Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Шкоме и

fchen) Grenzern gehörig, confinis. 2) око свега кола, и дођу опет сваки на adv, wie die Grenznachbarn, more con- своје мјесто и почну наново играfinium. .

пи. Најприје започну од краљеве Kpajotep, m. der Schnitter am Rande, куће; и прва пјесма, што пред messor ab extremo latere.

сваком кућом пјевају, заповиједа Крајсбера, f. Die ефntitetin am Хан- домаћину, или домаћици, да изне

de, temina metens ab extremo latere. су краљицн столицу, па онда 30Крајчин, т. 2Лаппвпane , Domen viri. почну пјеванши редом свима (муKpak, m. ein lunges Sein (österr. die

женском, маломе и Ев. Hatien), crus longum.

ликом), који се налазе у кући (ако крака, ла, mo, Tangheinig, longis ће и колико бити, оне fе свакоме cruribus.

особито и према њему припјеваKpâr, m. der König, rex.

пи). Краљичке су пјесме све од 6 Kpaber, Ba, Bo, des Königs, regis. слогова, ну пјевању се свака врста Краљева гора, f. планина у

Босни. (осим прве и последње) по припул Краљевина, f. Des &#nig® Wano, да 3 говори, и други се пущ додаје на Konigreich, regnum.

крају лето! н. п. Краљевић, m. Pet Sünigdfon, filius regis,

($евојци) Краљево, п. варош увлашкој(Reajowa).

Овде нама кажу, краљевскія , ка, но, 1) fontglid, re- Овде нама кажу лемо! gius, regalis. 2) adv. königlich, regie.

Мому не удапту, Краљевство, п. 1) бав Rönigtbuin (Büt: Мому не удапту, de des Königs), regoum. 2) das König. Мому не удашу лељэ? reich, · regnum.

Јал је ви удајте, Краљић, п. дав $öniglein, regulus.

Јал' је ви удајте , Краљић (Марко), m. (сп.) vide Кра- Јал” је він удајте лео! љевић:

Јал' je нaмa дajnie, дели Краљић Марко — Краљица, f. Die Konigi, rеgіnа.

Јал је нама дајте,

Јал” је нама дајте лељо! краљице, f. pl. Деселі, до пепінаест, Да је“ ми удамо и т. д. лијего обучени и накићени ђевојака, које иду опіројнчину дне од куће Будући да у свакоме селу не ма до куће пе і рају и пјевају. Једна Полико одабраније ћевојака, да бир се ћевојка (која мора бити лијепа могле краљице начиниши, зато оне и средњега раста) међу њима зове иду и из једнога села у друго ; и краљица, друга краљ, треба да би им слободније било, прале барјакпар, а четврта двор- два, или три, оружана момка. киња. Краљица се покрије бије. Краљице играју у данашње врилим пешкиром по глави и по лицу;.. јеме по Србији од Цера и од мефедкраљ има на глави клобук искнһен ника до Тимока, и по Славонній цвијећем и у руци мач, а барјактар код Срба Римскога закона; по с риноси на коплу барјачић бијел и цр- јему, по Бачкој и по Банату, игравен. Кад дођу пред чnjу кућу, он- лесу до скора, па су нови свешпенида краљица сједе на малу сiполи- ци забранили и искоријенили (прігчицу (какове су обично гіо Србији повиједају жене, које су ћевојкама и по Славонији) а дворкиња стане

биле у краљицама, да су иис бавише ње, а остале ћевојке увате пинама ћерали и разгонили по се: око ње коло као срп, па се окрећу лу). на лијево ступајућн по двије спо. Краљичин, на, но, беr #önigit, teпе унапредак и пјевајући. Краљ ginae. спојн на лијевом крају кола, а бар. Краљички, кa, кo, н. п. пјесме, јер јакпар на десном, но они се не ва- Königinen, regiuarum. тају за коло, него краљ сам за се. Крамар, m. per pauptfеафter, Ber bie бе, с лицем окренутим коловофи, Fradt für fich und seine Gesellschafter једнако игра узмаујући мачем bedingt, vecturarius primarius. измнчукисе напiрашке, а барјакпар Крањац, њца, m. per krainer, Car (с лицем окренутим заврћколи) с piolanus. барјаком у руци игра пред колом. Краљица , f. Die Reainerin, Carpiolana. Поигравши піако мало, окрену се крањска, f. Stain, krainiano, Cardioкраљ и барјактар по једном сваки . Ta, Carnia. на своме мјесшу, па онда опарче краљсвіі, кa, кo, trainifф, сегіоlация,

н

cer.

[ocr errors]

Краса, f. Србљи приповиједају, да се 2) die Blutwurst, botulus cruore farЗмија звала краса док није била Је. ctus. ву преварила:

Крвављење, р, сав Зlutigmaфen, ad. Красан (красан), сна, но, fön, pul- spersio cruoris , cruentatio.

Крвиписе, имce, v. г. impf. blutід запа Красипи, им, т. impf. fфтӣten, orno. ken, cruentor. Kpacoje, m. Mannsname , nomen viri. Крвљење, р. бав ЗГutiganten, rіха Kpacoma, f. die Schönheit, pulcritudo. cruenta. Краста, f. .) бie Blatter, pustula. 3) Крвни, на, но, blutig (6lutbergiepen), der Grind, crusta , vide

красте, cruentus : учинио крвно Бело. Kpacmas, Ba, BO, grindig, crustis ple- Kpbrûk, m. der Mordiduldige, occisor,

Крвнина, f. сав Зlutgelo, pretium sanКраставац, вца, m, bie Burge, cucu- guinis. у Турској је крв Турска 1000 mis,

гроша а Србска (и свакога другог Краставица, f. vilе краставац. ришћанина) 10ог грош (ако прикрастање, р. бав Шrinobеfонтеп, in-. повнједају). Крвнину не плаћа само fectio crustarum.

онај, који је учинио крв, него све Крастапи, ам, v. impf. mit Brino anə оно село (а кашпо и вине оближ. iteden, scabic inficio.

њи села заједно) ђе је крв учињена Краспаптисе, амсе, т. г. impf. деп (кад се крв учини у вароши, онда kopfgrind bekommen, porrigine cor- и Турци морају плаћапи крвнину). гірі.

Крвнина се не плаћа само кад чоpacme, f. pl. Pocken, Blattern, variolae.

век убије човека, него и кад човек Красипи, адем, v. impf. ft.blеn, furor,

умре на путу од зиме, кад се уКраспица, f. dim. p. краста.

попи у воду, кад падне с дрвета, Красоња, ш. Der Brincige, porrigi- или с коња те сломи врат; или ода Sinosus,

шта му драго он умръо, само кад Крапак (comp, крали), кa, кo, Eurs, га нађу на путу или у пољу мріва breris.

(паков

ови се човек не смије прије сакр. мељ, m. некаква болест, eine (fas ранити, док не дођу Турци да га belbajte) Jirankheit, ärger als die Pest, чине кеш). Турци слабо траже die in einer Nacht tödtet. Der Todte крвника , него ишпу крвнину: за. bat einen Fuß kürzer als den andern по крвник доста пупа упече у

(raber der Name, von Kpaniak kurz). другу наију док људи планіе крвниКрапитн, им, ү, impf. 1) Eurgeli, bre- ну и мало позабораве, па послије 10. 2) ја не кращим, іt babe nibt8 опет дође напраг, и нико му се darpider, per ine licet.

не чини ни вјеш осим рода оноKpámkcm, die Kürze, brevitas.

га, кога је он убно (а с родом моКрамі. Кa, f. 7

ра да се мири: зашто ће убити и Kakame, n. das Kürzerwerden, bres они њега). viatio.

Kobanija, f. die Mörderin, interfectrix. Кріали, ам, у. impf. н. п. дан, tür. Крволок, m, vidе крвопилац. jer merden, breviari.

Креопiлац, лца, m. Der Зlutfauger, Браћење, р. бав fürgen, breviatio. sanguisuga. Крашење, п. Вав еф miten, оrnatio. Крвопочина, г. Вав BIuthаrnen, minКрвава, f. Die &ortaya, Corbayia,

"ctio cruenta, крбањ, m. vіdе врг.

Крвца, f. dim. 2. крв : Крбањина , f. augh:. 9. крбань.

„Јер је крвца из земље проврела Брбањић, m. din. 2. крбањ.

Кревељење, р. Вав 23 einen mit per30% Кубуља, f. као копарнца од сирове

genem Munde, letus genus, Боре с млада дрвена (н. п. joвoвa, Кревељиписе, имce, v. г. impf. mit линова). крбуље понајвише граде verzogenem Munde weinen, leo ore Бенца за јагоде.

obliquo. крв, f. ) бав Blut, sanguis , сгиог, 2) Кревеn, m. (grabatnѕ, жазватеs), дав "Roro, caedes : учинио крв; крв пла.

Bett, lectulus, grabatus. ліно на свом дому! (Slut in per pers Кревепић, m. dim. p. кревет. 3egovina).

Креда, f. Die Wreihe, creta, Крвав, ва , вo, lutіg, cruentus. Крезуб, ба, бо, забаlutiq , edеntulus. Крвавипи, им, v. impf. blutig mафе, Крезубица , f. Die Зафnlidige, edencruore maculo.

tula. Крвавица, f. 2) bei Ben Pferen eine Креја, f. vіdе крешпелица. Blutbeule, tuber cruentum equorum. Kejus, na, Ho, deß Häbers, graculi,

рае.

coaxo.

curvo.

Крека, f. Das Befrer (Kre, Kre) Ver dig (Geld), qui debet, debitor: ja Hühner, Frösche, clamor gallinae, ra- сам пеби нешто крив.

Кривадак, шка , ш. бав gеtrummtе gеng Ерек-тање, р. бав диаddеn, coaxatio, (8. B. eine schlechte Flinte, Pistole). Крекетами, кећем, v. impf. quaten, Kpipaja, f. 1) село у Поіцерини. 2) ри

јека упом селу. 3) намаcптир на Крек птутиa, f. Die Ouawetin, coaxa- тој ријеци. 4) (ст.) ријека у Босни. Irix (i. e. der Frosch).

cf. Bазуба. Крекнупи, немі, v. pf. Ere, trе freper, Кривак, m, .) in Biebefner ftd, nii

clamo cre, cre (ut gallina, graculus). mus septendecim cruciferorum. 2) fig. Kpemer, m. der Feuerstein, pyrites. mеntula (curvata, von крив). Кременчић, m. dim. 2. кремен.

Крівање, о. Вав пеigen auf cine Site, Кремёње, п. (coll.) бie Seuerjteine, ру- incurvatio, inclinatio. ritae.

Кривати, ва, т. impf. fіф neigen auf Кремичак, чка, т. vide кременчић. eine Seite, inclinor: Кренути, нем, v. pf. fortbeтegen, rӣ. „Објеси га Шарцу с десне стране, den, moveo,

„А с лијеве мешку потпузину, Кресање, п. 1) бав XeuerfфTagen, ex- „Да не крива ни тамо ни амо cussio ignis. 2) die Abåstung, abscissio Kpribau, Bija, m. der Schuldige, Bere ramorum arboris.

brecher, nocens. Кресапи, решем, т. impf. :) Sener Kрнівача, f. Das Reummbols ( a18 ein schlagen, excutio ignem. 2) die Veste Sportname für den Säbel), curvus abhnuen, abscindo ramos.

acinaces. Кресиво, п. Вав $euetseug, таѕ ignia. Кріївда, f. Зав Иnrecђt, injaria. Ако cium. .

правда не поможе, кривда не ће Креслање, . dim. 9. кресање.

помоћи. . крескали, ам, dim. v. кресапти.

Кривина, f. Die mrümnie, curvitas. Креснутпи, нем, v. pf. einen &фTag рiвити, им, v. impf. 1) шлio, trum. führen, um Feuer aufzuschlagen, sili- men,

2) кога, bеfфulligen, cem tundo chalybe.

accuso,

incuso. креспа, f, vide обер.

Кривиптисе, имсе, т. г. impf. Drülen Кретање, п. Зав роп - беr ѕеtеlеѕ brinə (wie der Dd8), auch vom Kinde, gen, motio.

clamo. Креатин, ећем, v. impf. pon per ©tel. Крівњава, ғ. бав Brülen (бев Win3. Te bringen, moveo.

piebe8), muѕitus : споји га кривКреч *, m. Der Sale, calx. Кречана *, г. беr #alhofen, bie Walthüt. Кривоврат, нa, mo, Peummbаlig. te, calcaria.

incurvicervicus. Кречање, n. бав Жre : ©фreyen per pen. Кривоглав , ва, вo, trummPopf, incurne, clangoris genus.

viceps. . Кречапи, чим; у. impf. Pre - freper, Кривогуз, за, 30, 8rummarfф, curri clango.

podicis. Кречење, n. Bas Beigen mit Raft, illi- Кривояур, pa , po, penis incurri. Има tus calcis , dealbatio.

и као и кривокури Тапара. Кречипи, им, v. impf, mit Wall wеі. Кривоног, га, го; trummbeinig, curfen, illino calcem, dealbo.

vipes. Кречній, на, но, н. п. камен, деr Salt. Кривопизда, f, femina q, d. curvicнoрa in tein, calcarius.

der Anekdote. Крешево, п. Вав ветesel, magna cae- Крив удање, в. дав бmlängelt, sinu

des: читаво крешево. cf. ограшје. atio. Крешмелица, f. "Lee giber, graculus. Кривудани, ам, т. impf, ji fфdas Креимеличји, чја, чје, бебет», gra

geln, sinuor. culorum.

Крижање, п. Сав сфneisen, scissio. Крзларага*, m. Зrauenputer, SerbetКрижат, ам, v. impf. fфnciten, dis

Tchnittene, eunuchorum praefectus : seco, н. п. лубеницу, јабуку, ду„и својега агу крзларагу Врзница, f. Das Xaufbетте, бав $auf. Кријење, п. Bas Berbergen, occultаtiо.

tuch, vestis baptismalis, linteum bap- Kpinan, m. Mannsname, nomen riri. tismale.

Криласті, та, по, н. д. свињче , гоКрів (comp. кривљй), ва, во, 2) Prumm, Beye, einen weißen Fleck (wie Flügel)

curvus. 2) iduld!g (eines Verbrechens), habend, notat (quasi alarum) habens. reus. 3) (може се чуппуђенито) фui. Крілаш, та, то, gefliigelt, alatus.

њава.

[ocr errors]

ван.

Крилапица, m. Der Befligelte, alatus, Kрме, мепа, п. бав Єфwein, sus.

ales, per petРеља Крилатица. Komeð, f. der Eiter in den Augen, graKpunamu, m. der Adlerthaler , thalerus mia. , cum aqaila (loco crucis).

Крмељање, п. Зав $riefen, lippitude кріло, р. 1) Der Slügei, ala, 2) Ter oculorum. Sooß, sinus.

Крмељати, ам, v. impf. tetefen, lippio. Крило, m. cin крилася назимац, por- крмељив , ва, вo, triefäugig, lippus. 'cellus alarum notam gerens.

Крменција (крменција), f. vіdе мацаКріслоња, m. ein Obв, беr am Baube

Puja. weiß ist (als hätte er ein Portuch), bo- Kpmemuna, f. das Schweinfleisch, care vis uomen.

suilla, Крілдша. f. ein am Заифе wеіgев Крмеланци, Кака, m. pl. ffфеrshaft) Somein, sus alba circa alvum. .

опанци од крмеће коже. Кридце, п. dim. p. крило.

Kpmekîî, ka, ke, Schweinss, suillus. Кріс, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) крмешце, цепа, в. сав Офweiпфсп, der Gries, glarea frumenti.

sucula,

suculus. кріпи, ријем, v. impf, verbergen , ос- Крмити , им, v. impf. чим, lеntеn, rea culto.

giere, rego. cf. управљати. Крычање, n. Вав 23orpretigen, admoni-. Крмљење , п. бав еntеn, Xegieren, gei. tio molesta.

ten, rectio. Брічанти, чим, v. impf. borprepigen, крімціп, мака, m. pl. Sіе ефwеine, admoneo ut caveat.

sues, porci. Криміка , f. eine ednitte, segmentum. Комчић, m. dim. p. крмак. Бр. шкара, f. eine act Лӣge, mitrае конупи, нем, v. pf. flagen, percutiо. clavis distinctae genus.

коња, m. (Рес. и Срем.) vidе крњо. трішчица , f. ein ефnitten, parfum Крњав, ва, во, грiitteria, fissiнis. segmentum.

Крњење, n. das Splittern, diffissio, Брка (Крка ?), f. cf. Kерка.

Крњипін, им, v. impf, jerfplittern, dіtіоdо. к кача, f. н. п. носити дијеле на крњо, m. (Ерц.) јplitterіg, dіffіѕѕus, кркaчe, pas fіn аuf tem Ruhen (bu. nicht gans, mutilus, z. B. ein Mensch depac) tragen, so daß es feine Hände mit abgeichnittenem Ohr, u. dgl. um den Hals des Tragenden schlingt, Kpropor, ra, ro, horngestümmelt, mu. gesto in dorso.

tilus corpu. Kpr.baibe, n. das Brausen dee ftedenden Kpie, m. das Dach, tectum. Wasiers,

Кровина, f. fфіефtes, ungeniepбares Кркљати, ља ,

y. impf. н. п. лонац, Heu (was zum Dachdecken nur zu ges купус у лонцу, braufen (im ftебепдеп brauchen wäre). Xopfe): fremo.

Кровнат, па, по, н. п. кућа, mit Еркмепа, п. pl. vіdе зулови.

Stroh, Heu bedeckt, tectus stramine. Кркуша, 'f, eine Art &usifф, piscis Кровњача, f. etroybütte, casa. genus.

кровуљина, f. augm. p. кровина. Кркушица, f. dim. p. кркуша. кріз, 1 дие, per: кроз воду; кроза Кра, f. vіdе крпељ.

Кроза, ме; кроза те.
Кроза»,
крозањга,

} п. ј. кроз њега. Армадик, dim. p. крљад.

Kpôi, m. der Schnitt, sectum. Kjma, f. (cm.) das Steuerruder, guber- Kpojáu, m. Der Schneider, sartor, ve

stificus, „На галији стотина Турака Кројачев, ва, во, бев ефncier, sar„Од стотина Турскнје градова,

toris. А на крми Кичик Усенне

Кројење, п. бав Зufфneiбеп бев Жleiв, Kpvaa, t. (coll.) die Soweine, sues,

sectio ad formulam.

Кројити, ям, v. impf. Bufфneiben', scKapinak, mka, m. dao (männliche) Schwein, co ad formulam.

Кропити , им , v. impf. (prüben, aspergo, Kolmaya, f. 1). die Sau, porca. 2) ein Kpondete, n. daß Sprügen, aspersio.

pirtenpiel; (trainifф, авф свинька). кролак, шка, ко, забmi, mаuѕuеlus, Комач ліина, f. augn. 2. крмача.

cigur. Kропак као јагње. Кемачин, на, но, беr Саи, porcae. Kpomócm, f. die 3ahmbeit, cicuritas, Крмачина (комачина), f. амаш. р. кр

mansuetudo.

Крдчипіп, им, v, pf. не може врочи. Камачила, f. dim. 2, крмача.

MW, er (der Kranke) kann nicht gehen,

[ocr errors]

Daculum :

porci.

porcus. .

мача.

свакоме на

nicht auf die Füße, non potest ince- јусе и пјевају до неко доба ноћи; dere.

поптом сељаци оптиду сваки својој Крошње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.), куки (домаћин каже на два савијена дрвепіа испрепле- пооду: „Дођите и сјутра на чамано узицама, те се у њему носи шу ракије.“ И пако и сваки дан слама (једній говоре праље), eine позива од вечере на доручак, а од Art Heutrage , feretrum.

доручка на ручак), а пријатељи Крпа, f. 1) ein Sled (Xud, Beinwant), већ онђе и остану. Сјутрадан до. Tacinia. 2) крпа платна, ein Stud $у, рано на доручак, па мало доц.

Leinwand, von 20 Eden, massa lintea. није на ручак. Прије ручка, или Kortex, m. das Flid wert, die Sliderey, на ручак, треба да дође и поп consarcinatio.

да прекадни да очати кољаво. Крпеле, f. pi. Die Berbinsung &ftаngе bее Кад већ буде око пола ручка, он

Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. да запале воштану свијећу, докрпељ, m. 1) eine Caflaив, ricinus. несу памјана и вина, е устану 2) vidе кригуз.

у славу: помолесе Богу, једу Кепетина , f. augm. p. крпа.

Кољиво, обреде се вином (напијаKpnurý3, m. quirlförmiger Fennich, pa- јући: „За славе небеске, која моnicum verticillatum.

• же да нам поможе“) и ломе (дома. Крпипи, им, т. inpf. fliten, pagnum

Жин спопом, или ским другим adsuo. . .

кад не ма попа) крсни колач крпица , f, dim. p. крпа.

(који мора бити од шенична брашКрпљење, р. бав Sliden , reparatio. на у кисело умијешен и нашаран келу рина, f. vіdе крпепінна.

поскурњаком ; једну четвршину од крсман, m. Лаппвпа те , поmеn viri. пога колача даду попу, једну докрсні, на, но, н. п. колач, свијећа, маћици, а двије они једу; а. Како zum Hauspatron gehörig, pertinens 4d се ломи крсни колач, ја по не у

diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). мијем описали, него би требало Крсно име, п. Сваки Србљин има по измоловапии) и пјевају (два и два)

један дан у години, кога он слави, у славу: и по се зове крсно име, све

»ко пије вино за славе Божје, л и, свежо, и благ дан. До- »Помоз” му Боже и славо Божја. маћин се стара и преправља за ци

А шта је љепше од славе Божје јелу годину како ќе исчим fe »и од вечере с. правдом спечене? прославити крсно име. Кад буде у Попом сједу "опеп, и пијући и очи крснога имена пред ноћ, онда једући разговарајусе и пјевају до зађе један из куће (обично млађи) мрака (домакин не сједа за сто, по селу пе зовне (на крсно име) него стоји гологлав и служи госве сељаке, који по крсно име не стима вино и ракију). Тако славе славе ; тај пред сваком кућом ски- при дана (само што не успају не капу и обично овако

више у славу; други се дaн крсног „Божја кућа и ваша! поздравио је имена зове пој у парје, а трећи оптац (или браті) да дођелле довече уставци), а пријатељи одлазе чак на чашу ракије: да се разговори,

четврти дан. и најгори сирома мо и да мало ноћи попікратимо ; треба да прослави своје крсно што буде свети Никола (или који

име, макар продао какво живинче, буде) донијо, не ћемо сакрити : или друго што из куће, дођипе, немојте да не дођете.“ ракије (ако своје не Кад буде у вече, онда неком опи- што му вал-а. Понајвише де домаћин, неком пошље сина

Никољдан, Јовать дан; Бурђевдан, неком најамлика (жене у вече сла- Аранђелов дан и п. д. и по се не бо иду) или другога кога из куће. мијења, него остаје од ко.љена на Кад званице долазе свечари

кољено: зало се сматрају ма у кућу, обично овако говоре:

Ђаци сви, који славе једнога свеца. „Добар вече и честито пи свето! крст, m. 1) бав Жre 3, славио га млого љета и година у

ra y kpcmy, seines Gleichen gibts niet здрављу и увесељу! „Бекоји по- in der Christenheit, non invenies pa. несу и јабуку, или (по варошима) геm іn christianis. 3) крст на небу, лимун, те даду домаћину кад му ein Beitien, astrum. 4) десет крста ni Apyruje cena nohy 1 nezbahu, na

насадно на гувну, vidе крспінна 2. пу сви вечерају, гіпју, разговара- des Sörpers, regio sacra,

почне :

mе кино ма) и остало

Славе

као ро

сгих, 2) не ма

lumbus. .

« PreviousContinue »