КЎЧЕВО, n. : Кад су били код Кучева града, Код Кучева и код Браничева кўчЁн, m. (у Боци) vide косијер (наш, а у њих косијер има много дужи држак, и њиме се сијече драча и сасијеца се грање стоци). КУЧЁТИНА, f. augm. v. кучка. кўчи, Кўча, m. pl. ein tamm an ber öftliden Brenze von Montenegro, cf. Куч. кўчине, кўчана, f. pl. bas Berg, stuppa. cf. peдити, повјесмо. кўчиЋи, m. pl. vide штенци 1. КЎЧИЦА, f. 1) dim. v. кука, cf. кукица. 2) dim. v. кучка, 3) некака морска риба (или шкољка?). кучЈи, ја, је, vide псећи. КУЧКА, f. bie Sünbin, canis femina. куш, (у војв.) Fufd! (öfterr. für balt's Maul), tace canis. КЎШАЊЕ, п. ба Merfuden, periculum, experientia, tentatio. КЎШАТИ, шам, v. impf. 1) verfuden, tento. 2) ко слуша, он и куша, т. ј. дају му те једе. кўшАЧ, кушача, m. ber Merfuder, tentator. КЎШИ-БИДИЈА, f. : Суерно их Куши-идија КУШЛАТ, m. surg zwifden Зворник цпо Сарајево; Ој ђевојко у Кушлашу граду ! Кушлат је у великој врлети и кажу да КУШЉА, 1) f. н. п. жена која је кушљава, bie das Haar verworren hat, mulier capillis perturbatis. 2) m. (ист.) vide кушљо. КЎШЉАВ, а, о, vermorren, jerrüttet, pertur batus. КЎШ, m. (у Хрв. око Перушића) некаква кушљање, п. баз Sermirren, perturbatio. трава, бијела или жута цвијета, Urt Pflan=|КЎШЉАТИ, љам, v. impf. (ben Glads) verwirren, ze, herba quaedam. кўшак*, кушака, m. baš Duerbolz (з. 23. Беі бет Tische), lignum transversum. КУШАМА*, f. (у Сарајеву и у осталим варошима по Босни) bie Sunftgala, bei Empfang be3| Besirs, pompa collegiorum. perturbo. кушљо, m. (јуж.) ber bas Jaar vermorren bat, capillis turbatis. Кушљо је био коњ у Хајдук-Вељка Петровића. КЎШТРАВ, a, o, gefrauft, crispus, н. п. кокош, која је најежена перја. Лñ, in ber Rebenšart: ко што ла, пас Де=[ла́веж, т. баз Gebelle, latratus: стоји лавеж lieben, placet. лаб, Лӑба, m. luß in Serbien, fluvius Serbiae: Уватно и Лаб и Ситницу ЛАБАРДЁНИК, деника, m. брдо у Велебиту, ein Berg, montis nomen. ЛАБИН, Лабина, m. Wilbona (Stact in Dalmatien). ЛАБРДА, f. pl. vide лабрња. ЛіБРЊА, f. vide усна ({dimpflid)): сад ћу те по лабрњи. ЛАБРЦНУТИ, нêм (лабрцнути, лабрцнем), v. pf. vide чалабрцнути. лівуд, m. ber фwan, olor, cygnus, у пјесмама ние коњу (ваља да који је бијел као лабуд): Ти одјаши од коња лабуда ЛАВУДИНА, f. (у Бјелопав.) vide комушина. rinus. ЛАБУДИЦА, f. bas Beibden vom Gowan, olor femina. лÀвỸдOв, a, o, des Schwans, cygni. AAB, m. der Löwe, leo. паса. лівиЋ, m. ein junger Röme, catulus leoninus. ЛАВИЦА, f. Çöwin, leaena. лівов, а, о, bes Römen, leonis. ЛАВОРЕЊЕ, n. bas fanfte Beђen bes Binbes, ventus lenis et mitis. ЛАВОРИТИ, Рим, v. impf. (у Барањи) fanft we= ben, de vento leni et miti: вјетар помало лавори. ЛАВРА, f. тако се зову већи манастири, као н. п. лавра Студеничка. лавски, ка, ко, Cöwen, leoninus. лаглан, а, о, vide лагахан. лÀгАлА, лărâлâ, n. pl. das Lügenwerkzeug, die Eügenmittel, instrumenta mendacii: Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорно цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, деде да видим можеш ли мени што слагати. И цар му дао, те тако н њега преварио). ЛАГАН, а, о, leidt, levis. 1 лагано, Ieife, leniter. ЛАБАРЕВ, 2) ЛАГАЊЕ, и. баs Eügen, Tо mentiri, mendacia. Ако сам мален, премален, Да тражимо лагахне ећиме ЛӑГАЧАК, чка, чко, dim. v. лаган. лігити, гим, dim. v. лагати. лагљЁ, (у Хрв.) comp. v. лако, für лакше. лагум*, m. 1) bie ine, cuniculus: поткопати или подметнути лагум, eine Wine anlegen, cuniculum ago, cf. тавник: Под Турке је лагум поткопала, ЛАБАРОВ, S a, o, des Schiffers, nautae. лабарски, ка, ко, differ, nautarum. ЛАБЕНИ, на, на, н п. трошак, једек, zum Schiffe gehörig, navalis лавење, n. vide хлађење. ЛАЂИЦА (лађица), f. baš difflein, navicula. ЛАЂУРИНА, f. augm, v, лађа. лӑж, лажи, f. (loc. лажи) 1) біе Ейде, mendacium; утјерати кога у лаж, einen Sügen ftra= fen, arguo mendacii. 2) (у Дубр.) отишао у лаж, кад ко уђе жени у кућу (постане yes), nubere uxori. ЛАЖА, f. ber lügner, mendax. JAжAB, a, o, (y II. r.). lügenhaft, mendax: ЛАЖАБ, лашка, m. (у Дубр.) ber Márg, mensis 2) (у Сријему) у брду ископан подрум за| ЛАЖАН, жна, жно, falfdy, falsus. вино, Urt Reller, cellae genus. ЛАГУМЏИЈА*, I. ber Minirer, cunicularius. Лагун, а, о, (у Херл.) vide лагахан. ЛАГЎШАН, шна, шно, dim. v. лагун. лӑд, m. vide хлад, ЛАЖАЦ, лашца, m. ber lügner, mendax: Ла жац и скупац ласно се погоде. Лажичица, f. bie ruftöble, cavum pectoris, cf. ложичица, зличица. |лажљив, а, о, lügenbaft, mendax. ЛАДАВИЦА, Е. дјевојка која лада, cf. лада- лажљивац, лажљивца, m. ber Cügner, mendax. Ладак, латка, vide хладак: На пенџеру на дебелом лашку: ЛÁДАН, дна, дно, vide хладан. ЛадаЊЕ, n. verbal. v. ладати. ладати, ладам, v. impf. 1) (у Хрв. око: Карловца) дјевојке кршћанске накићене вијенцима иду по селима уочи Ђурђева дне, а у вароши на Ђурђев дан ујутру од куће до куће и пјевају. 2) (у Ц. г.) vide владати. ЛАДЕТИНА, f. (у Хрв.) bie ulze, gelatum, coagulum, cf. ладнетина. лідити, ладим, vide хладитн. лӑднети, нӥм, vide хладнети, ЛАЖЉИВИЦА, f. bie lügnerin, mendax femina. лаз, m. 1) као мала њива, особито између камења: Боље је наврх лаза него на дно лаза; Криво рало Лазарево, 2) (у Ц. г.) мјесто гдје је много шуме нсјечено (н. п. крчења ради) и дрвета попадала једно на другоме, eine enge überein= anber gefällter äume, silva caesa. cf. царев лаз. ЛАЗА, m. (ист.) vide Лазо. ЛАЗАР, m. Cazar, Lazarus. ЛАЗАРЕВ ДАН, т. Lazarstag (der Samstag ЛАДНЕТИНЕ, f. pl. bie Gulze, gelatum, coagu- ЛАЗАРЕВА СУБОТА, f. bem Palmfonntag), lum. cf. паче, питије, лучење. ладник, ладника, m. vide хладник. лідник, m. vide хлӑдник. Ладноков, m. vide хладноков, ЛАДНОЋА, f. vide хладноћа, ладњкти, дним, vide хладњети. ладо, само се у пјесмама припијева, н. п.: Гледа мому, од малена Ладо! Ладо! Од малена до голема Ладо! Ладо! ЛАДОВАЊЕ, n. vide хладовање. ЛАДОВАТИ, Ладујем, vide хладовати. ЛАДОВИНА, f. vide хладовина. ладо ле, припијева се у пјесмама: Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле! Ђурђу жеђца додијала, Ој Ладо! ој! — ЛадоЛЕЖ, m. vide хладолеж. JABA, f. das Schiff, navis. Лібан, а, о, vide хлађан. лѣар, лађара, m. ber differ, nauta. ве суботе и стану у коло а пруже руке од Те долази до мене, лӑзила, n. pl. (у Ц. г.) скеле по којима се нде кад се што зида, баš Raugerúft, machina aedificationis. cf. козе. ЛАЗИНА, f. 1) vide оплаза. 2) vide лаз 2: Ту панула лазина Тураках abfuit. ЛАКОМАЦ, Омца (лакóмац, мца), m. 1) ber sab: füdtige, avarus: У лакомца три тобоца ; Ни у лакомца мјере ни у пса вјере. 2) у ваљаоници од дрвета као велики лијевак, у који вода тече озго жлијебом (као лакомицом у бадањ) а из њега доље у кацу у којој су ћебета која се ваљају, Wrt Minne in ber Balmüble, canalis genus: ef. лакомица. ЛАКОМИТИ СЕ, Мим се, v. r. impf. на што, Бабsüchtig sein, avaritia ducor. |лакомица, f. 1) bie Habfüdtige, avara. 2) ждлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), bie Minne, canalis. 3) (у Црмн.) vide лијевак. 4) врх у раоника, cf. нокат. 5.) -n (ujusničarsion) лÅKOMьÊшE, n. das Habsüchtigsein, die Habsucht, лазити, зим, v. impf. (ст.) деђеп, eo, gradior : лакомичина, m. augm. v. лакомица. Лази, лази Лазаре, 1. avaritia. лакомство, n. bie Habfudyt, avaritia. mentis. 1 1 impf. vide шалити се. Те долази до мене лізнути, лӑзнём, v. pf. einmal lecert, lambo. лізо, m. (јуж.) һур. v. Лазар. JAJAB, a, o, der eine böse Zunge hat, böszüngig, qui linguae acerbae et immodice liberae est, ef. језичан : Лајавој секи целивн ријетки. ЛАЈАВАЦ, лајавца, m. (у Боци) човјек зла је- | ЛАКРДИЈА, f. bie Æänbelei, nugae : знка, Mensch der eine böse Zunge hat, homo А шта ћу ти дуљит лакрдију linguae acerbae et immodice liberac. ЛАКРДИЈАШ, дијаша, m. ber рagvogel, jocosus. ЛАЈАВИЦА, f. Женско зла језика, Grauenzim= |ЛАКРДИСАЊЕ, n. vide шаљење. mer bas eine böfe Bunge bat, mulier linguae | ЛАКРДИСАТИ, Ишём, v. acerbae et immodice liberae. лал*, adj. indecl. cf. ал: лÀJÂHE, n. 1) das Bellen, latratus. 2) schimpflich Купићу ти лал папуче für Reden, gannitus. лале*, n. Žulpe, tulipa. лÄЈАТИ, jêм, v. impf. 1) bellen, latro. 2) fdimpf= |ліле, т. мушки надимак. lid für Seben, gannire: све лаје за њим којешта; шта лајеш ; не лај (balt's Maul). ЛАЈДИЦА, f. (у Хрв. у кршћана) vide чунак. лік, ка, ко, (comp. лӑкша) 1) leidt (zu tragen), levis: лак је испод капе, т. ј. слаба разуMa. 2) leicht (zu thun), facilis. ЛАКА, m. (ист.) vide Лако. лака, f. (у Ц. г.) као продо, која није врло . Неком Дукат неком свите лакаш 3) (у Ц. г.) ef. ћералица. лілк", f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири: Турци браћо лале и везирн ЛАКАЦ, кца, m. (y II. г.) ber Reidtfuß, homo velox, ef. Лакић: Ђегођ бјеше лакца и бојника — ЛікЕТА, m. hyp. v. Лазар. лакиЋ, лакића, m. vide лакац : Све Лакиће момке нежењене, Који могу стићи и утећи — лако, m. (јуж.) hур. v. Лазар. ЛандАЊЕ, п. 1) бавdlenbern, obambulatio ландати, дам, v. impf. 1) umberfdlenbertı, obam-[ласичиЋ, m. baš junge Biefel, catulus mustebulo. 2) језиком, flatfcen, garrio. лӑндИШТЕ, n. (у Ц. г.) vide пландиште: Уљегле су овце у ландишша linus. ЛАСИЧИЦА, f. dim. v. ласица. ласичаи, чја, чје, Biefel-, mustelinus. ЛАНДРА, f. (у Сријему) она танка кожица на ласкање, п. badymeideln, adulatio. салу, bie dmerhaut, membrana adipis. У лан- | ЛАСКАТИ, кам, v. impf. fdmeideln, adulor. лÁне, (нст.) vide лани. лінен, а, о, &lads, lineus. лани (лани), (јуж.) voriges Sabr, anno elapso: како онда и лани. Лӑних, (у Ц. г.) vide лани. JAHAшITE, n. Acker auf dem einst Flachs gebaut сад ми је лануло мало, cf. одлахнути. ланчиЋ, m. dim. v. ланац. лањскӣ, ка, ко, vorjäbrig, anni superioris: Прошао као лањски снијег. ліп, m. гипка земља у риту, wäfferiger 2oben, terra humida. Ласт, f. bie leidtigkeit, facilitas : Прва ласт потоња мука. ЛАСТА, f. bie dywalbe, hirundo, cf. ластавица. Седлај слуго два коња витеза: 3) на главчини она јама у коју се углави ЛАСТАВИЧЁЊЕ, n. verbal. v. ластавичити. це на главчини. ЛАСТАВИЧИЋ, m. bie junge dywalbe, pullus hi- ЛАСТАВИЧИЦА, f. dim. v. ластавица. ЛАСТАЊЕ, n. verbal. von ластати. ЛАПАВИЦА, f. Rеден ипофnee burd einanber, pluviae nivibus mixtae, cf. алаужа. ЛАПАТКЕ, f. pl. (у Дубр.) vide бураг. ЛАПАТЉИВ, а, о, (у Сријему) vide говорљив. ліпӑЦКЕ, f. pl. у воденице прекаје оне даске ЛАСТАР, ластарa, m. vaš junge Кеblaub, ратна колу што ударају у воду. Лапацке су при -| pinus. бијене за моторуге. ЛАПИМУХА, f. vide хлапимуха. ліпити, пӥм, vide хлапити. ліпити, пӥм, v. impf. verbunften, evanesco. ЛАРМА, f. (у војв.) ber lärm, tumultus, cf. буна. ЛӑСАН, сна, сно, (сотр. лашњи) leidyt (zu thun), ЛАСАН, сна, сно, barauf aušfebenb, geeignet, qui apparet posse, idoneus; Снахо наша, Дилбер Софијано! Јеси л' ласна, хоћеш пребољети лӑсаст, а, о, н. п. коза, wiefelfarbig, mustelini coloris. ліси, m. pl. ftatt Власи (у Ц. г.) : То су Ласи на Бога гледали - ЛАСТАТИ, там, v. impf. fid belauben (vom Bein= личати. ластовица, f. 5). (по југоз. кр.) vide ластавнца mit allen 2bfeitungen. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Urt Veefifd, piscis quidam marinus, 3) (у Ц. г.) састављени рогови у куће, на којима шљеме стојн, за то се каже: кућа начињена на ластовицу, у које са стране њезине дужине нема рогова него стоји осјечена, налик на ластавицу кад. рашири крила: Бијелу му занијела кулу, Однијела десну ластовицу ластово, п. Snfel Cagofta unweit von Magufa. ЛАТ, ш. (у Хрв.) vide влат. ЛАСИЦА, . . (bie) 2Biefel, mustela, cf. невје- лата, f. hyp. v. Латинка: стица. Тебе Лаша омразити с мајком ЛАТИНИЈА, f. (coll.) bie Cateiner, Latini: Нек се чуди мудра Лашинија латинин, m. 1) ber Rateiner, Latinus. 2) ber Sta= liener, Italus. 3) у Црној гори и онуда по околини зове се Латинин сваки човјек закона Римскога: Покрај мора све Лашине љуте 4) као што у Далмацији приморци и Боду. ли зову све људе са сухе земље изнутра Власима, тако и Власи свакога који је обучен у Талијанско одијело, зову Лашинином, макар бно кога рода и закона. ЛАТИНКА, f. 1) bie Eateinerin, Latina. 2) bie Sta= Iienerin, Itala. 3) Frauenzimmer römifer ligion. 4) Frauenname, nomen feminae. латински, ка, ко, lateinifc, latinus. латинчӑд, (coll.) bie jungen Cateiner, juventus latina. ЛАТИНЧЕ, чета, n. baš Cateinerden, latinellus: А повика са града Лашинче ЛӑТИТИ, тим, v. pf. fdnel ergreifen, arripio: Лаши, није свако мати. ЛАТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. ЛАТИЦА, f. клинчић у кошуље под пазухом, der Armzwickel, cuneus tunicae. латов, латова, m. ber leberreiter (Wuffeber bei der Mauth und bei der Ueberfuhr), portitoris. genus. латовљев, а, o, bes Uleberreiters, portitoris. ЛА́ТОВЉЕВИЦА, f. bie leberreitersfrau, uxor portitoris. латовски, ка, ко, leberreiters, portitorum. лÀ¤ÂHE, n. das Ergreifen, arreptio. ЛАЋАТИ, ћâм, v. impf. ergreifen, arripio. [ЛАЦКАТИ, кам, vide ласкати. лAIMAH, m, (y I. r.) etwas verächtliche Benennung eines deutschen und Italieners (von Landsmann?), quasi contemptum nomen Germani et Itali.. лÀшMÂнKA, f. (y II. r.) etwas verächtliche Benennung einer Deutschen und Italienerin, quasi contemptum nomen Germanae et Italae. ліцМАНСКИ, ка, ко, ein m лацман дебörig. лаЦМАНЧАД, f. coll. v. лацманче: Десетеро црно лацманчади ліцманче, n. cin junger лацман, juvenis лацман. |ліча, f. vide хлача. лічАН, чна, чно, vide гладан (највише се каже псетету). ліче, лача f. pl. vide хлаче. лашва, f. ријека која тече кроз Травник и утјече у Босну, ein Klug in Bosnien, fluvius Bosnae. ЛАЋАТИ СЕ, лаћам се, v. r. impf. übernebmen,|лё, vide ље. ergreifen, aggredior. літи, (у Паштр.) vide узалуд. лÀ¤MAH, m. der Lieutenant, subcenturio. ЛÄЋМАНОВ, а, о, Cieutenants, subcenturionis. ЛÄЋМАНОВИЦА, f. bie lieutenantšfrau, uxor sub-| centurionis. ЛÄЋМАНСКИ, ка, ко, Rieutenants, subcenturionis. ЛАЋӱх, лаћуха, m. (у Рисну) одсјечена лоза са неколика грозда на њој, ein Beinreiß mit Trauben, sarmentum cum uvis. лауд, m. (ст. а кад што приповједају о ње ЛЁБ, m. vide хлеб. ЛЁБАН, бна, бно, vide хлебан. a, o, vide хлебаров. - ЛЁБАЦ, лёпца, m. vide хлебай. лебдити, дим, v. impf, zartlid) pflegen, foveo, cum amore curo: лебди око нега као ма+++ ти око ђетета. лёвий, на, но, vide хлебни. му, онда кажу Лаудан) ber General Cou= ЛёБНИЦА, f. vide хлебница. don (lies Laudon): Међу њима Лауд џенерале Лаудан, Лаудана, m. cf. Лауд. МАНЕЕ. ЛЕБОЖДЕР, m. vide хлебождер. лауданов, а, о, н. п. шанац (на Врачару), без ЛЁВАКА, f. (ист.) vide љевака. Generals Laudon. ЛХУЖА f. vide алаужа. ЛАЎРА, у загонеци : Пендо виси пендо жја, ліф*, m. vide разговор: Вино пише а лаф проводише Да се мало лафа преметнемо ЛАЦКАЊЕ, n. vide ласкање. |