куцкање, n. dim. v. [1] куцање. куцкати, кам, dim. v. куцати. [cf. куцукати]. кучкодер, т. unbeinber, excoriator canum: Кад се жени кучкодере Арсо кўцнути, нём, v. pf. einmal flopfen, pulso semel. | кўчница, f. ber Maufe Динбе біе einer läufigen куцов, куцова, m. vide [1] пас. куцукање (куцукање), n. dim. v. [1]куцање. куцукати (куцукати), кам, v. impf. dim. v. куцати. [vide куцкати]. Hündin folgen, turba canum persequentium catulientem. 1.куш, (у војв.) fujh! (öfterr. für balt's man!), tace canis. Куч, м. највише се говори pl. vide Кучи: Ломна | 2.кўш, m. (у Хрв. око Перушића) некаква Куча и Братоножића трава, бијела или жута цвијета, Wrt Hanze, herba quaedam. кушак,* кушака, m. baš Duerholz (3. 23. bei bem ijdme), lignum transversum. кушама,* f. (у Сарајеву и у осталим варошима по Босни) біе Sunftgala, bei Émpfang без Ве firs, pompa collegiorum. Бушање, п. баз Berfumen, periculum, experientia, tentatio. [cf. искушавање]. кўшати, шам, v. impf. 1) verfuchen, tento. [cf. искушавати]. 2) ко слуша, он и куша, т. ј. дају му те једе. кушач, кушача, m. ber Berjuher, tentator. Куши-ђидија, f.: Суерио их Куши-ђидија Кучево, п. [сада варошица у округу пожаре- | Кушлат, m. Burg zwijchen Зворник инò Саравачком]: Кад су били код Кучева града, Код Кучева и код Браничева - кучен, т. (у Боци) vide косијер (наш, а у њих косијер има много дужи држак, и њиме се сијече драча и сасијеца се грање стоци). кучетина, f. augm. v. кучка. јево: Ој ђевојко, у Кушлату граду! Бог зна јеси у голему јаду. Кириџија! ти си у горему, Преносећи рану на самару Преко Босне на Ерцеговину. Кушлат је у великој врлети и кажу да у њему нема више до само једна кућа, диздарева. Кўчи, Кўча, m. pl. ein Stamm an ber öftlichen | кушља, 1) f. н. п. жена која је кушљава, біс Brenje von Montenegro. cf. Куч. кўчине, кўчина, f. pl. baš Berg, stuppa. cf. редити, [ступа 5,] повјесмо. кучићи, m. pl. vide штепци 1. кўчица, f. 1) dim. v. кука. cf. кукица. 2) dim. v. кучка. 3) некака морска риба (или шкоька ?). кучји, ја, је, vide псећи. кучка, f. біе Münsin, canis femina. [cf. куја]. 1.нучки, а, о, von Кучи. 2. кучки, а, о, vide паски. das Haar verworren hat, mulier capillis perturbatis. 2) м. (ист.) vide кушљо. кушљав, а, о, vermorren, zerviüttet, perturbatus. кушљање, п. баз Berwirren, perturbatio. кушљати, љам, v. impf. (ben lach3) vermirren, perturbo. кушљо, м. (јуж.) бer баз Maar vermorren bat, capillis turbatis. [cf. кушља 2]. Кушљо је био коњ у Хајдук-Вељка Петровића. куштрав, а, о, gefrauft, crispus, н. п. кокош, која је најежена перја. лâ, in der Redensart : ко што ла, nah Belieben, placet. [cf. ко 2]. Л Јован од земље на ноге И лабуда свога узјахао Лабуд бије јаму копитима Лаб, Лаба, m. Stuß in [[[t] Serbien, Auvius лабудина, f. (у Бјелопавл.) vide комушина [1]. Serbiae: Уватио и Лаб и Ситницу лабудић, m. dim. junger hwan, pullus olorinus. Лабарденик, деника, т. брдо у Велебиту, cin | лабудица, f. baš Beibchen vom Schwan, olor fe Berg, montis nomen. Лабин, Лабина, m. lbona (Stabt in Palmatien). лабрда, f. pl.) vide усна (jchimpflich): сад ћу те лабрња, f. 1 по лабрњи. лабрцнути, нём (лабрцнути, лабрцнем), v. pf. vide чалабринути. лабуд, m. ber Schwan, olor, cygnus [Bechst.], у пјесмама име коњу (ваља да који је бијел као лабуд): Ти одјаши од коња лабуда Скочи mina. лав, m. ber Cowe, [felis] leo [L.; cf. арслан]. лабудов, а, о, без фwans, cygni. лавеж, т. баз Sebelle, latratus: стоји лавеж паса. лавић, m. ein junger Löwe, catulus leoninus. лавица, f. Söwin, leaena. лавов, а, о, без Löwen, leonis. лаворење, п. баз janjte Beђen без 2šinbes, ventus lenis et mitis. лаворити, рим, v. impf. (у Барањи) janft we | ладноков, m. vide хладноков. Ладо, само се у пјесмама припијева, н. п.: Гледа мому од малена Ладо! Лидо ! Од малена до голема Ладо! Ладо! ладовање, n. vide хладовање. ладовати, ладујем, vide хладовати. лагала у селу, него дај ми кола и волове | ладовина, f. vide хладовина. лагала, лагала, п. pl. baš Яügenmerfjeng, bіе й genmittel, instrumenta mendacii: Остала су ми да их донесем, па ћу ти онда лагати колико | ладо ле, принијева се у пјесмама: Ђурађ коси ти драго (приповиједају да је некакав лажа по побрђу, Ладо ле миле! Ђурђу жеђца доодговорио цару, кад му је цар рекао: кад дијала, Ој Ладо! ој! се тако људи туже да много лажеш, деде лагање, п. баз Sügen, to mentiri, mendacia. ладолеж, m. vide хладолеж. лађан, а, о, vide хлађан. лаһар, лађара, m. ber differ, nauta. [cf. хајош 2) на кога, einen perleumben, mentior in quem. | лађаров, а, о, без differs, nautae. лагахан, хна, хно, (cf. [лагаан,] лаган) (у Дубр. | лађарски, ка, ко, Єфiffer, nautarum. и у Босни) [eicht, levis [vide лак 1]: Ако сам | лађени, на, но, н. п. трошак, једек, зит фijje мален, премален, Моме сам коњу лагахан Да тражимо лагахне ећиме лагачак, чка, чко, dim. v. лаган. лагун, а, о, (у Херц.) vide [лак 1] лагахан. лагушан, шна, шно, dim. v. лагун. [Лада, f. nom. propr., cf. Влада 2.] ладан, дна, дно, vide хладан. gehörig, navalis. лађење, n. vide хлађење. лађица (лађица), f. baš chifflein, navicula. лађурина, f. augm. v. лађа. лаж, лажи, f. (Іос. лажи) 1) bie &üge, mendacium: утјерати кога у лаж, einen Sügen ftra= fen, arguo mendacii. 2) (у Дубр.) отишао у лаж, кад ко уђе жени у кућу (постане уљез), nubere uxori. лажа, m. ber Sügner, mendax. [cf. лажац, лажљивац]. " лажав, а, о, (у Ц. г.) lügenhaft, mendax [vide лажљив]: Он је једна лажава будала лажак, лашка, m. (у Дубр.) ber 9ìär, mensis Martius. cf. ожујак. лажан, жна, жно, faljh, falsus. [cf. пријеваран, лажац, лашца, m. ber Sügner, mendax [vide лажичица, f. bie Brujthöble, cavum pectoris. cf. ладати, ладам, v. impf. 1) (у Хрв. око Карловца) дјевојке кршћанске накићене вијен- | лажљив, а, о, lügenhaft, mendax. [cf. лажав]. цима иду по селима уочи Ђурђева дне, а у лажљивац, лажљивца, m. ber Sügner, mendax. вароши на Ђурђев дан ујутру од куће до лажљивица, f. bie &ügnerin, mendax femina. [vide куће и пјевају. 2) (у Ц. г.) vide вла- лажа]. дати. ладетина, f. (у Хрв.) біe Šulje, gelatum, coa gulum, [vide дрхталице] cf. ладнетине. ладити, ладим, vide хладити. ладнети, ним, vide хладнети. ладнетине, f. pl. bie ulje, gelatum, coagulum. [vide дрхталице]. cf. паче, питије, лучење. 1. ладник, ладника, m. vide [1] хладник. 2. ладник, m. vide [2] хладник. ладнити, ним, vide хладнити. лаз, т. 1) као мала њива, особито између ка- Лаза, m. (ист.) vide Лазо. Лазарев дан, т. > lazarštag (ber amjtag por | 2. лака, f. (у Ц. г.) као продо, која није врло Лазарева субота, f. бет Walmjonntag), dies feугнута; говори се и [2] влака: Томановић stus S. Lazaro. cf. лазарице. уз хајдучке лаке лазарет, т. біе Duarantäne, cf. котроманац. Лазарин, m. Wrt Glintencobr, fistula quaedam jaculatoria. - лакат, кта, m. (pl. gen. лаката) 1) ber lubo- неком свите лакат 1 машка 2]. cf. ћералица. лакац, кца, m. (у Ц. г.) бer Zeitfuß, homo velox, cf. лакић: Бегођ бјеше лакца и бој НИКА Лазарић, т.: Ајде с војском Лазарићу равну Лазарица, f. тако зову слијенци ону велику пјесму од кнеза Лазара и од Косовског боја. Лазарица се почиње: Цар Мурате у Косово | паде, Како паде ситну књигу пише, Те је шаље ка Крушевцу граду А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице. Лакета, m. hyp. v. Лазар. [vide Лазо]. лазарице, f. pl. До скора је био обичај у Ср- лаки, лакића, m. vide лакац: Све лакиће бији (а може бити да је гдјешто и сад), да момке нежењене, Који могу стићи и утећи иду лазарице (неколико дјевојака) уочи Ла-Лако, m. (јуж.) һур. в. Лазар. [vide Лазо]. зареве суботе од куће до куће, те играју и 1. лаком, а, о, 1) babjüd tig, avarus [cf. лакопјевају пјесме од Лазара (онога што га је ман, похлапан (поклапан, полапан), похлеХристос васкрсао). По Сријему и данас скупе пан, попашан; пожудан]: Лаком ајдук бјеше се дјевојке уочи Лазареве суботе и стану у на дукате 2) сврдао, т. ј. оштар којим се коло а пруже руке од себе, па дигну мало ласно врти, као да сам иде. дијете мушко те иде преко руку, а оне пјевају: Лази, лази, Лазаре ! Те долази до мене, Приватај се за мене: За свилене рукаве, За свилене мараме, За клечане кецеље. лазаркиња, f. Hrt Bilanze, herbae genus [asperula odorata L.]. Ова трава понајвише расте у хладу, лозица јој је танка и мекана готово као у броћа, а цвијет ситан био као у змије око. Говори се да је ова трава љековита за рањава уста и десни. лазила, п. pl. (у Ц. г.) скеле по којима се иде Ту панула лазина Тураках Лази, лази, Лазаре, Те долази до мене лазнути, лазнем, v. pf. cinmal leđen, lambo. Лазо, м. (јуж.) һур. v. Лазар. [cf. Лаза, 1 Лака, Лакета, Лако]. 2) (фітр 2. лаком, (у Боци) умало, beinabe, haud multun jüchtige, avarus: У лакомца три тобоца: Ни у лакомца мјере ни у пса вјере. 2) (y ваљаоници од дрвета као велики лијевак, у који вода тече озго жлијебом (као лакомицом у бадањ) а из њега доље у кацу у којој су ћебета која се ваљају, Wrt Rinne in ber alfmüble, canalis genus. cf. лакомица [2]. лакомити се, мим се, v. r. impf. на што, каб süchtig sein, avaritia ducor. лакомица, f. 1) bie Mabjüchtige, avara. 2) ждлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), біє Кіппе, canalis. [cf. лакомац 2]. 3) (у Црмн.) vide лијевак. 4) врх у раоника. cf. [vide] нокат [2]. лакомичина, n. augm. v. лакомица. лакомљење, m. baš Mabjüchtigjein, bie Dabjucht, avaritia. 2) ha лакрдија[*], f. bie Zänbelei, nugae: А шта ћу ти дуљит лакрдију лајав, а, о, ber eine böje Bunge bat, bözüngig, qui linguae acerbae et immodice liberae est, cf. језичан: Лајавој секи целиви ријетки. лајавац, лајавца, m. (у Боци) човјек зла је лакомство, m. bie Dabuht, avaritia. зика, Жені ber eine boje Bunge bat, homo lin-лакомчина, f. augm. v. лакомац. guae acerbae et immodice liberae. лakoha, f. 1) die Leichtigkeit, levitas. лајавица, f. женско зла језика, Srauenzimmer нут човјек, ber ingenjojene, non sanissimae das eine böse Zunge hat, mulier linguae acermentis. [vide лудак]. bae et immodice liberae. лајање, п. 1) baš Bellen, latratus. flich für Reden, gannitus. лајати, јем, v. impf. 1) bellen, latro. - 2) {chimpflich für Небеп, gannire: све лаје за њим | којешта; шта лајеш; не лај (half's Maul), лакрдисати[*], ишем, v. impf. vide шалити се. лајдица, f. (у Хрв. у кршћана) vide чунак [1]. лал,* adj. indecl. [vide ружичаст] cf. ал: лак, ка, ко, (comp. лӑкшӣ) 1) leicht (zu tragen), Купићу ти лал папуче levis [cf. лагахан (лагаан, лаган), лагун]: лак је испод капе, т. ј. слаба разума. 2) leidht (su thun), facilis. [vide 1 ласан]. 1. Лака, m. (ист.) vide Лако. лакрдијаш, дијаша, m. ber Špaßvogel, jocosus. [vide шаљивац]. лакрдисање, п. vide шаљење. 1. лале,* п. Xulpe, tulipa [Tourn.; cf. тулицаu]. 2. Лале, т. мушки надимак. 3. лале,* f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири: Турци браћо, лале и везири Лале шћау бити Бугарина Војводе лама, f. (у Ц. г.) vide [карика] павта, н. п. ларма, f. (у војв.) ber Yärm, tumultus. cf. буна. на пушци: Пушко моја, вјера ти је тврда,| |лармање, п. баз Зärmen, tumultuatio. [cf. apНемој мене огњем преварити, Како пођем лање]. Буде њега лале и лаптање, n. vide хлантање. Боци у Котору| Оһу тебе дивно оправити | лармати, мам, v. impf. lärmen, tumultuor. [cf. Ламенка, f. Утauenname, nomen feminae. лан, m. ber Wein, linum [L.]. cf. ћетен [кетен]. ланад, f. (coll.) Sie Rehfälber, pulli capreae. ланац, нца, m. (pl. ланци, ланаца) (у војв.) 1) bie Rette, catena. [vide верига]. cf. синџир, вериге. 2) ланац земље, baš od, jugerum. [vide] дан[2], cf. јутро. ландав, а, о, који ланда језиком, flatjaft, garrulus. ландање, п. 1) баз hlenbern, obambulatio oti-| osa. 2) das Klatschen, garritus. [cf. ландарање, шандање]. ландарање, п. баз latjchen, garritus. [vide ландање 2]. ландарати, рам, v. impf. н. п. језиком, flatjchen, garrio. [vide ландати 2]. арлати, 2 вардати, торокати, чалакати, џагорити, џакати]. лармаџија, m. ber lärmmacher, tumultuarius. ласа, f. 1) һур. о. ласица: Ласо ласичице, поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (кажу да ваља рећи ласици, кад је човјек види, па ће онда све мише поклати и растјерати). - 2) ласаста коза, wiejelfarbige Biege, capra mustelini coloris infra pectus. 3) (jcherzhaft) ber Gäbel, ancinaces. [vide сабља 1]. 1. лӑсан, сна, сно, (comp. лӑшњи) leicht (zu thun), facilis. cf. лак [2]. 2. ласан, сна, сно, barauf ausjehens, geeignet, qui apparet posse, idoneus: Снахо наша, дилбер Софијано! Јеси л ласна, хоћеш пребо ласаст, а, о, н. п. коза, wiefelfarbig, mustelini coloris. ландати, дам, v. impf. 1) иmherlenbern, obambulo. [vide врљати 1]. - 2) језиком, flaticфen, | Ласи, m. pl. ftatt Власи (у Ц. г.) [vide Влах]: garrio. [cf. ландарати, шандати]. То су Ласи на Бога гледали ландиште, п. (у Ц. г.) vide пландиште: Уљегле | ласица, f. баз (bie) Siefel, mustela [vulgaris]. су овце у ландишта ландра, f. (у Сријему) она танка кожица на салу, біе merhaut, membrana adipis. У ландри се сало суши. 1.лане, нета, п. baš Mehtalb, vitulus capreae, hinnuleus. [cf. сриче]. 2. Лане, (ист.) vide лани. ланен, а, о, lah3, lineus. [cf. ћетенов]. и лани. ланиште, п. 2lder auf bem einjt Sladjs gebaut war, ager olim lino consitus. [cf. ћетениште]. 1. ланути, лӑнём, v. pf. einmal bellen, adlatro. лањски, ка, ко, vorjährig, anni superioris: Про- лапимуха, f. vide хлапимуха. 2. лапити, цим, v. impf. perbunjten, evanesco. лапљење, п. baš Berbunjten, To evanescere. лапнути, нём, vide хлапнути. с. невјестица [2]. ласичић, т. баз junge 23iefel, catulus mustelinus. |ласичица, f. dim. v. ласица. ласичји, чја, чје, 28iejel, mustelinus. ласкати, кам, v. impf. fmeicheln, adulor. [cf. |ласт, f. bie deichtigteit, facilitas [cf. ластац]: Прва ласт потоња мука. ласта, f. біе Schwalbe, hirundo. cf. [vide] ластавица [1]. ластавица, f. 1) (cf. ластовица [1]) біе dhwalbe, hirundo [L.]. cf. ласта. 2) у пјесмама име коњу (ваља да што је брз и лак као ластавица): Седлај, слуго, два коња витеза: Мене Вилу, тебе Ластавицу 3) на главчини опа јама у коју се углави спица. ластавичење, n. verbal. v. ластавичити. ластавичити, чим, v. impf. градити ластавице. на главЧини. ластавичић, m. bie junge Edhwalbe, pullus hirun- ластавичица, f. dim. v. ластавица. ластање, п. verbal, von ластати. ластар, ластара, m. bаѕ junge Heblаn, pampinus. ластати, там, v. impf. fih belauben (vom 28ein berge), frondesco. cf. ластар. ластац, сца, m. (у Бачк.) vide ласт. Ластва, f. овако се зову многа мјеста у Црној лаһати се, лаһам се, v. r. impf. übernehmen, гори и опуда по сусједству, н. п. Ластва ergreifen, aggredior. Озринићка, планина од Никшића до Кчева, лаћи, (у Паштр.) vide узалуд. Цуца и Пјешиваца; Кастел Ластва, лаза- лаһман, m. ber Lieutenant, subcenturio. рет и неколико кућа у Паштровићима код лаһманов, а, о, Wieutenants, subcenturionis. мора. ластин, а, о, Edhwalben, hirundinis. ластисање, п. vide ласкање. ластисати, тишем, vide ласкати. ластовање, п. baš Rujjiggeben, otiositas. ластовати, ластујем, v. impf. (у Дубр.) бити беспослен, müjjig gehen, otior. cf. [vide] бес-| посличити. ластовица, f. 1) (по југоз. кр.) vide ластавица mit allen Ableitungen. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Wrt cefijdh, piscis quidam marinus. [vide кокот 3]. 3) (у Ц. г.) састављени рогови у куће, на којима шљеме стоји, за то се каже: кућа начињена на ластовицу, у које са стране њезине дужине нема рогова него стоји осјечена, налик на ластавицу кад рашири крила: Бијелу му занијела кулу, Однијела десну ластовицу Ластово, п. Зnjel Lagojta unveit von Haguja. лат, m. (у Хрв.) vide влат. лаһмановица, f. bie Wieutenantsfrau, uxor subcenturionis. лаһмански, ка, ко, ieutenants, subcenturionis. Лауд, m. (ст. а кад што приповиједају о њему, лаужа, f. vide [лапавица] алаужа. лаф,* m. vide разговор [1]: Вино пише а лаф немо лацкање, n. vide ласкање. Лата, f. hyp. v. Латинка: Тебе Лата омра-лацман, m. (у Ц. г.) etwas verädßtliche Веnеппин зити с мајком. Латинија, f. (coll.) Sie ateiner, Latini: Нек се чуди мудра Латинија Латинин, m. 1) ber lateiner, Latinus. 2) ber eines Deutschen und Italieners (von_Landsmann?), quasi contemptum nomen Germani et Itali. лацманка, f. (у Ц. г.) etwas verädie Венеnnung einer Deutschen und Italienerin, quasi contemptum nomen Germanae et Italae. Italiener, Italus. 3) у Црпој гори и онуда по околини зове се Латинин сваки човјек за- | лацмански, ка, ко, einem лацман gehörig. кона Римскога: Покрај мора све Латине љуте | лацманчад, f. coll. v. лацманче: Десетеро црно 4) као што у Далмацији приморци и Болацманчади дули зову све људе са сухе земље изнутра | лацманче, п. ein junger лацман, juvenis лацман. Власима [cf. Влах 3], тако и Власи сва- лача, f. vide хлача. кога који је обучен у Талијанско одијело, лачан, чна, чно, vide гладан [1] (највише се зову Латинином, макар био кога рода и за Латинче, чета, п. баз ateinerhen, latinellus: A повика са града Латинче латити, тим, v. pf. jhuell ergreifen, arripio: Лати, није свако мати. латити се, тим се, v. r. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. латица, f. клинчић у кошуље под пазухом, бет латовски, ка, ко, Цеberreiter, portitorum. каже псетету). лаче, лача, f. pl. vide хлаче. Лашва, f. ријека која тече кроз Травник и утјече у Босну, ein Sluß in Bošnien, fluvius Bosnae. 1. ле, 1) додаје се у пјесмама код гдјекојијех лёбан, бна, био, vide хлебан. Ђурађ коси лебаров, а, о, vide [хлебарев] хлебаров. лебац, лёпца, m. vide хлебац. лебдити, дим, v. impf. 3ärtlich pflegen, foveo, cum |
