Page images
PDF
EPUB

LÀHAATH, Aâm, v, impf. 1) umberschlendern, obam-j ACH945, m. das junge Wiesel, catulus mustebulo. 2) језиком, Elаtfфеп, garrio.

linus. ландиштв, п. (у Ц. г.) vide пландиште: МасичнцА, f. dim. . ласнца. Уљегле су овце у ландишша

ласичэй, чја, чје, 28iejela, musteinus. ЛАНДРА, f. (у Сријему) она танка кожица на ласКАЊЕ, П. Вав Omeibeln, adulаtiо.

cany, die Schmerhaut, membrana adipis. Y naH- LACKATH, Kâm, v. impf. schmeicheln, adulor. дрн се сало сушн.

NÂCT, f. die Leichtigkeit, facilitas : Upsa nacu NAHE, hera, n. das Rehkalb, vitulus capreae, hin. потоња мука. nuleus.

ласТА, f. Die Офwalbe, hirundo, ef. ластавица. ланк, (нст.) vidе лани.

ліст Авица, f. D) Sie Офwalbe, hirundo, cf. ласта. AÄHEH, a, o, Flachs-, lineus.

2) у пјесмама име коњу (ваља да што је лани (лани), буж.) vories Sabr, anno elapso: брз и лак као ластавица): како онда и дани.

Седлај слуго два коња витеза: лАних, (у ц. г.) vidе лани.

Мене вилу, тебе Масшавицу MÀHÂUTE, n. Ader auf dem einst Flachs gebaut 3) на главчини она јама у коју се углави war, ager olim lino consitus.

спица. cf. ластовица, ланути, лінём, v. pf. einmal bellen, adlatro. МАСТАВИЧЁЊЕ, П. perbal. p. ластавичити. МАНУти, лане, у. pf. KeiФter veroen, lenius est: ACTABнчити, чим, у. impf. градити ластави

сад ми је лануло мало, ef. одлахнути. це на главченн. Мінчит, т. dim. p. ланац.

NÀCTABHYHR, m. die junge Schwalbe, pullus hiањскӣ, кa, кo, Borjibrig, anni superioris: Про- rundinis. шао као мањски снијег.

ЛАСТАВИчица, f. dim. p. ластавица. ЛАп, m, гипка земља у риту, wifferiger 23open, ЛАСТАвичJй, чја, чје, Офwalben-, hirundininus. terra humida.

AcТАВИЧЊАК, m, cврдао којнјем се врти кад MÀQABHUA, f. Regen und Schnee durch einander, се граде ластавице на главчини.

pluviae nivibus mixtae, cf. алаужа. ЛАСТАН, ласна, сно, (ласни, на, но) (у Дубр.) лапATKE, f. pl. (у Дубр.) vide бураг.

vide бeспocлeн. cf. ласт. ЛАГІАТљив, а, о, (у Сријему) vidе говорљив. ЛАСТАЊЕ, p. perbal. pоп ластати. лапацKE, f. р. у воденице прекаје оне даскелiстiP, ластара, т. баї junge Reblaub, pam

на колу што ударају у воду. Лапацке су при- pinus. бијене за моторуге.

MÀCTATH, Tâm, v. impf. sich belauben (vom WeinлапиМУХА, f. vіdе хлапнмуха.

berge), frоndesco. cf. ластар. лапитн, пим, vide хлапити.

ЛАСТАЦ, сцa, m. (у Бачк.) vidе ласт. лапити, пим, у. impf. perpunften, evanesco. АстВА, f. овако се зову многа мјеста у AÁlbêbe, n. das Verdunsten, tò evanescere. Црној горн и онуда по сусједству, н. п. ЯАпнути, нём, vide хлапнути,

Масшва Озринибка, планина од НиклаптаЊЕ, n. vіdе хлаптање.

шића до Kчева, Цуца и пјешнваца; КаЛАПТАTи, лапћем, vide хлаптати.

сшел Масива, лазарет и неколико кућа МАРМА, f. (у војв.) беr fürm, tumultus, cf. буна. у Паштровићима код мора. AÂPMÂHE, n. das Lärmen, tumultaatio. ластин, а, о, Офwalben:, hirundinis. AAPMATH, mâm, v. impf. lärmen, tumultuor. ластиСАЊЕ, п. vіdе ласкање. МАРМАЦИЈА, m. Ber görттафе, tumultuarius, Т.АстнСАТи, тишём, vidе ласкатн. лісА, f. 5) һур. р, ласнца: Ласо ласичнце, по-ААСтоВАЊЕ, n. Bad Rujjiggeben, oliositas.

здравили те наши миши, да ти одгризу ушн | MACтовАти, ластујем, v. impf. (у. Дубр.) бити (кажу да ваља рећн ласици, кад је човјек беспocлeн, nujjig geben, otior, ef. беспосвиди, па ће онда све мише поклати и растјерати). 2) ласаста коза, wiefelfarbige Siege, ластовица, f. 1). (по југоз, кр.) vidе ластавнcapra mustelini coloris infra pectus. 3) (scherz- ца mit ацеn ibleitungen. 2) (у Дубр.) некака baft) der Säbel, ancinaces.

морска риба, 2rt ©eefifф, piscis quidam maЛАСАН, сна, сно, (сопр. лашњи) leibt (3u thun), rinus. 3) (у ц. г.) састављени рогови укуfacilis, cf, лак.

ће, на којима шљеме стојн, за то се каже: ACAH, cha, cho, darauf aussehend, geeignet, qui кућа начињена на масшовицу, у, које са apparet posse, idoneus;

стране њезине дужине нема рогова него Снаҳо наша, дилбер Софијано!

стоји осјечена, налик на ластавицу кад Јеси л ласна, хоћеш пребољетн

рашири крила; лісАст, а, о, н. п. коза, wiefelfarbig, muslelini Бијелу му занијела кулу, coloris.

Однијела десну масшовицу ліси, m. pl. Batt Власи (у Ц. г.):

JÄCTORO, n. Insel Lagosta unweit von Ragusa. То су Маси на Бога гледали

| ЛАТ, m. (у Хрв.) vidе влат. місця, г. рав (0ie) 2Biefel, mustela, cf. невје-літА, f. hyp. р. Латинка: стица.

Тебе і Маша омразити с мајком

личати.

[ocr errors]

JATHHNJA, f. (coll.) die Lateiner, Latini: | ЛАЦКАти, кам, vidе лаекати.

Нек се чуди мудра Машинија - ЛАЦМАН, , (у ц. г.) etwas perdФtliфе Benen: MÀTHHHH, m. 1) der Pateiner, Latinus. 2) der Ita: nung eines deutschen und Italieners (von Lands:

lіеnеr, Italus. 3) у Црној Гори и онуда по mann?), quasi contemptum nomen Germani околини зове се Латинин сваки човјек за- et Itali. кона Римскога:

ліцMAHKA, f. (у ц. г.) etwas perätliфе 2је: Покрај мора све Машине љуte

nennung einer Deutschen und Italienerin, 4) као што у Далмацији приморци и Боду- quasi contemptum nomen Germanae et Italae. ли зову све људе са сухе земље «нзнутра ліцMAHски, кa, кo, einem лацман яebərig. Власима, тако и власн евакога који је | ЛАЦМАНЧАд, f. coll. p. лацманче: обучен у Талијанско одијело, зову Маши- Десетеро црно мачманчади

нином, макар бно кога рода и закона. Ліцманче, n. ein junger лацман, juvenis лацман. літинкА, f. 1) vie Wateinerin, Latina. 2) дie Sta: лічА, f. vіdе хлача.

lienerin, Itala. 3) Зrauenzimmer römifфеr Re: РАЧАН, чна, чно, vidе гладан (највише се ка

ligion. 4) Frauenname, nomen feminae. же псетету). Атински, кa, кo, lateinif, latinus.

ААЧЕ, лача f. pl. vіdе хлаче. літинчад, (coll.) бie jungen Rateiner, juventus | ЛАШВА, f. ријека која тече кроз Травник и latina.

yrjeve y Bochy, ein Fluß in Bosnien, fluvius Атинче, чета, п. дав gateinerbert, latinellus: Bosnae. А повика са града Машинче

ЛЕ, 1) додаје се у пјесмама код гдјекојијех NÀTHTH, TÂM, v. pf. schnell ergreifen, arripio: ријечи на крају н. п.: Маши, није свако, мати.

Паун шета војно е на венчање, літити ск, тим се, v. P. pf. н. п. посла, коња,

с собом води војно ме пауницу ergreifen, adgredior.

Пораниле девојке, літицА, f. клинчић у кошуље под пазухом,

Јело ме Јело добра девојко der Urmzwickel, cuneus tunicae.

oj! и два свата и два ўпросника, латов, латова, m. Bеr leberreiter (2uffebеr bei ме леља ме!

der Mauth und bei der Ueberfuhr), portitoris Куд ви одите, што ви тражите? genus.

Ме леља ие ! NÁTOBAEB, a, o, des Ueberreiters, portitoris. Наша дода Бога моли літовљквица, f. бie ueberreitersfrau, uxor por- ој додо, ој додо ме! titoris.

Турађ коси по побрђу: літовски, кa, кo, ueberreiter, portitorun.

ладо ме миле JÀRABE, n. das Ergreifen, arreptio.

Невен вене ме, за горицом ме, JÀ RATH, hâm, v. impf. ergreifen, arripio.

Леља ме ЛАКАТИ СЕ, лаћам се, у. . impf. übernehmen, лЁ, vide ље. ergreifen, aggredior.

лЁБ, m, vide хлеб. літи, (у Паштр.) vidе узалуд.

лЁВАН, бна, бно, уide хлебан.
NÄRMAH, m. der Lieutenant, subcenturio. МЁБАР, m, vide хлебар.
JARMAHOB, a, o, Lieutenants, subcenturionis. лвВАРА, f. vіdе хлебара.
MÀ AMAHOBAJA, f. die Lieutenantsfrau, uxor sub. ÈBAPEB,

a, o, vide хлебаров. centurionis.

лЁВАРОВ, літMAHски, кa, кo, Rieutenants, subcenturionis. | АЁБАЦ, лепица, m, vide хлебац. ЛАТЎХ, лаћуха, т. (у Рисну) одсјечена лоза | лёвдити, дим, v. impf, järtli pflegen, foyeo,

са неколика грозда на њој, ein 28einreig cum аmоrе curo : мебди око нега као маmit Trauben, sarmentum .cum uvis. .14

ти око ћетета. Ауд, m. (ст. а кад што приповиједају о ње- лёвни, нa, нo, vide хлебни.

му, онда кажу. Маудан) Sex General gou: [лЁБНИЦА, f. vіdе хлебница. don (lies Laudon):

ТаквождЕР, т. vіdе хлебождер. Међу њима Лауд ценерале

алЁВАК, вка, т. (нст.) vidе лијевак. ДАЎдан, аудана, т. cf. Лауд.

аялЁВАк, лeвaкa, m, (ист.) vide љевак. ЛАУДАнов, а, о, н. п, шанац (на Врачару), белЁВАКА, f. (ист.) vide љевака. Generals Baudon.

лвантА, f. (у примор.) Revante: лауЖА f. yidе aлaужа.

и шкатулу грожђа од Меванше ЛАЎРА, у загонеця :

лЁВАЊЕ, п. (ист.) vidе лијевање. Пендо. Внсн пендо. жја,

ЁВАти, лёвам, v. impf. (нст.) . vide , лијевати. Тендo пeндо лаура.

..ЁВАЧ, вча, т. (ист.) ein Xbeil Ser Јагодинска ЛАФ”, m, vidе разговор:

нахија, .cf. Лијевач. Внно пише а маф. проводише

ГлєвёнтА, m. (ст.). Да се мало лафа преметнемо

Под њим сједи Мевена, ліцКАЊЕ, n, vidе ласкање.

На крилу му Латинка

[ocr errors]

хан 2:

AÈBÊHTOBÂBE, n. das Müssiggeben, otiatio. лёдити ск, дим се, v. r. impf. zu ©ів merten, JÈBÊHTOBATH, Tyjêm, v. impf. müßiggeben, gefrieren, glacior. otior.

ЛЁДогӰ3, т. главнца у Церовцима, Tame eines ЛЁВЕР*, m. (gen. pl. лёвера) војник који има Şügels, collis nomen.

zapeky nary, ein vom Landesfürsten befoldeter MÈAOJKA, f. (bedauernd, mit Anspielung auf nea Krieger, miles ab imperatore mercedem ac- für) дјевојка. cipiens :

лЁТА, m. pl. per Xufen, dorsam: За Божијим и четръест од града мевера -

леђима, т.ј. у буцаку или на страни, гдје Дај ми ти, о Боже!

ни Бог не види. Свекрве кнегиње,

ЛЁТАН, m. (ст.): Девере левере

умеfану граду Латинскоме — АЁвӣ, ва, вд, (ист.) vidе лијеви.

ЛЁТАНchй, кa, кo, (ст.) pon Леђан: лёвкЁ, (нст.) vidе лијевке.

Па он оде низ поље Леђанско лёво, (нст.) vidе лијево.

ЛЕБАЦА, т. dim. p. леђа. ЛЕвдРУК, m. (нст.) vide љеворук.

AÈbEh*, m. kupfernes Waschbecken, pelvis, cf. caлЁВУН, m. (у Боци): Води ли му мајка коло ?

Не пије га чим се вино пије, Зачињу ли сестре пјесме ?

Већ леђеном од дванаест ока Поје ли му левун у двор ?

лЁЪЕнинА, f. augni, v, леђен : и поје му левун у двор

Попн Марко меfенину вина — лЁВЧА, f. (нст.) vidе лијевча.

лЁвини, леђина, f. pl. aug, b, леђа : лЁВЧАНин, т. (нст.) Siner pon Левач.

Привали му уз мебине лЁВЧАНКА, f. (ист.) fine pon Левач.

лёЖАвкињА, f. Die Saulengerin, mulier deses aЁВчит, m, dim. p. лёвак.

0ј Данице, лења межавкињо ! ЛЕГАЛО, п. (у Сријему) vidе ложа, н. п. зечје. Ти прележа од вечер” до света лЁГАЊЕ, П. (ист.) vidе инјегање.

ЛЕЖАЈЕ, п. (у Сријему) vidе ложа : на межалёгАти, лёжём, (нст.) vidе лијегати.

ју убили зеца. МќГБАБА, f. риба, деr @teinbeiper, соbіlія Тае- лёжак, лежака, т. 1) деr &aulenger, segnitionia Linn.

sus. 2) vidе чучавац. AÈCEH", m. vide neheh.

лЁЖАЊЕ, n, 1) баѕ giegen, cubatio, 2) дав Зах: Aér.no, n. die Brut, fetus, progenies : nacje niederliegen, Kranksein, aegrotatio. легло!

ќЖАти, жим, у. impf. ) liegen, cubo, jaceo. ЛЁД, лёдa, m. (loc. лёду) ) бав $ів, glacies: 2) darniederliegen, aegroto.

навести кога на танак лед. 2) деr pagel, лежачинА, f. augm. p. лежак.

grando, cf. град: побно мед винограде. лЁЖЁЊЕ, n. Pag 23ruten, incubatio. яЁДАН, дна, дно, vidе леден :

ЛЕЖЁТив, а, о, (ст.) liegeno, cubans: Па изнђе из медне тамнице

На Штитарца Турци долећеше, АЁден, а, о, еіtаlt, gelidus : ледено медено! Межећива да га посијеку ruft der Sperbetverkäufer.

EXÈRKÊ, adv, liegend, cubans. МЕДЁник, леденика, m, vidе лединица 3. АЁжницА, f. (у Боци) bie gageritätte, cubile, ЛЕДќниЦА, f. 1) беr fijapfen, stria. 2) дie &ів: cf. ложница, постеља.

grube, fovea glaciaria. 3) (у ц. г.) мала | лвињАти, лёйњам, vide чaмињатн. пушка окована сребром, еіnе mit Oilber | лЁЈА, f. vіdе леха.

beschlagene Pistole, argento ornatum telum. лЁк, лёка, m. (нст.) vidе лијек. людћњак, ледењака, т. као гвоздена гужва, 1 лЁКАР, лекара, т. (нст.) vide љекар.

што се носи на нози да се по леду не лекАРЕв, а, о, vide љекарев.
клиза, 2rt #ifфиқ, soleae quaedam ferreae | ЛЕКАРИЈЕ, f. pl. (ист.) vide љекарије.
euntium per glaciem.

ЛЕКАРИНА, f. (ист.) vide љекарина.
АвдѓЊАЧА, f. (у Херцег.) Іпањолски тaлн. лвКАРИЦА, f. (нст.) vide љекарнца.

јер, који се по другијем мјестима зове | EKAPOв, а, о, vide љекаров.
дирекач и дареклија, ein fpanifфеr | ЛЕКАРСкй, кa, кo, (нст.) vide љекарски.
Shaler, thalerus hispanicus.

лёкови, лекова, т. pl. vіdе мице. МЁдинА (ледина), f. земља која скоро није лековит, а, о, (нст.) vide љековит.

opana, ungeackertes Land, solum incultum. лЁКЎРДА, f. у загонеци, cf. курдеља. ЛЕдинак, нка, т. брежулак на лeдини, ein 1 лЁЛЕ ! н. п. леле мене! web mit, vae mihi ! Hügel, collis.

леле мени и до Бога! куку леле ! Едињак, ледињака, m. некака трава која Меме мене до Бога једнога

има жут цвијет и округао листа коријен лЕЛЕЈАЊЕ, n, as 23pgеn, duсtuаtiо. као зрно кукурузно, 2Irt Plane, herba | АЕЛЁЈАТи се, јам се, у. r. impf. (у Срб.) юр* quaedam.

деп, fluctuare : лелеја се жито. cf. лелијаиёдити, дим, v, impf. Bu &ів тафеп, glacio.

[ocr errors]

MÊAEK, m. das Wehgebeul, ululatus (nene mehe!). што се ую улије Велика, зове се велики
АЁлвк“, m. Bеr tоr, ciconia, cf. штрк, рода. Вардар.
СЕЛЁКАЊЕ, п. ба28ebElagen, ululatio. | АЁПЕР, т. (у Ц. г.) vidе лепир.
ЕЛЕКАТн (лелёкати), лелечём (лелёчём), лЁПЕРИЦА, f. (у Ц. г.) vidе лепврица.

v. impf. викатн: леле мене! webFlagen, ululo: ЛЕПЕТАЊЕ, n. Bas Slattern (bes gefаngеnеr Xia и лелече јадан без престанка

ides, Vogels), agitatio alarum (corporis) avis ЛЕлЙЈАЊЕ, т. дав 28ogen, fluctuаtiо.

aut piscis capti.

. лвайJAти се, јам се, y. impf. љуљати се по- лепETATи, лепеһём, y, impf, у овој загонеци:

AKO OA Bjetpa, wogen, fluctuare: maut ce Лепнрица лецеће кроз бијело плијешће, све мелија. .

петиња је ћерају а петиња чекају. МЕБА, само се у пјесмама припијева, cf. кра-1 лвПЕТАТИ СЕ, лепећем се, v. г. impf, flattern, лЁ.љо, јънце :

agitor. Невен вене ле, за горицом,

лёпинА, f. (у војв.) eine Irt Brots, fфтаl uns Меља ле

AÈTIHBA, slang, panis genus: daber das RathОј! и два свата и два упросника

jel (што ми ти је за што): Док се отац де мења ле —

роди, син по кући оди ? т. ј. лепиња. cf. IÈM, m. der Kitt, maltha, ferrumen.

предњица. лЁМАЊЕ, т. (ист.) vidе лијемање.

JËNÊP, m. ) der Schmetterling, papilio. 2) (na ЁмАти, лёмам, (нст.) vidе лијемати.

Корчули) vide пpндем. MEMETA, f. (може бити да је ово pl., a sing. лвПИРИя, т. dim. р, лепир.

аеме ?) ваља да је на врх мунаре она ја- | лепЙРИЦА, f. 1) дав 28eiben vom Офmetter: бука :

Linge, papilio femina. 2) (на Корчули) vide Але меша све од сувор” злата

"лепир 1, 2 Ёмеш, т. 1) vidе раоник. 2) планина у Дал-ІлЁпити, лепим, (ист.) vidе лијепитн.

мацији између Врљнке в Дрниша, ein Berg | ЛЁпи човЈЕК, m. (у војв.) bie Balfamine, impain Dalmatien, mons Dalmatiae.

tiens balsamina Linn. Ёмити, мім, v. impf. fitten, ferrumino. лёпЉЕЊЕ, п. (нст.) vidе лијепљење. ЁмЉЕЊЕ, т. баѕ mіttеn, ferrumіnаtіо. ЛЕПОРЁчив, а, о, (нст.) vide љепорјечив. лЁмӰн, т. vіdе лимун:

| ЛЕПОРЕЧИЦА, f. (ист.) vide љепорјечнца.. Је л' в оваки стабар у мемуна

..Ёпост, лёпости, f. (нст.) vidе лијепост. МЁн, лёна, лёно, (лёнӣ, на, но) (нст.) vide | ЕпітА, f. (нст.) vide љепота. . лијен. ef. лею.

?!? ЛЕГІдтица, г. (нст.) vide љепотица. мёнГЕР°, m. Ser Inter, аncora, cf. мачка, сидро, | АЁПошETA, f. (нст.) vide љепошета. лёнив, а, о, (нст.) vide љенив.

LETÒLIÂBE, n. das Walzen der Hühner im Sande, ЁниВАЦ, ленiвца, m. (ист.) vide љеннвац. volutatio in arena (pulvere). лЁнивицА, f. (нст.) vide љеннвица.

ЛЕПРШАти ск, шам се, v. r. impf. fi, im Dan: лЁнити ск, лёнём се, (нст.) vidе инјенити се. de wälzen, flattern, volutari in arena (pulvere), лёнкА, f. (нст.) vidе лијенка.

лЁптЙР, т. (у војв.) vidе лепир. ќност, лёности, f. (ист.). vіdе лијеност. ЛЕПтЙРИs, m. dim. р, лептир.

Ёнитин А, f. (ист.) vidе лијенштина. ЛЕТИРИЦА, f. vіdе лепнрица. АЁњ, мења, лењо, (у Сријему ну Бачк.) vide | ЛЕПЎНУти, лёпӱнём, v. pf. (у Сријему) sabin neh (mit allen Ableitungen)..

fein, umkommen, perire: Taj je beh euynyo ЁњЙР, лењйра, m. Вав. Rineal (@terr. Senier), (прошао, умръо). regula.

АЁПУШКАСТ, а, о, (у војв.) dim. . леп.
EњЙРИСАЊв, п. Bas Rinieren, ductus regulae. 1.Ёпчия, m, dim, p. лебац.
EњИРИСАти, ришём, y, impf. Linieren, rеgulаm аќашањк, т. (нст.) vide љепшање.
duco.

аёПШАТн, шам, (ист.) vide љепшатн. ИЁп, m. (нст.) vidе лијеп.,

лёс, т. (ист.) vidе лијес. ; лЁп, лела, лепо, (лёпи, па, пo, adv. лёпо, лЁСА, f., vide љеса. comp. лепші) (нст.) vidе лијеп.

IÈCAHAPA, f. die Pferdefilge, Smyrnium olus ЛЁПА винА, f. намастир у Хрватској, 9Xame atrum L.

. 151 15H 2 14 , 11 eines Klosters in Kroatien, nomen monasterii. AECÀHAPAJA, f.(y boyu) Uleranbrien, Alexandria. впі кітА, f. (у војв.) Die tеrnblume, aster | лвСАНДРИЈски, кa, кo, von alexanorien, Alexanchinensis Linn.

1 1 3 3 1. drinus. ЛЕПАК, пка, т. бie Riftel, viscun album Linn. І.ЕСАНДРИНА, f. (у Дубр.) Riebitädtel, ligusticum АЁЛЕ ! (у Србији ну Босни по варошнма) levisticum L.

Intwort auf einen Ruf, befonberg einem por- лёсёнДРО, п. у језеру Скадарскоме мало острnehmen Herrn.

во са зндинама између Врањине и Цриннце. лепёзв“, зета, n. Ber güфеr, fabellum, cf. махач. | ЛЕСЁтинА, f. augm, v, леса. АЁНЕНАЦ, лепенца, m. вода.која више Скоп-лЁсиЦА, f. dim, b, леса. : „ља утјече у Вардар, и од Скопља долье по-ГлЁСКА, f. (нст.) vidе лијеска.

[ocr errors]
[ocr errors]

лесков, а, о, vide љесков.

| ЛЕТАив, а, о, (у Сријему) fommerflectig, TentiлёсноВА МАст, f. (нст.) vide љескова маст. ginosus. лЁскоВАЦ, лесковца, т. (нст.) vide љесковац. лЁТАК, ћка, т. (у Ц. г.) крупније и округлиавскоВАЧА, f. (нст.) vide љесковача.

je on nehe, eine Art linse, lentis genus. лЁсковина, f. vіdе љесковина.

лЁТЕ, т. (у Херц.) vide coчиво. аќco, m. (по југоз. кр.) hyp. . Александро. ЛЁТЕ, т. (у Сријему) беr @ommerited, lentiмёствы, f. pl. (ист.) vide љестве.

cula: uma nefie na obpazy. cf. néhe. ЕстьдАЈ, m, bie OwlifelЬlume, primula veris | АЁТЕЛНЦА, f. у овој законеци: Лећела је ме

(vocabulum serbicum est significationis ob- fелица, свако јутро и вечер, петнња је scoenae : decumbe et da).

ћерају, а петиња чекају (чунак н прсти). ЛЁТАЊЕ, p. (нст.) vidе лијетање.

АЁТЁНЕ, п. баѕ liegen, volatus. ЛЁТАти, лећем, (нст.) vidе лијетати.

ЛЕКЕТи, лётім, (јуж.) vidе летјетн. АЁТВА, f. Vie fatte, asser, cf. жнока.

АЁТи, лёжём (лёгнём), (лёгох, леже, леrао, ЁтЕти, тим, (ист.) vidе летјети.

легла) v. pf. 5) jid Tegen, decambo. 2) леже иёти, (ист.) vide љетн.

крв, т. б. паде крв, погибе неко. АЁТИЈА, т. (у Бачк.) vide пролет.

яќти, лёжём, (лёгох, леже, лёгао, лёгла) v. ЁтинА, f. (нст.) vide љетина.

impf. brüten, incubo. мётиПАС, пса, м. Оer 2Binobeutel, homo ven-лЁУТАР, т. брдо у планини Гливи више Треtosus.

6hba, Name eines Berges, montis nomen. Ётити, тим, (зап.) vidе метјети.

АЁХА, f. (нет.) vidе лијеха. аётищТЕ, n. (ист.) vide љетиште.

NÉLLÂHE, das Unpassein, die Unpäßlichkeit, invaАЁТЈЕти, тим, v. impf, (југоз) fliegen, volo: litudo.

тица лети; летн човјек на коњу; куд ме. АЁҲАТИ СЕ, лёцам се, v. impf. ипpap fein, miтиш тамо; летн вода низа страну.

nus bene valeo. АЁТКА, f. на чекрку гвоздена шипка, што се | МЕЧАник, мечаника, т. (у Сријему) vidе чекрк на њу натакне цијев кад се суче.

(на чему се цијеви сучу). МЕтнй, на, но, (једни говоре нешњи) (ист.)| ЛЕЧЕЊЕ, n. (нст.) vidе лијечење. vide љетни.

ЛЁҶити, лёчим, (нст.) vidе лијечити. мётнути, нём, v. pf. auffliegen, provolo : АЁчицE, f. pl. (у Барањн) vide coчивица. Соко меану, а прапорац звекну

лЁш*, лёша, т. vіdе стрвина. МЁтњак, т. (у Хрв.) Bee Pajpel, rhombus, ef. | ЁШЁЊЕ, n, vidе чкрњање. чекрк.

ЁшинА, f. augm. p. леш. MÈTO, n. die Deffnung vorne am Bienenstocke, ÈLIHHẬP, m. 7. j. opao, der Uasgeier, vulturis das Flugloch, ostiam alvearis.

genus. . АЁТо, п. (нст.) vide љето.

авшити, шим, vidе чкрњатн. мётовањЕ, p. (ист.) vide љетованье.

лвшиЦА, f. dim. р. меха. мётовАти, тујем, (нег.) vide љетоватн. яЁШКАЊЕ, п. dim. p. лежање 1. мётовить, п. (ист.) vide љетовнште. МЕШКАРЕЊЕ, П. dim. б. мешкање. лётос, (ист.) vide њетос.

ЕШКАРИти, лешкарим, dim, p. лешкати. АЁТоскв, (нст.) vide љетоске.

ЁШКАТи, кам, din. E. лежати і. аётошњй, ња, ње, (ист.) vide љетошњи. | лЁшник, т. (нет.) vide љешник.

Ёшников, а, о, (ист.) vide љешников.

АЁштік, лештака, т. (ист.) vide љештак. МЕТРБИЈА, f. 1) бie Riturgie (Элејте), liturgia : |..ЁШТАРКА, f. (нст.) vide љештарка. На јутрењн н на аешурбији

ЁШТЕ, n. (coll. ист.) vidе лијешће. У Грбљу сељаци редом сваке недјеље и ли, 1) Хragepartifel, pЬ? an? има ми ? bat-et ? празника плаћају попу по нешто за легур- habet ne ? хоће ми доћн, знаш ли? 2) кад фију, па кад који плати онај се дан каже ли те ухватим! да ми ми је знати ; кадаи да је он попу летурђију предао и она се ће доћи; летурђија зове његова, и онај дан по с Мили боже, на свему ти вала! ђаком иде њему на ручак. 2) (у Ц. е.) vide Често ми се војске ударају поскурица: Кумим ти плочу на коју печеш | Айв, т. vіdе хляб. мешурбију ;

АйБАН, бна, бнo, vide хлибан. Да не роди вино ни шеница,

айвањЕ, п. 1) Ваз 28 деп, fluctuatio. 2) bas Ни за цркву часна мешурија

Schwanken, rò labare. 3) пара која се да у цркву, баѕ Ritchenge: АйБАР, т. vіdе хлибар. fфеnt, donarium.

АйБАРЕВ, а, о, vide хлибарев. «ЁТӰштӣ, та, те, in einer Фаде: летуште жи- АйБАРОв, а, о, vide хлибаров.

вотиње, т. б. тице, lie gene, volatilis. айВАТн, бам, v. impf. (у Ц. г.) 1) янба вода, МЁТА, f. (у Ц. г.) vidе леће: Двије те воље, т. б. љуља се, wogen, fluctuare. 2) анба кад ка” н кадију међу зобат".

човјек стоји на земљн или на тавану па

JETÝPAUJA
, } f. vide detyphuja

.

« PreviousContinue »