Page images
PDF
EPUB

40

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small]

„Које оно бјеху три војводе,
„Штоно моју крдисаше војску,
„Кад ја иђах кроз Косово равно ?“.
Тад говори Јуришићу Јанко:
„Вољан буди, царе, говорити,
„Кад ме питаш, право ћу ти казат”:
„Штоно бјеше најпрва војвода,
Што веома разгоњаше Турке,
Нагоњаше у Лаб и Ситницу,
„Оно бјеше Краљевићу Марко;
Штоно бјеше за њиме војвода,
Што веома сјецијаше Турке,
„Оно бјеше нејачак Огњане,
„Мио сестрић Краљевића Марка;
„А што беше треһа војевода,
Штоно сабљу бритку саломио,
„Па на копље набијаше Турке,
„Преко себе у Лаб потезаше,
Потезаше у Лаб и Ситницу,
„Оно бјеше Јуришићу Јанко,
Ето ти га, царе, у тавници,
Чини од њег", шта је тебе драго.“
Тад” говори царе Сулејмане:
„Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
„Коју муку најволиш мучити,
„Оном ћу ти душу извадити:
„Али волиш по мору пливати,
Али волиш на ватри горети,
Али волиш, да те растргнемо,
„Растргнемо коњма на репове ?
Тад” говори Јуришићу Јанко:

[ocr errors]

55

22

60

[ocr errors]
[ocr errors]

65

70

75

80

„Вољан јеси, царе, на бесједи; „Ником муке миле мучит” нису, „Али веће кад бити не море: „Нисам риба да по мору пливам ; „Нисам дрво, да на ватри горим; „Курва нисам, да ме растржете, „Растржете коњма на репове; „Но ја јесам јунак од јунака: „Дај ми, царе, коња разломљена, „Нејахана тридесет година, „Нејахана, на бој не ћерана; и дај мене сабљу посталицу, „Невађену тридесет година, Невађену, на бој неношену, „Која се је рђом протурила, „Те с' из кора извадит' не море; „Па ме пусти у поље широко, „А напусти двјеста јаничара, „Нека мене на сабљам” разнесу, „Нек погинем јунак на јунаштву. “ То је њега царе послушао, Даде њему коња разломљена, Нејахана тридесет година, Нејахана, на бој нећерана; и даде му сабљу посталицу, Невађену тридесет година, Невађену, на бој неношену, Која се је рћом протурила, Те с' из кора извадит” не море; Па га пусти у поље широко, А за њиме двјеста јањичара.

85

90

90 100

105

110

Кад се Јанко коња довaтио,
Буто Јанко Коња удараше,
A љуће му коњиц побјегао,
Побјегао пољем широкијем,
За њим трчи двјеста јањичара.
Једно Type измакнуло било,
Не би л Јанку уграбило главу,
Да у цара узима бакшиша,
Сустигнуло Јуришића Јанка,
Кад се Јанко виђе на невољи,
Он помену Бога истинога,
Од појаса сабљу потегао,
Извади се, ка” нова с ковача,
Па дочека оно Type младо
А на сабљу и на десну руку,
Удари га по свил'ну појасу,
Двије поле са коња падоше.
Type паде, а Јанко допаде,
Па сустала коња одјахао,
На Турскога ђога уяјахао,
и узе му сабљу од појаса,
Па на Турке јуриш учинио.
Пола их је сабљом исјекао,
А пола их цару опремио;
Па отиде пољем широкијем
Двору своме здраво и весело.

115

120 53.

Обрешеније главе кнеза Лазара.

5

10

Кад Лазару одсекоше главу
На убаву на пољу Косову,
Од Србља се нико не десио,
Већ се деси једно Type младо,
Јесте Туре, ал' је од робиње,
Родила га Српкиња робиња,
Па беседи Турско момче младо:
„Ао Турци, моја браћо драга!
„Ово јї глава једног господара,
„Греота је од Бога једнога,
„Да је кљују орли и гаврани,
„Да је газе коњи и јунаци;“
Узе главу светога Лазара,
Зави у скут коласте аздије,
Па је носи до воде кладенца,
Спушта главу у воду кладенац.
Стајала је глава у кладенцу
Лепо време четрдесет лета,
А убаво на Косову тело,
Ни га једу орли ни гаврани,
Ни га газе коњи ни јунаци.
Мили Боже на свем” теби вала!
Подигле се кириције младе
Од убава Скопља бела града,
Они возе Грке и Бугаре,
Они иду Нишу и Видину,
На Косову конак учинили.

15

20

25 30

35

[ocr errors]

40

Вечерале кирипије младе,
Вечерале, пак су ожелниле ;
Измеђ' себе вењер ужегоше,
Ужегоше вењер јасну свећу,
Они траже воде по Косову.
Намера и намерила била,
Намерила на воду кладенца,
Један вели кириција млади:
„Ев” у води месечине сјајне. “.
Други вели кириција млади:
Није, браћо, месечина сјајна.
Трећи мучи, ништа не беседи,
Окрену се право на Истоку,
Па помен у Бога истинога,
Ист'ног Бога и светог Николу:
„Помоз' Боже, и оче Никола!“
Па загази у воду кладенца,
Те извади из кладенца главу
Светитеља Српскога Лазара,
Па је меһе на зелену траву,
и заити воде у кондиру.
Док се жедни водом обредише,
Кад су црној земљи погледали,
Неста главе са зелене траве,
Оде глава преко поља сама,
Света глава до светога тела,
Припоји се како што ј' и била.
Кад у јутру бео дан освану,
Глас дадоше кириције младе,
Глас дадоше старим свештеником,
и ту дође млого свештеника,

45

50

55

« PreviousContinue »