Page images
PDF
EPUB

2. бјелов, а, о, (јуж.) pon Ser бјел-fibe, quercinus. I беснити, ним, vidе бјешњети. Бјеловар, Бјеловара, т. (јуж.) Ctast іn frоа- бјесноћа, f. (јуж.) Sie 233uth, furor, rаbіеѕ. [vide tien, nomen urbis.

бијес 1]. Бјеловарац, рца, т. човјек из Бјеловара. бјесом учан, чна, ҷно, (јуж.) Simonij, daenoбјеловарски, кa, кo, pon Бјеловар.

niacus. бјеловина, f. (јуж.) Gibenbols, lіgnum quercinum. бјечва, f. 1) (у горњ. приморју) Ser Ctrumpf. бјеловљев, а, о, без meisen bes, canis albi.

tibiale. cf. [vide] чарапа. — 2) (у Хрв.) бјелограб, т. (у Ц. г.) дрво некако, 24rt Зант, женске докољенице, frauen=докољенице, muarboris genus [carpinus betulus L.).

lierum докољенице. [cf. клашња 2]. бјелогрли, ла, л0, (јуж. ст.) meisbaljig, colli бјешњење, п. (јуж.) аз Rajer, furor.

albi: Град градила бјелогрла вила бјешњети, бјесним, v. impf. (јуж.) [cf. бјеснибјелогуз, m. 23eiparjb, clunibus albis.

Tu]: 1) wüthend werden, rabiosus fio: Heluto бјелогуза, f. (у ц. г.) некака тица као плиска, бјесне пси ове године. 2) rajen, toben,

Art Vogel, avis genus [der gemeine Steinschmät furere. зеr, saxicola oenanthe L.]. Кажу да ове тице блавор, блівора, [блаор, блавур) т. (у Ц. г.) зим ују у земљи уреду туривши кљун једна

велика змија зубата, за коју кажу да не другој у перје.

коље људи, него змије које људе кољу, 24rt бјелодано, аdv. (у Ц. г.) jimtbarlib, offenbar, clare,

Chlange, serpentis genus. с. блор. manifeste: Бјело дано да се обидемо — [vidе блаворуша, f. (у Ц. г.) vidе блaвop. cf. блоруша. јавно].

блавр, т. (у Дубр.) vidе блавор. бјелојабука, f. (у Шумад.) 24rt 4pfel, mali ge- благ, блага, го, благи, га, гo, comp. блажі) nus (pirus malus L. var.].

н. п. млијеко, јup, gut, bonus, dulcis: Побјелојуг, m. (у Дубр.) јужни вјетар без кише,

тибе им оца из Стамбола, који благе р'јечи ein trockener Südwind, auster siccus.

говораше, ког је царе био опремио Да по бјелогорац, орца, т. нож бијелијех кора (кам

земљи благе збори р’јечи ;) Не би •л” како 3H), Messer mit weißem Defte, culter manubrii

земљу умирио albi. бјелдлик, а, о, (јуж.) meisbаtіg, facie alba.

Благај, Благаја, m. варошица и град у Хербјелонога, f. (јуж.) бie geistupige, femina pede

цеговини близу Мостара, столица Херцега

Шћепана. albo. Бјелопавлић, m. Ciner pon Бјелопавлићи.

благајски, кa, кo, pon Благај. Бјелопавлићи, m. p. ein Ctan in Брда bei | благдан, блага дне, т. 1) і. 4. [vide] крсно 9Rontenegro: Црне Горе и Бје.онавлика

2) großer Feiertag, dies festus. Бјелопољац, ољца, т. човјек из Бијелог поља.

n. 1) Schat, Geld, pecunia [vide 10бјелоцрквански, кa, кo, pont Бијела црква.

вац 3]: благо небројено; три товара блага ; Бјелош, Бјелдша, т. планина у Цуцама: Да

Није благо ни сребро ни злато (Ни су благо идемо у Бјелош планину

гроши ни дукати), већ је благо што је коме бјелоша, f. у загонеци, cf. толаш.

драго 2) (у Хрв.) жива стока [cf. божје бјелошљива, f. (у Рудн. н.) vidе тургуња.

благо, житак 3,“ имање 2, 1 стока 1]: бјелошљивача, f. ракија од брелошљиве.

благо: козе и овце; а круино: говеда, баз Gjèıýr, m. (jyk.) das weiße männliche) Schwein,

Vieh, pecudes. .

благо мени ! благо теби ! благо њему, рођl mir ! бјелуга, f. (јуж.) Sie meipe Cai, sus alba.

beatum me! [ef. благоші, бланко, пуно 3]: бјёлугов, а, о, (јуж.) se meisen chmeins, porci

благо ли си мени! albi.

благовати, благујем, v. impf. јфntaujen, epulor: бјелўтак, тка, т. (јуж.) беr Сиаri, quarzum Или ћемо враговати, или ћемо благовати (у Linn. [cf. соља 1].

приповијеци); Ајте сада нијте и благујте бјелупаст, а, о, weijlib, subalbuѕ. [vidе бјели- благовест, f. (ист.) vidе благовијест. част] cf. субјел.

благовијест (говори се и благовијести р.), f. бјелушина , f. (у Лици) трава, налик на ко (jyx.) das Fest Mariä Verkündigung (den 25. питњак, 24rt flange, herbae genus.

20lari), annunciatio В. У. М. [cf. благовјеBjëzba, m. ein Mannsname, nomen viri.

Іштеније]: Благовијест приповијест (што се бјељар, бјељipa, m. (у Дубр.) беr Rogenaber, тиче зиме). Да човјек убије гују прије блаgausaparius. cf. hебеција.

говијести, па да усади у њезину главу чесно бјељара, f. (јуж.) Sie Bleiberit, insolatrix. бијелога лука да никне до благовијести, па бје.љарица, cf. [vide] бјелиља.

да га за дјене за капу на благовијест кад бјељег, m. (у ц. г.) vide [биљега) биљег : пође в цркви, он, да би познао све жене које Сваки носи бјељег од Турчина

су вјештице; све би се купиле око њега да бјељина, f. (als augm.) vidе бијељ: Ко пружа му отму или украду оно чесно (тако приноге изван бјељине, озен шће му.

повиједају). бјеснило, п. (ју ак.) vide [бијес 1 и 2) бјесноћа. | благовіст, f. (заи.) vidе благовијест.

Име.

2

ситно

porcus albus. .

благовјештеније, п. (по манастирима) vidе бла- Блажена Марија, f. Sen 17. Зuli alten Ctrls, говијест.

Огњена Марија: Њим” долази блажена благовоње, n. (по зап. кр.) Ser Boblgerиф, odor Марија suavis. cf. [vide] мирис.

блажена палица, f. (у ц. г.) vidе бадњачица: благодат, f. Ser Gegen, favor, salus, incremen Наложише блажене налице благодет, tum: благодат Божја пада на земљу блажени чка», m. Sie Sarbobеnеvіtte, centaurea (кад иде киша).

benedicta (L..]. благодетан, тна , тнo, jegenrei), salutaris, блаженство, n. Sie Celigteit, beatitudo. prosper. .

блажење, п. 1) Sas Gjjen pon guten (0. i. Sleij6-) Baầroje, m. Mannsname, nomen viri.

Speijen, im Gegenjaße des Fastens, epulatio. благоейљање (благосливљање), п. баз Сеgnet, 2) das Bejänftigen, mitigatio. benedictio. .

блажити, блаким, v. impf. 1) доље преко Моблагосиљати, благдсӣљам, [благосливљати) v. раве) jo piel al3 мрсити 1. 2) кога, bее

impf, jegnen, benedicere: Краљ га куне, Урош janjtigen, mitigo [cf. тетошити (2)]. благосиља

6áxêbe, n. Liebkosen, Streicheln, blanditiae. благосливљање, n. vіdе благосиљање. блазина, f. (у Хрв.) vide перина. благослйвљати, благослӣ вљам, vidе благоси. | блазиња, f. (у Кастелима) vidе узглавље, Љати.

јастук. благослов, блäгослова, [благосов] m. Cegen |блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) милоbenedictio.

вати (н. п. руком кога), liebfbjen, ftreicheln , благословен, благословена, но, [благосовен) blandior [vidе миловати 1].

(благословени, на, но) gejegnet, bеnеdiсtus. бланда, f. (у Бан. и у Бачк.) као шкловац, благословина, f. у приповијеци, како је некакав н. а. кад уједе комарац.

хотећи уставити тањиге ухватио за чатлов, па бліор, m. (у ц. г.) vidе блавор. се чатлов скинуо и онај на тањигама побјегао, | блатан, тна, тнo, totbig, ntоrаjtig, lutosus. а он с чатловом пао натрашке: Eј тужан ! | блaтaнце, т. dim. р. блато. где не увати за осовину и за благословину, Блатишта, п. р. у Ловћену ниже Ивановијех него за оно што се смиче и намиче !

корита њиве или долине. благословити, гдсловим, [благосовити) v. pf. |1. блатиште, т. (у Боци) мјесто гдје је било

[1] jegner, benedico. — 2) vide xaлaлити). блато (језеро), Drt to einjt ein Cee genejet, благословити се, гдсловим се, v. r. pf. у кога,

locus ubi lacus fuit. vidе благосовити се.

2. блатиште, п. augm. р. блато. благословно, у пјесми мјесто благословено : блато, п. 1) беr Roth, lutum. cf. [2] као [(кал), Од мене ти просто благословно

глиб, тресет 3]. — 2) (у Ц. г.) Ser Gee, lacus. благосов, благосова, т. vіdе благослов. cf. [vide] језеро. [— 3) Блато, vide Скадарблагосбвен, совёна, но, vidе благословен. ско Језеро; види ѕ. у. Балшова Градина]. благосовити, гдсовим, vidе благословити. блатовит, а, о, pol Roth, lutosus. благосовити ее, гдсовӣм се (благословити ее], блатӯшина, f. Cumpfmajer, aqua palustris: На

V. r. pf. у кога, т. ј. рећи свештенику: бла пише се воде блатушине, Попадаше ка” и горови! као што Србин говори свагда кад орлушине се с њим састане, а он му на то одговори: Блашко, m. ein Rannѕпате, nomen viri. да си благосовен, или: Бог да благосови! |блашко ли си мени ! hур. р. блäго, mobil mir ! sich jegnen lassen, Segen nehmen : y oba ce aj beatum me! cf. [vide] благо (мени): Мене дук благосови

веле да ожене, Блашко ли си мене ! Али благост, благости, f. Sie Büte, Butmütbigteit, bo жена љеба оће, Тешко ли си мене ! nitas [vidе доброта].

блашце, п. hyp. р. благо. благочастивӣ Рим, т. (па) {vopis) frоnіт, блебетало, т. vіdе блебетапі.

rechtgläubig, Gott recht verehrend, pius, orthodo- nebėrâne, n. das Plappern, blateratio [cf. Opóxus. Срби кажу: први је Рим био благоча лање 1 (брбљање), фрфљање, шандарање]. стиви, па ће бити и пошљедњи.

блебетати, блёбећем, у. impf. plappern, blateблагош! (у ц. г.) vidе блäго (мени: благош rare [cf. брблати 1 (брбљати), фрфљати, шанмени !

дарати). Блаж, м. Зlajius, S. Blasius (3. fevr.): Канде- блебеташ, блебеташа, т. (у Рисну) који бле

лора зима фора; вели Блаж да је лаж (или: Gehe kojemra, der Plauderer, blaterator (cf. за њом иде Блаж, који вели да је лаж). блебетало). cf. Влахо (2 и 3].

блебетуши, f. Sag Blaupermaul, blaterator, blaблажен, а, о, 1) jelig, beatus: Трпљен спасен по teratrix. .

готову блажен. 2) (у Дубр.) као мјесто блед, блёда, до, (блёдӣ, да, до, сотр. блёў і) upok.net, Euphemismus für verflucht, maledictus: (ист.) vidе блијед до подне сам стајао у тој блаженој комарди блёдети, дим, (ист.)

vidе блиједјети. дов сам оку меса купио.

блёдити, дим, (у Сријему)

му)

[ocr errors]

бледица, f. (у Србији) 23 1е і фји фt [chlorosis]. | блијати, блијам, v. impf. Sünn mijten, Sen Ourbбледоћа, f. (ист.) vidе бљедоћа.

fall baben, fluit alyus (pecori) [cf. 1 литати). блёђан, а, о, dim. р. блед: Трећа је мана на блијед, блиједа, до, (блйједӣ, да, до, соmр.

теби, Што си ми блеђан преблеђан бљеђӣ) (јуж.) beit, pallidus. блёјање, п. 1) Sag Bloten, balatus. 2) Sag | блиједити, (југоз.]

Gajjen, hiatus. блёјати, jйм, у. impf. 1) büten, balo.

2) блијеђети, (јуж.) | werbet, pallesco. gajjen, Raulajjen feil baben, hio [vidе зија- | блијёека, f. (у Рисну) свјетлица испред очити 1].

блијешњак, m. (у Ц. г.) ју (н. п. од ударца), Onêr, m. der Blöflaut des Schafes, balatus: ma das Blinken vor den Augen, scintillatio oculo

кар блек не остао, т. ј. да би ни једна овца rum: полећеше му блијешњаци. cf. свијетне остала.

њак [2, свјетлац). 1. блёка, f. 1) Ваз 23Liten, bаlаtiо: стоји блека блијештити, штим, v. impf. блијеште му очи,

оваца. 2) (у Боци) будала, Ser Dummbart, geblendet werden, praestringuntur oculi splenstultus. [vidе лудак) cf. блесан.

dore.

. 2. блёка, f. (у Боци) vide [лудак, 1] блёка 2. | блијўн, а, о, [hyp. р. близанац]: Те му закла блёкнути, блёкнём, v. pf, böfen, bаlаrе. два блијуна сина блёсан, m. Tummbart, stultus [vidе лудак). блистање, п. Заз Blängent, fulgоr [vide 2 сијање]. блёсаст, а, о, бит, ѕtultus [vide сулуд). блистати, там, y. impf. glänzen, fulgeo блёска, f. (у Боци) vide [лудак) блесан. блистати се, там се, y, r. impf. [vide 2 сијати]: блёшњак, п. (ист.) vidе блијешњак.

блиста злато на њему. блӣд, блйда, до, (блидӣ, да, до, соmр. блйһи) блитва, f. [vide] цвекла, бie rothe Ribe, beta. (зап.) vidе блијед.

блитвени, на, но, н. п. лист, сјеме, рon ser блйдити, дим, (зап.) vidе блиједјети.

rothen Rübe, betae. блидоћа, f. (зап.) vidе бљедоћа.

блишњак, т. (зап.) vidе блијешњак.. ближњайв [близнаив], а, о, н. п. платно, т. б. блӧр, т. (у ц. г.) велика шарена змија плопо којем у су близни.

сне главе, за коју се приповиједа да може ближњење, n. Sie Geburt pon Smillingelt, partus до 15 стопа бити дугачка и говече удавити. geminorum. .

Овакијех блорова кажу да је било до скора близанак, нка, m. Smilling, geminus [cf. бли у језеру Скадарскоме, а сад се слабо који близанац, нца, знак 1, близне, двоњак 1]: При налази, и то мали,

као и друге змије по чувај ми два близанка сина

нашијем земљама. Кажу, кад велики блор близaница, f. бie Smilingejdanejter, gemella. опази човјека на чамцу, он дигнувши главу близанка, f. [име овци): Свака овца двоје ја изнад воде са звиздом иде управо нањ. Црногањаца, А близанка троје ојагњила

горци приповиједају да се за времена Махблизна, f. (у Сријему) cf. [vide] близни. мут-папе Булатлије (који је погинуо 1796 близнад, f. (coll.) vidе близнови.

г.) између Хотскога хума и језера Скадарблизнаив, а, о, vidе ближњаив.

скога појавио тако велики блор, да је друблизнак, близнака, т. (у Ц. г.) [1)] vіdе бли мом, који је онуда ишао, карван прекинут

занац [— 2)] (у пјесми мјесто синџирлије): Уњ док се није некакав Турчин зарекао и отисам врга” два брата близнака

шао те га убио; али ни он кажу да га на близне, блйзнета, п. беr Зmiling, geminus (sine ату није смио II чекати, него кад му се поdiscrimine sexus) [vidе близанац).

прикучи, опали на двије пуніке мале, У близни, f. р. прије је било наштампано (ко којима су биле синџирлије, па окрене ата

лико сам се ја опомињао из Тршића) да се и побјегне без обзира не знајући јели га близни зову оно кад се у брдо уведу двије погодио или није; по том нико није жице мјесто једне и тако остане у платну; смио онамо отићи док нијесу чобани из плау Сријему пак близни или близне и једно нина по смраду познали да је убијен. cf. близна зове се оно кад се у ткању прекине [блавор,) блаор. једна жица (било од потке или од основе) блоруша, f. (у Ц. г.) некака змија, Дrt Chlange, и тако се оче те се у платну познаје; жене serpentis genus. Она је дуља и тања од блапослије увлаче иглом конце у близне да се не ора [cf. блаворуша].

би познавале. cf. [поредници,) попуњавати. блудити, блудим, у. impf. (у Дубр.) н. п. диблизнити се, близним се, v. impf. Зmillinige јете, т. і. [vide] мазити, bütjbeIn, corrumpo gebären, geminos pario.

nimia indulgentia. близнови, близнова, м. р. (dat. близновима) блудити се, блудям се, v. r. impf. (у Дубр.) Зmillinge, gemini [cf. близнад).

sich verhätschelt betragen, nimie sibi indulgere: близу, (comp. ближе) nabe, prope [cf. наблизу, блуди се дијете. [vide) мазити се, cf. пе

ублизу). блијање, п. 5er Turfall, profusio alvi [cf. ли- блӱдник, т. (по зап. кр.) Ser Bagabuno, erro. јавица, литање 1].

[vide скитач] cf. скитница.

опет

Чити се.

блуднӣ син, m. Sеr perforne Gobn, filius рrоdi- | Бобија, f. 1) мала и велика, два брда у Pagus (Лук. XV, 11).

ђевини. Мала је Бобија на путу кад се иде блѣење, п. 1) ба фätjbeln, corruptio per ni Од намастира Тронопіе к Дрини и Лозници; miam indulgentiam. — 2) das verbätschelte Be

и ту се свраћају црквaри о великим годоtragen, nimia indulgentia.

вима (љети кад је лијепо вријеме), те се одблуна, f. (у Хрв.) eine einfältige Berjoit, simplex марају, пију и играју. — 2) два брда више frater.

Жабљака зову се мала и велика Бобија. блўтити, блутим, v. impf. (у Рисну) говорити 3) и у нахији Рудничкој има Бобија.

којешта без прилике, ипgereimt, ипрајјепо јpre- | 1. бобица, f. (у Дубр.) ситни боб, 21xt Dobne, фен, ineptire. cf. будалити [будалисати, мах fabae genus [vicia faba L. var. equina].

нитати (манитати), батинати, баљезгати). 2. бббица, f. (највише се говори pl. 66бице) блўтӣщ, блутиша, т. (у Рисну) који много го као мале красте које излазе у Ђурића по

вори којешта, беr ungereit, ирајjeno jprit, глави кад се бобају, leijlappen Ser Trut. qui ineptit. .

bubner. . блућење , n. Sas ungereimte Reben, ineptia. [cf. | боблија, f. (у Сријему) еіnе lenge, copia : чибаљезгање).

таву боб.ију меса поједе. бљедоћа, f. (јуж.) Sie bleite бarbe, Blajje, pallor. | бобња, f. (у Биогр.) као зелена паприка, и бъёђан, а, о, dim. р. блијед.

кува се за јело, 2lrt Semije, oleris genus [зебљёснути, нем, . pf. (у Боци), cf. синути. лен плод од hіbuscus esculentus L.). бљёчве [-чва), f. (по југоз. кр.) vidе бјечва. бобов, а, о, 23oben, fabaginus: Боља је и бобьёчкавица, f. (у Дубр.) vide брчкавица. бова слама него празне јасли. бљёчкање, п. баз Диаtjet, strepitus.

бобова кўга, f. (у Дубр.) Соттеrmurj, oroбљёчкати се, бљёчка се, т. r. impf. quatјфен banche (spec.]. (vom Kothe u. dergl.), strepere.

бобовина, f. Sag Bonenjtrob, culmi fabae. бљувањак, юка, т. vіdе бљувотина.

бобовник, бобовника, т. (у Дубр.) 24rt Reaut, бљување, п. За Зreфen, vomitus.

herbae genus (sedum maximum Sut.]. бљувати, бљујем, т. impf. brement, vото. бобовњак, m. трава, jette penne, sedum [maxiбљўвотина, f. Sa 213eggebroфene, vomitus (aud) mum Sut.] telephium. fig.). [cf. бљувањак].

боболицё, adv. vide [изобила) бозболице. бљуда, f. (у Паштровићима) земљан суд за бобота, f. у загонеци, cf. ћућерица. бљудо, n.5 јело, itsene Gфujjel, patina. cf. чи- боботање, п. vіdе цокотање.

нија, каленица [паница, поралија, фаса). боботати, бобоһәм, v. impf. (у Боци) vide цобљўнути, нём, v. pf. breфe, evomo. бьўтав, а, о, 1 abgејфnatt (pon Среijen), fa- бӧбук, т. клобук на води, бie gajjerblaje, bulla б.ьўтак, тка, тко, stidii plenus, nullius saporis [vide 1 клобук). [cf. лутав, млакав 2].

бобут, т. (у Дубр.) 21rt #flange, herbae genus бљўшт, m. некака трава, која горе расте као [viburnum opulus L.).

лоза, а коријен јој је као ротква, 24rt Be: Бог, Бӧга, m. Bott, Deus. [cf. халах]. 1) На

wächs, herbae genus [tamus communis L.). права (правцита) Бога, за права Бога, на бљўштити, тим, v. impf, fіt еteln, fastidio :

правди Бога, umjonit, unjabulbigermeije, innoбљушти ми срце (н. п. кад човјек једе много cens. 2) Дај за Бога! Удијели за Бога! грожђа).

Немој за Бога! ит Gottesmilen ! per deum. бо, (у Дубр.) Sen, enim, cf. [vide] јер [2]: он 3) Бога ми, bei Bott, medius: Бога ти ;

бо је знао; а особито се говори послије за у пјесмама и: Богу ти: Богу тебе, Краљешто (за што бо је знао), као и у војвод вићу Марко — Oј Богу ти, мили ству по варошима што се додаје послије Марко — ој Богу ти, наша арамбашо јер, те се говори јербо.

Ој Богу ви, кићени сватови Мјесто овога боб, боба, т. бie Bobne, [vicial faba [..]. гдјекоји побожни људи (као да имена Бобоба, f. т. ј. рачја, Srebroggen, ova cаnсrі. жијега не помињу узалуд) говоре: бора ми, Бобани, Бӧбана, т. pl. кнежина у нахији Тре и бро да ми, и глога ми! 4) На Бога (н. бињској.

п. не удари киша, дође он)! 3ит (Bliitt ! бобање, п. verb. р. бобати се.

5) Јао мени до Бога милога! тешко мени до бобара, f.

Бога милога! — 6) Ако Бог да, menin'g Sott бобарац, рца, m. der Roggenkrebs, cancer femi

will, si deo placterit. Ово Срби говоре кад бобарица, f. na, ova gestans.

тод што уговарају да раде или се чем у набобати се, бобам се, у. r. impf. бобају се ty дају или што желе: ако Бог да, ићи ћемо

puha, junge Truthühner bekommen ihnen eingen на прољеће тамо и тамо ; биће пише, ако thümliche rothe und bläuliche Fleischlappen am Kopse.

не ће тако бити, ако Бог да ; и Многи Турићи поцркају кад се бобају. то, паціо, Сријем не расели, А ти ћеш га, бобад, бопца, т. у пјесми аlѕ hур. р. боб: На пато, раселити, Али не ћеш, пао, ако Бог вади се пипац врабац у бобац

да 7) Ако Бог да, каже се мјесто: ку, а

3

котати.

синко

Бог да;

Вуков PJEчник

гатство,

fеш? куд си иоиао ? куд си наумио ? јер 1 бөгме ! [боме, борме) bei (Bott! (etmas meniger веле да са ријечи куд не ваља запитати; alg Бога ми) me dius tidius! [cf. неборе). ако ли би ко заборавивши се или навалице богобојазан, зна, зно, доttеdfürtiq , pius [vide запитао кога са куд, онај му кашто одго

побожан). вори: Идем у кудиљево да те скудим; mp- Бөгов, а, о, (у Грбљу) Botteg, dei: Tако ми bin? quorsum ? 8) Тешко до зла Бога,

Богова дома! скупо до зла Бога, реrtеufelt jomer, theuer, Боговађа, f. намастир у Ваљевској нахији. nimie. . 9) Ништа под (јаким) Богом, н. боговање, п. 5a3 (Bott-jein, to deum esse. п. нема, не зна, gar nibts, prorsus nihil. боговати, богујем, yimpf. Bott jeint, deum esse: Бога, m. hyp. p. Бог: кара се Бога (как у Бог богује (т. ј. Бог све чини и уређује, а дјеци кад грми); мили Бого !

људи су ништа). богаз,* m. (gen. pl. бӧгаза) 1) Ser (Gngpap, fau- боговетни, на, но, in Sеr thеѕеnаrt: сваки бого

ces, [vide] ждријело, cf. кланац : Друштва BCTHU dan, jeden Tag, den der liebe Gott geмало,

а и то невјешто, Не познаје стаза geben, omnis omnino. ни богаза 2) (у војв.) прев, а у коју се богодаван, вна, вно, (у Славонији) апофtig, риба хвата, 20rt ijchernep, retis genus.

pius. cf. [vide] побояған. бөгазлук,* т. у лисице оно бијело испод грла, богодан, а, о, што је од Бога дано, pon Bott

der Theil des Fuchsbalges unter dem Dalje, faux gegeben, a deo datus. pellis vulpis.

бoгoдyшан, ина, но, (у Рисну) који често Görâ.b, m. der Krüppel, saucius, mutilus. [cf. 60 иде у цркву и Богу се моли, аnѕibtig, pius. гац 1].

[vide] побожан, cf. душеван. богаљаст, а, о, trippelhaft, mutilatus. [cf. сакат]. | Богојављеније, vide Богојављење. богаство [бoгaтaство, богатство], т. беr lei) - богојављенска водица, f. ein 2eibmajjer, Saз апі tbunt, divitiae. [cf. зенфилук].

Feste der h. drei Könige (auf ein Jahr lang) geбогат, а, о, reib, dives. [cf. зенфил).

meibet miro, aquae lustralis genus. [cf. водица 2, бoгaтaство, п. (у Ц. г.) vide [богаство] бо велика водица].

Богојављење (Богојављеније), п. (Sag Xejt ѕеr b. богаташ, богаташа, т. (у Боци) vidе богатун. Srei stönige) epiphania domini. [cf. водокришће). богатити, тим, v. impf. bereichern, ditare: то Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојав

нас богати; стока људе богати овдје. љења сваке године отвора небо, и да ће онда богатити TÂM ce, v. r. impf. reich werden, Бог дати свакоме који што заиште (само да ditesco.

не иште више него једно). Гдјекоји стоје на богатош, m. (у војв.) vidе богатун.

пољу по цијелу ноћ не би ли видјели кад се богатство, п. vіdе богаство.

небо отвори, али то сваки не може видјети. богатун, богатуна, т. (у Ц. г.) богат човјек, Тако се некакав догодио у соби кад се небо

Ser Reiche, dives. cf. богаташ [богатош, газда 2, отворило, и не имајући кад изиһи на поље (да иматник, госа, господар, чорбација].

се у том не би затворило), промоли главу Górahêne, n. 1) das Vereichern, tò ditare. кроз прозор да рече: дај ми, Боже, осмак 2) das reich werden, ditescere.

блага; па у ономе страху и ухитњи мјесто богац, бокца, т. (у Хрв.) 1) беr #rippel, sa тога рече: „дај ми Боже од осмак главу. “ У ucius, mutilus. cf. (vide] bora.b.

- тај час постане му глава колико осмак, тако Деttlеr, mendicus, [vide) просјак, cf. бож да је није могао кроз онај прозор увући у собу

јак: Нема већег бокца од попа удовца. док нијесу људи дошли са сјевирама и начиБогдан, Богдана, m. (voc. Бӧгдане) 90'anittame, нили прозор већи. Многи се на Богојављење nomen viri.

ујутру прије сунца купају у потоку или у риБогдана, f. ein frauetname, nomen feminae. јеци (ако је вода смрзла, а они пробију лед). Богданић, m. у Лици брдо са зидинама. böroje, m. ein Mannsname, nomen viri. богдице ! SaSof ! bütte Bott gegeben! utinam! Богојно, п. варош у Херцеговини близу Дувна.

да је боглице он дошао! да сам ја богдице Богољуб (Бӧгољуб), m. Jiantitanie nomen viri. то онда знао!

богомбјство, п. vіdе богомољство: Који нигђе bórej, m. ein Mannsname, nomen viri.

богомојства немаш До цамије од камена богињав, а, о, vidе оспичав.

градиш, и оне ти само празне трубе богиње, бörüња, f. pl. vіdе оснице.

богомоља, f. 1) црква, (Sottesbaus, Bethaus, боги шa, f. (у Дубр.) bie tipertlilie, iris ger Яirdje, tеmрlum. [cf. мољница, намастир (манаmanica Linn. cf. [vide) перуника [1].

стир)]. — 2) молитве піто уче дјеца у школи, Bornh, m. ein Mannsname, nomen viri.

das Gebet, preces. богмање, п. Заз Бог ме! jаgеn, testatio deorum, богомољац, богомољца (богомољац, љца), т. juratio per deos.

der Beter (z. B. vom Mönche), precator. богмати се, мам се, v. r. impf. mit Богие bе богомоље, п. Жаз Зеten, preces: Страшно твоје

theuern, deum testor: шта се богмаш! немој богомоље, апостоле! се богмати.

богомољство [богомојство], n. Sіе 24ncapt, pietas.

се ,

2) Ser

« PreviousContinue »