Page images
PDF
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Крсман, m. )launšmante, momen viri. крсме," мета, n. (у Србији) vide мртвина. крсни, на, но, н. п. колач (vide кршњак 3), свијећа, šum Salispatrom neborio, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). крснице, f. pl. у сабље или у мача оно гдје се држи руком, her (Sriji am 2 tibet, captis, cf. | балча, збаоч, балчак: Докле им се сабље поломише. До крсницах и руках десницах — крсно име, n. Сваки Србин има по један дан у години кога он слави, и то се зове крсно име, свети, свето, и благ дан | 1, кршњак 2, служба 3). Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све сељаке , који оно крсно име не славе : тај пред сваком кућом скине кашу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! поздравио је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије: да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо: што буде свети Никола (или који буде) донио, не ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете.“ Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, шеком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славио га много љета и година у здрављу и у весељу!“. Гдјекоји понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, па ту сви вечерају, шију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћи: по том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу ракије.“ И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, па мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу (сf. слава 2 и 3) : помоле се Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе“) и ломе (домаћин с попом или с ким другим кад нема поша) крсни колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран поскурњаком : једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици а двије они једу : пјевају (два и два) у славу: Ко није вино за славе Божје, Помоз" му, Боже и славо Божја! А шта је љепше од славе Божје, И. од вечере с правдом стечене? По том сједу опет, и пијући и једући разговарају се и пјевају до мрака (домаћин пе сједа за сто, него стоји гологлав и служи

гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу; други се дан крсног имена зове и о јутар је , а трећи у ставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по гдјекojијем мјестима гости сједе доклегод у домаћина има шића, а кад он пошљедње изнесе на софру, изнесе с њиме и празне савијене мјешине (у којима се пиће из другијех мјеста доноси). Кад то гости виде онда како попију оно што је на софри, узима сваки своју пушку и одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје крсно име макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољдан, Јовањ дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. II то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: за то се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. (Маргиналија у I издању: Видајићи су Ђурђевштаци, Шаинпашићи Мратинштаци , Сијерчићи Клименштаци.Ј Жена слави мужевље крсно име (баш ако би јој муж и умро): Помоз”, Боже и свети Ђорђије! Крсно име господара мога — Бугари сви око Тимока славе Никољдан, и осим крснога колача, који се сијече као и у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, у који се метне по читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун овај пресијече I10110.1a , IIа једну полу узме себи , а друга остане домаћину; и будући да пош г.1еда свагда да узме ону половину у којој је шаран, за то се домаћица стара, или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје је шаран, већ поп нека га сијече на срећу, или на оној страни да га извиси, гдје шарана нема, и тако да би попа преварила, као што се често и догађа, и домаћица се оваком пријеваром поноси, а и поп јој се смије. сf. прислављати.

крст, крста, m. 1) baš Streus, crux (cf. криж), н. п. крст од дрвета или од злата: крст што човјек начини на себи кад се прекрсти: крст што код својега потписанога имена начини онај који не зна писати. — 2) нема га у крсту, јеineš (Steidlen gibt's nidbt in ber (Sbrittenђcit, non invenies parem in christianis. – 3) крст на небу, cin (Seitiru, astrum. — 4) гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; а крстина је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у крстини читав крст): десет крста насадио на гувну. сf. крстина 2. 5) (u - Па, м.) четири спице у точка. сf. гобеља.

1. крста, крста , n. pl. (cf. крстиl. 1) baš Streuš, ale ein Sheil beš Storpers, regio sacra , lumbus. 2) носити крста или крсте, сf. (vide) завјетина (2): Од тада су крста настанула —

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »