јужној страни) и данас се приповиједа за једну кућу на заливу да је била кула Лима харамбаше: А не виде јаде испријека Зла јунака арамбашу Лима лимов, а, о, без Лимо: Сто двадесет друга Лимовије лимун, т. 1) bie Citrone, limone, ital. il limo. 2) нме нашега знатнога јунака и харамбаше, cf. Лимо : - На Лимуну састави нишане ЛИМУНАДА, f. bie Rimonabe, aqua limonata. лимунов, а, о, бет Лимун деђörig: Па он сложи пушку Лимунову линив, а, о, (зап.) vide љенив. од је ЛИЊАТИ, њам, v. impf. 1) бити кога, дерати, prügeln, verbero. 2) (у Ц. г.) [фwinben, tabesco. Шумад.) bie Ramille, chamaemelum vulgare, cf. прстенак : Докле косих траву липицу лЙПНИЦА, f. 1) (Турска) мала варошица из- ЛИНОВАЦ, ЛИПовца m. 1) ber Rinbenbonig, mel ЛИПОВАЧА, f. 1) ber Rinbenftod, baculus e ligno tiliaceo. 2) у Јадру једно брдо н извор на том брду: А Ћускију међу на засједу липòРИЧИЦА, f. (зап.) vide љепорјечица. ЛИПОШЕТА, f. (зап.) vide љепошета. ЛИЊАТИ СЕ, Њам се, v. r. impf. fid bären, pilos | ЛИПСÁВАТИ, липсавам, vide липсивати. amitto. ЛиЊАЧИЋ, m. dim. v. лињак. лип, m. (зап.) vide лијеп. лип, липа, по, (липи, па, по, adv. липо, comp. липша) (зап.) vide лијеп. липа, f. bie Çinbe, tilia: Го као лииа (ваља ЛипӑР, Липӑра, m. брдо између Јагодине и ЛИПАЋУР, липаћура, m. bie Gegen (Cumpen), липик, липйка, m. ber Rinbenwals, silva tilia- tabt leipzig, Lipsia. 2) eine Art Tuch, panni genus. ЛИПСАНИЦА, f. живинче које хоће да липше, ЛИПСАТИ, линшём, v. pf. verređen, morior: липсивање, n. baš Merređen, casus pecoris. липсо, м. (јуж.) н, п. во, који је готово липсао. АйпчиЋ, m. vide хлипчић. липШАЊЕ, п. (зап.) vide љепшање. лuc, m. 1) der Fuchs (das Männchen), vulpes ЛИСАСТ, а, о, д. 8. Pferb, bas eine 2läñe ЛИСАЦ, сца, m. 1) лисаст коњ, ber aßbengft, equus nota alba insignis. 2) планина у на-лист, а, о, (у I. г.) fdnell, celer, ef. брз: хији Катунској: Лист, као зец; Лист као рт. ЛИСТАК, лиска т. һур. баз 2lättden, folium. Наврх Лисца високе планине 10 1. ЛИСЕН, а, о, (у Сињу) von Spol, ligneus, cf. ЛИСТАЊЕ, n. bas 23lätter-befommen, renovatio fo лис, лијес: - Начини јој лисена носила СОНИНИНГ ЛИСЕТИНА, f. (зап.) vide љесетина. ИШИНЕ ЛИСИБАБА, f. (у Снњу) acanthopsis taenia Agassiz. АЙСИНА, f. мјесто у Пиви: И Аџијћа кнеза из Лисине ЛИСИЦА, f. (pl. gen. лисица) 1) ber ud3, vulpes. 2) (у Ц. г.) Urt weiße eintraube, uvae ЛисичиЋ, m. ber junge uds, catulus vulpinus. лисичи, чја, чjе, Gudš-, vulpinus. He hot ЛИСЈЕ, (по ист. кр. Србије) vide лишће: ЛИСКА, f. (зан.) vide лијеска. bie АЙСКАТИ, кам, v. impf. dim. . лизати.ай вац. liorum arboris. ЛИСТАТИ, там, v. impf. 23lätter befommen, fid ЛИСТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. н. п. листа се пи- листина, f. augm. v. лист, н. н. у купуса : aùcтo, (y II. r.) schnell, celeriter: Лисшом Никац у плужину дође А два мрка завијаше вука - А на десну лисшру од истока лйт, m. (у Ц. г.) vide литица. ЛИТАЊЕ, n. 1) vide блијање. 2) (зап.) vide лијетање. та ЛИТАР, m. 1) vide личина. 2) (у Далм.) око два литати, литам, v. 'impf. vide блијати. љеско-лити, (зап.) vide љети. 10. Чере ЛИСКОВАЧА, f. (зап.) vide љесковача. JĤCт, m. (loe. лúcтy) 1) das Blatt, folium ar- та (н. п. јагањци, јарићи), baš Erzeugnig ber] Hausthiere von einem Jahre, partus animalium unius anni. литос, (зап.) vide љетос. ЛИТОСКЕ, (зап.) vide љетоске. литошњи, ња, ње, (зап.) vide љетошњи. ЛИТРА, f. (pl. gen. литара) једна четвртина од оkе, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae genus. ЛИТРЕЊАЧА (литрењача), f. cin Befäg bas eine литра balt, amphora литра-m capiens. ЛИТРИЦА, f. dim. v. литра. ЛИТРОСИТИ, СИм, v. pf. кога чега, (у Боци) be- лихо, adv. ungerabe, impariter : тако или лихо, Врни лихце које j' пријед бнло 1 бу. За времена републике био је одређен човјек који је овако лично, и звао се здур. 3) (у Ц. г.) крв на кога, т. ј. казати да ју је он учинио (т. ј. убно човјека), bes Morbes beschuldigen, caedis arguo. 4) (зan.) vide лnje чити. ЛИЧИТИ СЕ, ЛИчим се, v. r. impf. 1) feine Zoi: lette maden, comor. 2) (у Ц. г.) чеса, од чеса, кога, од кога, т. j. одрицати се (н. п. кад ко учини крв, па га се родбина личи да не ће за да зна, и тако остане на мнру од родбине убијенога), verleugnen, nego, desero: Ликом и паликом личим се, ef. одлика. anbtud, mantile, лички, ка, ко, ѵоп Лика. ЛИШАЈЕВА ТРÁBA, f. bie Krebsblume, heliotropі- ЛишаЈив, а, о, mit ber ledte bebaftet, lichene ЛИШАЈИВИТи се, вим сe, v. r. impf. Flechten ЛИЦЕ, n. 1) baš efidt, facies. 2) bie redyte Seite ] ЛИШАН, m. (у Подг.) vide нишан: бити лиdes Tuches u. f. w., facies adversa panni, cf. шан. наличје. 2) лицем на Божић, на Ђурђев лишАНИТИ, нúм, v. impf. (у Подг.) vide нишадан и т. д., gerabe, plane. ЛИЧАНИН, m. човјек из Лике. лӥЧА́Р, m. (у Ц. г.) на чему се ухваћена риба чење. нити. ЛИШАЊЕЊЕ, n. vide нишањење. лишити, лишим, v. pf. 1) (у војв.) кога чега, Личина, f. ein 2aftftric, funis e libro: вуче за e libro arborum. 2) који је заслужно ну, ein schlechter Mensch, nequam. личинаш, m. vide личинар 2. ЛИЧИНИЦА, f. dim. v. личина. 1. лишников, а, о, (зап.) vide љешников. ЛишпЁ, (у Имоск.) für лиише, сотр в. лип, личити, чй, v. impf, коме што, vide долнко-лиштак, лиштака, т. (зап.) vide љештак. ЛИШТАРКА, Ғ. (зап.) vide љештарка. личити, личим, v. impf. 1) кога, eines Zoilette лишък, п. 1) (coll.) bas laub, folia. 2) (зап.) madjen, como. 2) (у Дубр.) викати као те- vide лијешће. вати. лал, н. п. кад ко што изгуби или нађе, auš-|лишЦЕ, п. (у горњ. примор.) dim. v. лице : rufen, praedico, praeconium facio, evulgo. Умива се гиздава дивојка, Ондје је обичај кад ко што изгуби или на- Сину лишце кано жарко сунце ђе, да да слијепцу коју крајцару те викне ЛОБОДА, f. bie Meloe, atriplex hortensis Linn. по свијем улицама шта је изгубљено или лов, лова, m. (loc. лову) 1) bie agd, venatio. нађено, и ако је што нађено, каже се гдје 2) das Wild, venatio. је, него онај чије је да дође и да донесе ЛОВАК, вка, m. dim. v. лов. биљегу (т. ј. докаже) и да узме; ако ли је ЛОВАЦ, ловца, m. (gen. pl. ловаца) 1) ber Sä изгубљено, да донесе и да узме належ-1 ger, venator. 2) вода у Мојдежу у Боци. При повиједају да је некакав ловац ондје са тиње (а у жене зове се постељица). тјерао лисицу у пећину, и псето му оти-|лдЖЕЊЕ, n. bas Regen, positio. шло за њом унутра, а кад изишло натраг, ложити, жим, v. impf. legen (j.. foolt aufs било еве мокро; по томе људи дознаду да Feuer), pono: ватру или дрва на ватру. je у пећини вода, и начине јој пут те изиђе | ЛОЖИЦА, f. vide ожица. на поље, и сад окреће петнаест млина и ЛОЖИЧИЦА, f. vide лажичица. три ступе. ЛОВАЧКИ, ка, ко, jägerifd, Säger, venatorius. ловни, на, но, Žagb, venaticus: Ни торни ни И осталу ловну гору Црну ЛОЖНИЦА, f. (ст.) bie lagerftätte, cubile: efdledt, stirps: од лозе Неманића. Паcja Лозо! cf. кољено. 4) (у Боци) на тијесту она два дирека или стуба оа стране који су на завој изрезани, ЛОЗАН, m. Mannšname, nomen viri. tessera. ЛОЗИЦА, f. dim. baš Rebden, viticula. tabt= den im Јадар, am Žuße bes Гучево. 3) село У Лозници и у Паковраhy ница. 2) намастир код те воде (може бити да лознички, ка, ко, von Лозница. је сад и пуст). Ловница, f. vide навиљак. ЛОВОРИКА, f. (у прим.) ber Sorbeer, laurus. ловориков, а, о, н. п. грана, Corbeer-, lau reus. ЛОВОРНИЦА, f. (по југоз. кр.) род од ловорике, bie forbeere, baca lauri. ЛОВЏИЈА, m. ein liebhaber von agb, amicus ve- лог, лога, m. bas liegen, cubitus: лежи логом. Преко тога корова 2) на гату у воденице, баs Greigerinne. логовски, ка, ко, бет логов деђörig: Отоболио усну као Логовски ам. ЛОГОР, Т. bas lager, castra, cf. око. ЛОГОРЕЊЕ, n. bas lagern, castrametatio. ЛОГОРИТИ, Рим, v. impf. п. п. војску, lagern, castra pono. ЛОГОРИТИ СЕ, рим се, v. r. impf. fid lagern, castra pono. ЛОГОШКА, f. (у Бачкој, а у Барањи лугошка) Сваки чокот видру вина дао, - ЛОЖА, 1) f. bas Rager (}. 23. bes Safen), cubile: убио зеца на ложи, я) пометина у живо ЛОЗОВИНА, f. (ст.) vide вино: Па сједоше пити лозовицу лôë, лöja, m. der Talg, das Inselt (Unschlitt), ЛӦЈАН, a, o, von alg, sebaceus. ЛОЈАРИЦА, f. (у Боцн) зграда гдје се лој туче ЛОЈЕЊЕ, n. bas leberzieben mit alg, sebatio. лозити, јим, v. impf. mit Žalg uberzieben, in Talg tauchen, sebo. ЛОКАЊЕ, п. Баз dlütfen (wie ber Sunb trint), sorbitio. ЛОКАТИ, Лӧчём, v. impf. fdlütfen (wie ber unb), sorbeo. ЛОКВА, f. 1) eine fleine lade, lacus, palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локву меса, ein Stück, frustum (2.) локвањ, локвања, m. cie Deeblume, nymphea, ЛОКВЕТИНА, f. augm. v. локва. Кнша пада капљицама, ЛОКМА, f. (у Сријему) ein tûc gefodytes leifd, frustum carnis coctae, cf. локва 2. (em локнути, нём, v. pf. einen glurf thun (vom Hunde), sorbeo semel. локот, m. vide катанац 1. ЛОКУМА*, f. eine Irt barter Rrapfen, cibi genus. локумиЋ, m. dim. v. локума. лÓла, m. фimpfname für einen langen, bagern Menschen, longinus. ЛОЛА, f. планина у Херцеговини, Паmе eines Berges, montis nomen: Изнђоше на Лолу планину — лóлање, n. vide скитање. ЛÓЛАТИ СЕ, лолам се, vide скитати се. лом, m. (у Барањи) vide павитњак: хајдемо под лом у хлад. ЛОМАН, мна, мно, 1) дебтофен, mübe, fractus, lassus: нешто сам ломан. 2) fteinig, fteil, saxosus, praeruptus, cf. кршан : Докле с' прими ломна Влаха старог За араче од ломније Брда — ЛОМАЧА, f. 1) (у Славонији) винова лоза, која је пуштена уз дрво какво или уза зграду (у Србији чардаклија, а у приморју одрина). 3) бреме трња или грања, ein 23ünbel Reifer, fascis sarmentorum. 3) (у Сријему) суха грана која се носи из шуме кући на ватру. ЛОМИГОРА, m. Siegenname, nomen caprae indi solitum: Свекра зове: „Козјобраде!" А свекрву: „ Чичоглава!" Ађевере: ломигоре ЛОМИЛИЦА, f. (у Дубр.) она рачваста кост у кокоши под гушом која се ломи за опкладу. olla, cf. грнац: Чувај лонца ка' и оца (кад nyu), curren ЛОНЦИЈА, f. (у војв.) vide скитница. ЛонцОПЕРА, f. слушкиња која пере лонце, die Magd, welche die Töpfe auswäscht, ancilla quae ollas abluit. das лончӑР, лончара, m. ber Eöpfer, figulus. лончарев, а, о, vide лончаров. лонЧАРИЦА, f. 1) н. п. лађа, да Æopffdiff, navis onusta_ollis. 2) (у Ц. г.) некака мала тица, eine Art Vogel, avis quaedam. ЛОНЧАРНИЦА, f. bie efdirrbanblung, taberna figularia. Лончаров, а, о, bes öpfers, figuli. ЛОНЧАРСКИ, ка, ко, Æöpfers, figlinus, 3. 3, земља, Köpfererbe, creta figlina. ЛОНЧИНА, f. augm. v. лонац. лончиЋ, m. 1) dim. v. лонац. 2) Urt Dfenfadel, testa fornacalis. 3) (у Сријему) дјетиња нгра. Велике дјевојке посједају малу дјецу, па више свакога стане по једна, онда једна, која нема лончића, дође коме дјетету и метнувши му прст на главу пита: „По што вино виново? По петак, по шестак ?” а кад она која стоји више дјетета, одговори: „По то тига и не дам, онда потрчи једна на једну страну, друга на другу око Дјеце, па која прије дотрчи к дјетету оне је лончић, а она га друга себи опет тако тражи даље. ЛОНЏА*, f. 1)(у пјесмама) bie Seraffe (auf bem Dache): На лонии је седамнаест ага, Међу њима од Удбиње Зуко — ЛӦМИНА, f. (у Боци) драча и коров (н. п. по лÔНЏАЊЕ, n. vide вијећане. њиви), да unfraut, herbae inutiles. ЛӦМИНИЦА, f. (у Боци) vide честа : А препелице у равно поље А јаребице у рудннице Мале тичице у ломинице ломити, мим, v, impf. 1) breden, frango, н. п. дрво, хљеб; ломи ме грозница; На не-| сретном се кола ломе; А бритке сабле ломљаху 2) (у горњ, прим.) јаја на ускрс, vide ту-| цати се. 3) (у Црмн.) први пут орати (а други пут каже се мијешаши), braden, vervago. 4) ломити панџу, cf. погача. ЛòМКАЊЕ, n. dim. v. ломљење. ЛОМКАТИ, Кам, dim. v. ломити. ЛОМЉАВА, f. bas Bebrede, fragor. ломљење, n. bas Breden, fractio. лÓна, f. hyp. v. лонац. ЛОНАЦ, ЛОНца, m. (pl, лонци, лонаца)ber Xopf, ЛонЏати, џам, v. impf. vide вијећати. Лопар, лопара, m. 1) од дрвета као округла и равна лопата, н. п. на коју се меће хљеб па с ње у ватру или у пећ, ber dieber, pala. 2) (у Осијеку) суха риба расјечена низ лeha, Art gedörrter Fisch, piscis tostus. ЛОПАРАЦ, рца, m. (у Осијеку) vide лопар 2. лоПАРИ, m. pl. планина у Босни више Зениne, ein Berg in Bosnien, mons Bosnae. ЛОПАРИЋ, m. dim. v. лопар. |