Обје му је руке савезао
Свезана га пољем повратио,
Шћаше да га ћера у планину.
Проговара Фазли-харачлија ·
„Богом брате, Роснићу Стеване!
„Пушти мене моје б'јеле руке,
„Пушти руке и поклони живот,
„Прими мене, Стево, за братимство, „На поклон ти седам мазги блага, „Тек ме данас немој похарчити!" Њему Стево за Бога примио, Те му пусти руке обадвије, Оде Турчин пољем широкијем, Оде Стево пољем у планину. Кад далеко Турчин одмицаше, Он се пољем често обзираше, Па привикну из бијела грла, Он привикну Роснића Стевана: „Копилане, Роснићу Стеване ! „Та л не видиш, ђе си погинуо? „Остави ми седам мазги блага, „Јел док викнем све из Бишћа Турке, „Те опколе друме и планине, „Ни главе се наносити не ћеш, „А камо ли благо дијелити!” Ражљути се Роснићу Стеване, Љутито га натраг окупио, Још на мјесту мача повадио, Омах трчи, и омах престиже, Од себе га мачем ошинуо, На двије га поле прекинуо, Па се врати, оде уз планину.
А кад дође Стево у планину,
Бе су шњима кавгу заметнули,
Крваво је по друму камење,
Крваве су вите оморике;
По камењу и по крвци црној
Гази јунак харамбаша Лимо
И он тражи Роснића Стевана,
Тражаше га, па га помињаше:
„Мој соколе, Роснићу Стеване!
„Ни мртва те веће наћи не ћу!
„Мене прође моје четовање.”
У то доба Стево ударио,
Виђе њега харамбаша Лимо,
Руке шире, у лица се љубе,
За лако се здравље упиташе,
А из крви мало изгазише,
Обалише седам мазги блага.
Зове Лимо сву дружину своју,
Тридест друга и четири више,
Сва дружина и здраво и живо;
А дозивље Гавран харамбаша,
Он дозивље своје млого друштво,
Ал' му друга нема ни једнога,
Сва дружина бутун изгинула,
И Гавран је рана допануо,
Седамдесет и четири ране,
Виде му се црне џигерице.
Кад то виђе Роснићу Стеване,
Он лијепо благо дијељаше,
Не дијели бројем ни хесапом,
Но калпаком харамбаше Лима;
Како право благо подијели,
Све на мртва, као и на жива.
Живи своје благо упртише,
А мртвијем оста на купове,
И код блага Гавран харамбаша,
Да га к.љују вране и гаврани.
Вишњић Јован и Воин шрговац.
Вино пије Вишњићу Јоване
А у Сењу граду бијеломе,
Пијућʼ вино Јован говорио:
"А тако ми Бога истинога!
„Сакупићу до тридесет друга
„По мојему Сењу бијеломе,
„Отићи ћу у Пролог планину,
-Дочекаћу Война трговца
„Кад он пође с мора дебелога
„Ка бијелу шехер-Сарајеву
„И поћера девет товар' блага,
„Ја ћу њему благо отимати,
„На дружину токе поковати,
Порезати зелене доламе,
Окивати пушке и ножеве."”
Што се Јован био затјецао,
То је Јован био сатворио:
Он
покупи до тридесет друга,
И отиде у Пролог планину,
Па он чека Воина трговца
Од Ђурђева до Петрова дана;
А кад било о Петрову дану,
Ни Воина, ни од њега гласа !
Онда цвили до тридесет друга
Уз кољена Вишњићу Јовану,
О Јоване, наша харамбашо!
„Поскапасмо и гладни и жедни,
, Порђа нам свијетло оружје
„Чекајући шићар у планини,
„Па шићара добит' не могосмо."
Бесједи им Вишњићу Јоване:
„Стан'те, мојих до тридесет друга!
„Куд су ошли три мјесеца дана,
„Нека иду јоште три неђеље
„До Илијна дана бијелога,
„Дотле ћемо њега дочекати;
Ако ли га и дотле не буде,
Онда ћемо ићи нашем Сењу."
Јована је друштво послушало,
Те чекаше од Петрова дана,
Од Петрова дана до Илијна;
А кад било на светог Илију,
Поранио Вишњићу Јоване
Богу с' молит' под јелом зеленом,
Док се зачу јунак уз планину,
Уз планину друмом широкијем,
Онда Јован узе танку пушку,
Те он оде друму широкоме,
Па он чека на друму широку,
Да он види тко по друму виче;
Алʼ ето ти црна Арапина,
Арап иде, а из грла виче:
Бе си данас, Вишњићу Јоване ?
„Прође Воин и пронесе благо.”
Јован га је на друму сретао,
Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље ;
Још бесједи Вишњићу Јоване :
„Што је, побро? ако Бога знадеш!
„Што ли тако ти Јована тражиш?"
Бесједи му црни Арапине:
„Не питај ме, драги побратиме!
Ево оздо Воина трговца,
„Бе он ћера девет мазги блага,
Њега прати тридест Арнаута;
„Уд’рих на његʼ са тридесет друга,
„Не изведох друга ни једнога."
Ал, ето ти Гавран-харамбаше,
Брзо трчи, а из грла виче:
Бе си данас, Вишњићу Јоване?
„Прође Воин и пронесе благо.”
Пред њег Јован на друм изходно,
Те он срете Гавран-харамбашу,
Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље,
Па бесједи Вишњићу Јоване:
Што је побро? ако Бога знадеш!"
Бесједи му Гавран харамбаша:
Ево оздо Воина трговца,
Ђе он ћера девет товар’блага, „Њега прати тридест Арнаута,
„Ја ударих нањ са тридест друга,
|