Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

}

plex frater.

bae genus. .

а особито се говори послије за шщо (за

рошима што се додаје послије јер, вов, боба, m. pie sone, faba. БОБА, f. т. б. рачја, Sreb$rogger, Бдвяни, Бобана, m, pl. кнежина у нахије треБОБАЊЕ, П. verb. v. бобати се.

serpentis genus. Она је дуља и тања од воБАРИЦА, f. vіdе бобара: баора.

БОБАТИ СЕ, бобам се, v. г. impf. бобају се tу. ВАЎ дити, блӱдім, v. impf. (у Дубр.) н. п. ди puhh, junge Truthühner bekommen ihnen eis

јете, т. б. мазитн, bütfфеіn, corrumpo nimia genthümliche rothe und bläuliche Fleischlappen indulgentia.

am Sopfе. Многи ћурнћи поцркају кад се влдити се, блӯдім се, v. r. impf. (у Дубр.) бобају.

fi perbütfelt betragen, nimie sibi indulgere: вдвАЦ, бопца, т. у пјесми аlѕ hyp. D. боб:

блуди се дијете. cf. мазнти се, печити се. Навади се пипац врабац у бобач БЛӰдник, т. (по зап. кр.) Der Задабить, erro. БдынЈА, f. 1) мала н велика, два брда у Pacf. скитница.

ђевинн. Мала је Бобија на путу кад се иде БЛӰДни син, т. беr реrlоrnе Срђn, ilius pro

од намастира Троношек Дринин Лозници з digus (Лук. XV, 1).

и ту се свраћају цркварно великим годовивмӯъЕЊк, п. ) pas patibeln, corruptio per ма (љети кад је лијепо вријеме), те се nimiam indulgentiam. 2) das verbätschelte Be

одмарају, пију и играју. 2) два брда више tragen, nimia indulgentia.

Жабљака зову се мала и велика Бобија. БАЎНА, f. (у Хрв.) eine einfältige Perfon, sim 3) и у нахији Рудничкој има Бобија.

вдвиця, f. (у Дубр.) ситни боб, 2rt 23opne, faвлутити, блутим, v. impf. (у Рисну) говорити којешта без прилике, ungereimt, ипратеnо вбвица, f. (највише се говори pl. бббице) као fpreden, ineptire. cf. будалити.

мале красте које излазе у Ђурића по глави Блутиш, блутиша, т. (у Рисну) који много кад се бобају, - SleifФГарреn bеr grutbubner. говори којешта, деr ungereimt, ипраffens / вдвлиЈА, f. (у Сријему) eine Renge, copia: чиspricht, qui ineptit.

таву боблију меса поједе. BAYRÊHE, n.das ungereimte Reden, ineptia. вдвЊА, f. (у Биогр.) као зелена паприка, и ВЉЕддъA, f. (јуж.) bie bеіфе Sarbe, 23li ije, pallor. кува се за јело, 2rt Semüfe, oleris genus. БљќТАН, а, о, dim. v. блијед.

вдвов, а, о, оқnen-, fabaginus: Боља је и вљЁчBE, f. (по југоз. кр.) vidе бјечве.

бобова слама него празне јасли. вљЁчKAВица, f. (у Дубр.) vide брчкавица. вдвоВА КЎГА, f. (у Дубр.) боттеrmurj, огоБЬЁЧКАЊЕ, n. Das Ouаtfфеn, strepitus.

banche.

. вљЁчKATи ск, бљёчка се, . г. impf. quatfфеn вдвовинА, . Sas Bonentrop, eulmi fabae. (vom Kothe u. dergl.), strepere.

Боковник, бобовника, т. (у Дубр.) Гrt Reaut, Е.БувањАК, њка, m, vidе бљувотина. БњУВАЊЕ, p. bав Зreфen, vomitus.

вдвовњак, т. трава, fette penne, sedim teleвљУВАти, бљујем, v. impf. Dreфen, vото. phium. . вљўвотинА, f. Das 28eggebroфene, vomitus (аиф воволиці, аdv. vіdе бозболнце. fig.)

вдвота, f. у загонеци, cf. ћућерица. ВЉУДА f. (у Паштровићнма) земљан суд за вовотіњк, п. vіdе цокотање. вљУдо n. fјело, irbene ефuffet, patina. ef. чи- вовотAти, бобоћем, v. impf. (у Боци) vide нија, каленица.

цокотати. вљЎНУти, нём, v. pf. Dreben, evomo.

воБЎК, m. клобук на води, дie Baffеrbafe, bulla. BBÏTAB, a, o, abgeschmackt (von Speisen), fastidii Bòbyt m. (y Ayop.) Art Pflanze, herbae genus. plenus, nullius saporis.

Бог, Бога, m. Sott, Deus. ) На права (праввжутак, тка, ткo, vidе бљутав.

цита) Бога, за нрава Бога, на правди Бога, вљӯшт, m. некаква трава, која горе расте

umsonst, unschuldigerweise, innocens. 2) Aaj za као лоза, а коријен јој је као ротква, 2rt

Бога! Удијели за Бога! Немој за Бога! Gewächs, herbae genus.

um Gotteswillen! per deum. 3) Bora Mh, bei BÝTHITHTH, TÂM v. impf. fica edeln, fastidio:

Gott, medius: Бога ти ; у, пјесмама из Бобљушти мн срце (н. п, код човјек једе мно

гу ши: : го грожђа).

Богу шебе Краљевића Марко во, (у Дубр.) сепn, enim, cf. јер: он бо је знао ;

Ој Богу ши мили синко Марко
Ој Богу ши наша арамбашо
Ој Богу ви кићени сватови

Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као говорн јербо.

да нмена Божијега не помињу узалуд) говоре: бора ми, ибро да ми, и гдға ми! 4) на Бога (н. п. не удари киша, дође он)!

8um Stud! 5) Јао мени до Бога милога! бињској.

тешко мени до Бога милora ! 6) Ако Бог

Aa, wenn's Gott wil, si deo placuerit. OBO вдБАРА, f.

Срби говоре кадгод што уговарају да рад БоВАРАЦ, рца, m.

или се чему надају или што желе : ак

herbae genus.

. .

што бо је знао), као ну војводству по ва

те се

ova

. у

cancri.

(der Roggenkrebs, cancer бmina, ova gestanѕ.

fe

ако Бог

тако

ито

[ocr errors]

Богова дома! :

веле да са ако ли би ко

запитао кога са куд, онај му кашто од

* Ema, ne sua, gar nichts, prorsus nihil.

ајеци кад грмн);

fauces, cf. кланац, ждријело : Друштва мало, ан то невјешто,

стаза ни богаза

; мили Бого!

pius, cf, побожан.

Не познаје

gegeben, a deo datus.

» ићи ћемо на прољеће тамо ита-БогМАТИ СЕ, мам се, v.
мо; биће кише,
битн, ако Бог да;

bÒME! bei Gott! (etwas weniger als bora mu)
Не ћеш пашо, ако Бог.
куд си иошао? куда си наумио? јер
каже се мјесто: куда кеш? I Богов, а, о, (у грбљу) 35otted, dei : Тако мн

БогоВАТА, f. намастир у Ваљевској нахији.
говорн: Идем укудильево да те скудит ;
Фр- bin? quorsum ? 3) Тешко до зла Бога,
CK HO 40 3.1a bora, verteufelt chwer, theuer,

nik nie. 9) Ништа под (јаким) Богом, н. п.
Бог А, . hyp. . Бог : кара се Бога кажу

БогоВЕТни, на, но, in Sex
ГАЗ", т. (gen. pl. боrаза) 1) деr еnѕрар, Боод AH, а, о, што је од Бога дано, Рон Sott
2) (у војв.) пређа у коју се риба хвата,
Art Fischerneß, retis genus.

БогодУШАН, шна, шно, (у Рисну) који често rpua, der beil des Fuchsbalges unter dem

cf. побожан, душеван.
palje, faux pellis vulpis.

БООЈАВЉЕНСКА водица, f. ein Beibrpaffеr, Sas
БОГОЈАВЉЕНИЈЕ, п. vіdе Богојављенье.

am Feste der h. drei Könige (auf ein Jahr hво,

60TOJÁBAEHE, n. (das Fest der h. drei Könige)
par, a, o, reich, dives.
Восхгіш, богаташа, т. (у Боци) vidе богатун.
ROTATHTH, THM, v. impf. bereichern, ditare: To

богаши ; стока људе богаши овдје.
Богатош, т. (у војв.) vidе богатун.
Богiтун, богатуна, т. (у ц. г.) богат чо-

Bjek, der Reiche, dives, cf. 6oratam.
BÒTAKEBE, n. 1) baš Bereichern, tò ditare, 2) das

reidy-werden, cò ditescere.
Богац, бокца, m. (у Хрв.))) беr #ruppe, sauci-

творило), промоли главу кроз прозор да

рече : дај ми Боже осмак
us, mutilus, cf. 6oraj, 2) der Bettler, men-
Ricus, cf. божјак, просјак: Нема већег боk-|

Боже од осмак главу. У тај час
ца од попа удовца.
Богдан, Бог дана, т. (voс. Богдане)

Постане му глава колико
BÒTHAHA, f, ein Frauenname, nomen feminae.

је није могао кроз онај прозор увући у со

док нијесу људи дошли
bÔTAMIÈ! daß doch! hätte Gott gegeben!
БОГДАНИТ, m. у Лици брдо са зидинама.

н начинили прозор већи. Многи се на Бо-
гојављење ујутру прије

Потоку или у ријеци (ако је вода смрзла,
BÖreb, m. ein Mannsname, nomen viri.
дие то онда Знa o!
БОГИЊАВ, а, о, vidе оспнчав.

BOTOJE, m. ein Mannsname, nomen
БогиЊЕ, борања, f. pl. vіdеоспнце

\ьогодно,п. варошу Херцеговини близу дувна. Богиня, f. (у Дубр.) vie OpertIIt

(БогољУБ(Богољуб),m.Этаппӧпапе, поmеn viri.

\ Богомбјство, п. vіdе богомољство :
Brachi, m. ein Mannsname, nomen
manica Jinn. cf. перуника.

Који нигѣе богомојства немаш

Ао цамије од камена традна, формАЊЕ, n, bаѕ Бог ме! jаgеn, testa 1

и оне ти само празне трубе | БогомољА, f. 1) црква, 33ottesbaus, Betbaив,

Sire, tеmрlum. 2) молитве што уче дјеца

у школи, ба3 Gebet, preces. | Богомо.БАЦ, богомољца (богомољац, ца), п.

der Beter (f. B. vom Mönche), precator. Бог да

r. impf. mit Sorme beне hе

theuern, deum testor: да;

UITa се богмаш!

немој се богмаши.
Сашо Сријем не расели,

me dius fidius!
та пашо раселити,
ријечн куд не ваља запитати ;
заборавивши се или навалице

БоговАЊЕ,

n. das Gott-sein, tò deum esse. FOTÒBATH, 6oryjêm, v. impf. Gott sein, deum esse:

Бог богује (т. ј. Бог све чинн нуређује, аљуди су ништа).

Riedensart: CBAKA 6020beunu qah, jeden Tag, den der liebe

Gott gegeben, omnis omnino.

відгодівАн, вна, вно, (у Славонијн) апрätід, и ele

тако да

ме н, bei : Бо

бу Manns

они пробију

аде у цркву и Богу се молн, апоädtis, pius,

[ocr errors]
[ocr errors]

m. der Krüppel, saucius, mutilus.

a, o, krüppelhaft, mutilatus. n. der Reichthum, divitiae.

сва.

нас

BÖTATHTH CE, TÂM ce, v. r. impf. reich werden,

ditesco. .

то

vide

Богатство, n, vidе богаство.

lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. epiphania domini. Србн приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвоpa небо, и да ће онда

Бог дати коме којн што заиште (само да не иште BHIe него једно). Гдјекоји стоје на поу по цијелу ноћ не би ли

ли видјели кад се небо

сваки

не може отвори, али видјети. Тако се некакав догодно у соби Кад се небо отворило,

не имајући кад нзићи

не би за. на поље (да се

блага ; па у оностраху

ну xнтњи мјесто тога рече: »дај ми

осмак,

и

TOM

[blocks in formation]
[blocks in formation]

(као

он дошао! да

го

сал

ажи!

utinam!
ја бог-

he on)! нлога!

[ocr errors]

и Ово да раде

juratio

[ocr errors]

iris

per deos.

ger

[ocr errors][merged small][merged small]

укљеве веће хватају, 2rt Stfфnep, retis | водвА, f. (у Славонији) Ser Oreigat (ber Sifфеt), вддєж, f. (у Срнјему) Sag Ceitenjteфen, pleu-| вддӣЊЕ, n. sas Otemen, punctio. водимиЦЕ, adv. н. п. ударити кога,

auf den Stich, punctim. водљА, f. Der Otabel an Sewafen, spina. вддЉАЧА, f. (у ц. г.) ftaфelige& Gewabs, herba |

spinosa, cf. драча.

Бодиву корову није Бог дао рогове. водњНКА, f. 1) једна боджа, ein Otabet, spina, због врућице. Око пола ручка устану

Богомољство, n. Sіе 2Insamt, pietas.

2) некака бодљива трава у винограду, 2irt БогдносАЦ, сцa, m. (паф бет grіеф.ғоиброд) Stachelgewächs, herba quaedam spinata.

н. п. Игњат богоносац, Зgnativ& theopho-| Боднути, нём, vidе боцнути. rus (ben 20 Dezemb. alten Styls).

| вдДРЕЊЕ, n. vіdе оштрење. вогоносни, на, но, (0одоброѕ) н. п. оци: По- | вдДРИти, рим, v. impf. (око Ријеке) јФleifen, мозите трнста и осамдесет богоносни ота

acuere, cf. оштритн. ца (приповнједа се да је рекао некакав водуо, бодула, m. cf. морлак. пијан пошавши да узјаше на коња, а кад водулиця, f. cf. морлак. се превали преко коња на другу страну, вдъAни, m. pl. намастир у Бачкој. онда

рече: Одступите неколико, много вдъAHски, кa, кo, ppt Бођани. вас је).

БбЖА, m. (нст.) vide Божо. БогдРАДник, m. (у Боци) Bettler, mendicus. вдЖАНА, f. Хrauenname, nomen feminae. Богорадити, богорадим, v. impf. нcкaтн Бо- | вожанство, n. bie Bottbeit, divinitas: има ли у ra paxn, betteln, mendicare.

тој књизи штогоћ од божансшва ? BOTOPÁSÊbE, n. das Betteln, mendicatio.

| вдЖАЊА, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од Богородица, f. (0506xos) Sottesgebärerin, dei траха зове се мохуна), Sie 2ohnenfфоtе, genitrix.

siliqua fabacea. Богородичин, а, о, per Bottegebärerin, geni- вджиДАР, m. Onannname, nomen yiri. tricis dei.

Бджити, жим, v. impf. (ст.) кога, т. б. називати БогородичинА ТРАВА, f. (у Сријему) Sas parta му Бога нян Божју помоћ, па беr оff

Беи, hypericum perforatum. cf. пљускавица. fitte per Derben mit помози Бог ! oper Божја Богородичин Лін, m. Reinfraut, linaria vulga nomoh! grüßen, deum praefari: ris. cf. дивљи лан.

Божио је Јанковић Стојане: БогдРодичино коло, п. пред олтаром у гдје Божја помоћ сиротице стара

којијем црквама извишено коло, а у гдје-Божитњй, на, њe, vidе божићни. којијем од мермера различите боје начи- вджит, m. (dim. b. Бог) 23eihnayten, festam naњено, гдје се

чита јеванђелије, апостол tіvіtаtis Christi: Боље је Божиб кужан него т. д. У једној пјесми (може бити само јужан ; Јужну Божићу и пријатељском ко

ради) зове се и коло црквено: лачу не ваља се радовати. Уочи БожиСпушта чедо на коло црквено

ћа, пошто се бадњаци унесу у кућу и навогOPOдичино цвЙЈЕТЕ, n. Sie gilie, lilium, cf. ложе на ватру, узме домаћнца сламе лиљан,

квочућн (а за њом дјеца пијучући) проbòrocab, m. Mannsname, nomen viri.

стре по соби, или по кући, ако нема собе. БогословАЦ, вца, т. (у војв.) Ser Skeplog, theo По том узму неколика oраха и баце по logus:

Послије вечере пјевају и и трговца, нли богословица

се. Кад ујутру устану, најприје отиде вдг-помок, у пјесми мјесто: Божја помоб: једно те донесе воде, али понесе жита те Капу скида Бог-помоћ назива

поспе воду (као полази је) кад к њој дође. BÔA, m. eine Art Stickerei, genus picturae ope

Том водом умијесе чесницу и налију ручак acus.

те приставе. Кад се поодјутри, пошто наводаљ, бодља, т. (у Ц. г.) некака трава бод мнре стоку, онда сједу за ручак. Али прије љикава, 2Irt #raut, herbae genus.

него сједу за ручак, избаце по неколике вддАЦ, боца, т. н. п. во, офs, bеr im @topen

пушке (тако и ујутру рано кад устану), Sieger bleibt, bos victor.

па се онда скупе сви око софре те се моле водач, бодача, т. 1) н. п. вo, ein ft&piger 28,

Богу (држећи свако по једну воштану свиbos petulcus. 2) (у Ц. г.) мрежа у коју се

јећу у рукама) н мирбожају се, т. ј. изљубе се сви редом говорећи: „Мир Божји ! Ристос се роди, ва истину роди, покла

њамо се Ристу н Ристову рожанству.” По tridens. cf. остве.

том домаћин покупн све оне свијеће ујед

ну pуковет н усади у жито, које стоји на ritis, cf. протисли.

соФрн у каквој карлици, нян у чанку (свакојако жито помнјешано заједно; у том житу стоје и колачи којекакви), те ондје мало погоре, па их угасе оним житом. Оно жито дају послије жене кокошима да носе јаја. Кад почну pучатн, неки најприје окусе сира, неки печеннце, а неки (као по Срнјему и по Бачкој) прије свега срчу варе ник, али ракије многи не пију први дан

. »

н

стиха

и

сламн.

веселе

..

genus.

.

stichweise,

водљив, а н. п. трава, fteфent,

pungens:

вдJAHA

се

[merged small][ocr errors][merged small]

paeonia officinalis Linn. 2) планина у Хер-
поснјеку воћк у нероткињу, а други му ко (воЈАги, (као, рекао би), etwa, fortаѕѕе :

V. impf. vіdе бојнти.
и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном од возАЗАН, зна, зно,furtfam, tіmіdus.
Божића говори се, кад се двојица срету |ьдJAK, бојка, m. hyp. р. бој:
Рисшос се роди (мјесто добро јутро, ІвдәАНА, f. 1) eit Brauename, nomen feminae

славу и ломе колач кaкoгoд и окрсном

помоз Бог н добар вече), и одговара се: нмену, само што нема кољива. На Божић

ва исшину роди; тако се обично руча с вреће (простре се празна

мјесто спасуј се н на здраве.

кад се пије,
врећа мјесто чаршава, нан по чаршаву), вокнъко, т. Элапngname, nomen viri.
н софра се не диже (нити се кућа чисти) (војкитни, на, но, н. п. ражаю, свијећа, 23eih-
за три дана. Први дан Божића нико нико nachts-, festi natalis Christi.
ме не иде у кућу, осим полажајника. овджитовање, п. Das Seiern See 243eibnapter,
Божићу се објести и побљувати није ни-

celebratio festi natalis Christi.
какове срамоте („ако сам се опила, Божић | вджиковАти, ћујем,

v. impf. die Weinachts-
ми је дошао”). Од сламе, с којом се на бад Feiertage zubringen, agere diem festum na-
њи дан квоче н пијуче, остави домаћица

talitiorum Christi.
по нешто, па кад насађује кокоши под вожица, f. Srauenname, nomen feminae.
сваку метне по мало. Оно уже у којему се вджЈАК, m. 1) беr Bettler, mendicus, cf. про-
слама донесе, не раздријеши се, него сјак, богац:
само распусти, па се на Божић ујутру Ето вама, божјаци
пред кућом баци по њему жита, те коко и беседе божјаци
шн зобљу, а домаћица рекне: „како ин

Па га даде божјаку
у скупу зобале, тако ми у скупу и носи 2) (у Дубр.) бer 28iebekopf, uрupa, ef. пу-
ле " На неким мјестима (као по Босни и павац.
по Херцеговини) сјачу на Божић, т. і. БджЈА пліхтнЦА, f. (у хрв.)

некака трава,
домаћин рано ујутру виче: сјај Боже и Art Pflanze, herbae genus.
Божићу нашему нян нашој (по имену | вӧЖЕ БЛАГО, п. (у зап.

(у зап. пр.) vidе мазга. cf.
свијем кућанима редом). Приповиједају

благо 2.
да је отишао некакав Србин свом бегу у вожЈЕ ДРВЦЕ, т. бmaffräutI,

die Stabwurz,
Скочнѣ (ниже Зворника) да ниште шенице

artemisia abrotonum Linn.
за чесницу, а беr му казао: „даћу ти ше- вожли, жја, жје, göttrib, divinus.
Hнце, али ако ћеш један пути мени сјак-вожJЙ ДАН, m. први дан

по Божићу (први
нуши." Србин казао да хоће,
узео шеницу је дан Божић, други

божји дан, а трећн
нсјакнуо му на Божић: сјај Боже и Crjemah gan), der Tag nach Weihnachten, dies
Божићу и нашему бегу на Скочићу. primus post nativitatem Christi.
У Рисну се у цркви послије јутрење љубе Божо, т. (јуж.) этапngname, nomen viri.
на Божић ујутру сви један с другим, и вождГРОВАЦ, гропца, m. калуђер нз .Јеруса-
тако се онда помире многи који су дуго auma, ein Mönch vom h. Grabe, monachus
времена били у завади. Који се у цркви

sancti sepulcri.
не нзљубе, они

се љубе послије пред Божоле ! (ст.) у додолској пјесми :
црквом. Ко има коња, на Божић послије У дри, удри ситна киша
ручка ваља да га пројаше. У Бачкој мом ој додоле !
чад посједају на
па по пољу ви Мој божоле !

Päonie, Gichtrose,
јају Божиќ. гдјекоји кажу да се на Бо- |вджЎР, божўра, т. 5) бie
жић не могу вериге угријати. У Грбљу гле-
дају на Божић с које ће нм стране пињата

цеговинн близу Јелеча.
наврети, па коме наври од истока, онај се вожЎРАК, pкa, m. vіdе божур 1.
нада срећи оне године. У Боци многи људи возволь”, adv. н. п. има, pie, uberrupig, mul.
пред
Божић

начнне сламницу те с ње као возволицE, tum, abunde, cf. болболнце, до-
с трпезе једу од бадњега дне до малога

погинуо у боју;
Божића. од божитње сламе гдјекоји носе во), боја, т. 5) vide битка :
на њиве да би боље родиле. Гдјекоји уда-
рају рогом од божитњега пецива воћку
нероткињу по желама говорећи: „ја тебе возл", гр. gen. боја) Die Sarbe, color.
рогом, а ти мене родом !» Гдјекоји опет (вбал, г. у һур. р. Богдана. 2) hyp. .
узму на Божић сјекиру н замахну као да | вбЈА, т. (нст.) vide Бојо.
рече: „не сиреци, родиће,” и кад се то

ини, трипута засонце, кажу да ће воћка | БоядисањЕ, n. vіdе бојење.
послије роди тн. Пепелом с чеснице по- | БојадисАти, ишем,
сипају свилен е бубе, да их буде доста као | Болажљив, а, о,

губаве смокве. До малог | BoЈАзљив, о,
на путу, нан
кад који ком дође у кућу,

3*

КО

ЖИ

на

трообе.

[ocr errors]

коње

по еле "Иде ате ође. . учак онаприје Анке ану), моле

сви

ста, изобила.

[blocks in formation]

Умръо

на бој на Косово. 2) быäge, venbeгa :
од боја.

окла

Бојана.

y.По

у једоји на

у (сва

он

не знамо.

[ocr errors]

мисли бојаги да мн то

е ондје

"Ом. Оно да носе

бадњака

је окусе to Српу варе рви дан јстануу

[merged small][ocr errors]

вдJCKE, Jopinor, cf. бојати се 3.
вок, бока, m. (loc. боку) pie Ceite latus: Не

(казао некакав, коме су за ручак око из- Твольсник, болесника, m. Оer frante, aegrotus ока, йз бока, рођеr пие immer (6. 23. muji man волЁСНИЦА, . Sie Srante, aegrota.

ujаnmenbringen), undecunque (praestan- БолЁст, болести, f. (ос. болести) pie fran •БокАл, бокала, m. (ital. il boccale) 1) зеrber, po- ІвӧАЕСТАН, сна, сно, frant, aegrotus.

2) ријека што тече поред Скадра, ein Slub, culum. 2) (у прим.) беr mattopf, matula, , nomen fluvii:

cf. нокшир. убијелу Скадру на Бојани

вдКАР, бокара, m. eine #anne pon Xenance, vas 3) vidе укљева. 1) у припјеву : шиком- вдКАРА, f.

(fаvеntіnum, cf. милојка. бојана:

БоКАРИБ, m. dim, p. бокар. Пошетало је пет ћевојака,

БОКАРИЦА, f. dim. р. бокара. Шипер-пеана

БокВА, f. (у Дубр.) vidе боквица 1. Шиком-бојана

вӧквиЦА, f. 5) беr Begeri, plantago : боквица вдJAти CE, јќи се, v. r. impf. ) fürəten, timeo : мала, боквица подводна, боквица средња

Не боји се свака шуша Бога, него батнне ; (у Дубр.). 2) у сваке зелени срце, које се
Бојиш ли се још кога до Бога

види усред лишћа : у које расаде боквице 2) nachstehen, nihil cedere:

нема, или ако је кнлава боквица, од ње Чудно Симо књигу изучио,

главица бити не може. Не боји се ђака ниједнога,

БокЁљицА, f. (у Дубр.) ружа која цвaти и Ни својега старца игумана

БдкЁЬКА, љети и зими, али нема мириса, 3) н. п, бојим се доћи ће, т. ј. чинн ми се, Art Monatsrose, rosae menstruae genus. ich vermutbe, opinor.

БдкиЛЕ, m. (у Грбљу) име јарцу, 2ioctsname, вдJAц. бојца, m. 1) беr &ampfer, pugnator nomen capro indi solitum. acer, cf. убојица :

Бокин, бокйна, т. (у Боци) ба8 ЭЛunoftut, Бојца Вука рођена нећака

prostomis: 2) die Nuß, mit der man (im Spiele) wirft, А у руке чнбук Цариградски,

nux quae mittitur (missilis), cf. ojuak. Учнбуку бокин од Мисира — БОЈАЏИЈА“, т. 1) Ber görber, tinctor, cf. масти- вікоњ, т. (у Барањи) у лађе ребра изнутра,

лац. 2) беr treiter, pugnator, cf. бојац. die Schiffswand, costa navis. BÒJÊbE, n. das Färben, tinctio.

БӧкӧР, бокора, m. (loc. бокору) аѕ Зufфеl, sie вдин, m. ein Rannüname, nomen viri.

Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. возити, јнм, v. impf. fürben, tingo, cf. маститн. | БокӘРЕЊЕ, n. Bie 25etаuѕид, fruticatio. БонцА, т. 9 аппӧname, nomen viri. Бокорити CE, рим се, v. r. impf. н. п. војни, на, но, н. п. копље, седло, blamt-, ница, i) beftauben, fruticare. Жriege8-, bellicus (понајвише у пјесмама): Бокорит, m. dim. р. бокор. Из бојна га седла избацио

БокӰн, бокўна, m. (по приморју) vide комат. вдник, бојника, m. (у ц. г.) ) деr #rieger, вокЎ Нит, m. dim. р. бокун. pugnator, cf. бојац :

Бокчалук*, m, vide бошчалук: и јунаку ваљатну бојишку

Трн јаглука, танка бокчалука Бегођ бјеше лакца и бојника

BỘ.1, m. der Schmerz, dolor. 2) per Xaufer, Фläger, homo pugnax: за- вӧЛАН, болана (и бона), блано (и 6бно), творнли су два бојника, т. б. двојицу што 1) krank, aegrotus: су се тукли.

Па бесједи болани Дојчине — вӧЈНИЦА, f. н. п. пушка, лубарда, галија, О мој брате болани Дојчине — Schlacht-, Kriegs-, bellicus:

Господару болани Дојчине — Те припали бојницу мубарду

А стиже га болани Дојчине — Пуче пушка бојница јуначка

Ману сабљом болани Дојчине Још даћу ти бојницу галију

Ана ј° моја од горице бона вдJнички, кa, кo, (у ц. г.) &ampfet:, pugna

2) unglufli, miѕеr, cf. јадан: шта ти учиtol'um :

ни болан брате ! и бојничке пушке дохватише —

Што је болан слуго Милутине ! волнокопълник, m. Oblamtlangenträger, ha Зар издаде цара на Косову ? status acer:

вдлАНЦЦА, f.: седамдесет бојнокоиљаника

Па измјери плочу на болануу вбJo, m. (јуж.) bур. р. Богић.

волволиЦЕ, adv. (у Барањн) vidе бозболнце.

БолЁЗАЊА, f. (ст.) vidе болест: БОЈЧЕТА, m.

A Бог пусти тешку болезању,

Болевању, страшну срдобољу — бока волЕСАН, сна, сно, vidе болестан. пуна

Болесник мало једе, али много dum).

heit, morbus.

.

ше

Mannsname, nomen viri.

гледај

ме

избијена ока, већ

вадили, што није имао чим

, , .

платнти); йз

« PreviousContinue »