Три стотине стари свештеника, И на главе капе камилавке, 60 65 Па чатише велике молитве И држаше велика денија За три дана и три ноћи тавне Ни седоше, ни се одморише, 70 Ни легоше, ни санка имаше, 75 80 85 54. Марко Краљевић и соко. Разбоље се Краљевићу Марко У кљуну му воде доносио, „Какво сам ти добро учинио, „Кад си мене воде напојио „И кад си ми ладак начинио ?" Соко тица одговара Марку: Не будали, Краљевићу Марко! „Кадно бјесмо на Косову бојном, „Тешки бојак ми с Турци трпљесмо, Онда Турци мене уФатише, „Оба моја крила одсјекоше; Ти си мене уФАТИО, Марко, „Метнуо ме на јелу зелену, „Да ме Турски коњи не сатару, 5 10 15 20 25 „И јуначка меса наранио „И црвене крви напојио; „Ту си мени добро учинио.“ 55. Оиеш шо, мало друкчије. Лежи Марко крај друма царева, За копље је Шара коњиц свезан, „Што је теби добра учинио, „Учинио Краљевићу Марко, „Шириш крила, те му чиниш лада, ,, кад изгибе војска на Косову 30 5 10 15 20 „Паде крвца коњу до стрмашца Па ме метну за себе на Шарца, "Однесе ме у гору зелену, „Па ме метну на јелову грану, Из небеса ситан дажд удари, Те се моја крила поопраше, „И ја мого с крилма полетити, „Полетити по гори зеленој, „ Састадо се с мојом дружбиницом. „Друго ми је добро учинио, чинио Краљевићу Марко: Можеш знати и паметовати, „Кад изгоре варош на Косову „И изгоре кула Аџагина? „Онде били моји орлушићи, 25 30 35 40 45 50 55 „Па и скупи Краљевићу Марко, , Читав месец и недељу више, „Па и пусти у гору зелену, 99 56. 60 65 75 Женидба Марка Краљевића. Сједе Марко за вечеру с мајком, Стаде мати Марку бесједити! О мој синко, Краљевићу Марко ! „Већ је твоја остарјела мајка, ,Не може ти приправљат' вечере, ,,а не може служит мрка вина, ,,А не може лучем свијетлити: „Ожени се, мој премили сине, „Да замјену стечем за живота.“ Вели Марко остарилој мајци: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Прошао сам девет краљевина, „И десету Турску царевину; „Ђе ја нађох за мене ђевојку, „Онђе нема за те пријатеља, „Ђе ја нађох за те пријатеља, „Онђе нема за мене ђевојке, 10 15 |