У оба се хајдук благосови 45), 100 105 где се кучка натраг поврнула, и за собом затворила врата, Па привика што ју глас доноси: „Овамоте, Турци јаничари! „Ет” овамо мајстора Манојла, 110 У цркву сам њега затворила. Кад то виде мајсторе Манојло, Он потрже мача зеленога, Да посече стара игумана и онога попа свештеника, 115 Још хоћаше кумче у наруче, Ал' говори стари игумане „Немој, брате, ако Бога знадеш! „Ел, тако ми Бога истинога! „За то, брате, ништа знали несмо.” 120 Тад' верова мајсторе Манојло, Па поврну мача у ножнице, 43) т. б. рече свакоме : Благосови! Тако Србин каже свar да кад се састане са свештеником, а он му на то одговори: „Да си благосовен » Hли: „Бог да балагөсови ! 125 99 130 99 135 А потеже тешка буздохана, Хоhу цркве да саломим врата; врата се отворише сама, 140 99 145 150 46. 4) Самі скраћено од Турске ријечи са іш само. кос шреш та ре м ба ш а. Књигу пише царе од Стамбола, Те је шаље ка Турској Удбињи На Турчина од Удбиње Зула: „Чујеш Зуле, Удбињски диздаре! „Добро слушај, што ти књига пише: 5 „Мене, Зуле, тужбе додијаше „Од мојијех хоца и xација „и Турака Босанских ссаија „На некака Костреш-харамбашу „У Тијани високој планини, 10 „Бе им није с миром пролазити и по Босни тимар” облазити, „Пи xацијам” һабу полазити, „Од курвиһа Костреш-харамбаше; Но покупи чету по Удбињи, 15 „Иди шњоме Тијани планини, „Те потражи силна на урина.” Оде књига ка Турској Удбињи На кољено од Удбиње Зулу. ТКад је Зуле књигу проучио, 20 Те виђео, што му царе пише, А он проли сузе од очију. Њега пита Чулко барјактаре: „Господару, од Удбиње Зуле! „Откуд књига, од које я крајине? 25 Шта л' се у њој жалостиво пише, Те тн ронии сузе од очију?” 30 Вели Зу ко Чулку барјактару: 35 „Да ја тражим lіостреш-харамбашу; „А ја, слуго, за Костреша не знам , „Illue' сам чуо Тијану планину; „Па сад не знам, што hу и како hy: „Зло је поһи, кад ја пута не знам, 40 А горе је цара не слушати. Него, слуго, Чулко барјактаре! Развиј барјак, удри у ледину, „И истури пушку хаберника, „Подај хабер по нашој дбињи, 45 „Скупи, слуго, триста Удбињана, „Да тражимо каква кала уза, „Да нас води Тијани планини, „Не би л' нашли кулу Кострешеву, „Не би ли нам Бог и срећа дао, 50 „Не би ли га како погубили, „Ја..” у руке жива задобили, „Да се нашем цару удворимо.” Вели Зуку Чулко барјактаре : „Не будали, драги господару! » Далеко је Тијана планина : „Одавде је до мора сињега „Равних , Зуко, тридесет конака, 55 60 65 70 А уз море тридест и четири „До Тијане високе планине; „Уз планину кажу три конака , „Бе је кула Костреш-харамбане. „Ја сам једном счетом пролазио, и терао силна каурина „По приморју три четири дана, „Док нас хајдук у гору замами, „Па опколи са својом дружином, Те повата свијех у планини, „Погуби нам три најбоља друга: Четобашу старца Неивана, „И делију танка барјактара, „Калауза Зулић-Хусеина; „Нас тридесет не шһе погубити, „Но удари сваком по биљегу, Мене онда уши осјекао, „Па је мене Кострeш наручио, „Да не ходим, ни чету проводим, „Јер ако му ћегоћ руке дођем, „Да h' и мене укинути главу; „Но ме с проћи, драги господару! „Не води ме Тијани планини.” llo му вели од Удбивье Зуко : „Не будали, моја вјерна слуго! „Него развиј зелена барјака.” АЧулку се од ина не може, Behе разви зелена барјака , А истури пушку хаберника, Хабер даде по Турској Удбањи, Те сакупи триста Удбиьана, 75 80 85 |
