Page images
PDF
EPUB

strequus.

Копилар, ш. беr ѕеtеlfфmies, ahena- Кочина, f. a) vidе кочет. 2) BerfФІag rius.

(für Bühner, Hunde, Someine), zuКошларев, ва , во, бев Seplers, ahe

theca. Коплавров, ва, во,j narii.

Кочами, им, у.

impf. hemmen, inhibeo, Kдплац, m. vіdе копалац.

Кочиһисе, имce, v. г. impf. Beif thup.. Колплача, f. vіdе гвоздењак (кошао). fastum exerceo. Котлина, f. augm. p. копао.

Кочић, m. dim. 2. Колац. Коплиб, m. dim. p. копао.

Кочоперан, рна, но, lеb6aft, burtig, Коплокрп, m. Bеr ѕеffeiflider, ahenorum refector.

Коџамни човек (нијеси пи дијете, Колокрпов, ва, вo, Reffeifliders, rе. Hero —), du bist kein Kind, sondern

fесtоriѕ ahenorum. Назимац кус копа erwathien, alt, gescheut (Mamop 40бус под котлокрповом кућом (ово век), homo adultus. је некаква загонетка, али не знам Кош, m. Bеr fоrѕ (з. 8. 3um &uturuke шта значи).

ju Fischen, Fasolen), corbis. Копобања, f. 1) (у Србији) беr ibner: Коша; f. hyp. p. кошуља.

fors, gallinarium (ad ova ponenda). Ta. Kowap, m. ein kow zum Fischfange, кове се колобање оплепту од бије nassae majoris genus. ле лозе, па се објесе испод стрее. Кошара, f. Otай уоn &lефtweet, 'sta-?

) (у Сријему) кукурузни кош, на buluin vimineum. лик на чардак, cine art чардак 3ит. Кошевина, f. eine eбeн abgemägete 23ieKukuruz, horrei genus.

sev pratum recens desectum. Копрљан, m. erynginm campestre Linn. Кошење, р. бав пäben, mеѕѕiо. Копрљање, р. бай.Roden, fоllеrn (ein Кошија f. vide

трка. Spiel). volutio.

Кощина, £. augm. p. кош. Копрљали, ам, v. impf. rolen, volvo. Кішић, m. dim. p. кош. Котрљаписе, амҫe, v. . impf. tolen Кошкање , n. Sеr mоrtmefe, altercatio. (fpielen), volvo.

Кошкапінсе, амce, v. г. impf. jih sans, Копршкање, д. dim. 9. котрљање. ken, wortwechseln, altercor. Копіршкатписе, амce, dim. p. копір- Кошница, f. Der BienenFort, аlrеаге,

љаписе. Беца се копршкају ова- Кошпица, £ vіdе кошҷица 2. скрсенију полупаним јанма (у Сри- каштан, m. eine plane, herbae genus. јему).

Ко“шпан, на, но, beiner:t, osseus. Коппур, m. 1) vidе колуш. 2) беr афв - Кошмац, ) in Der Repen&art: увалиtod, glomus.

лисе у којцац, п. ј. у коспіи (ка 4 Котурање, р. бав Rolen, volutio.

се рву). 2) планина близу Црне Горе : Кому рапи, ам, v. impf. rolea, volvo. „Чесло гледа на Кошпац планінуКопураписе, амсе, vide колупании- Кошлуница копље, р. (сл.)

„Зайска му копље коштуницу коцка, f. Der 23rfel, tessera, talus. Коштую (ора), m. (сп.) vidе кошпуКоцкање, р. дав 2Bütfen, lusus tesse њавац:

„Вишг” куће міг коштую ора , Коцкар; m. Ber 213ürfelfpieler, luѕоr ta „Те сам зубе поломила lorum.

Коштуњав, ва , вo, bart (з. 3. Sie 9іці. Коцкаписе, амсе, ү, т. impf. mürfeln, aber auch der Mensch), durus. talis ludo. .

Кошпуњавац, віца, т. п. і ора, ђа. Кочак, m. vіdе кочина 2.

te Nuß, nux dura. Кечење, п. 1) дав реттеп бев халев, Коштурница, f. Dав Зеіnbau, ossa

inhibitio. 2) das Steifwerden, rigor. rium. Коче, f. vіdе кострије.

Кошуља, ғ. баз феmе, іndіusium. Кочијаш, m. Bеr &uther, auriga. Кошуљелина, f. augm. 9. кошуља. Коҷијашев, ва, во, бев Surfфеев, au- Кошуљица, f. dim. 1) бав бетофел, rigae.

indusiolum. 2) das Schafhäutchen (beim Кочијашетње, п. бав mutfфіеrеn, auri foetus), amnion. gatio.

Кошупia, f. 1) bie pirfф#u), бiinlin, Кочијашиши, им, т. impl. futfieren, cerva. 2) Frauenname, nomen feminae. aurigor.

3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кочјашки, кa, кo, I) Rutfфеrѕ, auri- Кошулица, f. 1) dim. p. кошупа- 2) еі.

Garius. s) adv. nach Kutscher Art, more ne Pflanzenart, genus plantae. aurigae.

Кошчица, f. 1) dim. Bak Beinmen, 09Koruje, f. pl. der Bauernwagen mit zwei siculum. 2) der Kern (im Pflaum u. dgl.). Pierdea , currus.

nuclous.

се.

rarum

.

[ocr errors]

nae.

Крава, ғ. бie Rub, vacca.

јине и Кључа), и двa нaмaспира : Крава, f. Һур. р. крава.

В рамна и Букова (Букова је маКраветина £. aygm. p. крава.

ли намастирик баш код Негопти. Кравин, на, но, беr Web, vaccae. на). Од Царичине до Праова нала. Кравица, . dim. 9. крава.

зесе прокопи испод земље, куда је Крављача, f. Die Welte, Der Reletube, некад вођена вода на Праово ; mulctra.

људи онуда приповиједају, да су до Крављи, ља, ље, Rups, vaccarum. скора налазили и чункове ол ,олова Кравурина, £ vіdе кравелина.

и растапали на панепа пушчана. Kparội, m. Mannsname, nomen viti. Ниже Царичине имају зндине од крагујевац, вца, т. вароші у Србији. некакве старе цркве: онуда људи Крагујевачки, ка, ко; bon Крагује. приповиједају, да је онђе погинуо вац, Крагујевчанин, човек из Кра краљевић Марко (кад су се гујевца.

Турци били с Власима), и да му је Крадљив, ва, вo, bietif, furax.

она црква била начињена на гробу, крадњивац, вца, ш. бiebijфеr PRenfф, Од југо-западње стране међиКраfurax.

јима скључем (Кладовском найКрадживица, f. 6te eteblerin, piecifфев. јом), укључу има око придесет 2Beib, fur, femina furax.

села, но данас не ма ни једнога СрпKpaħa, f. der Diebstahl, furtum.

ског, него су све Влацка, а имена Краисав, m. TannBname, pomen viri. села сва су Српска, н. п. ГрабоКрайсaвa, f. 8rauenname, pomen femi вица, Каменица, Врбица, 0

стров гол и т. д. Ў Кључу је Kpaj,

m. der Rand, das Ende der Saum ; варош и мали градић Кладово на Die eqen: крај од мараме ; отишао Дунаву; с горњу страну Кладова на крај свијета ; у нашем крају по знаду се до воде некакве спіаре зига не ма; од краја до конца.

дине, а ниже Кладова (око по оа. Kpaj, am ufer, bei

па далеко) знаду се на суву (осо„Бевојка сједи крај мора —

бипо из Влашке стране) зндине од „Бевојка је крај горе стајала :

Трајанова моста, о којему људи Kpaja, f. Frauennanie, nomen feminae. онуда јоји приповиједају којешта. Kpajay, ajya, m. das Ende (von Tuch).

Обадвије су ове кнежине сулланиКрајина, f. 1) бie Brenje, fues. 2) бес

јине, и зато су некако од спари

не остале пе у њима нијесу судили Krieg, bellum : „Ој крајино! крвава амино,

Турци, него Српски кнезови (при„Крвав био, ко пе завргао.

повијдају да су пакови ферман од 3) Крајина. Неголі инска: је.

цара имали, да не смије Турчин о

попкованим коњем наступити на дан комад земље између. Тимока, Дунава, Кљуҷа и Поречкије плани

ту земљу). Крајински је кнез сједно ма. ук рајини (онуда људи не ка

у негопіну, а од Кључа у Кладо

ву (нигђе у Србији, ни у Босни, ни жу Крајина Неготинска, него само Крајина: защито они и не чују да

у Ерцеговини, не кнезују варошаима Крајина и у Босни, као ни Бо

ни сељацима, до пу). Крајински је

кнез бивао од кољена Карапаншњаци што не чују за ову Крајин

цика, а од Кључа се мијењао чену) има око педесет села, но није.

сто. Ти су кнезови купили порезе су сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре : зајац,

и остале данке, па су новце (ко

лико је било одређено да се даје оца п, жељезо, грнац, дрее (аљине) грајати (мјесто сово

султанији) давали бегу, који је дорипи), кожина (мјесло кожа ),

лазио из Цариграда и сједио у Кла

дову, а бег је слао у Цариград; а ни мјесто нам, н. п. да ни си пи жив господару (мјесто да си нам

сад, како су Карапанцићи остави. пи жив ) и т. д. у Крајини је ва.

ли Крајину и већ готово сви изурон (и мали градић, шпио је дидао

мрли, почео се и Крајински кнез Пасманција) Неготин (два сапа

мијењали (и остало се голтово све од Дунава и од Тимока), старе ан- крајня, на, но, vidе крајрон.

промијенило). дине Праово (на Дунаву), извор Краўніци, ника, м. р. бie ®efd mult ІЦаричина (од прилике сат и по од Дунава, имало мање од Него

der Dordrüsen, tumor parotidum. пина), ријека За мна, мала варо- крајњії, ња, њe, dupect, extremus. шица (са старим зидинама) Брза Крајишийн, ш. Бех 2nstenger, confinis. паланка (на Дунаву, на међи вра. Крајишничків, кa, кo, 1) Sen (titti.

2.

fchen) Grengern gehörig, confinis. :) ока свега кола, и дођуопет сваки на adv, wie die Grenznachbarn, more con своје мјесто и почну найово игра. finium.

ши. Најприје започну од краљево Kpajoep, mi der Schnitter am Rande, куке; и прва пјесма, што пред messor ab extremo latere.

оваком , кућом пјевају, заповиједа Kpajutepa, f, die Sdnitterin am Rans домаћину, или домаћици, да изне

de, femina metens ab extremo latere. су краљица столицу, па онда : за Крајчин; ш. Mannsname, uamen viri. почну пјевати редом свима (муKpak, m. ein lang'çs Bein (österr. die шкОме и женском, маломе и ве. Hufsen), crus longum.

ликом), који се налазе у кућн. (ако Кракап, та, шо; langbeinig. longis tе и колико бити, оне ке свакоме cruritus.

особито и према њему припјеваКраљ, m. Ber Rənid, тех.

пи). Краљичке су пјесме све од 6 краљев, ва, во, бев $önigs, regis.

слогова, и у пјевању се свака врста Краљева гора; f. планина у

Босни. (осим прве и последнье) по припущ краљевина, f, бев - $önigs "gаад, дав говори, и други се пут додаје на Königreiche, regnum.

крају лењо! н, п. Kpádebæk, m. der Konigssohn, filius

(љевојчи) regis, .. Краљево, р. вароші у Влашкој(Reajowa). Овде нама кажу, Краљевски, ка, но, @niglia, re Овде нама кажу лемо!

gius, regalis. 2) adv, töntgyide regio. Мому не удапту, Краљевство, р. і) бав R&ntatbum (@urs Мому не удату, de des Königs), regnum. 2) das König Мому не удапту.

лењо! reiche , regnum.

Јал је ви удајте, Краљић, m. Das miniglein, regulus.

Јах је ви удајте , Краљић - Марко), ш. (сп.) vide Кра

Јал' је ви удајте лељо! љевић:

Јал' је нама дајпе, — — дели Краљић Марко K pabuya, f. die Königin, regina.

Јал' је нама дајте,

Јал” je нaмa дajnie лемо! Краљице, f. р. Десеті, до пепцінаест,

Да је: ми удало и н. д. лијепо обучени и напикени февојака, које иду о тројичину дне од куће Будући да у свакоме селу не ма до куће піе играју и пјевају. Једна молико бдабраније ћевојака, да би се bевојка (која мора бити лијепа могле краљице начинипи, замд оне и средњега расма) међу њима зовс иду и из једнога села у друго; и краљица, друга праљ, прећа да" би им слободније било, прате и барјакппар, а четврта двор два, или пари, оружана момка. киња. Краљица се покрије бије. Краљице играју у данашње врлим пешкиром по глави и по лицу;

јеме по Србији

од Цера и од мефедкраљ има на глави мобук искиђен ниҳа до Тимока, и по Славонијн цвијећем и у руци маҷ, а барјактар код Срба Римскога закона; по Ҫриноси на копљу барјачић бијел и цр јему, по Бачкој и по Банату, игравен. Кад дођу пред чију кућу, он де су до скора, па сунови сведенида праљица сједе на малу столи. ци забранили и искоријенили (причицу (какове су обично гіо Србији повиједају жене, које су љевојкама и по Славонији) а дворкиња стане

биле у Краљицама, да су иис бавише ње, а остале ћевојке уваше пинама керали и разгонили" по се. око ње коло као српи, па се окрећу на лијево ступајући по двије сто- Краљиҷин, на, но, bex Rönigin, те, пе у напредак и пјевајући. Краљ ginae. стоји на лијевом крају кома, а бар. Краљички, кa, кo, н. п. пјесме, бес јактар на десном, но они се не ва Königinen, reginarum. пају за коло, него краљ сам за се- Крамар, m. per pauptfеаtеr, per pie бе, о лицем ,окренушим коловођи, Fracht für sich und seine Gesellig after једнако игра узмауһући мачем и bedingt, vecturarius primarius. измичући се напрашке, а барјактар Крањац, њца, ш. беr $rainer, Car(с лицем окренушим - заврћколи) о

piolanus. барјаком у руци игра пред колом. Крањица, f. Die Wrainerin, Carmiolana, Поигравши піако мало, окрену се Крањска, f.: $rait, Stainlano, Carnioкраљ и барјакпар по једном сваки Ta, Carnia. на езоме мјеспу, па онда отпрче Крањскії , кa, кo, trainifф, сағniolanuse

cer.

[ocr errors]

Краса, Ғ, Србљи приповиједају, да се 3) dte Blutwarst, botulus cruore farзмија звала краса док није била Je сtus. ву преварила,

Крвављење, р. Бав Зlutigmaфen, ad. Красан (красан), сна, но, fфёл, pul spersio cruorie, cruentatio.

Крвиписе, имсе, т. г. impf, blutiq jans Kpacamn, HM, v. 'impf. Ichmücken, orno. fen, cruentor. Kpacoje, m. Mannoname, nomen viri. Крвљење, о. Вав Bluiganten, rіха Kpacoma, f. die Schönheit, pulcritudo. cruenta. краста, f. 1) Die Blatter, pustula. 3) Крвни, на, но, Бlutis (6lutbergiegent),

der Grind, crusta , vide kpacme. cruentus: учинио крвно Бело. Крастав, ва, вo, grinvig, crustis ple- Крвник, m. Der BRorifфulbigt, occisor.

Крвнина, г. дав Blutgelo, pretium sanКраспавац, вца, m. bie Barte, cucu guinis. уТурској је крв Турска 1000 mis.

гроша а Србска (и свакога другог Краставица, f. vіdе краставац. ришћанина) 100 грош (ако прикрастање, п, бав @rinobelopmen, in.

повиједају). Крвнину не плаћа само fectio crustarum.

онај, који је учинио крв, него све Крастати, ам, . impf. mit Brint аn.

оно село (а кашпо и више оближ. freden, scabic maficio.

њи села заједно) ђе је крв учињена Красталисе, амсе, v. r. impf. den (кад се крв учини у вароши, онда Hopfgrind bekommen, porrigine cor и Турци морају плаћати крвнину). ripi.

Крвнина се не плаћа само кад чоKpacme, f. pl. Poden, Blattern, variolae.

век убије човека, него и кад човек Красми, адем, v. impf. ftablet, furor.

умре на путу од зиме, кад се уКраспица, f. dim. v. краста.

Попи у воду, кад падне с дрвета, Красоња, m. Ocr Brintige, porrigi или с коња те сломи врапі; или ода ginosus.

шта му драго он умръо, само кад Крамак (comp. крали), пка, кo, Eurs, га нађу на путу или у пољу мртва brevis.

(лакови се човек не смије прије саКратељ, m. некаква болест, cine (fas ранитін, док не дођу Турци да га belhafte) Krankheir, ärger als die Peit, чине кеш). Турци слабо піраже die in einer Nacht tödtet. Der Todte крвника , него напу крвнину: за. hat einen Fuf kürzer als der andern по крвник доста пута утече у

(daher der Name, von kpamak turz). другу наију док људи плате крвниKpamamil, IM, v. inipf. 1) kürzen, bre ну и мало позабораве, па послије

vio. 2) ја не кралим, іф babe nit опет дође натраг, и нико му се damider, per que licet.

не чини ни вјешт осим рода онократкосо, f.

га, кога је он убио (а с родом мократкоfia, f.) 1:} die Kürze, brevitas.

ра да се мири: заншто ќе убити к Краћање, о. Рав Жürgerwerden, bre они њега). viatio.

Крвница, f. Die Rörberin, interfectrix. Кракати, ам, . impf. н. п. дан, tüfкрволок, m. vіdе крвопилац. zer werden, breviari.

Крвоплац, лца, ш. беr lutfauger, K pákeme, n. das Kürzen, breviatio. sanguisuga. Кранење, о. дав еф mійсфеn, оrnatio. Крвоточина, f. Зав Зlutbaene, minKpoaea, S. die Korbawa, Corbavia. ctio cruenta. крбањ, m. vіdе врг.

Крвца, f. dim, b, крв : крбањина , f. angl. . крбањ.

,,Јер је крвца из земље проврела крбањић, m. dim. p. крбањ.

Кревељење , п. бав 28cineit mit per30. крбуља, f. као котарица од сирове genein Miunde, lletus genus. коре с млада дрвета (н. п. joвoвa, Кревељиписе, имce, v. r. impf. mit лиінова). крбуже понајвише граде vergogenem Munde weinen, deo ore ђеца за јагоде.

obliquo. крв, f. .) бав 81ut, sanguis, cruor. 2) кревет, m. ( grabatus, краватос), бав эRory, cuedes : учинио крв ; крв пла

Bett, lectulus, grabatus. пио на свом дому! (8lub in per pers Креветик, в. dim. p. кревет. zegowina).

Креда, f. Die #reibe, creta, Крвав, ва , вo, blutiq, cruentus. Крезуб, ба, бо, зафnlütig, edеntulus. крвавити, им, т. impf. blutiq maфen, Kрезубица, f. Die Зарпidige, edescruore maculo.

tula. Крвавица , f. .) bei Ben Pferen etne Креја, f. vide прeшпелица.

Bintbeule, tuber cruentum equorum Крејан, на, но, бев Water, graculi.

[ocr errors]

Dae.

coaxo.

Крека, f, бав Befфеер (кке, кге) беr dig (Geld), qui debet, plebitor: ja Hühner, Frösche , clamor gallinae', ra сам жеби ненно крив.

Кривадак, лha , m. Вав gеtrumte 3eug Крекепіање, р. Ваф Saten, coaxatio. (t. B. eine feledte Flinte, pistole). крекетапи, кећем, ч. impf. quaden, Криваја, f. 1) село у Поццерини. 2) ри.

јека у том селу. 3) на мастир на Крекетугиа, f. Die Guaderin, coaxa тој ријеци. 4) (ст.) ријека у Босни. trix (i. e. Der Frosch).

cf. Baayfa. Крекнулин, нем, v. pf. Pre, trе fфереп, Кривак, m. ) еіn Siebebnertüd, nu

clamo cre, cre (ut gallina, graculus). mus septendecim cruciferorum. 2) fig. KpeMen, m. der Feuerstein, pyrites,

mеntula (curvata., ооп крив). Кременчић, m. dim. 9. кремен. Кривање, о. дав Reigen auf cine Ceite, Кремење, р. (coll.) бie Seuerteine, ру incurvatio, inclinatio. ritae.

Кривати, ва, т. іmрr. jineigen auf Кремлічак, чка, m. vidе кременчић. eine Scite, inclinor: Кренути, нем, v. pf. fortbewegen, rus „Објеси га Шарцу с десне стране, den, moveo.

„А с лијеве мешку попузину, Кресање, p. 2) баs SeuerfФlagen, ex Да не крива ни памо на амо

cussio ignis. 2) die Ubåstung, abscissio Kpúbay, Bya, m. der Schuldige, Vers ramorum arboris.

brether, nocens. Кресанти, решем, т. impf. ) $euer крнівача, ғ. бав Яru mmbols (аїв ein Tchlagen, excutio ignem. 2) die deste Spottrame für den Säbel), curvus abhauen, abscindo ramos.

acipaces. Кресиво, р. бав $euergeug, vas ignia. Кріївда, f. Зав Цhrефt, injuria Ако cium.

правда не поможе, кривда не ќе Крескање, т. dim. 2, кресање.

помоћи. Кресками, ам, dim. 2. кресати.

Кривина, f. die Wrünme, eurvitas. Креснутни, нем, v. pf. einen &фTag Кривици, им, v. impf. 1) шпо, frum. führen, um Feuer aufzuschlagen, sili теп, сцгоо. 2) кога, beschuldigen, cem tundo chalybe.

accuso,

incuso. креспа, f. vіdе обер.

Кривиписе, имсе, т. г. impf. brülen Крепіање, п. дав роnѕ bеrѕ еtеlе, brins (wie der Das), auch vom Kinder gen, motio.

clamo. Кретати, ећем, т. impf. von Der @tels. Кривњава, f. Das Brülen (Бев Xinja Te bringen, moveo.

piebев), mugitus : споји га кривКреч *, m. et Rale, calx. Кречана *, f. Der Wateofen, pie Ratebüt. Крив оврап, та, що, Erummhalfig, te, calcaria.

incurvicervicus. Кречање, п. дав $re seфeeyen per pen- Кривоглав , ва, вo, trunmtopf, inсиne, clangoris 'genus.

viceps. Кречати, чим; v. impf. Eee • Tфеереп, Кривогуз, за, 30 , #rummarfф, сигуі clango.

podicis. Кречење, п. Вав зеіgеn mіt mаlе, illi- Кривокур, pa, po, penis incurvі. Има tus calcis , dealbatio.

и као и кривокури Тапара. Кречити, им, т. impf, mit fаtе wеі Кривоног, га, гo, erummeinig, curfen, illino calcem, dealbo.

vipes. Кречнії, на, но, н. п. камен, Веr falE. Кривопизда, f, femina q, d, curriculia in ftein, calcarius.

der Anekdote. Крешево, р. бав ветeket, magna cae- крив удање, р. бав ефlängeIn, sinu

des: чилаво крешево. cf. ограшје. atio. Крепелица, f. "беr gibet, graculus. Кривудатн, ам, v. impf. fit fфän. Креплеличји, чја, чје, Sehet», gra

geln, sinuor. culorum.

Крижање, р. бав фneisen, scissio. Крзларага*, m. Trauenbüter, Obеrреt. Кріжани, ам , v. impf. fфneiben, disIdhnittene, eunuchorum praefectus':

н. п. лубеницу, јабуку, ду„И својега агу крзларагу крзница, f. сав ханfbетте, бав Xauf. Кријење, п. Зав Berbergen, occultаtiо.

tuch, vestis baptismalis, linteum bape Kpinan , m. Mannsname, nomen viri. tismale.

Криласит, па , по, н. в. свињче, гоКрив (comp. крівљи), ва, во, 2) Fru mm, Beye, einen weißen Fleck (wie Flügel) cursus. 2) schuldia (eines Verbrechens), habend, .notanı (quasi alarum) habens, херѕ, 3) (може се чупін. $ешто) (фui. Крилаш, ина, пo, gclugei, alatus.

њава.

seco,

ван.

« PreviousContinue »