тина Турака Од стотина Турскије градова,|| крмећаци, һака, ш. pl. (jherzhaft) опанци од А на крми Кичић Усеине крмад, f. (coll.) bie hweine, sues, porci. крмар, крмара, m. ber Steuermann, gubernator. крмаўкати, маучём, v. impf. vide маукати. крмача се зове око три прста дугачко и по- крмеће коже. крмећи, һа, һê, dhweing, suillus. [vide свињски]. крмешце, цета, n. dim. баз hweinhen, sucula, suculus. 3) чим, lenten, re= крмити, крмим, v. impf. 1) хранити стоку, füt= крмски, ка, ко, (у Ц. г.) vide свињски, кр- жеге. крник, крника, m. (у Боци) vide крвник: На 2) штета готова; крнуо га о земљу, піeberwerfen, projicio. крњ, крња, ње, (крњи, ња, ње) vide крњав: Корава жена и крю лонац, Ко најпрви дође јели крњој крња, m. (ист.) vide крњо. удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио, и у један пут сви повикавши: опара мијена, | 1. брже боље мијењају куће, у којему мијењању | 2. крња, f. (у Хрв.) коре од ножа или од саи крмачар гледа не би ли свој штап метнуо бље, біе фібe, vagina. [vide ножнице]. гдје у кућу прије другога, па који остане крњав, а, о, н. п. лонац, iplitterig, fissilis. [cf. без куће онај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У Шумадији гдјешто крмача се у овој игри зове и була [2] гдјешто и гуџа. а крмачар, т. који гони крмачу кад се игра крмаче. cf. крмача [2]. крмачèтина, f. augm. v. крмача. [vide крмачина]. крмачин, а, о, ber Sau, porcae. крњ, крњаст]. крњага, f. комад од чега разбијенога (тикве, крњадак, атка, m. (у Боци) комад од зуба који крњаукање, п. vide [маукање] крмаукање. укати. крмачина (крмачина), f. augm. v. крмача. [cf. | крњача, f. (у банији) кукурузан хљеб у ки крмачетина]. крмачица, f. dim. v. крмача. крме, мета, п. baš hwein, sus. [vide свињче]. крмегуша, f. (у Ц. г.) некаква тица, Wrt Bogel, avis quaedam. сe.лo, gesäuertes Kukuruzbrot, panis fermentatus e zea. Крњево, m. [село у округу подунавском ?]: Док Крњево клето уминуше крњење, п. баз Beriplittern, diffissio. 2) у крњити, крњим, v. impf. zeriplittern, diffindo. крњо, т. (јуж.) [1)] н. п. човјек (без уха), во (без рога), суд (окрњен), iplitterig, diffissus, nicht ganz, mutilus, z. B. Mensch mit abgeschnittenem Dhr, п. 61. Некакав Крњо арамбаша опколи ујутру са својијем друштвом кућу некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти крмељ, f. 1) bіе Mugenbutter, gramiae. мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдуке, и обувши једну ногу, рече: нет свезах, још нет, на крња за уши“ (т. Скочи Турчин ка да се придрну, Једном крочи, до коња докрочи, Другом крочи, коња појахао T. j. пет је прста свезао, још да свеже нет, нак | крошња, f. (у Дубр. и даље к југу) vide коће онда за крњави бардак да није ракије). тарица. Крњо чувши то споља, помисли да је његово | крошњаст, а, о, (у Сријему),) н. п. дрво, друштво од некуд ушло у кућу, и да их је крошњат, а, о, домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне. На ово налик у Црној гори приповиједа се да је човјек обувајући се рекао: „„Да се не издамо" (ваља да опанцима или обувачама) а они који су споља хтјели нањ ударити, помисле да он у кући има друштва и да њему то говори; и тако се поплаше и побјегну. [ 2) име топу; види 5. v. Маргета и шиба -4]. кров, крова, m. (loс. крову) bas Padh, tectum. кровнат, а, о, н. п. кућа, mit troh, Men bebeft, tectus stramine. кровњача, f. Etohbutte, casa. кровуљина, f. augm. v. кровина. 1 . широко (горе у гранама), äjtig, ramosus. [vide гранат]. крошње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.) на два савијена дрвета испреплетано узицама, те се у њему носи слама (једни говоре траље [1, сак, мрежаге]), eine Wrt Mentrage, feretrum. крошто, (кроз што) (у војв.) vide зашто [1; ef. кроз]. 1. крпа, f. (pl. gen. крпа) 1) ein yled (ud), Хeinwand), lacinia. [vide дроњак]. - 2) крпа Haтna, ein Stück Leinwand von 20 Ellen, massa lintea. 3) крпа гуњска, Wrt wollener Beng für гуњ, panni gennus: ова је криа као домаће оврањено сукно, али изнутра има ресе, и топлија је од сукна. 4) (у Ц. г.) криа сланине, т. ј. велики комад као н. п. половина или четвртина читаве сланине. 2. Брна, m. ber yliđer, sartor cerdo. [cf. кринеџија]. криеæ, m. das Flickwerk, die Fliderei, consarcinatio [ст. окри 2]: Триеж и крпеж по свијета држе. кроз, ( (mit ace.) buri, per : кроз воду; кроза | криеле, криела, f. pl. bas Berbinbungswer ber кроза, ме, кроза те, cf. [проз (проза);] крошто: Кроза те ће огријати сунце крозањ, крозањга, т. ј. кроз њега. крој, кроја, m. ber Ednitt, sectum. кројачев, а, о, без neibers, sartoris. кројачки, ка, ко, neiber, sartorum. кројити, јим, v. impf. Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. [cf. кp- крисљ, криеља, m. 1) eine haflaus, [ixodes] криета, f. (у Доброти) шарена поњава, као ћи- кристина, f. augm. v. крпа. [cf. крпурина]. криеџија [*], m. vide [2] крпа. кpuигŷз, m. quirlförmiger Fennich [Tuirlblütige Borftenbirje, Borjtengraš], panicum verticillatum [setaria verticillata P. B.; cf. криељ 2]. iben, seco ad for- крпијел, m. (у Ц. г.) vide крпељ [1]. трећом крој. крпити, пим, v. impf. 1) flicđen, pannum adsuo. црни лук, біє 3wiebel, [cf. пешњати]. - 2) кога, jeften, increpo. сера, vide [1 лук 2]. крпица, f. dim. v. крпа. mulam: Двапут мјери, кромид, т. (у Подгорици) кромити лук, m. (у Боци) [кромпир, m. vide кртола.] кропити, пим, v. impf, jpringen, aspergo. [cf. шкропити, штрантати]. кропљење, п. bas priüßen, aspersio. [cf. шкропљење]. кросна, f. 1) (у Хрв. у кршћана) vide разбој 1. кросред, mitten burd) per. кротак, тка, тко, zabm, janftmüthig, mansuetus: кротак као јагње. кротко, janft, mansuete : Ал' му Богдан кротко одговара кротост, кротости, f. біе Забmheit, ber Canftmuth, mansuetudo. крочити, крочим, v. pf. einen Ehritt thun, gradum facio: болестан је, не може крочити; криљаник, криљаника, m. пут или пртина од крпаља, eine mitteljt ber криље gemachte nее babu, via per nives instrumento криље dicto facta. криље, крпаља, f. pl. (у Херц.) као обручи, криљење, п. баз sliden, reparatio. [cf. пешњање]. Креман, т. Mannšname, nomen viri. креме,* мета, п. (у Србији) vide мртвина. крени, на, но, н. п. колач [vide кршњак 3], свиjeħа, zum Hauspatron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). кренице, f. pl. у сабље или у мача оно гдје се Држи руком, der Griff am Säbel, capus, cf. [балча, збаоч,] балчак: Докле им се сабље поломише До креницах и руках десницах крено име, п. Сваки Србин има по један дан у години кога он слави, и то се зове крсно име, свети, свето, и благ дан [1, кршњак 2, служба 3]. Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи кренога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крено име) све сељаке, који оно крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! поздравио је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије; да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо; што буде свети Никола (иги који буде) донио, не ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете." Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, неком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славио га много лета и година у здрављу и у весељу 14 Гдјекоји понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, на ту сви вечерају, нију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћи; по том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на походу: "Дођите и сјутра на чашу ракије." И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, на мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу [cf. слава 2 и 3]: помоле се Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе“) и ломе (домаћин с попом или с ким другим кад нема попа) крсни колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран поскурњаком; једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици а двије они једу; пјевају (два и два) у славу: Ко није вино за славе Божје, Помоз му, Боже и славо Божја! А шта је љепше од славе Божје, И од вечере с правдом стечене? По том сједу опет, и пијући и једући разговарају се и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу; други се дан крсног имена зове појутарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по гдјекојијем мјестима гости сједе доклегод у домаћина има пића, а кад он пошљедње изнесе на софру, изнесе с њиме и празне савијене мјешине (у којима се пиће из другијех мјеста доноси). Кад то гости виде онда како попију оно што је на софри, узима сваки своју пушку и одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје крено име макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: за то се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. [Маргиналија у І издању: Видајићи су Ђурђевшгаци, Шаинпашићи Мратинштаци, Сијерчићи Климен штаци.] Жена слави мужевье крено име (баш ако би јој муж и умро): Помоз, Боже и свети Ђорђије!! Крсно име господара мога Бугари сви око Тимока славе Никољ дан, и осим кренога колача, који се сијече као и у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, у који се метне по читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун овај пресијече попола, на једну полу узме себи, а друга остане домаћину; и будући да пои гледа свагда да узме ону половину у којој је шаран, за то се домаћица стара, или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје је шаран, већ пои нека га сијече на срећу, или на оној страни да га извиси, гдје шарана нема, и тако да би нона преварила, као што се често и догађа, и домаћица се оваком пријеваром поноси, а и пон јој се смије. cf. прислављати. крет, крста, m. 1) baš Rrenz, crux [cf. криж], н. п. крст од дрвета или од злата; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти; крет што код својега потписанога имена начини онај који не зна писати. 2) нема га у крету, jeines Sleichen gibt's nicht in ber Chriften= heit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, ein Beftirn, astrum. 4) гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; а кретина је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у кретини читав крст): десет крета насадно на гувну. cf. кретина 2. 5) (!! Далм.) четири спице у точка. сf, гобеља. 1. крста, крста, п. pl. [cf. крсти]. 1) ба Kreuz, als ein Theil des Körpers, regio sacra, lumbus. 2) носити крста или крсте, cf. [vide] завјетина [2]: Од тада су крета настанула -- 2. Крста, m. Mannšname, nomen viri. кретача, f. 1) Stamm, tümmel eines Rreuzes, 2) крсташ ораo, ber Rreuzabler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, біе &renzfaђие, vexillum cruciatum: Крсташ га је барјак поклопио - крт, а, о, 1) крто месо, баз sleijd allein mit - кртичњак, m. ber Maulmurfsbügel, Maulwur[зан= крто, кртола, m. (у Хрв.) Wrt Rorb, corbis ge- кртожити, жим, v. impf. Unrath mahen im Simmer, sordes spargere per cubiculum. [cf. стрвити]. кртола, f. (у Ц. г.) Sartoffel, Érbapfel, solanum tuberosum [L.]. cf. [1 рашак 2,] кромпир. Кртоле, f. pl. општина између Котора и мора. креташица, f. ber balbe Sronthaler, auh ber vierte | кртолиште, п. (у Ц. г.) Drt wo Hartoffel gebaut креташина, f. (у Ц. г.) augm. v. крсташ: Док долеће крсташина орле То не бјеше крсташина орле Но то бјеше Миконићу Марко Theil desselben, thaleri cruciati dimidia, et vel quarta pars. крети, крста, m. pl. vide [1] крста. крети куме дете, (у Сријему) friedßenber Slee, trifolium reptans [tr. repens] Linn. worden, locus ubi solanum turebosum fuit insitum. кртопрђа, m. (у Сријему) vide [крцан] су кало. крторовина, f. (у Барањи) vide кртичњак. m. vide крух. кретина, f. 1) augm. v. крст. 2) etliche Bar | кру, крӯа, 4) [Крстина] ўrauenname, nomen feminae. Крстиња, f. ein Srauenname, nomen feminae : Но Крстиња кнежева љубовца крстионица, f. [Zaufftein]. Крститељ Јован, m. Зобни ber Zäufer. Joannes baptista: Једно јесте царе Дуклијане, А кретити, тим, v. pf. u. impf. (part. pass, крш- 2) онај темељ од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида. cf. колач [5]. 3) (у Далм.) округло мјесто, н. п. главица или њива. 4) (у Ц. г.) кад се змија савије у круг: Сјекни ка змија из круга. кружат, кружата, m. (у Рисну) чохана кратка кружић, m. dim. v. круг. крунити, круним, v. impf. bröfeln, pflüden, carpo [cf. вријећи 2, комити 2, рунити], н. п. ку курузе, сухо цвијеће (н. п. да се из њега | крушити, крушим, v. impf. bröfeln, carpo, н. п. со. сјеме извади): Бул се круни те ђевојку буди Крушица, f. у Лици ријека која утјече у БаДа не круним бијела бедена ницу, Кате еіnes lußes, fluvii nomen. [крунити се, v. г. о. крунити; cf. рунити се.] крушка, f. (pl. gen, крушака) 1) ber Birnbaum, круница, f. 1) dim. v. круна. - 2) (у Сиљету) die Birn, pirus [communis L.]. — 2) die Birn vide бројенице. 3) (у Ц. г.) vide шева. (Frucht), pirum. круњење, п. Bflüden, carptio. крушков, а, о, Birn, piracius, e piro. 1. крупа, f. 1) ber Pagel, Sraupen, grando; крушковац, овца, m. Birnjtab, baculus piracius. крупа се разликује од града по томе што је | крушковача, f. ber Birnjtod, fustis piracius. ситнија и мекша и пада највише у зимно | крушковина, f. baš Birnholz, lignum piri. доба а град само љети; [vide] цигани, cf. | крушковица, f. Birnbranntmein, vinum ustum е суградица: Снијег паде около Мостара, Ситна piris. " крупа около Клобука 2) [Крупа] нама- круший, на, но, н. п. пеh, Srot, panis. cf. стир у Далмацији. [vide] хљебни. 1. крушчић, m. dim. в. крушац. 2. Крупа, f. град у Турској Хрватској на Уни, од којега се у смијешнијем пословицама спо- | 2. крушчић, m. dim, cin Heiner Sirubaum, pirus миње и Крупа капетан. крупан, ина, пно, (крупий, на, но) 1) н. п. со, брашно, grob, crassus. 2) човјек, риба, Крупањ, пња, m. Stast in ber Рађевина. крупник, m. eine Wrt Setreibepflanze, triticum po- крупнина, f. grobe, große Gachen, crassitudo. крупски, ка, ко, роп Крупа. Брусовољ, m. (у Ц. г.) Gornjobulle: Поп Зловоља чита крусовоља крут, крута, то, (крутӣ, та, то, comp. крући), bid, crassus [cf. тренат, крупан 2]: Вода мутна а дјевојка крута, Те потону Филип и Анета крутуљав, а, о, bilim, subcrassus. крућина, f. bіе Dide, crassities. parva. крушчица, f. dim. v. крушка. врхање [крање], п. 1) bas Serbreen, fractio. 2. крцање, п. baš Rnađen (Muffnađen), fractio, 2) крцат, а, о, 1) part. pass. von крцати. 1. крцати, цам, v. impf. (у приморју) н. п. лађу vide товарити (italien. caricare). 2. крцати, цам, v. impf. fnađen (3. 23. Кüjje), dentibus frango. крух [кру, крув], m. (по зап. кр.) vide хљеб [1]: | Крцета, m. (у Ц. г.) надимак мушки. С трбухом за крухом; Што је руха на мени | крцкало, m. (у Сријему) vide крцан. је, што је круха у мени је. 1. крушац, шца, m. hyp. v. крух. 2. крушац, пща, м. т. ј. соли, ein Brođen Gal;, frustum salis. Крушевац, ёвца, m. Stast (инó Ruinen) in Ger bien, urbs Serbiae. крушевачки, ка, ко, von Крушевац. Крушедол, т. 1) намастир у Фрушкој гори. крушик, крушика, m. Birngarten, locus in quo Крцун, m. (у Ц. г.) надимак мушки. крчаг, крчага, m. ber ärug, urceus. [cf. коршов, Крчагово, п. поље код Ужица. [крчажић, m. dim. v. крчаг; vide чмулица.] крчале, f. pl. vide [крпеле] крчеле. Развали вилице као крчале (кад ко много говори). крчало, п. као палица или заворањ, за који се ухвати кад се плуг отискује или привлачи, am Pfluge ein hölzerner Verbindungsnagel, clavus ligneus aratri: Узе Марко рало за крчало |