Равни Котар, испод стрехе. 2) (у Сријему) кукурузнін 2] Котар : Је си л чуо Латинско приморје, кош налик на чардак, eine 21st чардак 3lunt Код приморја Ришћанске Когаре Стојан Nukuriiz, horrei genus. оде уравне Котаре

котобањење, п. (у Ц. г.) vidе баљенье. котарица, f. Der Rorb, corbis. [cf. корпа, ко- Котор, т. 6 attaro, Cattaro. Ришњани припови

КОТЛЯ.

« PreviousContinue »