на колац. друштва, од Кокора и од Јездимира, него га послао Босанском везиру, а он га набио 2) на куле на виле, н. п. разби, т. ј. одврати га различнијем ријечима од онога што је хтио да чини. кулен, m. vide [дјевеница] куљен. куленица, f. (у Сињу) vide [дјевеница] кобасица. кўлете, f. pl. (у Ц. г.) біе Batrontajche, embolorum theca. [vide] припојаснице, cf. фишек-һесе. кума, f. 1) bіe Bathin, Sevatterin, commater (?). 2) die Pathin, puella cui sum commater. Кума се зове и свака женска глава од родбине праве куме. 3) Cuphemismus für куга. cf. куга. кумак, мка, m. hyp. v. кум. кулијеш, кулијеша, (у Ц. г.) као качамак од Куманово, п. [варош у Старој Србији]: На кумање, п. baš gegenjeitige Begrüßen als кум, salutatio T Kум vocabulo. 1.кўлин, m. vide [дјевеница] куљен: Кулин баба варила, Кулином се фалила 2. кулин, кулина, m. vide кулаш 1: Да му дамо Талова кулина кулина, f. зидине од куле, Ruinen einer кула. |кумати се, кумам се, v. r. impf. с ким, fich Кулин бан, m. in ber Hebenšart: почео припо- als Gevatter begrüßen, salutare se invicem to виједати којешта од Кулина бана, orditur ab ovo, er holt weit aus. Kỳлнч, m. Ruinen einer Festung an der Mündung der Morawa, parietinae quaedam. кулук, т. біе Srobne, angaria. cf. робија [1,] кулуковање, п. баš Gröhnen, angariarum prae- бе кулунџија[*], m. (у војв.) vide кујунџија, mit allen Ableitungen. кулучење, n. vide кулуковање. кўлучити, чим, v. pf. [impf.] vide кулуковати. кулуч-кеса[*], f. у катана што виси остраг (до испод кољена). кулуша, f. кулатаста кобила. cf. кулашица. куља, f. vide качамак. -- 2) (у Сри куљав, а, о, 1) vide трбушат. куљар, куљара, m. (у Ц. г.) кеса на грибу. куље, куља, f. pl. (у Ц. г.) (imimpfli) vide трбух. куљен, m. (по југоз. кр.) као велика кобасица, bie Ragenmurft, venter. [vide дјевеница]. У Рисну надјене се (бравље сириште) кукурузна брашна, лоја и сувица, па пошто се скува, једе се. cf. кулин. кум, т. 1) крштени, ber Zaufpathe, sponsor baptismalis. Кум се зове и онај који први пут стриже косу дјетету; такови кумови бивају кум vocabulo. кумача, f. cf. дружичало. kỳмam,* m. 1) der Atlas (eine Art Seidenzeug), se- кумашин, m. vertraulich für кум. [cf. куман]. пали кумбараџија, * m. ber Bombarbier, pyrobolarius. кумин, а, о, бer кума, commatris et pestis. кумити, кумим, v. impf. 1) кога, зи Ševatter oder zu Beistand bitten, advocare pro teste baptismi aut conjugii: Кума куми Дебелић-НоВака 2) (по југоз. кр.) молити, bitten, rogo, н. п. и отац сину и син оцу може рећи: кумим те Богом, учини то. Овамо иде и оно што се говори и у Србији: Кумићеш кугу кумић, m. dim. v. кум. кўмица, f. dim. v. кума. кумљење, п. verbal. v. кумити и. кумити се. кумовање, n. verbal. v. кумовати. lactea. Срби приповиједају да је кум у кума и Турци нашим људма, и наши људи Турцима | кумовски, ка, ко, бет кум zufteens, quod docet (по Босни): Ој Турчине за невољу куме! testem baptismi aut conjugii. Длаку има, ein Sunbename, nomen cani indi solitum. кунина, f. (у Сријему) брада на треци. кунов, а, о, (у Ц. г.) von кун. кунтош[*], m. 1) (у Ц. г.) vide [2]ÿрак. 2) у загонеци: Миш се пење уз кунфин. кумче, чета, п. ber Bathe (баз Rins), filius ba- кўњи реп, m. (у Дубр.) Ханенsblatt, millefoptismalis: Умре кумче, раскиде се кумство, lium [myriophyllum L.]. (баз Rinb ift geftorben, bie Sevatterfchaft (aljo) | hört auf). кўп, m. [vide] сабор, біе Berfammlung, con ventus. Дадоше му златну купу вина 2) [Купа] вода у Хрватској. 3) (у Дубр.) vide [heремида] ћерамида. кўн, m. (у Ц. г.) некако дрво као макљен, Wrt | 1. кўпа, f. 1) vide чаша (понајвише у пјесмама): Baum, arboris genus. [1) (у Ст. Вл.) vide 1 клен 1; 2) (у Ц. г.) vide макљен]. куна, f. біе Marber, mustela martes Linn. cf. златка [2]. кунадра, f. [cf. машина 2] 1) оно од пређе што се ухвати у нитима као памук, die Flocke, floccus. 2) палацка од рогоза кад се ишчупа као перje, bie Räßchen vom Rietgras. Кунара, f. планина, vide Кунор: Униђоше у Кунару Турци кунаторење, n. baš mübjelige Reben, vita misera. кунаторити, рим, v. impf. mübjam leben, vitam miseram ago. кунда, f. vide куса. кундак[*], m. ber Rolben (vom Beuergewehr), li- 2. купа, f. гомила од четири ораха. Такове гомиле намјесте дјеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком с једнога мјеста, те их обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме, ако један обори све у један пут, он их све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију одонуд с онога мјеста гдје се кога ојнак уставно, ако и тада остане још која купа необорена, а они онда дометну опет сваки још по једну, па на ново бију. Cin Rinberfpiel mit Rüffen, lusus nucum. купало, п. (у Далм.) мјесто гдје се купа, н. п. марва на сухој међи (Турској) ber Babeort, balneum. купање, п. баз Baben, lavatio. [cf. бањање]. кундачити, чим, v. impf. н. п. пушку, (баз купати, кўпам (пљем), v. impf. baben, lavo. Feuergewehr) schäften, munio ligno. кундачић, m. dim. v. кундак. кундрац, m. Једном мачку име кундрац, другом макокундрац: шиц, кундрац! мац кунДрац! обербац бакундрац (ко више пута засопце брзо може рећи да се не помете. cf. јегуба). купати се, купам (пљем) сe, v. r. impf. baben, fih baben, lavor. [cf. бањати се]. кундров, кундрова, m. име "исету, које дугу 1. кўпац, пца, m. ber Räufer, emtor [cf. муштерија 1]: А. По што је то? Б. Ко је купац? А. Ја сам. 2. кўпац, ица, m. у воденицама од неколике оке мјера са дршком, ein Setreibemaß, modii genus. КУПИВОЈСКА купивојска, m. (у Ц. г.) који купи војску : отидоше купивојске, да дижу војску, Huwerber von Solbaten, conquisitor militum: О Савићу, наша купивојско купикраставчић, m. ber fid bloß mit Surten ab gibt, qui legit cucumes: Оџаковић је оџаковић, а купикраставчић купикраставчић. кўпилац, пиоца, m. (pl. gen. купилаца) ber Refer (Muflejer, lauber), lector, collector (v. g. foeni, prunorum, pomorum). кўпилица, f. која купи, н. п. сијено, шљиве, 1. кўпина, f. (cf. купјена) 1) ber Brombeer[trauh, динама : Разбоље се Деспотовић Јово У Сри- [Купински Кут, m. види s. v. Дебрц.] schirr (der Krautbottich), vas in quo olus acidum купусина, f. augm. v. купус. кўпушњак, т. купусна градина, ber Roblgarten, курада[*], f. рђаво кљусе, ber Saul, caballus. cf. [дртина, прдњава 2, рага,] кљуверина. кураж, f. (у војв.) біe Courage, ber Mìuth, animus, animus fortis. cf. [vide] слобода [1]. кўражан, жна, жно, (у војв.) muthig, animosus. cf. [vide] слободан [1]. куражење, п. баз Infeuern, Muth maфen, animi additio. куражити, кўражим, v. impf. (у војв.) anfeuern, animum addo, facio. [vide] слободити, cf. соколити, јуначити. 1. купити, кўпйм, v. pf. faufen, emo [cf. узети 4]; куражити се, кўражим се, v. r. impf. fid Muth 1. како 2. купити, цим, v. impf. 1) auflefen, colligo, н. зеленом планином machen, animum sibi addere. курбан[*], курбана, т. ба$ hladofper, victima (bei den Türken). курва, f. 1) біе Mure, impudica, meretrix. курвар, курвара, m. ber Murer, scortator. кўпица, f. 1) dim. v. [1] кўпа. - 2) ber фöpf, курварев,) Schröpffopf, cucurbitula, cucurbita: метати купице, купјена, f. (у Дубр.) vide [1] купина. купљевина, f. (у Ц. г.) vide куповина. купљење, п. 1) baš Refen (Muflejen), lectio, collectio. 2) баз Muffaufen, coëmtio? - 3) баз Berjammeln, congregatio. 4) баз Сіц. Iqufen, contractio. купња, f. (у Дубр.) ber Rauf, emptio: ја ћу продавати према купњи. курваров, а, о, без Murers, scortatoris. курварски, ка, ко, 1) иси, meretricius. куповање, п. баš Raufen, emptio. куповина, f. баз Setaufte, res empta [cf. купље- нинама. курварство, n. Durerei, scortatio. курвић, т. 1) ber Surenjohn, spurius. [vide ко- кўрвица, f. dim. v. курва (у Сријему курвица). курдељ, m. у плуга онај клин што је за њега запета гужва орачица. cf. курељ, [фур]. курдеља, у овој загонеци: Старац курдеља а баба лекурда, а у сриједи дивно дијете сједи. купус, m. ber Rohl, brassica oleracea capitata кўрђелица, f. (у Дубр.) бијела пантљика од куретало, m. baš lappermaul, blatero. [vide за- куретање, п. баз Blappern, blateratio. [vide зановијетати]. куриков, а, о, von Spinbelholz, ex evonymo eu- Буриковина, f. ber pinbelbaum, evonymus euro- курјакуше, f. pl. vide курјаче. курјаҹе, f. pl. (у Сремскоме горњему посављу у Бродској регементи) мушкиње и женскиње, које пред бијеле покладе удари по селу у скитњу, да траже коме што треба (као курјаци кад се гоне): проводе курјаче; прођи их се, то су (праве) курјаче. [cf. курјакуше]. Бурјачина, f. vide вучина [1 и 2]. курјачица, f. vide вучица [1]. курјачић, m. dim. v. курјак. курјачје јабучице, f. pl. некака трава, Art Pflanze, herbae genus. курјачји, ја, је, Boljs», lupi. cf. [vide] вучји. курјачка црева, п. pl. (у Сријему) 28ајјеrborn на врху оштар с обје стране. У курһеле камзе немају ушију, као у ножева, него је онако затубасто и то понајвише од мједи а у гдјекојијех и од сребра. Кажу да су курЋеле од прије носили многи, а сад их има врло мало. Куршумлија[*], f. варошица у Србији иза Крушевца [у округу топличком]: У бијелу граду Куршумлији Онђе бјеше Бановић Стра иња 1. кус, куса, кусо, (кусӣ, са, cô) gejtußt, cauda truncata [cf. кундает, кусаст]: Кус пијетао пиле до вијека. 2. кӯс, т. 1) баз Gfjen mit vollem göffel: Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа. 2) н. п. изједе све у меден кус, Bejomat, gustus. [cf. 2 густ]. кўса, f. куса кокош, gejtußte Denne, gallina саuda truncata. [cf. кунда]. кусавац, савца, m. vide кусац. cf. лизавац. кусало, п. у кашике оно што се меће у уста, der vordere Theil des Löffels, pars cochlearis quae ori admovetur: Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. кусаљ, m. gejtußtes Bferb, equus cauda curtata. кусање, п. баš jen mit vollem Cöffel, zo cochlear plenum ori admovere. 1]кус. кусатак, тка, m. ber Stümmunel, truncus. [cf. батић 2]. fraut [28affer-28ci fraut], cerastium aquaticum | кусает, а, о, gejtugt, cauda truncata. cf. [vide [malachium aquaticum Fr.]. курјачки, ка, ко, vide вучји. курјук,* m. 1) ber hwan, cauda. cf. [vide] реп. - 2) ber 3opf, cauda capillorum. [vide] кика, cf. плетеница. 3) (у пушке) ber Вобен без Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sclopeti). [vide 2] огњиште, cf. торна, хазна. -- | кусати, кусам, v. impf. mit vollem Söffel ejjen, cochlear plenum ori admoveo. кýсац, сца, m. који куса. cf. [кусавац ;] дробац. Кусида, f. uß an ber Srenje gegen Montenegro, fluvii nomen: Код Кусиде студене водице кусидски, ка, ко, von Кусида: Хватише се крајем Кусидскијем кусити, кӳсим, v. pf. ben dhwanz [tußen, caudam trunco. курјучење, п. баš Mnjchrauben beš Glintenboben. курјучити, чим, v. impf. т. ј. пушку, или цијев пушчану, беn Добен без Glintentaufs anjdjran ben, fundo instruere telum glandarium. курјучић, m. dim. v. курук. курков, а, о, vide куриков. курковина, f. vide [машљика] куриковина. курњавити, вим, v. impf. (у Ц. г.) vide димити | куснути, куснём, v. pf. einen vollen Döffel zum (н. п. пушећи). курњављење, n. vide димљење. 1. куртала, f. кад се лађа вуче, онда онај који је на куртали иде поред једека, те гледа да не би гдје за што запео, и ако би запео да га оданне. 2. кўртала! 1) кад се радује да је какав не- Бускун [*], m. | vide [подрепница 1] подкускуне, f. pl.J репина: Да падну кускуни с неба, Вујашу би се о врату објесили. Munde tragen, cochlear plenum in os ingero. кусов, кусова, m. кус пас, ber Stußhuns, canis cauda truncata. кусовљев, а, о, без tußbunes, canis curti. кусоња, т. кус во, беr tugods, bos cauda trun cata: Да пусте кусоњу под пласт (нарастао би му реп). кусоњин, а, о, без tußodhjen, bovis cauda trun cata. кустура[*], f. Ehimpfwort für ein Meijer, convi cium in cultrum. кусуља, f. куса крава, біе tußfuh, vacca cauda truncata. кусуљин, а, о, ber Štugtuh, vaccae cauda trun cata. кусур[*], m. ber Hüdjtanb, residuum debiti. cf. [vide] остатак [1]. кутњак (кутњак), m. ber to zajn, dens molaris. 2. кутњи, ња, ње, vide кућни. vide двор 1; 4) cf. крмача 2. кућани, m. pl. bie Daušenojjen, qui in 3) 5) [bie био сам кући (т. ј. код куће), он је кући и т. д. куһити, һим, v. impf. т. ј. кућу, ђaushalten, rem familiarem curare, augere. [cf. газдовати]. кућић, m. (у Ц. г.) човјек од добре куће, оп guter Familie, nobilis. [vide] племић, cf. оџаковић, кољеновић. кућица, f. 1) baš äušen, casa. [cf. 1 чула]. 2) ein Häuschen für Fajolen, casula phase olorum. кућичење, п. баз Bereiten ber кућице für bie Fajolen, tumulorum phaseolis inserendis praeparatio. кућичити, чим, v. impf. біе кућице bereiten für кућиштина, f. (у Грбљу) vide кућерина: Тако mesticus. кућник [кутњик], m. (у Ц. г.) vide кућаник. кућница [кутњица], f. (у Ц. г.) vide кућаница. кућурина, f. vide [кућерина] кућетина. кухање [кување], п. баз oфen, coctio. ти је eadem | кухар [кувар], m. ber Rod, coquus. cf. кухач domo habitant, familia (2) [cf. 1 домаћи, 1 до- [(кувач), ашчија, мађупац]. Машњи]. кухарев [куварев], а, о, vide кухаров. кўһаник, m. ber gute Paushälter, bonus pater | кўхарица [куварица], f. bie Römin, coqua. [cf. familias. cf. кућник [кутњик]. куһарина, f. (у Боци) Dausteuer, tributum in кућер, т. 1) чобанска колиба на колима, што | кућерак, рка, т. біе Épeijefammer; cella promp- | tuaria. [vide клијет 4]. кућерина, f. (augm. v. кућа) unförmliches, ver | fallenes Биз, caduca domus, cf. [кућетина, кућурина,] кућиштина: Кућа му се кућери ном звала кућерица, f. као колиба, Sütte, tugurium. кућетина, f. augm. v. кућа. [vide кућерина]. | кући, (у Далм.) зи Фаиje, domi (као и дома): кухарка (куварка), ашчијница 1]. кўхаричин [куваричин], а, о, беr öhin, coquae. [cf. кухаркин (куваркин)]. кухарка [куварка], f. vide кухарица. кухаркин [куваркин], а, о, vide кухаричин. кухарница, f. (у Грбљу) гдје се куха јело, біе Rüche, culina. [cf. комин 1, кужина, куипа, кућа 4, ашчијница 2]. кухаров [(куваров), кухарев (куварев)], а, о, des Kochs, coqui. Бухати, хам, [кувати] v. impf. 1) fohen, coquo. куца, f. һур. v. кучка: Не лаје куца села ради, 1. куцање [цукање], п. баз Mopjen, pulsatio. -. кўцкало, m. ber lopfer, pulsator (vom Rinse); стани ти, куцкало. |