Богомољство, п. біе nat, pietas.

BогÒноCAL, спа, m. (nach dem griech.ɛopógos)

2) некака бодљива трава у винограду, Xrt Stachelgewächs, herba quaedam spinata.

н. п. Игњат богоносац, Sgnatius theopho-|Бӧднути, нём, vide боцнути.

rus (den 20 Dezemb. alten Styls).

БОДРЕЊЕ, n. vide оштрење.

вогоносни, на, но, (opóos) н. п. оци: По- БОДРИТИ, рим, v. impf. (око Ријеке) fleifen, мозите триста и осамдесет богоносни ота- acuere, cf. оштрити.

ца (приповиједа се да је рекао некакав | БОДУО, бодула, m. cf. морлак. пијан пошавши да узјаше на коња, а кад БОДУЛИЦА, f. cf. морлак. се превали преко коња на другу страну, онда рече: Одступите неколико, МНОГО вас је). БОГОРАДНИК, m. (у Боци) Bettler, mendicus. БОГОРАДИТИ, богòрадим, v. impf. искати Бога ради, betteln, mendicare. БОГОРАЂЕЊЕ, n. baš Betteln, mendicatio. БОГОРОДИЦА, f. (sozóxos) Bottegebärerin, dei genitrix.

Богородичин, а, о, ber Sottešgebärerin, geni-
tricis dei.

БОГОРОДИЧИНА ТРАВА, f. (у Сријему) баš Part=
Бец, hypericum perforatum. cf. пљускавица.
БОГОРОДИЧИН Лан, m. Seinfraut, linaria vulga-
ris. cf. дивљи лан.

БОГОРОДИЧИНо коло, п. пред олтаром у гдје-
којијем црквама извишено коло, а у гдје-
којијем од мермера различите боје начи-
њено, гдје се чита јеванђелије, апостол
и т. д. У једној пјесми (може бити само
стиха ради) зове се и коло црквено:
Спушта чедо на коло црквено
БОГОРОДИЧИНО ЦВИЈЕЋЕ, n. bie Silie, lilium. cf.

лиљан.

БОГОСАВ, m. Mannšname, nomen viri.
Богословац, вца, m. (у војв.) ber Sheolog, theo-
logus:

Ил' трговца, или богословца
Бог-помот, у пјесми мјесто: Божја помоћ:
Капу скида Бог-помоћ назива

Bôд, m. eine Art Stickerei, genus picturae ope

acus.

Бодаљ, бодља, m. (у Ц. г.) некака трава бод-
љикава, Xrt Sraut, herbae genus.
БОДАЦ, боца, m. н. п. во, ф, ber im Stoßen

Sieger bleibt, bos victor.
водач, бодача, т. 1) н. п. во, ein (täßiger фѕ,

bos petulcus. 2) (у Ц. г.) мрежа у коју се укљеве веће хватају, Wrt ifn, retis genus.

БОДВА, f. (у Славонији) ber Dreißact (ber ifcher), tridens. cf. остве.

БОДЕЖ, f. (у Сријему) baš eiten teen, pleu-
ritis, cf. протисли.

БОДЕЊЕ, п. баš techen, punctio.
Бодимице, adv. н. п. ударити кога, [tidhweife,
auf den Stich, punctim.

БОДЉА, f. ber tachel an Sewächfen, spina.
БОДЉАЧА, Г. (У Ц. г.) ftacheliges Sewächs, herba
spinosa, cf. драча.

Бодљив, а, о, н. п. трава, Пеn, pungens:
Бодљиву корову није Бог дао рогове.
Бодљика, f. 1) једна бодља, ein Stadhel, spina.

Бобани, m. pl. намастир у Бачкој.
БОБАНСКИ, ка, ко, чоп Бођани.
БОЖА, m. (ист.) vide Божо.
БОЖАНА, f. Srauenname, nomen feminae.
БОЖАНСТВО, n. bie Sottheit, divinitas: има ли у
тој књизи штогођ од божанства?
БОЖАЊА, f. (У Дубр.) махуна од боба (а од
граха зове се мохуна), bie 23ohnenote,
siliqua fabacea.

И

веселе

Божидар, m. Mannšname, nomen viri.
Божити, жим, v. impf. (ст.) кога, т. ј. називати
му Бога или Божју помоћ, nah ber Bolfs=
fitte der Gerben mit помози Бог! обег Божја
помоћ! grüßen, deum praefari :
Божио је Јанковић Стојане:
Божја помоћ сиротице стара
божитњи, на, ње, vide божићни.
вожиѣ, m. (dim. v. Бог) 2Beihnachten, festum na-
tivitatis Christi: Боље је Божић кужан него
јужан; Јужну Божићу и пријатељском ко-
лачу не ваља се радовати. У очи Божи-
ћа, пошто се бадњаци унесу у кућу и на-
ложе на ватру, узме домаћица сламе
квочући (а за њом дјеца пијучући) про-
стре по соби, или по кући, ако нема собе.
По том узму неколика ораха и баце по
слами. Послије вечере пјевају и
се. Кад ујутру устану, најприје отиде
једно те донесе воде, али понесе жита те
поспе воду (као полази је) кад к њој дође.
Том водом умијесе чесницу и налију ручак
те приставе. Кад се поодјутри, пошто на-
мире стоку, онда сједу за ручак. Али прије
него сједу за ручак, избаце по неколике
пушке (тако и ујутру рано кад устану),
па се онда скупе сви око софре те се моле
Богу (држећи свако по једну воштану сви-
јећу у рукама) и мирбожају се, т.ј. из-
љубе се сви редом говорећи: „Мир Божји!
Ристос се роди, ва истину роди, покла-
њамо се Ристу и Ристову рожанству." По
том домаћин покупи све оне свијеће у јед-
ну руковет и усади у жито, које стоји на
Софри у каквој карлици, или у чанку (сва-
којако жито помијешано заједно; у том
житу стоје и колачи којекакви), те ондје
мало погоре, па их угасе оним житом. Оно
жито дају послије жене кокошима да носе
јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе
сира, неки печенице, а неки (као по Срн-
јему и по Бачкој) прије свега срчу варе
ник, али ракије многи не пију први дан
због врућице. Око пола ручка устану у

помоз' Бог и добар вече), подговара се : ва истину роди; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље.

славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), БожиЋко, m. Mаnаmе, nomen viri. и софра се не диже (нити се кућа чисти) | Божићни, на, но, н. п. ражањ, свијећа, Bei= за три дана. Први дан Божића нико нико- nachts-, festi natalis Christi.

ме не иде у кућу, осим полажајника. О БожиЋоВАЊЕ, n. baš Seiern ber Beihnachten, Божићу се објести и побљувати није ни- celebratio festi natalis Christi.

какове срамоте („ако сам се опила, Божић | БОЖИЋОВАТИ, ћујем, v. impf. bie Beinaht= ми је дошао"). Од сламе, с којом се на бад- Feiertage zubringen, agere diem festum natalitiorum Christi.

њи дан квоче и пијуче, остави домаћица

сјак, богац:

Ето вама, божјаци -
И беседе божјаци

Па га даде божјаку

2) (y Дyбp.) der Wiedehopf, upupa, cf. ny

павац.

БОЖЈА ПЛАХТИЦА, f. (у Хрв.) некака трава,
Art Pflanze, herbae genus.

БОЖЈЕ БЛАГО, п. (у зап. пр.) vide мазга. cf.

благо 2.

по нешто, па кад насађује кокоши под | БОЖИЦА, f. Strauenname, nomen feminae. сваку метне по мало. Оно уже у којему се |БОЖЈАК, m. 1) ber Bettler, mendicus, cf. прослама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић ујутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!" На неким мјестима (као по Босни и по Херцеговини) сјачу на Божић, т. ј. домаћин рано ујутру виче: сјај Боже и Божићу нашему или нашој (по имену свијем кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србин свом бегу у БОЖЈЕ ДРВЦЕ, П. ©hlaffräutl, bie tabwurz, Скочић (ниже Зворника) да иште шенице artemisia abrotonum Linn. за чесницу, а бег му казао: „даћу ти ше- Божай, жја, жје, göttlich, divinus. нице, али ако ћеш један пут и мени сјак- |БОЖЈЙ ДАН, m. први дан по Божићу (први нуши." Србин казао да хоће, узео шеницу је дан Божић, други божји дан, а трећи и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Стјепањ дан), ber ag nad Beihnachten, dies Божићу и нашему бегу на Скочићу. primus post nativitatem Christi. У Рисну се у цркви послије јутрење љубе | Божо, т. (јуж.) Мann name, nomen viri. на Божић ујутру сви један с другим, и БОЖОГРОБАЦ, ГРОпца, m. калуђер из Јерусатако се онда помире многи који су дуго лuмa, ein Mönch vom h. Grabe, monachus времена били у завади. Који се у цркви sancti sepulcri. не изљубе, они се љубе послије пред | црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. Гдјекоји кажу да се на Бо- БОЖУР, божура, m. 1) bie Päonie, Sichtrofe, жић не могу вериге угријати. У Грбљу гле- paeonia officinalis Linn. 2) планина у Хердају на Божић с које ће им стране пињата цеговини близу Јелеча. наврети, па коме наври од истока, онај се | БОЖУРАК, рка, m. vide божур 1. нада срећи оне године. У Боци многи људи | БОЗБОЛЕ*, (adv. н. п. има, viel, überfußg, mulпред Божић начине сламницу те с ње као БӧзБолице, (tum, abunde, cf. болболице, дос трпезе једу од бадњега дне до малога ста, изобила.

Mannsname,

Божоле! (ст.) у додолској пјесми :
Удри, удри ситна киша
Ој додоле!

Мој божоле!

Божића. Од божитње сламе гдјекоји носе боЈ, боја, m. 1) vide битка: погинуо у боју; на њиве да би боље родиле. Гдјекоји уда- на бој на Косово. 2) hläge, verbera: умръо

рају рогом од божитњега пецива воћку од боја.

нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе БоЈА*, f. (pl. gen. боја) bie Sarbe, color. рогом, а ти мене родом!" Гдјекоји опет | БОЈА, f. 1) һур. . Богдана. 2) һyp. v. Бојана. узму на Божић сјекиру и замахну као да БОЈА, m. (ист.) vide Бојо.

посијеку воћку нероткињу, а други му ко| БОЈАги, (као, рекао би), etwa, fortasse: он рече: „не сијеци, родиће," и кад се то мисли бојаги да ми то не знамо.

учини трипута засопце, кажу да ће воћка | БОЈАДИСАЊЕ, n. vide бојење.

послије родити. Пепелом с чеснице по-| БОЈАДИСАТИ, ишем, v. impf. vide бојити.

сипају свилене бубе, да их буде доста као | БОЈАЖЉИВ, а, о,

и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном ОД БОЈАЗАН, зна, зно, furchtfam, timidus.

бадњака мажу губаве смокве. До малог | БОЈАЗљив, а, о,

Божића говори се, кад се двојица срету | БОЈАК, бојка, т. һур. v. бој:

на путу, или кад који ком дође у кућу, Бојак бише и помирише се

Ристос се роди (мјесто добро јушро, |БОЈАНА, f. 1) ein Srauenname, nomen feminae.

3) vide укљева. ") у припјеву : шиком- |БОКАРА, f.
бојана:

Пошетало је пет ђевојака,
Шипер-пеана
Шиком-бојана

BÒJATH CE, jâm ce, v. r. impf. 1) fürchten, timeo:
Не боји се свака шуша Бога, него батине;
Бојиш ли се још кога до Бога
2) nachstehen, nihil cedere:
Чудно Симо књигу изучио,
Не боји се ђака ниједнога,
Ни својега старца игумана

3) н. п. бојим се доћи ће, т.ј. чини ми се,
ich vermuthe, opinor.

БОЈАЦ, бојца, m. 1) ber Rämpfer, pugnator acer, cf. убојица:

Бојца Вука рођена нећака

2) die Nuß, mit der man (im Spiele) wirft, nux quae mittitur (missilis), cf. ојнак. БОЈАЏИЈА*, m. 1) ber Särber, tinctor, ef. мастилац. 2) ber treiter, pugnator, cf. бојац. БОЈЕЊЕ, П. Баś Särben, tinctio.

БОЈИН, m. ein Mann name, nomen viri.

БОКАРИЋ, m. dim. v. бокар.
БОКАРИЦА, f. dim. v. бокара.
БОКВА, f. (у Дубр.) vide боквица 1.
БОКВИЦА, f. 1) ber Begerich, plantago : боквица
мала, боквица подводна, боквица средња
(у Дубр.). 2) у сваке зелени срце, које се
види усред лишћа: у које расаде боквице
нема, или ако је килава боквица, од ње
главица бити не може.

БОКЕЉИЦА, f. (у Дубр.) ружа која цвати и
БОКЕЉКА, љети и зими, али нема мириса,
Art Monatsrose, rosae menstruae genus.
БОКИЛЕ, m. (у Грбљу) име јарцу, Bošnaте,
nomen capro indi solitum.

Бокин, бокина, m. (у Боци) баз Мини,
prostomis:

А у руке чибук Цариградски,
У чибуку бокин од Мисира -
бокоњ, m. (у Барањи) у лађе ребра изнутра,
die Schiffswand, costa navis.

БОКОР, бокора, m. (ос. бокорy) bas 23fchel, bie
Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae.

Бозити, јим, v. impf. färben, tingo, cf. мастити. | БОКОРЕЊЕ, n. bie Beftaubung, fruticatio.
БОЈИЦА, М. Мann name, nomen viri.
БоЈни, на, но, н. п. копље, седло,
Arieges, bellicus (понајвише у пјесмама):
Из бојна га седла избацио

[at,

БОЈник, бојника, m. (у Ц. г.) 1) ber Arieger,
pugnator, cf. бојац :

И јунаку ваљатну бојнику -
Бегођ бјеше лакца и бојника -

2) ber Maufer, läger, homo pugnax: за-
творили су два бојника, т. ј. двојицу што

Седамдесет бојнокоиљаника

БОЈО, m. (јуж.) һур. ѵ. Богић.

БОКОРИТИ СЕ, рим се, ѵ. г. impf. н. п. ше-
ница, [ї Бертаuben, fruticare.
БОКОРИЋ, m. dim. v. бокор.

БОКУН, бокуна, m. (по приморју) vide комат.
БОКУНИЋ, m. dim. v. бокун.
БОКЧАЛУК*, m. vide бошчалук:

Три јаглука, танка бокчалука -
BOA, m. der Schmerz, dolor.

БОЛАН, болана (и бона), болано (и боно),
1) Frant, aegrotus:

Па бесједи болани Дојчине -
О мој брате болани Дојчине —
Господару болани Дојчине -
А стиже га болани Дојчине –
Ману сабљом болани Дојчине -
Ана ј' моја од горице бона

2) unglüdlich, miser, cf. јадан : шта ти учи-
ни болан брате!

Што је болан слуго Милутине!

Зар издаде цара на Косову?

БОЛАНЦА, f.:

Па измјери плочу на боланцу
БОЛБОЛИЦЕ, adv. (у Барањи) vide бозболнце.

БОЈСЕ, ваља да, може бити, vieleicht, fann fein, |Болежљив, а, о, (у Лици) vide болешљив.
БОЈСКЕ, (opinor, cf. бојати се 3.

БОЛЕЗАЊА, f. (ст.) vide болест: БОЈЧЕТА, m. Мannšname, nomen viri. А Бог пусти тешку болезању, Бок, бока, m. (1ос. боку) bie Seite latus: He Болезању, страшну срдобољу гледај ме избијена ока, већ пуна бока БӦЛЕСАН, сна, сно, vide болестан. (казао некакав, коме су за ручак око из- БОЛЕсник, болесника, m. ber Granfe, aegrotus: вадили, што није имао чим платити); йз Болесник мало једе, али много троши. ока, из бока, woher nur immer (z. 23. muß man | БОЛЕСНИЦА, f. bie &ranfe, aegrota. zufammenbringen), undecunque (praestan- |БӦлест, болести, f. (ос. болести) bie Srant= heit, morbus.

dum). -Бокал, бокала, m. (ital. il boccale) 1) Beher, po-ІБОЛЕСТАН, сна, сно, frant, aegrotus.

БОЛЕТИ, боли, (ист.) vide бољети.

BòлÊKĤ, hâ, hề, mitleidig, gefühlvoll, theilneh

Не умри, синко, за бора! -
Теби бору, дите Николица -

mend, qui movetur alterius malo. Das Sprich- О бора ти драги господару

mort нема болећега bat folgenbe Erzäh=|БОРА, f. 1) bie Žalte, plica. 2) bie Runzel, ruga. lung zum Grunbe: Разбољела се жена усред | БОРА, f. у пјесми мјесто бор:

зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; Паде момче за бору зелену

99

како боравиш? ће боравиш сад? 2) (ст.) санак боравити, fo[afen, dormio :

муж јој каже: Бог с тобом жено! откуда | БОРАВИТИ, ВИМ, v. impf. 1) Leben, ago, dego: сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза." А она му одговори: „Е! мој човјече! нема болећега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква откравила и било би мезгре."

БОЛЕЋИЦА, f. (у Рисну) vide бољетица.
Болешљив, а, о, frånflidh, valetudinarius.
БОЛЁШТИНА,
augm. v. болест.

БОЛЕШЧИНА,

f.

БОЛИЈЕСТ, f. (у Ц. г.) vide болест. БОЛИНАК, нка, m. (као болесш?) ber dolor:

И Воина за болинак пита Болити, боли (зап.) vide бољети. Болник, m. vide боник:

Дадоше ми тог болника да лечим БОЛОВАЊЕ, п. baš Sranffein, aegrotatio.

И под јелом санак боравио
Леже јунак санак боравиши -
БОРАВЉЕЊЕ, П.) баз Себеп, fh Befinden, vita.
2) das Schlafen, somnus.

БОРАЖБЕ, П. (у прим.) (ital. borago) Srüh
БОРАЖИНА, f.(lingsgemüfe, olus vernum, cf. па-

колеч.

БОРАЖИНИЦА, f. dim. v. боражина.

hmer, БОРАК, рка, т. планина близу Омиша. cf. Висућ.

БОЛОВАТИ, болујем, v. impf. frant fein, aegro

tare.

БОЛОЗАН*, m. vide лађа :

Иду л Савом водом болозани

БОРАНИЈА, f. bіe no grunnen ifolen, phaseoli

virides, immaturi.

БОРАЊА, f. планина у Рађевини, Mame eines
Berges in Serbien, nomen montis.

БОРАЧ, Борча, m. зидине од старога града
у нахији Крагујевачкој у Гружи.
БОРБА, f. ber treit, pugna, certamen:
Многе доби у борби мегдане –
БОРЕЊЕ, п. баз Rämpfen, certatio.

БОЛТА, f. Велики дућан, баз Sewölbe, ber la=|БОРИЈЕ, борија, f. pl. (ст.) ein mufif. Snftruden, taberna.

БОЛТАЦИЈА*, m. ber ein Memölbe hält, Rauf=
mann, mercator.

БОЉА, f. 1) һур. v. бол. 2) велика боља, òie
fallende Sucht, epilepsia, cf. ropa.
БОЉАР, бољара, m. ber Bojar (Sroße), magnas,
optimas, in ben ungrifchen Chronifen boje-|

rones.

БОЉАРКА,
БОЉАРКИЊА, (
БОЉАРСКИ, ка, ко, bojarifdh, optimatum.
БОЉЕ, adv. деowinò, [auf! propera:

f. bie 2Bojarin, uxor zой болар.

Боље, сестро, ако Бога знадеш

БОЉЕТИ, боли, v. impf. (јуж.) 1) fhmerzen, doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. ј. болестан

ment:

Ударише зиле и борије

БОРИК, борика, m. Sieferwalo, pinetum.
БОРИКА, f. 1) vide бор:

Из Омере зелена борика

2) Frauenname, nomen feminae.

БОРИТИ СЕ, рим сe, v. r. impf. fämpfen, certare,
аиф: бори се с душом, er liegt im obes
fampfe, agonizat:

То говори, а с душом се бори
БОРЈЕ, n. (coll.) Rieferwalb, pinetum.
БОРКОВИЋУ, (voc. v. Борковић) cf. Пирги-

танче.

БОРМЕ, vide богме:

Хоћу, борме, Ешко Мехо!

сам, бољело ме и т. д., frant fein, aegroto. | БОРНА СУКЊА, f. (ст.) faltenreid), plicarum pleБОЉЕТИЦА, f. рана каква на тијелу која сама од себе изиђе, bie Sunbe, vulnus.

Бор, бора, m. (pl. борови) 1) bie göbre (Riefer),
pinus silvestris Linn. 2) у заклињању гово- | БОРОЈЕ, m Тапионате, nomen viri.
ри се мјесто Бог: бора ми!

БОРТАЊЕ, n. vide боловање.

БОРТАТИ, там, v. impf. (у Бачкој) vide боло- БОЦМАН, т. баš Nahbrot, leienbrot, panis fur

вати.

БОРЧА, f. 1) Дунавска отока, која се одваја
према Биограду и утјече у Тамиш. 2) село
на десној страни те отоке.

БОС, боса, со, barfuß, nudipes: Бос као пас.
БОСАНАЦ, нца, m. vide Бошњак:

fureus. У Лозници јекмекчије имале су
отприје (а сад не знам како је) прво обич-
не сомуне, или сймише, по том нӑ-
шренике (који су понајвише били као два
сомуна састављена један на другоме), па
онда боцмане.

Боцнути, нём, v. pf. einen tih gеbеn, pungo.
Боцун, боцуна, m. (у Ц. г.) vide боца.
БоЧЕЊЕ, n. baš treiten (mit 2Borten), rixatio.
вОЧИНА, f. augm. v. бок: ударио га у бочину.

Јер Босанци Турци млидијаху БОСАНКА, f. 1) bie 23ošnierin, femina Bosnensis. 2) т. ј. чутура, 2&rt чутура, vasis vinarii genus. Босанка чутура није плосна као плоска, него је округла и дугуљаста. 3) брдо | Бочити се, чим се, ѵ. г. impf. ftreiten (mit Bor= више Дубровника.

БОСАНЛИЈА*, m. vide Бошњак:

Да не удре Турци Босанлије -
БОСАНСКИ, ка, ко, bośnif, bosnicus.
БОСИЉАК, йљка, m. (једни говоре и босиок)
Basilienkraut, ocimum basilicum Linn.
БОСИЉЕ, n. vide босиљак: То је смиље и бо-

ten), гіхо: он се бочи с њиме, и они се боче (mit unо овие међу собом и, између себе).

БОЧКА (игла), f. (у Ц. г.) bie te nabel, acus genus, cf. батушка, чиода.

БОЧЊАК, м. (у Ц. г.) baš slafenfutter, theca ampularum.

Бош*, празно, leer, vacuus (im Mingfpiel), cf.
прстен.

БОШАРИЈА*, f. vide исјечак.
БОШКАЊЕ, n. cf. прстен.
ьÒHIKATH, KÂM, V. impf. cf. прстен.
Бошки, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као
што Бог милује, Sott gefällig, ut deo placet.
Бошко, т. Тann name, nomen viri.

Бошнути, нем, v. pf. cf. прстен.
Бошњак, Бошњака, m. ber 23ošnier, Bosnus
homo, cf. Босанац, Босанлија.
БОШЊАКИЊА,
БОШЊАКУША,

f. vide Босанка 1.

БОСОТИЊА, Г. Barfüßigfeit, pedum nuditas. БОСТАН*, т. 1) Melonengarten, hortus peponum. | БОШЊАНИН, m. ber Bośnier, Bosnus: 2) Melonen selbst, pepones et anguriae, fig.: Јанко гледа Рељу Бошњанина како ради обраће зелен бостан, т. ј. про-| БОШЊАчки, ка, ко, ber Bošnier, bosnorum, пашће. 3) (у Црмн.) vide врт. Бошњо, т. һур. . Бошњак. БОСТАНИШТЕ, П. Ort, wo ein Melonengarten | БОШЧА*, 1) Biđeltudh, involucrum. 2) hü gewesen, locus ubi olim pepones sati erant. der Frauen (Fürtuch), praecinctorium; onpeБОСТАНОВ, а, о, н. п. сјеме, Melonen=, peponum. жина је од саме вунене пређе различнијех БОСТАНЦИЈА*, m. ber Melonengärtner, hortula- боја, а бошча је од платна, па у ткању nus: Босшанџији краставце продавати. ишарана вуненом или памучном пређом. БОСТАЊ, m. (у примор.) vide бостан 3: 3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus Бевојке су бостан посадиле optimum.

У бостању да поспе цвијеће вости, бодем, v. impf. fteen, pungo. Бости се, бодем се, v. r. impf. 1) н. п. боде се крава, fie it tößig, cornu petit. 2) боду се волови, tößt einer ben andern, cornibus se invicem petunt.

Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на утоку те воде у Саву.

БОТУЉА, f. (у прим.) vide боца.

БОЦА, f. (pl. gen. боца) eine Slafche (23outeille),
lagena, cf. гостара, ботуља, боцун.
БОЦА, Г. eine (teenbe Pflanze, plantae pun-
gentis genus.

БОЦАЊЕ, n. dim. v. бодење.
БОЦАТИ, цам, dim. v. бости.

БОЦКАЊЕ, n. dim. v. боцање.

БОЦКАТИ, кам, dim. v. боцати.

БОШЧАЛУК*, m. ein Sefdhent von Деть, Hofen,
Strúmpfen, donum_amictus :
А ђевојка седам бошчалука,

Нит' су ткани нити су предени,
Ни у ситно брдо увођени,

Већ од чиста злата саљевани
БРАБОЊАК, оњка, m. ein Sügelchen Siegentoth,
globulus stercoris caprini:

Стара баба у брабоњке гата:

Жив ми синци, све су гола г...а

БРАБОЊАЊЕ, n. baš Riften ber Siege, caprae

cacatio.

БРАБОЊАТи, њам, v.impf. miften (von ber Biege),

caco (de capra). БРАБОЊЧЕЊЕ, П. bummes Serebe, sermo insulsus. БРАБОњчити, чим, v. impf. говорити којешта,

bummes Beug reben, ineptire: не брабоњчи! BРAB, m. 1) Schafvieh, ohne Rücksicht aufs Ge