Page images
PDF
EPUB

че :

н

кирипн. пн Срем. } vіdе кипљети.

voce km.

Кинқуриписе, имce, v. impf. ft pus сели. Кад по све сврши, онда реBen, comor, cf. китиписе.

„Кисни не мисли, стигло ме Клінути, нем, v. pf, niepen, sternuto. до врата” (пі. ј. да се млијеко уки. Кннуписе, немсе, v. г. pf. ft, fortpa = сели, док она буде до врапа), па

фед аmоliri ѕеѕе: Кини ми се с очију. се обрне к вратима, а лонац Кнњење, п, дав рlаtеn, excruciatio. млијеко (по земљи) за њом; зашто Књипи, им, y, impf. мучили кога ,

је неоптице била запела ногом за placken, excrucio.

упрту од порбе). 2) bom Regen bе. Kiin, m. die Bildfäule, signum , statua. neßt merden, pluvia madesco. Кіпење, п. (Рес.) vidе кипљење. Кил, interi. ruft man en gümə (Pec.)

Kum ngu!) mern zu, indem man sie

von den Müttern abtreibt, vox sepaКіпљење, п, бав иeberlaufen бев јiepen. rantis ad tempus agnos a matribus. den Wasser8, redundatio.

Kima, f. 1) Pet Ctraup, Bufфеnt, ser, Kйльепи, пи, v. impf. (Ерц.) іbеrlац. tum ; (сп.) кила сватовин, п. ј. fen, redundo.

Кнђени сватови, wie im Birgil arma Кирација (кирајција)*, f. See Tietbmob. virumque - 2) die Quaste, cirrus, fimaer, Miethmann, inquilious.

bria. 3) kiima und Klima, das männs Kapuja, f. 1) die Miethe, merces conducti. liche Glied der Kinder. 4) Frauenname,

3) die Fracht, vectura, merces vecturae; nomen feminae. тражи нирије, еr fut wав (bläge), Kimасті, па, то , vide кимнасті. quaerit malin; aрaлoс ти кирије, си- Кипіна, f. Die ефneebuften auf pen” ђи ми с кола.

Bäumen nach frisch gefallenem Schnee, Кириција*, деr Baumer, vector сlіtel- nives in arboribus : қилина у планиlаrius:

ни, не може се ништа сјеfit. „Кириција! камо ли кирија ? Кипінпии, им, v. impf, sieren, fфти. „у анцунје и у меанције.

đen , exorno. Кириціјнски, кa, кo, i) Seat., те» . Кітица, f. dim. р. кита. Кириц:ijскії , кa, нo, jcturarius.2) аdv. Киткање, п. Зав Кип, rufen, abactio

siach ürt des Saumfrachters, more vecturarii.

Киткати, ам, т. impf. Fit , Fit fagen, Кисање, р. Бав 2Infidеn sum Reinen

dico ки! murmur ad fletum vergens.

Кімнаст, па, по, бифіg, densus, Kecamı, am, v. impf. (österr. raunzen) н. п. босиљак,

sich zum Weinen anschicken, os ad fe- Kumor, m. ein großer Wald in der Mas tum diduco.

tídwa, fwischen der Drina und der Киселина, f. Die edure, acor, acidi- Ўeftung Шабац: tas.

„Поrуби га попе Смиљанићу Киселини, им, т. impf. ) fäueen, aci. „У Киптогу лугу зеленоме dom reddo. 2) опанке, einweiden,

„Китог проћи и у Шабац доћи mасего,

Kikени сватови, ю, pl. (ст.) бав fte Киселица, f. 1) Bee Cayerampfer, ru

bende Epitheton der Hochzeitgäste. cf. mex acetosa Linn. 2) saure Suppe, jus acidum : киселица од расола или

„Дигошесе киђени сватови од оцта ; или трична киселица,

„Повикаше никени чауши што обично у Сријему граде:

Кнбенка, f. п. ј. капа, eine 21rt Rüse mit Терај куме логова

langen Quasten (Kume), tiarae genus, „IIреко пога корова :

dergleichen besonders die ajayyn tragen, „Далеко је Митровица

Кнбење, п. Пав ёфтӣten, оrnatio, „Оладисе киселица.

Kinija, f. die Krone am Pferdefuß,corona. Кисељак, m. vіdе киселица 1.

кичма, f. vіdе леђа. Кисељење , p. 1) бав Саиern, fermen. Кіічменица, f. 1 бer Rügrat, spina

tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Клечмењача, f. dorsi. Кисео, села, 40, fauer, acidus. Kiwa, f. der Regen, pluvia. Кисипи, киси , v. impf, fäuerli fфmta Kirua, f. куша, сурла, беr Xüffel, roden, subacidulus suin.

strum suis. Киснути, нем, v, impf. 1) fauer wеr. Кішан, шна, но, vide кишовищ.

Den, acesco. Кисни не мисли, сти- кіншнца, f. dim. 2. киша. гло ме до ерата" (закиселила жена Кішніі, на, но, н. п. вода , Regetti у соби (или у мљечару) лонац млије

maiser, pluvius. ка, па га покрила и повезала тор.

Кишовит, па , то, н. п. година, reg €ом да се (у топлинн) прије уки. neris, pluviosus.

[ocr errors]

нац:

кладић, m. l dim, p. клада.

}

Комкоље.

cf. клуч.

ren,

Kaaga, f, der Klok, Blod, trabs, truncus. Krâcje , n. (coll.) die Lehren, spicae, кладе , f. pl. See Slot, codex, caccer : Класoбep, m. Der 2ebrenlefеѕ, 23афа метнули га укладе.

ftoppeler, spicilegus (?): Кладе, "lieft Langfam uno bid (mie „Једна кипа нлaсoберу,

ponig , Xo), luit lepte: кладе гној „Друга кипа послашнику из ране, мозак из главе.

„У нашега класовера Кладенац, нца , m. (сп.) vide студе. „Свилен кипа над очима

Клаши, кољем, v. impf. 1) fteфen, ран„Моје чарне очи

go. 2) abstechen, schlachten, macto. y два бистра кладенца

Србији и данас само мушкарци Бо„Кад дођоше на воду, кладенац љу марву и живину, а жене ни поКладемина, f. augm, p. клада.

што : зашто кажу да је оно мрциКладиписе, имсе, v. r. impf. wetten, но, по жена закоње; или ако се pignore certo.

догоди да оһе каково живинче да

се омрцини, а не ма никакова мушКладица, f. I

карца да га прикоље, онда жена Кладња, f. ein Barbenfфобеr, meta (не ће свака, него ђекоја мушкоmergitum.

бана) узме сони пучак пе мене Кладово (Турск. Фетислам), n. Gtast себи међу ноге, па онако с пуче,

und Festung an der Donau, östlich von Orfфота. "Ginen Ranonenfфир бftli, Клаписе, кољемсе, v. г. impf. 1) bei. cher sind die Ruinen der Brücke Trajans. Ben, bissig leon, mordeo. 2) raufen, ritor.

Клашње, п. vіdе јединица 2. Кладовски , кa, кo, Xiapower.

Клёкнути , нем, vidе клеки. Кладурина, f. vіdе кладетина.

Клемпав , ва , вo, mit bаngеntеn р. Клад ўша, f. варош у Далмацији (?) : auribus pendentibus. „Сад сам пош'о у кршну кладушу, Клемпе, пепца, д. Вав bängenje Skt, „Да ја просим Мујину Ајкуну - auris peudens; daher das Sprichwort: Kiah pe, 'n. das Wetten, contentio (pi- Одбија к*рцу клемпеппа, ооп иппӧken guore).

Reden, Drohungen. Кламішање, п. пв дағeIn, nutatio; Клемпо, т. беr bängense Obren bat, agitatio,

qui habet aures pendentes. Кламипали , мићем, т. impf, 1) Фа. Клен, т. 1) Ser Selbahorn, acer camdeln, nuto. 2) wadeln, agito.

pestre Linn. 2) eine úrt Flußfisco, piКланац, нца, ш. 1) деr &ngpap, angusta via:

Кленик, m. Ser 21bornwals, aceretum, „Од куда су кланци по најпјешњи Кленић, m. dim. p. Клен. „Да уводі кланце и богазе

Кленов, ва, вo, pon Selaborn, ex 2) Xoth, lutum: Кланац до кољена. acere campestri. Клањање, п. 2) Уав Berneigen, inсli

Кленовац, вца, m. Кіленов шпап. natio. 2) das Beten (von Lürken),

Кленовача, f. кленова балина. oratio.

Кленовина, f. фоlѕ von Selbahorn, iКлаьащи, ам, т. impf. н. п. подне,

guum aceris campestris. акшам, иһиндију, беten (von oen Кленчић, m. dim. V. Клен 2. türkischen Serben), oro:

Клење, а. (Рес. и Срем) vidе кли. Турски клањам,СрпскиБога молим — јење. клањатписе , амсс ; v. г. impf. fіф рее. Клење , д. (Рес. и Срем.) vide Клије. neigen, inclinor.

ње. Клање , п, сав бlaten, nactation Клепало, р. дав еäuteoret, bie Bretglos Клапипи, им, v. impf. traben, eo aegre:

cke (in den serbischen Klöstern), tabule цијели дан клапио пјешице.

campanae loco. Клапаписе, писе, т. т. impf. пjену- Клепање, п. ) дав ЄФІagen an pas шиписе, Tchäumen,

spumo. Клапило. Läutebret, pulsatio tabulae. 2) dag се, не клалило, јешку пе , платно Dengeln, acutio (pulsando). • сам пе (сапун мјеспio сира). Клепали, пљем, v, impf. 1) ударалт Knac, m. die Lehre, spica.

у клепало, аn tав клепало јФlageКласак, ска, m. hyp, p. клас.

pulsare tabulam, 2) мощику, BengeIn, Класатье, р. Зав 2luffфіеgen per dеbren, pulsando exacuo. spicarum emissio.

Клепеп, п. 1) рав @etün bеr Rusglов Класами, ca, v. impf. in Xebren fфie- đen, crepitaculorum Ben, spicas emitto, spicor.

tör (der Pantoffel), sonitus : Класић, p. dia, , Блас..

„Стаде клепеш меспiва и папуча

scis genus.

[ocr errors]

sonus. 8) das Geo

sono.

[ocr errors]

secror.

Клепешање, р. бав сфalen per Sup. Клизни, зин, v. impf. gleiten, labor. glocke, sonitus crepitaculi.

Клијање, п. 348 Reinen, germinatio. Клепепати, пећем, v. impf. fфаlеn, Клијали, ja, v. impf. Eeimen, germino.

Клијење, д. (coll. Ерц.) беr аbоrnaly, Клепетуша, f. 1 vie Rusglode, tintin- aceretum. Клепка, f, į nabolum.

Клијење, о. (Ерц.) село у МачEIt : Клёнуши, нем, v. pf. elirrent fФlas „У Клијење село долећеше .

gen, sonitum edo pulsando : Kennyau Karjem, 'f. (y Epīt.) eine Kammer, cella. се сабљама два, припути.

Клијет у Србији на неким мјеспи. Клепчица, f. dim. 2. Клепка.

ма (као н. п. по Јадру и по ПоцеКлеп, па, по, беr Сфеlm (fфеrѕ wеі. рини) зову аjа тили ва jаm, а на

se); (österr. verflirt), albae gallinae неким мјестима (као н. п. по Мораflius: не fе, клепі, ни зашто да ви) спасина нижина. у Србији се привати; каква је, Клета, не коликого, има у кући ожењени љуможе је се човек нагледати ;

ди, полино има око куће вајала, пе „На ногама гаће шаровите ,

сваки човек у свом вајалну спава „Какве су јој клеле испиене

(без ватре и љепи и зими: загино Kaemba , f. der Fluch, exsecratio.

се у вајатима не ложи ватра) са Клетвенiп, на, но, н. п. књига, Su својом женом, и држи ссоје ами

enthaltend, exsecratorius ; daber ein не и остало којешта. у Бекојим Fluchbrief des Patriarchen, u. dgl. ges се вајатима држи вино, ракија, gen suspendirte Priester, und Interdiet сир, масло, скоруп, мед, и оспаan eine Gemeinde.

ле домаће співарн. Клепти, кунем, v. impf. Пифеп, ех- Клијешта, р. р. 1 Ерц.) bie Заngе,

Клијеште, f. pl. forceps. Клётное , кунемсе, Ү. r. impf, fфwі. Клијештевица, г. (Ерц.) 3ers in Cerren, juro.

bien (in per Шумадија). Клеи (говорисе н клекнути), клек. Кликнути, нем, vidе клићи. нем, v, pf, nieperEnien, in genua pro- Кликтање, п. бав фаtеn бев Среф€8, cido.

das Rufen der Vile, sonus pici, vilae Клецање, п. бас Banten bеr Supe (vor (dryadis). Schwäche), vacillatio pedum.

Клікнати, кем, у. impf. викали као Клецапи, ам, v. impf, manzen (bon жуња : ілін, Клін , кли; Оen Son Des

деп Supen), vacillo: клецају ми ноге. Baumbaders, oder den Vilen von sich Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. ке- geben, edo sonum pici , vel dryadis цеља, 2rt 933 eбerey, intextus,

inter- vocantis. textus :

Kaino, n. ein (tragbares) Mistbet, ju „За свилене мараме,

Gurken, Melonen, areae stercorariae geЗа клечане кецеље

nus. Mетнесе у какво корито, или у Клёчање, п. дав Snien, Gexio genuum. што друго , ђубрела и земље ; у Клечап, чим, . impf. Enien, nitor оно ђубре метнесе сјеме (лубәкичgenibus.

но, или од краставаца) те прокл] Клечha, f. рачвасло и пробушено ја и никне, па се послије (кад се дрво, што се клином затвори го

већ не боје слане) расађује. вечелiy (у Сријему и кљусету) око Климање, р. Вав 28adein (а. 5. mit бет предње ноге, да не може далеко lopfe), nutatio capitis. onuku, eine Art Fußrloß für weiden: Kanmamu, am, v. impf. wadeln (mit des Bieb, compedis genus pro ar- dem Kopfe), nuto. mento.

Климена , m. Per Clementiner (albania Клешта, п, р, 1 (Рес. и Срем.) vide sche Unsiedler in Slavonien), ClemenКлёнте, f. р. і клијента.

tinus. cf. Цимирота. Клештевица , f. (Рес. и Срем.) vide Климентаница: f. die Glementinerin Клијешпевица.

Clementina. Клизав, ва, во, п. п. путії, fФlipfrig, Клін, т. 1) беr taget, clarus. 2) See lubricus.

Reil, cupeus. 3) клин у кошуље, бес Kansabuta, f. schlüpfrig zu gehen, lu- Einsaß bei den Náterinnen, cuneus (?) brica via.

indusii. 4) клини, беr бодenorum (bet Клі зак, ска, кo, vide: клизав.

den Kindern), oscheocele. Miora he. Клизање , в. раз #leiten, lubricus in- ца имају, клине, па у ђекоји проку,

аy bекој остану и послије булу Клй записе, амсе, т. г. impf, gleiten, Labor: Kлизају се ноге,

Клинац,

, H9a, m. der Nagel, clavus.

cessus.

Клави.

a

tulae genos.

Клінчић, m. dim. p. Клин.

мјери палицом од клиса до коња, и Клинчорба, f. Die Stageljuppe ter Anet. колико буде паліца, онолико броји Dote, jusculum claveum (?). Припови

ндіња. Кад већ изиграју онолико једају да је дошао солдат баби у коња, уколико су пәгодили да се лућу, и искао да му да шпогођ да играју, онда им (онима што трле) једе , а она му казала да не ма ни- баци Клис припупі ско!ња, па прашта у кући за јело; онда солдап слони палицу уз коња me je OKK рече: ,,А ти дај ми барем пигањ и обарају клисом; ако и у та при мало воде, да начиним клинчо р- пута не утрле Клис, или не погоде бу.” Баба му по да, а он узме пін- њим у коња и не оборе палицу, онгањ и мене у њега гвозден клин, да имі баци последњи пупі. опет нэ па налије воде и метiне над вапіру; руке, јалицу: па онда ће падне кад се вода угрије, а он заишле од клис, онђе узјашу ови оне што су бабе мало соли (и баба му да) пе надграни, и јашу и до коња. 3) гі. је посолі; над вода у заври, ne Art Dachichindel (für Kirchen), sciон заиште мало брашна (баба му да и по: само да види од чуда Клисање, п. бав Клис - jpielen, ludi каква ќе по били клинчорба)

genus. те саспе у ону воду и замепте; по- клісаписе, амce, v. г. impf. играти. пом заишіnе једно јаје, пе и њега

се клиса, flip • fpielein, ludo клис. разбије у онај скроб ; онда заинте Клісили, им, v. pf. дађеr fpringen (mie још мало маспіс пе оно замасти , ein klip), exsilio : Клисі лисица иста онда скине с вапіре и клин изва

под кладе. ди на поље, клин чорбу изједе. Клісница , f. Зав сфnmeisen (з. 3. де 3 Kaun, m. die Maisåhre, spica zeae : Aaj Wolfs, Fuchses) vor Schrecken , caca

ми једну врећу клипова ; продао tio prae metu. кукурузе у клиповима.

Kancypa, f. 1) der Bergpaß, die Klifsura , Кліпак, пка, m. ein Polyprügel, fustis 2) nom. propr. (у Бугарској?):

(minor); теглитисе клидна (с кимі), „уз Клисуру испод Качаника ein Spiel.

Клићи (говорисе и кликнути), клик. Kaúc, m. 1) das Hölzchen, das in dem нем, v. pf. rufen wie pie Bile, clamo nach ihm benannten Spiel in die Ferne

'ut dryas : geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y

„Кличе внила из горе зелене игри Клису има коњ (дрво као

Кліца, f. Der Reim, cyma. шпіап), , палица (као пола шта

Клічае, ва, во, човек, беt aufängt, па), клис (дрво мало краће од graue Haare zu bekommen, incanesчеперка, зађељано са свечетири спіране) и трлица (шумната Клинчевац, вца, т. 1) ein Beta bei Baграна). Играчи се подијеле на двије

љево. 2) ein Berg аn реr Prina : стране, па се вашају у шпіап која

„Са Кличевца од града Костура hе спрана играти; онда ударе

3) Кличевац, село у Браничеву. коња у земљу, па један, од спра

Клічица , f. dim. p. клица. не они шпио играју, баца клис од Кличо. ш. човек који је кличав,

der коња и одбија палицом, а они дру

grau wird, incanescens, ги син (од оне друге стране) чу- клобук, т. бie 81afe Bee fiеѕеntеn 23af. вају по далеко с пирлицама и прле

sers, bulla aquae bullientis. (п. і. сметају клис да не иде да- клобук, т. і) бie Rise (put one

и гледају не били га како Жестре). 2) град близу Црне горе: увалили прије него падне на зем. „Љута гуја Шеовић Османе му), па одонуд погађају клисом „Из Клобука града бијелога — (с онога мјесіпа ће падне клис) Клобу чина, f. 1) augm. p. клобук. 2) See у коња; а онај, шпо баца клис, Filg, coactile. чува палицом да не погоде у коња; Клобучић, m. dim. 5. клобук. кад који погоди у коња, или кад Клокоп, m. Bas Beräufф бев bеrроr. клис добера ближе коња, него што fprudelnden Wassers, sonus aquae scaје палица дугачка, или кад га у пір

turientis. ле (ш. ј. уваме док није пао на Клокопање, р. бав феrроrgurgeln дев земљу), онда они, што су шрлили,

Wassers, scaturitio cum strepitu. дођу те играју, а осіі иду те Клокопапти, коћем, v. impf, bеrреt. пірле; кад се не погоди у коња, не- sprudeln, bervorrausden. го клис падне даље од којња него Клокоҷикa, f. Die pimpernup, staphyles што је палица дугачка, онда онај pinnata Linn.

cens.

леко,

Клокочиков , ва , вo, pon PimpernuB, Кључ, m. 1) беr ©Фluffel, clavis. 2) See e staphylex pinnata.

Haken, zum 'Heuraufen,' uocus foeno Клокочиковина , f. Зав фоlѕ реr Tim= extraheudo. 3) das Hervorwallende des

pernuß, liguum slap hyleae pinnatae siebenden oder überhaupt sprudelnden Liou.

Зајjer& : избија кључ. 4) bie &rüm. Клупав, ва, во , vide Kiemnae.

mung des Flufes, curvatura fluminis Клонипінсе, имce, v. г. impf. кота, (као н. п. код Кладова). cf. крајина

Hal Hera, einen (etwas) meiden, vito. Негонинска. 5) град у Ерцеговини. Клонупи, нем, v. pf, jingen, labor, Къчаница, f. Der Riegei, pessulus. inclinor.

Кърчање, а. баѕ Cieven, aufmaЙent, Kaoba, f. eine Art Fale für die kleinen aestus.

93ogel (. 23. eifen) meiit aив einem K.чао, чала, лo, fleveno, bulliens 3

Sü'bis gemacht, decipula avicularum. полио га кључалом водом. Клоцање, в. дав $irfфен, Жnirrеп, кључар, т. деr bеfwliеffеr, claviger, freadur.

(in den Klostern) Блазцалин, ам, т. impf.

Enirren , frendo,

Къучарев, ва, во, 1 бев 5efФliejfers,
Клацнути, нем, v. pf.

Къучаров, ва, вo, I clavigeri.
Kaina, i. die Bank, scamuum,

Кључарскii , кa , KO, 1) 5eflieffeen cia кај паца , dim, p. клупа.

gen, clavigerorum. 2) adv, wie ein Bes Клу пho (gen. pl, клубака), p. per Snaut schliesser, more clavigeri. (ul), glimus.

Къ, чали, чa, v. impf. н. п. вода, Фа. Кл. пче, чепка, р. vіdе клупко.

leni, aestuo. к: ўпчић, m, dim. v. кл іко.

Кључишћ, m, dim. p. кључ. Кљакав, ва, вo, аn реr jan pertum: Кніп, m. der Aldermain (?), honestus melc, manu mutilus.

agricola. у сваком селу имају по Kváko, m. ein an der Hand verstümmels два, по три (у великим селима и ter, manu mutilus.

више) кмета : Кнез се мора с њиКаст, па , то, vidе кљакав.

ма, као са спарјешинама сеосKbybabe, n. das Piđen der Henne, mor. Кня, договарати за свашто. sus gallioae.

Кметица, f. Die ѕеаи бев кмеп, uxo Кљувати, љујем, v. impf. piden, jas kmeti. den, rostro londo, mоrdео.

Кметов, ва, во, беё кмет, kmeti. Къур рина, f. рђаво кљусе, Веr Baut, Кмеловање , дав Хmetfери , honor cabalus. cf. курада.

kmeti. Kyi, m. Die gerprutten Trauben, uyae Кметовали, пујем. v. impf. 1) поcompressae.

првене кукурузе, или другу, какву Кукање, р. бав topfet, fartura , sa- nomipy, entideideni , abidåben, aestiginatio.

mo litem. 2) befehlen, den Herrn spics Къукати, ам, v. impf. н. п. гуску, Tел: немој пи мени му кметовали. die Gans stopfen, farcio, sagino. Кметовски, кa, кo, Ben Snietei cigen,

kmetoruin. Kosh, m. der Schnabel, rostrum. Кљуна, f. (@terr. Bеr franipen), harpa- Кмеліски, кa, кo, 3) vidе кметовginis genus.

CKJI. 2) ady. nach Smeten Art, more

kmeti. . Кљунап, та, то, gefфnabelt, rostratus. Kujuuk, m. dim. das Sdnäbelchen, Kna", Art Färbepulver für die Haare,

rostellum. Кљунупи, нем, у. pf. piten, rostro Кнегиња (говоре и књeгнња), f. 1) pie

Frau des fines, uxor knezi. 2) Frauens Köycan, f. (coll.) die Pferde (als Gats name, nomen feminae. tung), equi, jumenta.

Кнегињии, на, но, беr кнегиња, knei Кљусе, сema, m. Das Pfers (bie Bata uxoris. . ting), equus.

Кнежев, ва, вo, peg &nefen, Knезі. Кљусина, f. augm. p. кљусе.

Кнежење; п. За Жnев : rufen, appellaКљуцало, m. per pater, pider, qui tio kucsi vocabulo.

cultro , securi tundit: стани ши кљу- Кнежина, f. Das Bebiet еіnев Жnefen, iano, sagt die Mutter zumn Sinde, das provincia knезі: у Србији је свака

mit dem Meffer auf den Tisch hact. наија раздијељена на неколике кне. Къуцање, p. dim. p. кљување.

жине, н. п. Мачва је једна кнежиКљўцати, ам, y. dim. p. кљувати.

на ЦСабачке напjе, Потерина друга Къуцкање, п. vіdе кљуцање.

а Tавнава прећа; тако су кнежи Кљупцкапін, ам, vide

куцами.

неЗворничке нанје Јадар, Рађеви. К» уцнупи, нем, dim. p. кљунупи,

на и щ. д. За владања Црнога Бор

fuci genus.

,

peto, tundo. .

[ocr errors]
« PreviousContinue »