Page images
PDF
EPUB

по

љица 2.

т. ј.

kpåcrâke, n. den Grind bekommen, infectio cru Яorbava, Corbavia: Те је шаље Лици и Крstarum.

бави крастати, там, y. impf. mit Britis aftectet, sca- крбањ[*], крбања, m, vide [1] врг. cf. тиквa [16, bie inficio.

крга 2, сусак, туквањ]. крастатн се, там се, v. r. impf. Sen kopjgrint крбањина, f. augm. p. крбањ. bekommen, porrigine corripi.

.

крбањић, m. dim. p. крбањ. красте, краста, f. р. велике и мале, Boctet, крбуља, f. као котарица од сирове коре с млада

Blattern, variole. [vide] оснице, cf. богиње. дрвета (н. п. joвoвa, липова). [cf. лубура). красти, крадём, y, impf. fteblert, furor.

Крбуље понајвише граде дјеца за јагоде. красти се, крадем се, v. r. impf, bеrаnjcleiten, крв, крви, f. 1) Sas Blut, sanguis, cruor: поarrepo [vidе докрадати се): lena ilава у пити коме крв, т. ј. убити га.

2) крв Ковиљу спава, њој се Раде кроз сови.ље пустити, 3шт (ser Tajjeni, sanguinen mіttеrе. краде Те се краде од јеле до je.ie

3) рoд пo крви, т. ј. по му шкој лози (а крастица, f. dim. p. краста.

кад је по женској лози, онда се каже : Epáorona, m. der Grindige, porriginosus.

млијеку). - 4) 2Xoro, caedes; учинио крв; Kjar,* m. Art arabischen Pferdes, equi arabis ge крв платно на свом дому (Flut in Ser Sergenus [зелен коњ): Кудrot иде он крата јаше govina); пала крв, т. ј. побили се. и крата коња у които

крвав, а, о, blutig, cruentus. кратак, тка, тко, (кратки, кa, кo, comp. грій) крвава кошуљица, f. vide [водењак) кошу

kurz, brevis. кратељ, m. некака болест, (паb bеr Tradition) крвавац, вца, m. (у ц. г.) јунак, убојник, Ser eine Krankheit, ärger als die Peit, die in einer

Blutige, cruentus, sanguinolentus: Beroh HaNacht tödtet. Der Todte hat einen Fuß kürzer als

ђем злицу и крвавца Све бирани злице den andern (daher der Name, von kpatak furz).

и крвавци Тако се колера сад у нашијем земљама по

крвави залогај, т. 1) некака мала црвенкаста јавила, многи је људи зову кратељ.

тичица, 24rt 23ogel, avis quaedam (regulus igкрати, ам, vidе крхати.

nicapillis Brehm.]. cf. [срачка, ] срачак. — кратити, крайм, у. impf. 1) filtgen, brevio. -

2) сила сам крвавијех залогаја изио, 2) ја не кратим, it babe nibts Saiрiser, per

доста сам муке поднио. me licet.

крвавити, кірвавим, У. impf. blutiq matet, cru

. краткост,

ore maculo. краткоћа, f. die Kürze, brevitas.

крвавити се, крвавим се, Y. r. impf, blutig mеrbeit, краткдуман , мнa, мно, tirgjiktig (Deniig cinjidi крвавица, f. 1) bei ben 3+jeroen eine Bluntbeule

,

cruore maculor: Крвави се сва вода Морава — babень), stultus: Краткоумна дугокоса била —

tuber cruentum. 2) die Blutwurst, botulus Кратовац, товца, m. Ciner poil Кратово: Укратову мјесту питомоме, Оне бјеше Кратовац крвављење, п. баз Blutigmaфen, adspersio cru

cruore farctus. [vilе дјевеница]. Радоња Кратово, п. (варош у Старој Србији]: У Кра- крварина, f. vіdе крвнина.

oris, cruentatio. тово града бијелога

крвити се, вим се, у. r. impf. blutig заfеп, питомоме, Онђе бјеше Кратовац Радоња

cruentor. кратошија, f. (у Ц. г.) некакво црно грожђе, крвљење, п. Ваз 21utigjamteit, rixa cruenta.

и од њега вино, 24rt Rebe иір 215ein, vitis et крвни, на, но, blutig (blutnergiejens), cruentus : vini genus: Ти не нијеш м.1аћеницу батом бивену, Него вино кратошију куком трап- крвник, крвника, [крник] m. Sеr lоrоjbulbige,

учино крвно ђело, баt einen Diors bеgаngеп. љену Пијте вино, гости наши, Није вода оссisor. [cf. катил). то, није вода то, Него вино кратошија

крвнина, f. Sag 23lutgels, pretium sanguinis. [cf. kpáhâbe, n. das Kürzerwerden, breviatio.

крварина). У Турској је крв Турска 1000 краћати, һам, у. impf. н. п. дан кpaha, fiirber

гроша а Српска (и свакога другог хришћаwerden, breviari.

нина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвкраћење, п. 1) аз Wiirgen, breviatio. — 2) за

:

нину не плаћа само онај који је учинио крв, Hindern, impeditio.

него све оно село (а както и више оближкрачање, п. Заз skurjeroen, to brеvеm fieri. њијех села заједно) гдје је крв учињена (кад крачати, чім, т. impf, fir; beroen, brevior.

се крв учини у варони, онда и Турци мокрашан, а, о, (у Лицції) dim. p. красан. [vide рају плаћати крвнину). Првнина се не плаћа лијен].

само кад човјек убије човјека, него и кад крашење, п. аз сетitten, оrnatio.

човјек умре на путу од зиме, кад падне с Крбава , f. 1) вода која тече испод Удбіне, дрвета, И.1 скона, те сломи врат, или ода

љети врло ослаби, 9 ante eines lupeg іn #ro 1шта му драго он умро, само кад га нађу на atien, fluvii nomen. 2) земља од Лике к

путу или у пољу мртва (такови се човјек не истоку, у којој је главно мјесто Удбина, бic смије прије сахранити, док не дођу Турци

да га чине кеш). Турци слабо траже крв- | кревељити се, кревељим се , v. r. impf. mit ника, него ишту крвнину: за то крвник до verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo. ста пута утече у другу нахију док људи плате | кревет, т. 1) das Vett, lectulus (grabatus, xpréкрвнину и мало позабораве, па послије опет Betos). [vidе постеља]. cf. одар. — 2) око дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт варнице поузвишено мјесто, на које чаругосим рода онога, кога је он убио (а сро шје коже из варнице мећу. дом мора да се мири: јер ће убити и они креветић, m. dim. p. кревет. њега).

крёда, f. Sie streise, creta: пипін кредом на дукрвница, f. 1) бie 20türberin, interfectrix. 2) вару (т. і. нема од тога ништа).

(у Ц. г.) пушка из које ко кога убије. kpé30, m. zabnlüdiger Mensch, edentulus homo. крвничење, п. Sie 23ejbuiligung без 9){orbes, tə | крёзуб, а, о, заbuliuctig, edеntulus. caedis accusare.

spèayónna, f. (der) die zabnlütige, edentula (-lus). 1: внйчити, крвничим, v. impf. (у Ц. г.) кога резун, т. (у Ц. г.) мупки надимак.

(т. з. ду жити кога за крв), eiнен без огохбез греја, f. [2 ирtuatter, 9 ирieber; nucifraga carybeschuldigen, caedis accusare.

оcаtасtеs L.) vidе крештeлица. [крвнички (крнички), а, о, Кӧrber», occiѕоriѕ.] / крејин, а, о, bes Saber, graculi. крвнов, крвнова, т. (у ц. г.) als сфітріport крека , f. Das Bejdrei (кре кре :) bеr рubiner, jur крвник.

Frösche, clamor gallinae, ranae. крвно коло, п. (у ц. г.) кад се скупе кметови

крекетање, п. баз диatet, coaxatio. те суде за крв и мире крвника с родбином крекетати, крекећем, v. impf. quatten, coaxo. убијенога, баз Blutgerimt, judicium capitis. [cf. крекетута, f. Die Caracterin, coaxatrix (i. е. беr вражда].

Frojd). крволија, m. Butnergieper, qui sanguinem facit. I крёкнути, крекнём, v. pf. frе jоrеien, claтo cre [vidе крвопролитник).

(ut gallina, graculus). крволок, | m. bluntourjiiger 2) enj, sanguina- креља, f. понајвише рі, крелье, бie ijdbobrели, крволочник, rius. cf. [vide] крвопилац.

branchiae. cf. (vide] mkpre. крвометница, f. (у Сријему) женско чељаде крељўшт, f. vіdе крљунт.

које људе у кући завађа (као меfе крв међу крем, кремена, т. (у Ц. г.) vidе кремен [1]. њих), ein raнeiзimnier wеldbes bie фабgenojје кремен, крёмена, т. 1) беr ѕеuеrjtein, pyrites. mit einander verfeindet, mulier inter domesticos

[cf. крем. (Кремен)] 2) планина у Кр

бви. inimicitias concitans.

3) брдо у Слунњској регементи, и крвонија, f. 1) (у Ц. г.) vilе крвопилац : То кременчић, m. lіт. р. времен. [cf. кремича:].

на њему црква св. Николе. су Турске вазда крвопије — 2) еіnе јфрете кремeњe, h. (coll.) бie seuerjteine, pyritie.

Arbeit, ingens labor. [vide kpbocanuja). крвонийлац, лha, m. ber 28tutjarger, sanguisugai. кремйчак, чка, т. vіdе кременчић.

кремёчак, чка, т. (у Сријему) RatarrhelteІ. cf. крволок, крволочник, крвонија [1].

кренути, кренем, v. pf. 1) н. п. дрво, камен, крвопролитник, m, 25littpеrgieper, qui sanguinem

bewegen, von der Stelle bringen, moveo. cf. (vide] profundit. [cf. крволија).

покренути. 2) н. п. зеца, autreiheit, exкрвопролите, п. Заз 31utnеrgіејзе, caedes: и ту

cito : кренуо сам данас три зеца, на ниједвиђе Лопушина Вуче На Крново да бит”

нога нијесам могао уловити; Завникане по ништа не ће А до злића и крвопролика

гори хајкачи и кренуше звијера арслана крвосалнја, f. тежак какав посао, еіnie jemierige

3) н. п. војску, аз ?ager aufbrect)еті, саIrbeit, lаbоr іmmеnѕus. cf. крвопија [2].

stra mоvеrе: Крену везир силну многу војkprocep, m. Schimpfwort für einen jchlechten und

ску 4) н. п. на пут, aubrechen, jit) auf Sen starken Rauchtabat, convicium in herbam nico

Aseg machent

, proficisci, se dare in viam, [vide] tianam acrem.

кренути се, cf. ноћи: От.ен крену горе уз врвоточина, f. Sag 23lutbаrnet, minсtіo cruenta.

планину — 5) (у Дубрр.) главом, т. і. [vide] крвца, f. dim. p. крв: Јер је крвца из земље полудјети. 6) н. и. кренуо виноград т. ј. проврела

иотјерао да иста. крга, f. 1) (у Подгорици) vidе чокот (300 крга кренути се, крёнём се, у. r. pf. aujbredjet, proу једну мотику). — 2) (у Ц. г.) vidе крбањ:

ficisci, cf. кренути [4, ноћи 1): 11а се вези Па заврже кргу иматару

из Косова крену крд (врд), m. (у Ц. г.) бie $eerve, grex [cf. крешавање, п. Заз Нrepіrен, interitus, mоrѕ.

буљук, стадо, чонор, чорда, целеп ; гомила]: крепівати, крепівам, v. impf, frepіrеп, итотТу нађоше један крд оваца

meil, pereo. крдар, крдара, m. Coveintreiber, subulcus.

кренак, пка, ико, fraftig, jtart, firmus. крдинати [*], дишём, v. pf. Dernihte, perdo: кренати, нам, v. pf. frepiren, pereo. [vide] Штоно моју крдисаше војску —

цph и [1], cf. Липсати. кревељење, n. Sag einen mit persogenent 2пекрепост, крепости, f. Sie &tärte, firmitas, cf. fletus genus.

снага, јачина: J'о Каица, юје чедо драго !

Дико моја свагда на дивану ! | Cабљо бритка крёшево, п. 1) баз (Senegel, magna caeles: чисвагда на мејдану ! А крепости међу вој таво крешево, cf. ограшје. 2) (Кретево) водама

кршћански манастир у Босни. Брес, m. (пст.) vidе кријес.

1. крёиење, п. terb. p. креситін се. кресање, п. 1) баз ўenerjdblagen, excussio iznis. 2. крешење, п. баз (Scheiben, profectus.

2) die Abüstung, abscissio ramorum arboris. spemú eâiuc, n. das Gedeihen, incrementum. крёсати, крёшём, v. impf. 1) рецеr jcblage, креш и вати, крённій вам, v. impf. (у Боци) [vide] excutio ignem. 2) die deste abhauen, abs

напредовати [2], расти, geseihe, eresco. ciudo rainos.

крешити, йм, v. impf. (у ІПаштр.) wattjen, kpècûbo, 1. da; Feuerzeug, igniarium. [cf. cje gedeiher crescere, proficere (vide wanpe 10цало).

віти 21: Да ти креши и реуши свака твоја кресити се, кісім се, yr. impf. (у Газрын)

работа како вода о Божићу, а.нет и трава int Ser hesellart: кресе се варнице, т. і. Тете о Турlеву дне! (1:1, дају добру молитву. У у небо и рази. Лазећи се једиа 0,1 4руге не нијем крајевима, амо к истоку и к сјестаје их. cf. кријес, кресовІІ.

веру, воде се зими замрзну ослабе, али крескање, п. lin. p. кресіње.

онамо у жунноме приморју, гдје мјесто сHIкрёскати, кам, dim. p. кресати.

јега наада книга, онда су нај јаче). кресница, f. (ист.) vidе кријесница.

крешталица, f. Der Silber (Cibelbeberl, graciкреснути, нем, v. pf. eine Eblag jilbrен, и креиштелица, 3 !ius [garrulus glanlarius L.). cf. geiter aufzuchlagert, silicem tundo chalybe. cf.

маруші, сојка ;) креја. сјекнути 4].

крёнтеличји, чја, чје, bеrѕ, graculorum. кресови, т. pl. неколико дана око И.при пе, кўка, f. нексикаи дин: Ба патка1, 2rt wіle (°nte, die Zeit der Sonnenwende im Sommer, dies sol

anatis fer:te genus. [vide) кржуља, cf. краі. stіtіаlеѕ. Овако се н. п. у Србији зону три

красав, а, о, vide |кр на в) кря:љав. Дана прије и три носије Илијна дне, и жене овијех дана не һе кошту.ља да перу, јер к: :. | кржак, күркі га, т. 24rt gеnеіnеn tanichiathatѕ, her

bae nicotiane vilioris genus (nicotiana ruда би се искреса. ле; 1. и е по свој путі. При

stics L.). ово бити pl. 0.4 кријсе.

кражица, f. din. D. гр. Kpècoje, 1. Mannsname, nomen viri.

кржав, а, о, vidе криљав. креста, f. vіdе обер.

кржуља, f. (у Боци) ма.1а див.ља патка,

cine креста Туранова, f. yilе траторані. кретање, п. 1) да: ppit bеr telle 23riigen, mo

Nrt wilder Ente [die Briefenente), anatis ferae tio. 2) da: Auftreiben, excitatio.

genus [querquetula crecca L.; cf. кряка, крца].

3) бас ?liнilbreche, motio, profectus: Рек.Та ми је мајка | Ерзати, зам, v. impf. abavesen, detero. на кретању 4) das Närrisch-werden, tò mente kj3ath ce, zâm ce, v. r. impf. 1) abgewekt wer

den, deteror. сарі.

2) крзију се око њега дјеkpératu, kpéhêm, v. impf. 1) von der Stelle bez

војке, т. ј. отимају се, metteilerп, соntеndеrе. wegeil, moveo. - 2) auftreiben, excito [vide kp3aâpara,* m. Frauenhüter. Oberperschnittene, ennuдиза'тін 2]: Они крећу срне и коІІ уте 3)

chorum praefectus: и евојега агу крзларн. п. војску, за Хаgеr аnjbrechen, castra mo агу vere. 4) анibreben, proficisci. cf. [ville і крзнар, крузиараа, т. (у Хрв.) Ser Siribner, полазити[1]. 5) (у Дубр.) г. авом, піїrrijel) pellio. [vide] ко ікухар, cf. Ћурчиj... werden, mente capi.

KİSHWA, f. das Tanfhemd, das Tauftud), vestis кретач, кретача, т. коњ који добро креће кола.

baptismalis, linteum baptismale. крецав, а, о, (у Вршцу) н. и. коса (cf. [vitle} крив, кройва, во, (крівії, ві, вo, comp. крів. ii)

коврчаст), ист у кеља, frаllѕ, crispus. 1) frumum , curvus. [cf. erab, ep.1ab]. 2) креч, наречі, т. беr ѕtаlt, calx. [vide) вапно, schuldig (eines Verbrechen:), reus. 3) (МОЖе cf. Klak.

ce qytu rijenito) chuldig (Geld), qui debet, kpeváka,* f. der Maltofen, die Nalthitte, calcaria, debitor: ја сам теби неніто крив. cf. [jaliненица, к.1ачна.

1. крива, f. 1) крив1 сіб.ља, ein Cabet, acinakpérâne, n. das Nre-Schreien der Venne, clangoris ces: (): бедре сам криву изв1,дно 2) (у genus. .

Інци) некакав новац (чини ми се од 30 крајкречар, кречір, т. који креч нече н.1 про

lapa), Art Münze, numi genus. да је, Ser Stalit remier pper 25ertiнier, c.alerius. 2. кривi, f. adj. некала свињска болест, од које кречати, чім, v. impf. freejchreien, clango). се свьче згури на се обре. печење, п. За: 25 сізген піt ѕiаlf, illitus calcis. кривадак, всітік, т. баз gefriinnite Beig (з. 3. dealbatio. [cf. Klatene].

cine schlechte Flinte, Histole). кречити, кечім, v. impf. mit aft weijseit, illino Tiзриваја, f. 1) ријека у Ilодернии. 2) Hicalcem, dealbo. [cf. к.1ачити).

масти на тој ријеци. 3) се.10 кречни, на, но, н. п. камен, беr ifalfjtein, ca) - ријеке. 4) у Босни некака вода. cf. Bacarius. .

зуһа. .

око те

Онамо.

кривак, кривака, т. еіn Giebeberitut, numus | кривудање, п. 1) баз Cdlängelin, sinuatio. septemdecim cruciferorum.

2) die Abweichung, exorbitatio. крива.ља, f. (у Дубр.) грожђе, којега су пуца кривӯдати, дам, v. impf. 1) jib jblingen, si

дугу.љста и крива, 24rt 22:einutranbe, uyae genus. пиоr [vidе вијутати се): пут криву да овамо кривање, п. Ваз 2 еіgеt auf eine Ceite, incurya

2) nicht den rechten Beg verfolgen, tio, inclinatio.

exorbito. кривати, кривам, v. impf, jid) neigent auf eine криву.љаст, а, о, femm, curvis.

сеіtе, іnсlinor: објеси га ІПарцу с десне криди мице, (у Боцн) vidе кришом. стране, Аслијеве тешку топу зину, Да не криж, крійка, m. тако зову кршћани крст [1] од крива нi тамо ни амо

дрвета или од чега другога, али крст који чоEpúball, Bha, m. 1) der Schuldige, Verbrecher, reus: вјек прекрстивши се начини на себя, не зову

биједа на правога кривца. 2) (у Хрв.) кринС него крст, као што говорен крстити

некакав вјетар, који се зове и криви вјетар. се и прекрстити се и т. д. Тако и хришћанії, кривача, f. Das trunnytut (als ein Cpottianie jiir који не говоре криж него крет, говоре свудал den Säbel), curvus acinaces.

раскрижити, крижати и кришка. кривачки, н. п. ударио га ну шком кривачки, | 1. крижак, криміни, т. (у Хрв.) vidе крсташ 1.

т. б. како батином и.ти кривачом, wie mit einter 2. крижак, критика, m. hyp. p. крил.. Prügel, ut fusti.

крижање, п. 15 cctneiden, scissio. кривані, кривата, т. крив велики нож, ein крижар, крижара, т. (у Да. м.) vilе крсташ [1]

langes frummes Mejjer, culter longior curvus : (та. Лијер). Он кривата вади ила пасіі, На Турчина крижати, крійкім, v. impf. јфнеіден, liѕѕесо, н. јуриш учинно

ІІ. лубеницу, јабуку, ду він. кривда, f. Sti llimetit, injuria: ако правда не і Крижевац, евца, т. 1) 10.ље у нахији РудПОможе, грив да не е помоћи.

шичкој (између Бруснице и села Луњевице). криви вјетар, (у Хрв.) vidе крива 2.

2) Bapoli y Xpeateroj, Stadt Kreuz in Hroкривина, f. die strinte, curvitius.

| atieni, nomen urbis, кривити, кривім, v. impf. 1) што, friiтпен, крики, m. dim. р. пікі.

curvo. — 2) кога, bej titligen, accuso, incuso. крижна врата, п. р. (у пјесми): Крижна кривити се, кривім се, v. r. impf. brillen (іріс врата отворај der Ochs), and vom Khide, clamo.

крижопу.е. п. (у Хрв.) vide раскршње. кривица (и кривица), f. Ct) и 15 [culpa; cf. - кризма, f. (у Боци) yirnieling. confirmatio. балет].

куризмање, п. 315 yirnment, confirmatio. кривљење, п. 1) S3 Strumen, crvіаtіо. 2) кризмати, мім, v. impf. (у кршћ.) jirnefit, con

das Veschuldigeni, accusatio. 3) Briillen, cla firmo. matio.

кријење, п. 813 23erbergeit, occultаtiо. кривљава , f. Ваз 2irilleн (беѕ i inspiebes), ти- крйjec, m. (pl. кресови) 1) (у Хрв.) вітра што gitus: стоји га кривњава .

се 10% уочи Ивања дне, уочи Видова дне, криво, шrectit, injuria: Брате Миһо, није по те Петрова дне и уочи Бурђева днe, St13 Bolallкриво

nisferier. 2) друга свака ватра, која се кривоврат, а, о, frunimbaljid, incurvicervicus jcf. .10жи по брдима о каквом весе.љу (н. п. у:3

кривог. Тав ; кривошија1]: Сви би момції криво бербу), jenes }}eliijtigitg-jezer. cf. кресови.

врати би.и Гледајући у звездще сјајне кријесница, f. (у Хрв. ау C. авонији свитаміка, кривоглав, а, о, кој главу на криво носи, у Дубровник у свијетњак) vide свитаң 1. У skritunitopj, incurviceps. cf. кривові» ат.

Хрватској се ириновиједа да су неке о. cpubory3, il, 0, Mrummard), curvi policis. кријеса ожив.ље.e, ІІ ТО 0,1 НИТХ криводршка, f. некалі крупі на скривијем д ове бубце.

ником, !irt 24irnet, piri genus [pirus communis кријеш, т. (у Дубр.) L. var.].

кријемна, f. (у Дубр.) yilе трешња. кривоклетник, кривок. Летника, т. беr )) eineilige, кријештавац, кријентiвца, т. (у Боци) vitle perjurus.

[1] чонак. кривоног, а, о, friunbeinig, crvipes.

кријумчар, т. [ser ettinggler, qui merеаturаn kpinsomnja, m. der rummbalige, incurvicervices vetitam facit] . [cf. кривоврат].

кријумчарење, п. беr ehleittlyanoel, Sіе афти Кривоні ијанин, т. (р. Кривопијани) Ciner poin gelei, mercatura vetita.

Кривопје: „Да није Рить: на и Кривоши- кријумчірити, кријумчарії м, v. impf. (у прі

јана, Болгаа би Турцима харач П.1aha. а. морiy ) трг на lіtів проносити кријући без ціКривошије, f. р. више 'нена на II.1.нини како pune, Schleichhandel treiben, jehmunggeln,

Мал.1 кнежца (од 250 уһа и око 1200) turam vetitam facere. дуна).

крит: нути, крикнём, у. pf. (у . г.) aujjdreiен, кривудало, m. Sеr nicht en rесlіtен 2.eg joint, exclamo: Савић, викну ка" да соко крикну exorbitator.

Крилан, т. 2) апiltаntе, потеn viri.

Поста. Те

[ocr errors]

криласт, а, о, н. п. свињче, говече, еіnеn wеiрен | кришом , beimlib, occulte. [cf. крадом, кради

Fleck (wie Fliegel) über den Bauch habend, notam мице, кридимице, кримице). (quasi alarum) habens.

KPÊU Yuna, f. dim. ein Schnittchen , parvum seкрилат, а, о, gejlügelt, alatus.

gmentum. крилатица, т. 1) беr 65efligelte, alatus, 23einaтe | 1. Крка, f. 1) вода у Далмацији, која ниже

Seg elsen Реља: Реља Крилатица. 2) (у Скрадина утјече у море. — 2) намастир код Ц. г.) некака змија; удрила те крилатица;

те воде. Или цичи змија крилатица

2. крка , (у војв.) 1) чорба од слатка вина крилача, f. (у ц. г.) некака мала тица , Art (док још није преврело), 21rt 2)?ojtjuppe, jus Vogel, avis genus.

e musto. 2) болест на подраслим гу1. крилаш, крилата, т. 1) Ser (Slertbaler, tha ІІІчићима од које крче и липсују, eine #rantheit lerus cum aquila (loco crucis).

2) 24rt

der jungen Gänje, morbus quidam anserum. Schiffe an der Donau von Belgrad abwärts, navis KpRan! Wort einen rauschenden Fall 311 bezeichnen. genus.

кркача, f. н. п. носити дијете на кркаче, баз 2. крилаш, m. vіdе крилоња.

Kind auf dem Rücken (huckepack) tragen, so daß es крилашчић, m. ћесарски дукат, ein jjterreiфijmer

jeine Qände um den Wals des Tragenden idylingt, Dukaten, aureus austriacus. [vide 1) må u a

gеѕtо іn dorso. [cf. кркачка]. рија, cf. крменција.

кркачка, f. (у ц. г.) vidе кркача. Крӣле, m. hyp. р. Крста.

крклама[*], f. (у Сријему) она вуна коју ћур1. крило, п. 1) Ser vliigel, ala,

чије са шивенијех кожуха састригу. [ville

2) der Schoß, sinus: држи дијете у крилу; Господар го

острижине). спођи На крилу заспао 3) (у ц. г.) од

крклеисати[*], инём, v. pf. састриhи вуну у кочадора, 23porhang (jtatt Ser Thure), velum: Ohy

жуха око рукава и онаоколо, jtugen, abscindo. њему под чадора доћи, од чадора осјећи му кркљање, п. За Branjen bes fiebensen yajer,

frеnnіtus. [cf. крктање). крило А кад дође шатору на врата, ІПо

крвљати, љам, v. impf. н. п. лона, купус у днже му крило цеферданом 2. крило, m. [јуж.) ein криласт назнмац, por

1онцу, branjen (int fiеѕеплен Topie), fremo. [cf. cellus alarum notam gerens.

крктати]. крилоња, m. ein Obs bеr am Bauсфе wеip ijt (als | Еркмета[*], кўкмета, п. pl. vіdе зулови.

batte er ein Tortium), bоvіѕ nomen. [cf. 2 кри- кркнути, кркнём, т. к. н. п. не смије од њега лаш).

кркнути, er Sarf nibt mutjen, muttіо.

кркорење, п. dim. p. крвтање. KPN.noma, f. ein am Vauche weißes Schwein, sus

кркорити, рим, аl dim. p. крвтати. alba circa alvum.

Кркота, т. (у ц. г.) мушки надимак. кримице, (у Цет.) vidе кришом, кридимице. | кретање, п. vіdе кркљање. крин, т. (у војв. но варошима) (lilium can

крвтати, кркћем, v. impf. vіdе кркљати. didum L.) vidе богородичино цвијеће.

kpkyma, f. eine Art Flußfisch [Gründling], piscis кринчица, f. (у Дубр.) еіntе fleine edyale, ѕси

genus [gobio fluviatilis Flem.]. tella. .

кркушица, f. dim. p. кркуша. Крињице, f. pl. мјесто каменито у нахији Ри- | крлетка, f. (у Хрв.) беr Rajig, cavea. cf. [шкірјечкој, гдје је разбијен серашћер (1712 године

љетка,) кавез, кобача. око Тројичина дне) од када је постао Царев | 1. крлијеши, т. р. (у Дубр.) vidе бројенице. лаз (318 Црногораца погинуло, а међу ра- | 2. крлијеши, m. pl. (у Боци) ефlujjelbeine, juњеницима био је владика Данило ; ту су

gulum. Црногорци добили 86 барјака): Преко Сињца | кр.., т. (у Сријему) бie Carbijtel, sonchus oleи преко Крињцах

raceus L. [ricinus communis L.]. кридце, т. dim. p. крило.

1. крља, f. vіdе крпељ [1]. 1. крис, m. (у војв.) Ser (Bries, glarea frumenti. 2. крља, f. 1) ein 21od pols, caudex. cf. крљад. 2. крие, m. (зап.) vidе кријес.

2) [Крља] Ево сам ти чету подигао :| До криеница, f. (зап.) vidе кријесница.

бијеле Крље винограда крити, кријем, v. impf. Derbergen, occulto. [cf. крљад, m. ein 23lot фоіз, сацdex. [vide 2 крља1]. верати, завирати].

крљадак, крљатка, m. dim. p. крљад. [крити се, . . impf. vіdе верати се. ] крљадић, m. dim. p. крљад. кричање, п. ба? 21orрrеѕige, admоnitio molesta. крљўшт, f. Sie Chippe, squama. [cf. краљушт, кричати, чим, v. impf, porрrеѕigeit, admoneo ut крељушт]. caveat.

Кри, Кома, іn. Ctast Strini: Сави књигу, посла кришка, f. н. п. јабуке, лубенице, сира, хљеба, Крму б'јелом

eine cфунitte, segmentum. [cf. велија, скала 4, крма, f. 1) (у Хрв.) храна за марву: сијено, скрипка).

слама и т. д. Nas (20inter-) Sutter, pabulum. кришкара, f. eine Irt ЭЛuge, mitrae clavis di cf. (vide) muha. - 2) das Steuerruder, guberstinctae genus.

naculum, cf. корман, думен: На галији сто

« PreviousContinue »