Page images
PDF
EPUB

тина Турака Од стотина Турскије градова,|| крмећаци, һака, ш. pl. (jherzhaft) опанци од А на крми Кичић Усеине

крмад, f. (coll.) bie hweine, sues, porci.
крмак, мка, m. (voc. крмче) баз (männliche)
Shwein, porcus. [cf. вепар].

крмар, крмара, m. ber Steuermann, gubernator.
cf. корманош, думенџија.
крмаўкање, п. vide маукање.

крмаўкати, маучём, v. impf. vide маукати.
крмача, f. (pl. gen. крмача) 1) біе au, porca.
[cf. гуда, прасица 2]. 2) cin Dirtenjpict
(frainiфанф свињка), ludi genus. У овој игри

крмача се зове око три прста дугачко и по-
дебело дрво (од прилике као пократак врањ).
Играчи ископају у земљи повелику јаму, па
око ње унаоколо (око два три корака од ње)
толико мањијех јамица колико је њих [мање
један]. Велика она јама у сриједи зове се ка-
зан, а оне мање унаоколо зову се куће. Кад
се стану играти, сваки играч стане код једне
куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу
крај од свога штапа; један споља крмачу
тјера штапом и хоће да је сатјера у казан,
а остали сви ваља то да бране и својијем
штаповима да је одбијају. Онај који тјера
крмачу зове се крмачар. Кад који дигне свој
штап да одбије крмачу онда крмачар гледа
не би ли прије њега метнуо свој штап у ње- |
гову кућу, па ако то учини онда он остане
на кући а онај који је остао без куће иде
те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар

крмеће коже.

крмећи, һа, һê, dhweing, suillus. [vide свињски].

крмешце, цета, n. dim. баз hweinhen, sucula, suculus.

[ocr errors]

3) чим, lenten, re=

крмити, крмим, v. impf. 1) хранити стоку, füt=
tern, pabulo. 2) fteuern, guberno. [cf. ду-
менисати, корманити].
gieren, rego. cf. [vide] управљати.
крмица, f. dim. v. крма.
комљење, п. 1) баз Süttern, pabulatio. 2) баз
Steuern, gubernatio. 3) das Lenken, Regieren,
Leiten, rectio.

[ocr errors]

крмски, ка, ко, (у Ц. г.) vide свињски, кр-
мећи: какав Влах, крмска потурице !
Нека бјежи крмска потурица
крици, крмака, m. pl. bie hweine, sues, porci.
крмчић, m. dim. v. крмак.
кондија, f. 1) [*] велика гомила чега без реда,
großer Haufen übereinander geworfener Gegenstände,
cumulus: цијела кридија по соби. 2)
[Крндија] планина између Нашица и По-

жеге.

крник, крника, m. (у Боци) vide крвник: На
снаги ти главе није, Крници је осјекоше
крнички, а, о, (у Боци) vide крвнички.
Крново, п.: Долазио у равно Крново
крнути, нем, v. pf. 1) jolagen, percutio.

2)

штета готова;

крнуо га о земљу, піeberwerfen, projicio. крњ, крња, ње, (крњи, ња, ње) vide крњав: Корава жена и крю лонац, Ко најпрви дође јели крњој крња, m. (ист.) vide крњо.

удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио, и у један пут сви повикавши: опара мијена, | 1. брже боље мијењају куће, у којему мијењању | 2. крња, f. (у Хрв.) коре од ножа или од саи крмачар гледа не би ли свој штап метнуо бље, біе фібe, vagina. [vide ножнице]. гдје у кућу прије другога, па који остане крњав, а, о, н. п. лонац, iplitterig, fissilis. [cf. без куће онај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У Шумадији гдјешто крмача се у овој игри зове и була [2] гдјешто и гуџа.

а

крмачар, т. који гони крмачу кад се игра крмаче. cf. крмача [2].

крмачèтина, f. augm. v. крмача. [vide крмачина].

крмачин, а, о, ber Sau, porcae.

крњ, крњаст].

крњага, f. комад од чега разбијенога (тикве,
суда), ein abgebrochenes Stüd, fragmentum. cf.
[vide] рбина.

крњадак, атка, m. (у Боци) комад од зуба који
остане у вилици (н. п. кад се зуб вади па
се сломи), ber Stummel, mutilum.
крњаст, а, о, vide крњав.

крњаукање, п. vide [маукање] крмаукање.
крњаўкати, крњаучем, vide [маукати] крма-

укати.

крмачина (крмачина), f. augm. v. крмача. [cf. | крњача, f. (у банији) кукурузан хљеб у ки

крмачетина].

крмачица, f. dim. v. крмача.

крме, мета, п. baš hwein, sus. [vide свињче]. крмегуша, f. (у Ц. г.) некаква тица, Wrt Bogel, avis quaedam.

сe.лo, gesäuertes Kukuruzbrot, panis fermentatus

e zea.

Крњево, m. [село у округу подунавском ?]: Док Крњево клето уминуше крњење, п. баз Beriplittern, diffissio. 2) у крњити, крњим, v. impf. zeriplittern, diffindo. крњо, т. (јуж.) [1)] н. п. човјек (без уха), во (без рога), суд (окрњен), iplitterig, diffissus, nicht ganz, mutilus, z. B. Mensch mit abgeschnittenem Dhr, п. 61. Некакав Крњо арамбаша опколи ујутру са својијем друштвом кућу некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти

крмељ, f. 1) bіе Mugenbutter, gramiae.
лозе. cf. [vide] око и крмељ.
крмељање, п. baš Zriefen, lippitudo oculorum.
крмељати, љам, v. impf. triefen, lippio.
крмељив, а, о, voll Mugenbutter, gramiosus.
крменција (крменција), f. vide [1] маџарија.
крметина, 1. baš hweinfleifh, caro suilla.

мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдуке, и обувши једну ногу, рече: нет свезах, још нет, на крња за уши“ (т.

Скочи Турчин ка да се придрну, Једном крочи, до коња докрочи, Другом крочи, коња појахао

T.

j. пет је прста свезао, још да свеже нет, нак | крошња, f. (у Дубр. и даље к југу) vide коће онда за крњави бардак да није ракије). тарица. Крњо чувши то споља, помисли да је његово | крошњаст, а, о, (у Сријему),) н. п. дрво, друштво од некуд ушло у кућу, и да их је крошњат, а, о, домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне. На ово налик у Црној гори приповиједа се да је човјек обувајући се рекао: „„Да се не издамо" (ваља да опанцима или обувачама) а они који су споља хтјели нањ ударити, помисле да он у кући има друштва и да њему то говори; и тако се поплаше и побјегну. [ 2) име топу; види 5. v. Маргета и

шиба -4].
крњорог, а, o, borngejtümmelt, mutilus cornu.
крњорога, f. eine horngeftiimmelte Žiege, capra cornu
mutila.

кров, крова, m. (loс. крову) bas Padh, tectum.
[cf. покрив 2, покривац, уртија].
кровина, f. schlechtes, ungenießbares Hen (was zum
Dachdecken nur zu gebrauchen wäre).

кровнат, а, о, н. п. кућа, mit troh, Men bebeft,

tectus stramine.

кровњача, f. Etohbutte, casa.

кровуљина, f. augm. v. кровина.

1 . широко (горе у гранама), äjtig, ramosus. [vide гранат]. крошње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.) на два савијена дрвета испреплетано узицама, те се у њему носи слама (једни говоре траље [1, сак, мрежаге]), eine Wrt Mentrage, feretrum. крошто, (кроз што) (у војв.) vide зашто [1; ef. кроз].

1. крпа, f. (pl. gen. крпа) 1) ein yled (ud), Хeinwand), lacinia. [vide дроњак]. - 2) крпа Haтna, ein Stück Leinwand von 20 Ellen, massa lintea.

3) крпа гуњска, Wrt wollener Beng für гуњ, panni gennus: ова је криа као домаће оврањено сукно, али изнутра има ресе, и топлија је од сукна. 4) (у Ц. г.) криа сланине, т. ј. велики комад као н. п. половина или четвртина читаве сланине.

2. Брна, m. ber yliđer, sartor cerdo. [cf. кринеџија].

криеæ, m. das Flickwerk, die Fliderei, consarcinatio [ст. окри 2]: Триеж и крпеж по свијета држе.

кроз, ( (mit ace.) buri, per : кроз воду; кроза | криеле, криела, f. pl. bas Berbinbungswer ber кроза, ме, кроза те, cf. [проз (проза);] крошто: Кроза те ће огријати сунце

крозањ, крозањга,

т. ј. кроз њега.

крој, кроја, m. ber Ednitt, sectum.
кројач, кројача, т. 1) бег фиeiber, sartor, ve- |
stificus. cf. терзија, шавац. - 2) у Ћурчија
кратак и широк нож којим кожу кроје, еіn
Schneidewerkzeug der Kürschner, culter quidam pel-
lionum.

кројачев, а, о, без

neibers, sartoris.

кројачки, ка, ко, neiber, sartorum.
крòjêже, n. das Zuschneiden des Kleids, sectio ad
formulam.

кројити, јим, v. impf.

Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. [cf. кp-
чале, крчеле].

крисљ, криеља, m. 1) eine haflaus, [ixodes]
ricinus [1..; ef. 1 крља, криијел, крпуша].
2) vide крпигуз.

криета, f. (у Доброти) шарена поњава, као ћи-
лим, што стоји на столу (Талијански carpetta),
der Tischteppich, tapetum in mensa ponendum.
ef. [vide] трежњак.

кристина, f. augm. v. крпа. [cf. крпурина]. криеџија [*], m. vide [2] крпа.

кpuигŷз, m. quirlförmiger Fennich [Tuirlblütige Borftenbirje, Borjtengraš], panicum verticillatum [setaria verticillata P. B.; cf. криељ 2]. iben, seco ad for- крпијел, m. (у Ц. г.) vide крпељ [1]. трећом крој. крпити, пим, v. impf. 1) flicđen, pannum adsuo. црни лук, біє 3wiebel, [cf. пешњати]. - 2) кога, jeften, increpo. сера, vide [1 лук 2]. крпица, f. dim. v. крпа.

mulam: Двапут мјери, кромид, т. (у Подгорици) кромити лук, m. (у Боци) [кромпир, m. vide кртола.] кропити, пим, v. impf, jpringen, aspergo. [cf. шкропити, штрантати].

кропљење, п. bas priüßen, aspersio. [cf. шкропљење].

кросна, f. 1) (у Хрв. у кршћана) vide разбој 1. кросред, mitten burd)

per.

кротак, тка, тко, zabm, janftmüthig, mansuetus: кротак као јагње.

кротко, janft, mansuete : Ал' му Богдан кротко

одговара

кротост, кротости, f. біе Забmheit, ber Canftmuth, mansuetudo.

крочити, крочим, v. pf. einen Ehritt thun, gradum facio: болестан је, не може крочити;

криљаник, криљаника, m. пут или пртина од

крпаља, eine mitteljt ber криље gemachte nее babu, via per nives instrumento криље dicto facta.

криље, крпаља, f. pl. (у Херц.) као обручи,
што се испријечају (искрие) дретвом или
опутом, те чобани и ловци по Херцеговини
обувају на ноге, да се може ићи поврх сни-
jera, der Schneeschuh, calceatus quidam per nives
vadantin: Ма да видиш Радовић Шћепана,
Врбове је криље направио, На разгази сни-
jer у планину

криљење, п. баз sliden, reparatio. [cf. пешњање].
крпурина, f. vide крпетина.
крпуша, f. (у Боци) vide крпељ [1].

Креман, т. Mannšname, nomen viri. креме,* мета, п. (у Србији) vide мртвина. крени, на, но, н. п. колач [vide кршњак 3], свиjeħа, zum Hauspatron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). кренице, f. pl. у сабље или у мача оно гдје се Држи руком, der Griff am Säbel, capus, cf. [балча, збаоч,] балчак: Докле им се сабље поломише До креницах и руках десницах крено име, п. Сваки Србин има по један дан у години кога он слави, и то се зове крсно име, свети, свето, и благ дан [1, кршњак 2, служба 3]. Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи кренога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крено име) све сељаке, који оно крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! поздравио је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије; да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо; што буде свети Никола (иги који буде) донио, не ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете." Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, неком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славио га много лета и година у здрављу и у весељу 14 Гдјекоји понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, на ту сви вечерају, нију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћи; по том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на походу: "Дођите и сјутра на чашу ракије." И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, на мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу [cf. слава 2 и 3]: помоле се Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе“) и ломе (домаћин с попом или с ким другим кад нема попа) крсни колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран поскурњаком; једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици а двије они једу; пјевају (два и два) у славу: Ко није вино за славе Божје, Помоз му, Боже и славо Божја! А шта је љепше од славе Божје, И од вечере с правдом стечене? По том сједу опет, и пијући и једући разговарају се и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи

гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу; други се дан крсног имена зове појутарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по гдјекојијем мјестима гости сједе доклегод у домаћина има пића, а кад он пошљедње изнесе на софру, изнесе с њиме и празне савијене мјешине (у којима се пиће из другијех мјеста доноси). Кад то гости виде онда како попију оно што је на софри, узима сваки своју пушку и одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје крено име макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: за то се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. [Маргиналија у І издању: Видајићи су Ђурђевшгаци, Шаинпашићи Мратинштаци, Сијерчићи Климен

штаци.] Жена слави мужевье крено име (баш ако би јој муж и умро): Помоз, Боже и свети Ђорђије!! Крсно име господара мога

Бугари сви око Тимока славе Никољ дан, и осим кренога колача, који се сијече као и у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, у који се метне по читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун овај пресијече попола, на једну полу узме себи, а друга остане домаћину; и будући да пои гледа свагда да узме ону половину у којој је шаран, за то се домаћица стара, или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје је шаран, већ пои нека га сијече на срећу, или на оној страни да га извиси, гдје шарана нема, и тако да би нона преварила, као што се често и догађа, и домаћица се оваком пријеваром поноси, а и пон јој се смије. cf.

прислављати.

крет, крста, m. 1) baš Rrenz, crux [cf. криж], н. п. крст од дрвета или од злата; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти; крет што код својега потписанога имена начини онај који не зна писати. 2) нема га у крету, jeines Sleichen gibt's nicht in ber Chriften= heit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, ein Beftirn, astrum. 4) гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; а кретина је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у кретини читав крст): десет крета насадно на гувну. cf. кретина 2. 5) (!! Далм.) четири спице у точка. сf, гобеља. 1. крста, крста, п. pl. [cf. крсти]. 1) ба Kreuz, als ein Theil des Körpers, regio sacra, lumbus. 2) носити крста или крсте, cf. [vide] завјетина [2]: Од тада су крета настанула

--

2. Крста, m. Mannšname, nomen viri.
кретат, а, о, 1) н. п. барјак, орао, Rreuz-vane,
signatum cruce, vexillum cruciatum: Да за-
стрелим орла крстатога 2) крстат пут,
vide раскршће: Када дође на крстате путе
Крстац, сца, m. 1) у Гацку караула с неко-
лика топа: Од паланке Крсца крвавога
2) брдо између Црмнице и Паштровића, cin
Berg, montis nomen.

кретача, f. 1) Stamm, tümmel eines Rreuzes,
trunca crux. 2) (у Рисну) рече се за вје-
штицу, као да јој се име пред дјецом не би |
споменуло. [vide вјештица]. cf. рогуља.
крстаче, f. pl.: Ту Осману јадну запануше На
Крстаче, на дебеле доце
креташ, крсташа, m. 1) крсташ талијер, ber
Aronthaler, thalerus. [cf. 1 крижак, крижар].

2) крсташ ораo, ber Rreuzabler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, біе &renzfaђие, vexillum cruciatum: Крсташ га је барјак

поклопио

-

крт, а, о, 1) крто месо, баз sleijd allein mit
Ausschluß des Fettes, carnes excepto adipe. cf.
кртина [1]. - 2) н. п. дрво, гвожђе, рöбе,
unbiegfam, durus. fragilis. [cf. љут 5].
кртан, m. (у Сријему) vide [крцан] сукало.
кртина, f. 1) (кртина) баз lei, mit uju
des Fettes, carnes, excepto adipe. [cf. крT 1].
2) vide кртица: Кртина испод земље иде
па опет не може да се сакрије.
кртица, f. бег Maulwurf, talpa [europaea L.;
cf. кртина 2].

-

кртичњак, m. ber Maulmurfsbügel, Maulwur[зан=
fen, cumulus terrae a talpa aggeratus. cf.
[мргињ 1,] крторовина.

крто, кртола, m. (у Хрв.) Wrt Rorb, corbis ge-
nus. [vide котарица]. cf. [2]рудњак, сепет.
кртог, m. ber Unrath im Simmer, sordes in cu-
bili sparsae. [cf. антрешељ 2].
кртожење, n. Unrath-maфен im Bimmer, confusio
supellectilis in cubili.

кртожити, жим, v. impf. Unrath mahen im Simmer, sordes spargere per cubiculum. [cf. стрвити]. кртола, f. (у Ц. г.) Sartoffel, Érbapfel, solanum tuberosum [L.]. cf. [1 рашак 2,] кромпир. Кртоле, f. pl. општина између Котора и мора. креташица, f. ber balbe Sronthaler, auh ber vierte | кртолиште, п. (у Ц. г.) Drt wo Hartoffel gebaut

креташина, f. (у Ц. г.) augm. v. крсташ: Док долеће крсташина орле То не бјеше крсташина орле Но то бјеше Миконићу Марко

Theil desselben, thaleri cruciati dimidia, et vel quarta pars.

крети, крста, m. pl. vide [1] крста.

крети куме дете, (у Сријему) friedßenber Slee, trifolium reptans [tr. repens] Linn.

worden, locus ubi solanum turebosum fuit insitum.

кртопрђа, m. (у Сријему) vide [крцан] су

кало.

крторовина, f. (у Барањи) vide кртичњак.

m. vide крух.

кретина, f. 1) augm. v. крст. 2) etliche Bar | кру, крӯа,
ben, bіе аuf bem Selbe beijammen liegen, mergi-| крув, (у Слав.))
tum cumulus. cf. [кладња, складња, склад 1;]| крӯг, m. 1) eine Scheibe, discus.
крет [4]. 3) у самара стражњи крај који
је горе у накрст састављен: Свака штица
свата ударила, А крстина кума по преима

4) [Крстина] ўrauenname, nomen feminae. Крстиња, f. ein Srauenname, nomen feminae : Но Крстиња кнежева љубовца крстионица, f. [Zaufftein].

Крститељ Јован, m. Зобни ber Zäufer. Joannes

baptista: Једно јесте царе Дуклијане, А
Друго је крститељ Јоване

кретити, тим, v. pf. u. impf. (part. pass, крш-
ћен и. крштен) taufen, baptizo.
крстити се, тим се, v. r. 1) impf. u. pf. getauft |
werden, baptizari. 2) impf. Kreuz machen,
digito crucis figuram imitor. Кажу да се не
Ваља крстити кад грми, јер веле да онда
свети Илија бије ђаволе, па би ђаво могао
побјећи под крест знајући да гром у крст не
be. 3) [impf.] кога, чега, од кога, од чега,
Srens machen vor etmas, abominari: крсти се ти
њега, т. ј. бјежи од њега, чувај га се.
кретић, m. dim. v. крст.
Крето, m. hyp. v. Крста.
Кретов дан, ва дне, т. баз Seft без Sreußes,
beren eš zwei gibt, ben 5. Ýän. [cf. водични
пост] и. бен 14. Sept., festum St. crucis.
крстоноше, f. pl. cf. [vide] завјетина [2].

[ocr errors]
[ocr errors]

2) онај темељ од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида. cf. колач [5]. 3) (у Далм.) округло мјесто, н. п. главица или њива. 4) (у Ц. г.) кад се змија савије у круг: Сјекни ка змија из круга.

кружат, кружата, m. (у Рисну) чохана кратка
хаљина без рукава, која се пресамити и по
њој се опаше; многи имају на кружату спри-
јед сребрна пуца с обје стране: Неки броји
пуца на кружату

кружић, m. dim. v. круг.
Крујанин, т.: Уз кољено паше Крујанина
Крума, f. вода која тече кроз Дукађин и утјече
У Дрим. Украј ове воде близу Дрима стоје
зидине од града за који се приповиједа да
је у њему сједио Лека каистан.
1.круна, f. біе Rrone, corona. cf. коруна [1].
2. Круна, f. hyp. v. Крунија.
крунаст, а, о, н. п. кокош, gefrönt, coronatus.
[vide убаст]. cf. капораст.
Крунија, f. Уrauenname, nomen feminae.
Крунијца, f. dim. v. Крунија.
крунисање, п. bie ärönung, coronatio.
крунисати, крунишем, v. impf. u. pf. (у војв.)
frönen, coronare.

крунити, круним, v. impf. bröfeln, pflüden, carpo

[cf. вријећи 2, комити 2, рунити], н. п. ку

курузе, сухо цвијеће (н. п. да се из њега | крушити, крушим, v. impf. bröfeln, carpo, н. п. со. сјеме извади): Бул се круни те ђевојку буди Крушица, f. у Лици ријека која утјече у БаДа не круним бијела бедена ницу, Кате еіnes lußes, fluvii nomen. [крунити се, v. г. о. крунити; cf. рунити се.] крушка, f. (pl. gen, крушака) 1) ber Birnbaum, круница, f. 1) dim. v. круна. - 2) (у Сиљету) die Birn, pirus [communis L.]. — 2) die Birn vide бројенице. 3) (у Ц. г.) vide шева. (Frucht), pirum. круњење, п. Bflüden, carptio. крушков, а, о, Birn, piracius, e piro. 1. крупа, f. 1) ber Pagel, Sraupen, grando; крушковац, овца, m. Birnjtab, baculus piracius. крупа се разликује од града по томе што је | крушковача, f. ber Birnjtod, fustis piracius. ситнија и мекша и пада највише у зимно | крушковина, f. baš Birnholz, lignum piri. доба а град само љети; [vide] цигани, cf. | крушковица, f. Birnbranntmein, vinum ustum е суградица: Снијег паде около Мостара, Ситна piris.

"

крупа около Клобука 2) [Крупа] нама- круший, на, но, н. п. пеh, Srot, panis. cf. стир у Далмацији. [vide] хљебни.

1. крушчић, m. dim. в. крушац.

2. Крупа, f. град у Турској Хрватској на Уни, од којега се у смијешнијем пословицама спо- | 2. крушчић, m. dim, cin Heiner Sirubaum, pirus миње и Крупа капетан.

крупан, ина, пно, (крупий, на, но) 1) н. п.

со, брашно, grob, crassus. 2) човјек, риба,
кон, во, groß, mohlbeleibt, corpulentus. [cf.
тренат, крут]. 3) ў крупно: У ситно се
не десило, а у крупно немам, Segentheil von
fleinem Gelde.

Крупањ, пња, m. Stast in ber Рађевина.
крупањски, ка, ко, von Крупањ.
крупатица,) f. Wrt Bij [Sieben, Blattjijd], piscis
крупатка, ( genus [blicca argyroleuca Heck.].
крупица, f. т. ј. соли, біе Sranpe, baš Etü,
frustum, fragmentum.

крупник, m. eine Wrt Setreibepflanze, triticum po-
lonicum [trit. dicoccum Schreb.; cf. 2 пир,
пир нокташ].

крупнина, f. grobe, große Gachen, crassitudo. крупски, ка, ко, роп Крупа.

Брусовољ, m. (у Ц. г.) Gornjobulle: Поп Зловоља чита крусовоља

крут, крута, то, (крутӣ, та, то, comp. крући), bid, crassus [cf. тренат, крупан 2]: Вода мутна а дјевојка крута, Те потону Филип

и Анета

крутуљав, а, о, bilim, subcrassus. крућина, f. bіе Dide, crassities.

parva.

крушчица, f. dim. v. крушка.
Крф, т. [Corcyra, Corfu].

врхање [крање], п. 1) bas Serbreen, fractio.
2) das Husten des Pferdes, tussitio equi.
крхати, хам, [крати] v. impf. 1) bredhen, frango,
3. 3. врат.
2) husten (vom Pferde), tussio.
Крца, т. (у Ц. г.) надимак.
крцан, m. (у Сријему) сват који од младо-
жење дјевојачкој кући носи уочи свадбе месо
и друго којешта за јело. Он ваља да је ша-
љив и смијешан, и једва га чекају да се
врати од дјевојачке куће да каже надају ли
се сватовима, је ли здрава и весела дјевојка
и т. д. с. варимесо, кртан, кртопрђа, крц-
кало, [2] сукало, [рани сват,] дебели сват.
1. крцање, п. vide товарење.

2. крцање, п. baš Rnađen (Muffnađen), fractio,
elisio.

2)

крцат, а, о, 1) part. pass. von крцати.
(у Боци и у Сријему) пуно крцато, т. ј.
увршно, набијено, vollauf, affatim; у Боци се
каже и: крцата кућа жена.

1. крцати, цам, v. impf. (у приморју) н. п. лађу

vide товарити (italien. caricare).

2. крцати, цам, v. impf. fnađen (3. 23. Кüjje), dentibus frango.

крух [кру, крув], m. (по зап. кр.) vide хљеб [1]: | Крцета, m. (у Ц. г.) надимак мушки. С трбухом за крухом; Што је руха на мени | крцкало, m. (у Сријему) vide крцан. је, што је круха у мени је.

1. крушац, шца, m. hyp. v. крух.

2. крушац, пща, м. т. ј. соли, ein Brođen Gal;, frustum salis.

Крушевац, ёвца, m. Stast (инó Ruinen) in Ger bien, urbs Serbiae.

крушевачки, ка, ко, von Крушевац.
Крушевица, f. кнежина у Требињском кади-
луку.

Крушедол, т. 1) намастир у Фрушкој гори.
2) село код тог намастира.
Крушедолац, лца, m. Ciner von Крушедол.
крушедолски, ка, ко, von Крушедол.
крушење, п. баз Bröđeln, carptio.

крушик, крушика, m. Birngarten, locus in quo
piri sunt consitae. [cf. башта 2].

Крцун, m. (у Ц. г.) надимак мушки.
Крчава, f. варош у Скопаљском пашалуку, у
којој је око једне трећине Хришћана, а остали
су Турскога закона, али сви говоре Српски,
истина заносећи мало на Бугарски, али их
прави Бугари опет не разумију.

крчаг, крчага, m. ber ärug, urceus. [cf. коршов,
тестија].

Крчагово, п. поље код Ужица.

[крчажић, m. dim. v. крчаг; vide чмулица.] крчале, f. pl. vide [крпеле] крчеле. Развали вилице као крчале (кад ко много говори). крчало, п. као палица или заворањ, за који се ухвати кад се плуг отискује или привлачи, am Pfluge ein hölzerner Verbindungsnagel, clavus ligneus aratri: Узе Марко рало за крчало

« PreviousContinue »