„Од свог ће се коња одвојити,
„С Турскијех ће коња погинути ;
„Но хајдете, да се поврнемо.
Те се они натраг поврнуше.
Кад у гори уишли у Турке,
Сваки тегле по тридест стријела,
Сваки пале по двадест пушака,
Млоге Турке оборили били,
Па тргоше зелене гадаре
Савијати по горици Турке.
Погубише три стотинʼ Турака,
Тек утече Фрчић Ибрахиме
На кръату коњу Дмитровоме,
И Дмитрову однесао главу.
Ћера њега Шандићу Јоване
Кроз Везенту високу планину,
Ћера њега пуна два сахата,
Ал' га нигђе сустигнут не може,
Па кръату Јован говорио:
„Стан', кръате, изјели те вуци !
„Не носи ми Дмитрова крвника."
Таде коњиц усред поља стаде,
Јел познаде друга Дмитровога.
Ту допаде Шандићу Јоване,
Те удари Фрчић-Ибрахима,
Удари га зеленим гадарем,
Удари га по десном рамену,
Десну му је осјекао руку,
Клону рука низ чошну доламу;
Други пут га удари гадарем,
Два му вита ребра пресјекао,
Виде му се џигерице црне,
Виде му се и црне и б'јеле;
Трећи пут га удари гадарем,
По лицу га био ударио,
Одсјече му лице до вилице,
Виде му се зуби до ресице,
Па га онда са кръата баци:
„Иди саде, Фрчић Ибрахиме,
„Право иди Јајцу бијеломе,
„Те се вали четеџији Талу,
„Како ћераш по гори душмане,
„Како носиш од душмана главе."
Онда узе и коња и главу,
Те се Јован натраг поврнуо,
Па су Дмитра саранили л’јепо,
Па одоше здраво уз планину.
Од Хорваша Машо.
Подиже се Ћуприлијћ везире,
Он отиде у лов у планину,
И са шњиме лале и везири;
Лов ловили по гори ходили,
Све планине обредили редом,
Ништа није везир уловио :
Ни јелена нити каурина,
Ни кошуте нити кауркиње,
Па се натраг био повратио,
Док му рече ага Хасан-ага:
„Ој везиру, честито кољено!
„Све планине обредисмо редом,
„А нијесмо ништа уловили:
„Ни јелена нити каурина,
„Ни кошуте нити кауркиње;
"Још да хоћеш мене послушати,
„Да ловимо и пландиште дивље,
"Не бисмо ли штагођ уловили:
„Ја јелена јали каурина,
„Ја кошуту јали кауркињу."
Послуша га Ћуприлијћ везире,
Залајкаше и пландиште дивље,
А одоше лале на засједу;
Кад дођеше до воде чатрње,
А код воде добар јунак спава,
На њему је кршно одијело,
Сјају му се токе кроз бркове,
Као мјесец кроз јелове гране ;
Преко крила дуга пафталија,
Сва у срми и у суву злату;
За појасом двије Даницкиње,
Међу њима ножи и синџири ;
А на глави калпак и челенке;
То је јунак од Хорвата Мато.
Кад га виђе Ћуприлијћ везире,
Он призива своје тевабије,
Опколише, те га притискоше,
Бијеле му савезаше руке,
Од лаката тенеф до ноката,
Из ноката црна крвца иде.
Опера га двору бијеломе,
Па га тури на дно у тамницу ;
Тампица је кућа необична,
У њојзи је вода до кољена.
А у води гује и акрепи,
Гује пију, а акрепи ију;
Јадан Мато није обикнуо,
На везиру бјеше бесједио:
„О; везиру, честито кољено!
„Пушти мене из тамнице клете,
„Ево тебе једна кула блага."
Не шће везир њему ни гледати;
Дава Мато двије куле блага,
А везир му ни гледати не ће,
Већ му вели Ћуприлијћ везире:
„Да ми дадеш и три куле блага,
„Не бих тебе јунак испустио;
„Већ ме чули, од Хорвата Мато!
„Можеш дати мене дуговање?
„Можеш дати орахову лађу,
„А на њојзи думен од калаја 47),
„Од калаја и сувога злата;
„Наврх њега алем камен драги,
„Са којим се види путовати
"У поноћи кано усред подне?
„Можеш дати из потаје ђога,
44) „Думен од калија“ слушао сам и у другијем пјесмама, и може бити да је томе узрок, што се од сребра у стиху не може ласно намјестити (?)
„Ког ђогина у крајини нема, „У Турчина ни у каурина;
,) ђогину сабљу оковану,
„Сва у сребру и у суву злату,
„На балчаку алем камен драги,
„Према кога коња коват' могу
"У поноћи кано усред подне?
„Можеш дати од злата синију
„И на њојзи три чирака златна
„И на њима три камена драга,
„Да ваљају три царева града?
"Ако не мо'ш дати дуговање,
„Кости ће ти твоје останути,
„Кости твоје у тамници мојој.”
Онда рече од Хорвата Мато:
„Ој везиру, честито кољено!
„Хоһу дати, а да за што не hy?
„Али ево муке и невоље:
„Нема нитко за ме у тамницу
„Док ја одем до бијела двора,
„Док ја одем и опет се вратим.”
Истаче се Лакић Хусеине:
„Побратиме, од Хорвата Мато!
„Ја ћу пасти за те у тамницу,
„Док отидеш и опет се вратиш."
И ту они рока уфатише
За три дана и три ноћи тавне,
Па ми Туре паде у тамницу,
А пуштише од Хорвата Мата,
Оде Мато двору бијеломе.
Ал' прођоше три бијела дана,
|