Комадалисе, амсе, v. r. impf, fid er= zürnen, irascor.

Комадина, f. augm. 9. комад.

на комидбу, као на мобу, један другоме, ме коме и пјевају и приповиједају.

Комилац, миоца, m. Der (Luturuz-) Schäler, exeorticator.

Kомaн, m. der Rauchfang, Schornstein, fumarium, cf. димњак. it. il cammino.

stulum.

Комар, m.(cm.) vide комарац :

,,Игра коња комар момче младо Покрај кошка козје џигерице Комарац, рца, m. Die Duce, culex, Комарица, f. f empis Linn, Комарник, m. bas Mien, over Der Bors hang gegen die Zudringlichkeit der Müden, plaga ad arcendos culices. Комарчев, ва, во, бес мuce, culicis. Комбост, m. eine Speife von gefoф = ten Caue fraut, cibi genus, e brassica acida: исијечесе кисео купус на проколе па се скува; потом се извади из чорбе ще се олади, па се онда залучи бијелим луком(или поспе слачицам), и тако се једе (уз пост).

Комендаm, m. Der Sonimen𐐨ant,

dux.

Ова ријеч није била позната у Србији до године 1804, него су је потом пренијели одовуд (из Сријема и из Бачке) писари којекакви; cí. поглавар, управитељ: „Та Јакова Српског комендата Комендатов, ва, го, Des Commenianfen, imperantis. Комендатски, ка, ко, 1) Commen= vantens, imperantum. 2) adv. wie ein комдендам, more imperantis. Комендија, f. (mit Dem Khinesmus) vie Komodie, comoedia.

Комендијаш, m. Der Romöviant, co

tum.3) од ораa, Die grüne dale ver Mup, cortex nucis.

Комиши, им, v. impf. 1) abblatten, demo folia. 2) auslösen (den Kukuruz) solvo cortice.

dem

Комљење, п. 1) Das ubblatten, tio foliorum. 2) das Auslösen, excorticatio.

Комнен, m. Mannsname, nomen viri (vom griedifden xojanaćs?) Комненија, f. êrauenname, nomen feminae (Anna Comnena). Комов, ва, во, von Eribern, e recre

mentis.

Кремоваца, f. vide комовица. Комовица, f. Der Ereberbranntmein, lora

usta.

,,И погуби девет коморџија Компа, f. (у Новом саду) біе зähre, ponto,

Комушање, п. Das Gdälen (Der tüffe), excorticatio.

Комушами, ам, v. impf, н. п. орае, schälen, excortico.

Комушина, f. Die Blätter Des Rufuruzfolbens nad 𐐨ег комидба, folia zeae rejecta. cf. олвина.

Комшија*, m. Der Mambar, vicinus. Комшијин, на, но, čes Nambars, vicini.

Комшијница, f. Sіе Mac barin, vi

cina.

Комшијнски, ка, ко, 1 1) пас Баrlid), Комшијски, ка, ко, vicinorum, 2)

adv. nachbarlich, more vicini. Komunaуk *, m. die Nachbarschaft, vicinia.

Кона, f. bie мac barin, vicina (hyp. v. коншијница):

,,Кона кону преко плота звала — Кона, m. (Рес. и Срем.) vide коно

Копирати, ам, v. impf. wimmeln, seaturio. Mud ein einziger Wurm кони. ра у рани.

Копишњак, m, asərum europaeum Linn.
Копито, п. дer Suf, ungula.
Копкање, п. dim. v. копање.
Копками, ам, dim. v. копапни.
Копљаник, m. Der gangenträger (lan=
cier), hastatus.

Копљача, f. Die Gannenlange, lancea signifera (?).

Копље, n. Die gange, lancea, hasta. Послије боја копљем у трње. Одскочило (или искочило) сунце с копља. Копнети, им, (Рес.) vide копњеши. Копнина, f. cneelofer Plat, locus ni'vibus vacuus.

Копними, им, (Срем.) vide коњеми. Копња, f. даô umgraben, umbauen Des Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. Колњеши, ним, v impf. (Ерц.) idmel zen, liquesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen der reifen Wassermelone). Копоран*, m. eine urt Rleives mit Mer. meln, vestis manicatae genus. Копрена, f. (см.) urt Ringes, annuli genus, (Die Gängerin mußte es nimt zu erklären):

„На руци му копрена од злата „С руке скиде копрену од злата, „С руке скиде па је мени даде: ,,На ђевојко копрену од злата ,,По чему ћеш мене споменути, „По копрени по имену моме Коприва, f. Die Meffel, urtica. Копривица, f. ba8 ÿreffelden, urticella. Копривњак, m. извор у Јадру (између села Тршића и Пасковца); мислим да би се тако звало мјесто, ђе расту коприве; али ја нијесам

чуо:

„Коњ до коња, јунак до јунака, „Од Медњака ме до Копривњака — Копрцање, п. 𐐨аз зappeln, palpitatio. Копрцаписе, амce, v. г. impf. zappeln, palpito.

Копун, m. Der Sapaun, eapo. Копунитисе, имce, v. r. impf. ftolt= ren, superbio, efferor. Копуњење, п. Das Stolgiren, superbitio.

Копца, f, dim. 9. коб:

„Добра га је копца сукобила -
Колча, f. vide ковча.
Колче, f. pl. vide ковче.
Копчица, f. dim. v. копча.

Kopa, f. 1) die Rinde, cortex. 2) die Nin-
De, crusta.
Корак, м. I der Schritt, passus.
Кораклар, т.
Корачање, n. bas dreiten, gressus.
Корачами, ам, v. impf. fdreiten, gradior,

}

Кордованџија *, m. Der Gorbuan-Fa= britant, alutarius.

Kope, f. pl. н. п. од ножа, или од књиre, 1) die Scheide, vagina. 2) das Heft des Taschenmessers. 3) der Einband, tegumentum.

1

Корен, m. (Рес. и Срем.) vide коријен. коренак, нка, m, hyp. 5. корен:

„Заспала девојка дренку на коренку Коренима, f. Flug uno Dorf im Navar. (cf. Грнчара):

„Коренита село и ти ли си? „Да ми није руде од лонаца, „Испод кућа чести воденица, ,,Не 6' се звала село, већ седиште. корење, д. 1) (Рес. и Срем.) vide коpujeme. 2) die Vorwürfe, exprobratio. ријење. Kopnjен, m. (Еpu.) die Wurzel, radix. Коријенак, нка, m. hyp. v. коријен. Коријење, п. (Ерц. coll.) die Wurs geln, radices.

.

Корисан, сна, но, vide користан. Корист, f. Der Muten, Daβ. Beveihen.

utilitas.

Користан, сна, но, geveißlic, salvus: користан ми во, крава. Koρиma, n. pl. Wald. in der Herzegowis. na, saltus in Hercegovina: ,, Ударисмо кроз Корита равна, ,,Сва Корима притиснула шама Коришаст, па,, ausgehölt, trogs artig, alveatus.

Кориташце, n. Das Tröglein, alveolus.
Корито, n. Der Erog, alveus.
Корити, им, v. impf. кога, einem Bore
würfe machen, exprobro.
Коритисе, имсе, v. r. impf. etnander
Vorwürfe machen, exprobrare sibi in-
Корица, f. dim. v. кора.
Корице, f. pl. dim. v. kope.
Корјенчић, m. dim. v. коријен.
Корман, m. bas Steuerruger, guberna-
culum. cf. крма.

vicem.

Корманими, им, v. impf. fteueen, gu

berno.

studinis.

,

Der Gdilströte, te

Бан.

Корњачица, f. dim. v. корњача. Коров, m. Das untraut, herba inutilis; не ма га ни од корова. Корпа, f. (у Сријему, у Бачк. и у по варошима) vide комарица. Коруна ; . Die Korana, Coruna flumen: „Да почува чардак на Коруни „Да не прође од Карловца бане Кормов, m. vide крчаг. Koc, m. die Umsel, merula. Koca, f. 1) bie Genfe, falx foenaria, 2) Die Saare, capilli. 3) eine urt Berge, montis genus: oтишао у косу: Танка коса, Дуга коса, Мићева коса (у Јадру у Тршићкој планини).

Косана, f. Frauenname, nomen feminae. Косањица, f. dim. v. коса 3. Kocam, ma, mo, langhaarig, comatus. Косац, сца, m. 1) Der Mäher, Däðer, foenisex. 2) cine urt Snfect, insecti ge

біе А. 1389, на Видов дан (15. Sunn) Serbiens Schicksal entschied), Campus merularum.

Косовски, ка, ко, 1) von Косово, сояsovinus, 2) alt, nod) von den Beiten Der Koffovo-Schlacht, Cossovinus (marathonius).

Кбсm, f. bas Hein, os.
Коста, m. (contr.) Konftantin, Constan-

tinus.

Kocma, m. hyp. 9. Коста.
Костадин, m. Konftantin, Constanti-

Косматик, m. vide Костантин. Костобоља, f. 𐐨ie Gidt, arthritis. Кострем, f. (Pec. и Cpem.) vide костријеп.

Kochipешење, п. (Рес. и Срем.) vide коспријешење. кострешимисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide костријешимисе. Костријеш, f. (Ерц.) Зiegenwole, lana caprina.

Костријешење, n. (Ерц.) дав ftruppige Aussehen, hirsutus aspectus, Костријешимисе, имсе, v. г. impf. дав Saat fträuben, arrigo comam. Костур, m. nom. propr. einer Grant: „У завади с Нином од Костура „Са Кличевца од града Космура Копалац, лца (или котаоца), m. (jeдни говоре котлац) Die Söhling Des Schlüsselbeins, jugulum.

Komao, maa, m. der Kessel, ahenum. Komap, m. 1) der Zaun um den Heuschober (um das Vieh abzuhalten), sepimentum circum metam foeni. 2) vide Комари:

„Бјежи млада бијелу КопаруКотаранин, m. Komápan, pya, m. човек из Котара:

„Доке швоји Кошарани дођу „Ал” не гледа комарац ЈованеКомари, m. pl.

„Је си л' чуо Латинско приморје, ,,Код приморја ришћанске комареСтојан оде у равне комаре Комарица, f. Der forb, corbis. Котаричица, f. baô Lörbden, corbula. Котац, коца, m. ein Fleiner Etall für

Lämmer, Zicklein u. dgl., stabulum parvum. Плети кошац, као ми и отац. Комити, им, v. impf. werfen (von cer Sünvin, Rate), pario. Комитисе, имсе, у. r. impf. meefen, pario.

rum refector.

Комʌокопов, ва, во, $effelfidcrfs, refectoris ahenorum. Назимац кус копа бус под кошлокоповом кућом (ово је некаква загонетка, али не знам тима значи).

Кошобања, f. 1) (у Србији) бег Syühnerfors, gallinarium (ad ova ponenda). Такобе се колобање оплету од бијеле лозе, па се објесе испод стреé. 2) (у Сријему) кукурузни кош, налик на чардак, eine urt чардак gum Luturug, horrei genus. -Комрљан, m. eryngium campestre Linn. Kompьáе, n. das Rollen, Kollern (ein Stiel), volutio. Копрљаши, ам, v. impf. collen, volvo. Копрљашисе, амсе, v. r. impf. tollen (fpielen), volvo.

Котршкање, n. dim. 9. комрљање. Комршкамисе, амсе, dim. 5. комр љашисе. Беца се копршкају о васкрсенију полупаним јаима (у Сријему).

Комур, m. 1) vide колум. 2) bet афва ftod, glomus.

Комурање, n. vas Kolen, volutio. Комурапи, ам, v. impf. tollen, volvo. Комуралнсе, амсе, vide колутати

се.

bulum vimineum.

,

Кошевина, f. eine беn abgemägete Bies
fe, pratum recens desectum.
Кошење, п. боз Mähen, messio.
Kowirja
* f. vide мрка.
Кошина, f. augm. y. кош.
Кошић, m. dim. v. кош.
Кошкање, n. ber Wortmecfer, altercatio.
Кошкамисе, амсе, v. г. impf. fidzan
fen, mortred feln, altercor.
Кошница, f. Det Бienentorb, alveare.
Кошпица, f. vide кошчица 2.
Коштан, m. eine Pflanze, herbae genus.
Кошман, на, но, beinern, osseus.
Кошмай, 1) in ber even art: усами.

лисе у кошмац, m. j. у коспіи (кад се рву). 2) планина близу Црне горе: Често гледа на Коштац планинуКоштуница копље. п. (см.)

,,Занска му копље коштуницу Коштуњ (ора), m. (см.) vide кошму.

њавац:

, Виш, куће ми коштуњ ора, „Те сам зубе поломила Коштуњав, ва, во, hart (3. 5. Die Hu aber auch der Mensch), durus. Кошмуњавац, вца, m. m. j. opa, hara te tup, nux dura.

кошмурница, f. bas Beinhaus, ossa

rium.

Кошуља, f. bas Semò, indusium. Кошуљетина, f. augm. v. кошуља. Кошуљица, f. dim. 1) Das Heinodjen,

indusiolum. 2) das Schafhäutchen (beim foetus), amnion.

Кошута, f. 1) bie Sirim uh, Sün in, cerva, 2) Srauenname, nomen feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кошутица, f. 1) dim. v. кошуша· 2) сі ne 'Pflanzenart, genus plantae. Кошчица, f. 1) dim. Das Beinden, os. siculum. 2) bet Kern (im pflaum u. igl.), nucleus.