(den 20. Dezemb. alten Styls). богоносац, сца, m. (наф бет griech, офоQos) бодљика, f. 1) једна бодља, ein Stachel, spina. н. п. Игњат богоносац, Sgnatius theophorus 2) некака бодљива трава у винограду, Art Stachelgewächs, herba quaedam spinata. богоносни, на, но, (город) н. п. оци: По- бодљикав, а, о, [tahelig, spinosus. [vide бодљив]. мозите триста и осамдесет богоносни отаца | боднути, нём, vide боцнути. (приповиједа се да је рекао некакав пијан | бодрење, n. vide оштрење. acuere. cf. [vide] оштрити. пошавши да узјаше на коња, а кад се пре- | бодрити, рим, v. impf. (око Ријеке) fleifen, вали преко коња на другу страну, онда рече: Одступите неколико, много вас је). богорадник, m. (у Боци) Bettler, mendicus [vide просјак]. богорадити, богòрадим, v. impf. искати Бога ради, betteln, mendicare [vide просити 2]. богорађење, п. баз Betteln, mendicatio. Богородица, f. (Jsoróxos) Sottešgebärerin, dei genitrix. бодуо, бодула, т. Као што у Далмацији гра- Бођани, m. pl. намастир у Бачкој. богородичин, а, о, ber Sottešgebärerin, genitri- | Божа, m. (ист.) vide Божо. cis dei. Божана, f. Уranenname, nomen feminae. богородичина трава, f. (у Сријему) баз Dart | божанство, п. біе Sottheit, divinitas: има ли у eu, hypericum perforatum. cf. пљускавица. тој књизи штогођ од божанства? богородичин лан, m. Seinfraut, linaria vulgaris. |божања, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од 1. дивљи лан. граха зове се мохуна), біе Bohnen chote, siбогородичино коло, п. пред олтаром у гдјеко- liqua fabacea. јијем црквама извишено коло, а у гдјекоји- | Божидар, m. Mann name, nomen viri. јем од мермера различите боје начињено, божити, жим, v. impf. (ст.) кога, т. ј. називати гдје се чита јеванђелије, апостол и т. д. У му Бога или Божју помоћ, nadh ber Bolfsfitte једној пјесми (може бити само стиха ради) ber Serben mit помози Бог! oбer Божја помоћ! зове се и коло црквено: Спушта чедо на grüßen, deum praefari: Божио је Јанковић коло црквено Стојане: Божја помоћ, сиротице стара — богородичино цвијеће, п. біе lilie, lilium. cf. | божитњи, ња, ње, vide божићни. [крин, лијер,] лиљан. Богосав, т. Mannšname, nomen viri. бодаљ, бодља, m. (у Ц. г.) некака трава бод- бодац, боца, m. н. п. во, D3, ber im Stoßеn Sieger bleibt, bos victor. Ochs, бодач, бодача, m. 1) н. п. во, ein ftößiger D3, bos petulcus. — 2) (у Ц. г.) мрежа у коју се укљеве веће хватају, rt [ие, retis genus. бодачки вез, m. Wrt Stiđerei [genus picturae ope acus]. бодва, f. (у Славонији) ber Dreizad (ber ijer), бодеж, f. (у Сријему) баз Geitenfteßen, pleuri- бодимице, adv. н. п. ударити кога, ftichweife, бодитељ, m. у загонеци, cf. ходитељ. бодљача, f. (у Ц. г.) ftacheliges Bewäh3, herba бодљив, а, о, н. п. трава, [teens, pungens: Бодљиву корову није Бог дао рогове. [cf. бодљикав]. Божић, m. (dim. v. Бог) Seihnachten, festum кућу, Ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговара се: ва истину роди; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље. [cf. бадњи дан]. И окусе сира, неки печенице, а неки (као по Божица, f. Ўтаненname, nomen feminae. божја плахтица, f. (у Хрв.) некака трава, благо 2. дан Божић, други божји дан, а трећи Стјепањ дан), бет Zag nach Beihnachten, dies primus post nativitatem Christi. на Божић: сјај, Боже и Божићу, и нашему | божогробац, гронца, m. калуђер из Јерусалима, бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви по- ein Mönch vom h. Grabe, monachus sancti seслије јутрење љубе на Божић ујутру сви је- pulcri. [cf. Јерусалимац]. дан с другим, и тако се онда помире многи | који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред | црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. Гдјекоји кажу да се на Божић не | божура, f. (у Грбљу) прасица што се коље за могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић. cf. [vide] печеница [1]. Божић с које ће им стране пињата наврети, божурак, рка, m. vide божур 1. па коме наври од истока, онај се нада срећи | божурица, f. (у Грбљу) прасица што се коље оне године. У Боци многи људи пред Бо- за Божић. cf. [vide] печеница [1]. божоле! (ст.) у додолској пјесми: Удри, удри ситна киша, Ој додоле! Мој божоле! божур, божура, m. 1) bіе ìäonie, Bitroje, paeonia officinalis Linn. [cf. божурак, брозгва]. 2) [Божур] планина у Херцеговини близу Јелеча. жић начине сламницу те с ње као с трпезе | бозболе,* ( adv. н. п. има, viel, überfüßig, mulједу од бадњега дне до малога Божића. Од | бозболице, tum, abunde. [vide] изобила, cf. божитње сламе гдјекоји носе на њиве да болболице, доста. на бој на Косово. 2) Echläge, verbera: умро од боја. [— 3) vide 2 под 1]. би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од бој, боја, m. 1) vide битка: погинуо у боју; божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе рогом, а ти мене родом!" Гдјекоји опет узму на Божић сјекиру и замахну као да посијеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „не сијеци, родиће,“ и кад се то учини трипута засопце, Бојана. 1. боја,* f. (pl. gen. боја) bie Barbe, color. [vide 1 маст 3]. 2. Боја, f. 1) hyp. v. Богдана. кажу да ће воћка послије родити. Пепелом | 3. Боја, m. (ист.) vide Бојо. 2) hyp. v. с чеснице посипају свилене бубе, да их буде | бојаги [*], (као, рекао би), etva, fortasse: он мидоста као и прашака у пепелу. Гдјекоји сли бојаги да ми то не знамо. [vide тобоже]. угљеном од бадњака мажу губаве смокве. бојадисање, п. vide [машћење 2] бојење. До малог Божића говори се, кад се двојица | бојадисати, ишем, v. impf. vide [мастити 2] срету на путу, или кад који ком дође у бојити. бојажљив, а, о, furchtjam, timidus. бојазан, зна, зно, помирише се бојати се, јим сe, v. r. impf. 1) für ten, timeo: He боји се свака шуша Бога, него батине; Бојиш ли се још кога до Бога? 2) nachstehen, nihil cedere; Чудно Симо књигу изучио, Не боји се ђака ниједнога, Ни својега старца игумана 3) н. п. бојим се доћи ће, т. ј. чини ми се, і vermuthe, opinor. [cf. бој се]. | бојац, бојца, m. 1) ber Rämpjer, pugnator acer, cf. [бојник 1, бојаџија 2,] убојица: Бојца Вука рођена нећака - 2) біе Жиß, mit ber die man (im Spiele) wirft, nux quae mittitur (missilis). cf. [vide] ознак. бојаџија, * m. 1) ber Gärber, tinctor. cf. [vide] мастилац. 2) ber Streiter, pugnator. cf. [vide] бојац [1]. - бојење, п. баз yärben, tinctio. [vide машћење 2]. Бојица, m. Жannšname, nomen viri. бојник, бојника, m. (у Ц. г.) 1) ber Krieger, pugna бокал, бокала, m. (ital. il boccale). 1) Beher, И бокељица,) f. (у Дубр.) ружа која цвати бокељка, / љети и зими, али нема мириса, Art Monatsrose, rosae menstruae genus [rosa indica L. var. semperflorens Ser.]. [бокељски, ка, ко, што припада Бокељима и Боци; види s. v. вериге 2.] бокиле, m. (у Грбљу) име јарцу, Bošname, пomen capro indi solitum. бокин, бокина, m. (у Боци) баз Munojtüd, prostomis: A у руке чибук Цариградски, У чибуку бокин од Мисира бокоњ, m. (у Барањи) у лађе ребра изнутра, die Schiffswand, costa navis. бокор, бокора, m. (Іос. бокору) баз Büjchel, бі Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. бокорење, п. біе Bejtaubung, fruticatio. бокорити се, рим се, v. r. impf. н. п. шеница, sich bestauden, fruticare. tor, cf. [vide] бојац [1]: И јунаку ваљатну бој- | бокорић, m. dim. v. бокор. нику - Бегођ бјеше лакца и бојника - 2) бокун, бокуна, m. (по приморју) vide комад. ber Haufer, Ehläger, homo pugnax: затворили су | бокунић, m. dim. v. бокун. два бојника, т. ј. двојицу што су се тукли. бокчалук,* m. vide бошчалук: Три јаглука, бојница, f. н. п. пушка, лубарда, галија, hlaht=, танка бокчалука Rriegs, bellicus: Те припали бојницу лубарду бол, m. ber фmers, dolor. даћу ти бојницу галију Бојчета, m. Mannšname, nomen viri. болан, болана (и бона), болано (и боно) 1) болболице, adv. (у Барањи) vide [изобила] болесница, f. біе Arante, aegrota. [cf. немоћница | бона, но, cf. [vide] болан [1]. болест, болести, f. (Іос. болести [pl. gen. бо- бонца, f. (у Бачк.) 1) vide [хрт] рт: као болестан [болесан], сна, сно, franf, aegrotus. [cf. болан 1, аста]. бонца, каже се слабој жени. 2) мршава крава, magere Rub, vacca macra. бор, бӧра, m. (pl. борови) 1) bіe öhre (tiefer), pinus silvestris Linn. [cf. 2 бора, борика 1]. 2) у заклињању говори се мјесто Бог: бора ми! Не умри, синко, за бора! - Теби бору, дите Николица О бора ти, драги господару болети, болӣ, (ист.) vide бољети. болећи, һа, һе, mitleibig, gefübtvoll, theilnehmenb, qui movetur alterius malo. Das Sprichwort nema 60лeheza hat folgende Erzählung zum Grunde: Разбољела се жена усред зиме, па јој пало | 1.бора, f. 1) біe Salte, plica. 2) die Runzel, на ум на букову мезгру; муж јој каже: ruga. [cf. мрежотина, мрска]. „Бог с тобом жено! откуда сад букова мез- | 2. бора, f. у пјесми мјесто бор [1]: Паде момче гра? Сад букве пуцају од мраза. " А она му одговори: „Е! мој човјече! нема болеКега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква откравила и било би мезгре." болећица, f. (у Рисну) vide бољетица. болешљив, а, о, fränflidh, valetudinarius. [cf. болежљив, љохав, налош, рђав 2, слаб]. болештина, болешчина, f. augm. v. болест. боловање, п. баš Rranfjein, aegrotatio. [cf. бортање]. за бору зелену боравити, вим, v. impf. 1) leben, ago, dego: како боравиш? [vide живљети 1. - 2) vide пребивати:] ђе боравиш сад? - 3) (ст.) санак боравити, фен, dormio: И под јелом санак боравио Леже јунак санак боравити борављење, п. 1) baš leben, fich Befinben, vita. 2) das Schlafen, somnus. - боражђе, п. ) (у прим.) (ital. borago) rühlings. боражиница, f. dim. v. боражина. virides, immaturi. [cf. грах рогачић, рогачић]. Борања, f. планина у Рађевини, Жаmе eine Berges in Serbien, nomen montis. боловати, болујем, v. impf. frant fein, aegro- | Борач, Борча, m. зидине од старога града у tare. [cf. бољети 2, бортати]. болозан, m. vide лађа: Иду л' Савом болозани нахији Крагујевачкој у Гружи. водом | борба, f. ber Streit, pugna, certamen: Многе доби у борби мегдане болта, f. велики дућан, баз Sewölbe, ber laben, taberna. болтаџија, * m. ber ein Sewölbe hält, Raufmann, mercator. боља, f. 1) һур. о. бол. - 2) велика боља, біе боларка, f. bie Bojarin, uxor той бољар. борење, п. баз Rämpfen, certatio. борије[*], борија, f. pl. (ст.) іn mufit. Snftrument: Ударише зиле и борије борик, борика, m. Riefermals, pinetum. [cf. борје]. борика, f. 1) vide [cf.] бор [1, abies pectinata De Cand.]: Из Омере зелена борика - 2) [Борика] rauenname, nomen feminae. борити се, рим се, v. r. impf. fämpfen, certare, audh: бори се с душом, er liegt im Zobeštampfe, agonizat: То говори, а с душом се бори борје, п. (coll.) Rieferwals, pinetum. [cf. борик]. Борковићу, (ѵoc. v. Борковић) cf. Пиргитанче. боље, adv. gej wins, lauf! propera: Боље, се- борме, vide богме: Хоћу, борме, Ешко Мехо! стро, ако Бога знадеш Бољевићи, [т. pl.] илеме у Црмници. бољети, боли, ѵ. impf. (јуж.) 1) fdmerzen, doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. ј. болестан сам, бољело | боров, а, о, öbren, pineus, e pino silvestri : ме и т. д., frant jein, aegroto. [vide боловати]. Ој на брду на борову бор се зелени бољетица, f. рана каква на тијелу која сама од боровина, f. Rieferholz, lignum pini silvestris. себе изиђе, біе Bunbe, vulnus. [cf. болећица]. | боровић, m. (у Славонији) некаке врло ситне бољи, ља, ље, bejjer, melior. adv. боље. бундевице, Xrt fleiner Rürbiße, cucurbitae geбољинак, нка, т. біе Befferung, melior rerum nus [cucurbita pepo L. var. moschata. vide conditio. бундева 2]. болма, beffer, melius. боровица, 1 f. Bad bolber, juniperus communis боме, vide богме: Не ћу, боме, моја мила боровница, Linn. [vaccinium myrthyllus L.]. мајко Боровник, Боровника, m. врх насред Лукавице. Борогово, п. планина у Босни: И Папраћу 2. боца, f. eine [teфебе Bflanje, plantae pun близу Борогова Бороје, т. Mannšname, nomen viri. бортати, там, v. impf. (у Бачкој) vide боловати. Босанка, f. 1) bie Bošnierin, femina Bosnensis gentis genus [xanthium spinosum L.]. боцање, n. dim. v. бодење. боцати, цам, dim. v. бости. [cf. 1 бацати]. боцун, боцуна, m. (у Ц. г.) vide [1] боца. Босанлија, * m. vide Бошњак: Да не удре бочити се, чим ce, v. r. impf. ftreiten (mit 2Bor= Турци Босанлије босански, ка, ко, bošnijd, bosnicus. босиљак, йљка, m.) (једни говоре и босиок) ten), rixo: он се бочи с њиме, и они се боче (mit инб ођие међу собом и. између себе). бочка (игла), f. (у Ц. г.) біе tecnabel, acus genus. cf. батушка, чиода [шпиода, бумбача]. бочњак, m. (у Ц. г.) баš Slajdßenfutter, theca ampularum. [cf. канаве]. бош, * празно, leer, vacuus (im Ringipiel). cf. прстен [3]. бошарија, * f. vide исјечак. 2) баз and 30$ | бошкање, п. nien: Те је шаље на Босну поносну — И бошкати, кам, v. impf. cf. прстен [3]. честиту Босну полазити Од честите Бо- | бошки, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као што сне камените 3) (у Ц. г.) надимак женски. Бог милује, Sott gefällig, ut deo placet. босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу | Бошко, m. Mannšname, nomen viri. бос, nur auf einem Suße befleibet, altero pede | бошнути, нём, v. pf., cf. прстен [3]. nudus. Бошњак, Бошњака, m. ber Bošnier, Bosnus homo. босотиња, f. Barfüßigteit, pedum nuditas. cf. [Бошњанин,] Босанац, Босанлија. бостан,* m. [cf. 1 трап 2] 1) Relonengarten, hor-| Бошњакиња, f. vide Босанка 1. tus peponum. 2) Dielonen felbjt, pepones | Бошњакуша, et anguriae, fig.: како ради обраће зелен | Бошњанин, m. ber Bošnier, Bosnius [vide Бошбостан, т. ј. пропашће. [cf. врежа 2]. 3) њак]: Јанко гледа Рељу Бошњанина бошњачки, ка, ко, ber Bosnier, bosnorum. (у Црмн.) vide врт. бостаниште, п. Drt, wo ein Melonengarten gewe= | Бошњо, m. hyp. v. Бошњак. fen, locus ubi olim pepones sati erant. бости, бодем, v. impf. ftechen, pungo. -- 2) Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву | бошча, * 1) 2Biđeltuch, involucrum. 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium [vide upeгача]; опрежина је од саме вунене пређе различнијех боја, а бошча је од платна, па у ткању ишарана вуненом или памучном пређом. 3) ber feinjte türfijche Zabaf, nicotianae genus optimum [nicotiana macrophylla Spr. var. cardata]. бошчалук* [бокчалук], m. ein Sejdjent pon Фето, Dojen, Strumpfen, donum amictus: А ђевојка седам бошчалука, Нит' су ткани нити су предени, Ни у ситно брдо увођени, већ од чиста злата саљевани брабоњак, оњка, m. ein Rügelchen Siegenfoth, globulus stercoris caprini: Стара баба у брабоњке гата: Жив ми синци, све су гола г...а I eine Flasche, Bouteille, catio. |