Page images
PDF
EPUB

„Док је златне токе саковао,
„Док је златом сабљу оковао,
„Док ј' облно џевердан у злато."
Отлен оде црни Арапине,
За њим иде Јован назорице.
Арап дође рањену Воину,
Па Воину Арап бесјеђаше:
„Ој Бога ти, Воине трговче!
„Колико си блага потрошио
„Док си токе сковао од злата,
„И у злато џевердан облио,
„И оков’о сабљу димишћију?"
Бесједи му рањени Воине:
„Ој Бога ми, црни Арапине!
„Потрошио хиљаду дуката
„Док сам моје токе саковао,
„Хиљадом сам џевердан облио,
„А хиљадом сабљу оковао,
„Све у Млеци, ђе се кује злато;
„Но чу ли ме, црни Арапине!
„Јоште имам хиљаду дуката
„У њедрима под десном пазухом,
„А ја хоћу овђе сад умријет,

39

„Ходи узми хиљаду дуката.

[ocr errors]

К њему дође црни Арапине,

Завуче му руке у њедарца,
Дочека га Воине трговче

Из потаје једном пушком малом,

Те погоди црна Арапина,

Арап паде у зелену траву,

Арап паде, а Јован допаде,

150

155

160

165

170

175

Те Арапу осијече главу,
Па осјече главу и Воину,
Па он узе сабљу оковану,
И отиде кроз гору у друштво,
Крену друштво, оде Сењу граду.

44.

Опеш шо, мало друкчије.
(из Црне горе).

Бога моли Вишњићу Јоване:
„Дај ми Боже здравља и весеља!
„Да дочекам светога Ђорђију,
„Окупићу шездесет хајдуках,
„Све хајдуках срца једнолика,
„На њих врћи силно одијело:
„Вране коње рода Босанскога,
„Црне капе кроја Бугарскога,
„Џефердаре кова Млетачкога,
„А доламе кроја Скадарскога,
„Остре һорде кова Латинскога;
„Искупићу шездесет хајдуках,
"Па их водит у Киту планину,
„Да ја чекам трговац-Воина,
„Јер Латинин һера силно благо,
Силно благо, пуно пет масаках. 2
Како река, тако учинио,

,,

И дружину своју окупио,
Ођенуо и наоружао,

Поведе је у Киту планину,

[ocr errors]

180

5

10

15

20

И западе о Ђурђеву дану;
Док дочека светога Илију,
Јовану се дружба насрчила,
Па хајдуци ријеч говорили:
„Хајд Јоване, дома да идемо,
„Није рашта, брате, чекат дуље.
Но је Јован ријеч говорио:

99

Стан’те, браћо, ако Бога знате!
„Доћ ће Воин и догнати благо.”
У ријечи, у које бијаху,
А у Киту пушке попуцале,
Стаде јека зелене планине,
Из планине јунак искочио
На вранчића коња големога,
На њега су седамнаес ранах,
На коња му двадес и четири;
Носи десну у лијевој руку,
А лијеву о грлу бијелу;
Оно бјеше Ковачина Рамо,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Пред њим Јован на путу изиђе,

40

Па упита побратима свога:

„Бе си био, ђе ли погинуо ?"
Рамо ријеч проговара:

Но му
„Казаћу ти, мио побратиме!
„Ја окупих шездесет Тураках,
„Све Турчина крвава јунака,
„С којијема не ћах имат’срама
„Да ударит хоћах на Котаре;
„Ја западох о Ђурђеву дану,
„Ја западох, у Киту планину
„Те ја чеках трговац-Воина,

[ocr errors]

45

50

„И јутрос му удрих у планину, „А шњим бјеше тридес Арнавутах, „Посјекоше шездесет Тураках; „Но бјеж, и ти, дома да идемо!" За то Јован ни хабера нема, Ного хитро у дружину пође, Па све дружби право кажеваше; У разговор, који с находише, Стаде цика танкијех пушаках Удно Ките зелене планине, А планину магла попанула, А из магле Харап искочио, Бјежи Харап друмом широкијем, Ма се често натраг обрташе, Ка да бјеше штету учинио. Пред њим Јован насред пута пође: „Каж', Харапе, куд си пролазио ?" А Харап је ријеч говорио: „Немам ти што до грдила казат: „Ја западох трговац-Воину „Су мојијех шездесет Харапах, „Е га чеках по године данах, , Ударих му јутрос насред пута, „Шњиме бјеше тридес Арнавутах, „Посјекоше шездесет Харапах. „Кунем ти се, а вјеру ти дајем, „Ко с Воином боја био није, „Не умије Бога благодарит'; „Ного бјежи, дома да идемо." А Јован му ријеч бесједио: „Хајд', Харапе, да га причекамо !"

99

39

[blocks in formation]

И одоше, те му западоше.
Но Воина близу напуштише:
На Воина токе Крајинића,
Штоно их је на мејдан добио,
Низ прси је токе запучио,
Јован пали сјајна џефердара,
Те погоди трговац-Воина,
На прси га зрно ударило,
На плећи му парте изнијело;
А хајдуци танке пушке пале,
Те убише тридес Арнавутах,
Узеше им благо свеколико.
Ного виђи црна Харапина!
Како паде на жива Воина,
Да му свуче токе Крајинића;
Но је Воин јунак од јунака,
Смртан вади ножић трговачки,
Шњим Харапа на срце удрио,
Цикну Харап, а Јована вика,
По авазу Јован доскочио,
Обојици посијече главе,

Да с' не муче, кад помоћи нема;
Здраво Јован своме двору пође.

45.

Мајстор Манојло.

Изгуби се пашина јабука
У Будиму граду бијеломе.
Пушта паша лакога телала,

85

90

95

100

105

« PreviousContinue »