2.љуба, f. она соха у коју се вата теле кад | љубичаст, а, о, veilenblau, violaceus. [cf. мор се крава музе. меневиш]. љубичица, f. (у Сријему и у Бачкој љубичица) das Veilchen, viola (viola odorata Linn). [cf. вијола (виојла), љубица 2]. љубав, f. cie Liebe, amor [cf. љубов]: учини ми љубав (fei in gut, fhu mir ben Sefallen, кад који што моли кога); дела, љубави ти (у Шумадији: љубаве ти), fac quaeso, fac sis. љубаван, вна, вно, liebevoll, amans. [cf. љу-|Љубишња, f. adj. планина између Лима и Таре, бован; љубежљив]. љубавник, m. еј љубавниче! ruft man einem Un= bekannten zu, dem man etwas sagen will. [cf. љубовник]. љубазан, зна, зно, (у Ц. г.) geliebt, lieb, carus. [с. љубимни]. љубазник, m. ber geliebte runs, amatus, dilectus. љубазница, f. bie Seliebte, amasia. [vide мило- | сница]. љубазност, љубазности, f. bie giebli feit, suavitas. љубак, љупка, пко, lieblich, amabilis. љубац, љупца, m. (у Дубр.) vide пољубац: пошљи ми љубац. Љубиша, m. Танзнате, nomen viri. Name eines Berges, montis nomen. |љубљај, љубљаја, m. (у Далм.) морска риба, која се Талијански зове bancino [branzino], Art Seefisch Seebarsch], piscis quidam marinus [labrax lupus C. V.]. љубљење, п. 1) baš Rüfjen, osculatio. 2) das Lieben, amor. љубнути, нем, v. pf. dim. v. пољубити: Љубну је једном и другом Љубобрат, m. Mann name, nomen viri. љубован, вна, вно, vide љубаван. љубежљив, а, о, (у Дубр.) licbevoll, suavis. [cf. Љубовића, f. ријека у нахији Сокоској, утјече љубаван]. Љубен, т. Mannšname, nomen viri. љуби, f. indecl. (по југоз. кр.) vide [1] љуба [1]: Љубивоје, m. Mannšname, nomen viri. љубидраг, m. (по југоз. кр.) vide [1] драгољуб: Око града цв'јећа љуби драга љубимни, а, о, lieb, geliebt, dilectus [vide љубазан]: Браћо моја љубимна дружино! Heмој који пушку опалити На бијесна Аировић Ибра у Дрину. љубовник, т. (по Крајини Неготинској; а Власи љубовца, f. (ст.) dim. [v.] љуба: Не ће Пуљо гроша ни дуката, Веће иште љепоту ђевојку Љубоје, m. Rannšname, nomen viri. Тавну ноћцу за вјерну љубовцу Љубоје, m. Mannšname, nomen viri. Љубомир, m. 1) Жаниšname, nomen viri. као кнежина у Херцеговини у Љубињском кадилуку. 2) [Љубинић, т. село у ваљевском округу; види | љубородан, дна, дно, (у Боци) љубазан (к друs. v. Јошевица.] гима), liebreich, zuvorfommen, humanus, comis. Љубинко, m. Mann name, nomen viri. Љубиње, п. у Херцеговини под Требињем варо- Љубосав, m. Ranušname, nomen viri. шица (од неко 150 Турскијех кућа) у пољу које | Љубосава, f. Granenname, nomen feminae. се зове Конац. Казивали су ми да је у Љу- Љуботињанин, m. (pl. Љубòтињани) човјек из бињу права столица кадије Требињскога, ein Љуботиња. Städchen in der Herzegowina, urbs Hercegovinae. Љубињски, ка, ко, von Љубиње. љубити, љубим, v. impf. 1) füßen, osculor. cf. цјеливати. 2) (ст.) Füßen, vocabulo puro sensu obscoeno, cf. обљубити: С такијем се Вилип не братими, Већ такијех вјерне љубе | људа, f. (у Бачкој и у Банату) augm. vоп чољуби 3) lieben, amo [cf. миловати 2, па- вјек. сf. људина, људескара. bỳбочкî, m. adj. град и кадилук у Херце- зити 1, севдити]: Чудна чуда Пивљанина | људескара, f. augm. v. човјек. [vide људа]. У њих, Баја, Чудно ли га господари љубе [љубица] 2) vide љубичица : Љубица је сама људи, људи, m. pl. [cf. љуђи] 1) біе Menjen, људомора, f. m. (у Сријему) каже се пандуру, 1. људски, ка, ко, menli, Denjen, humanus: љуђи, m. pl. (у Ц. г.) vide људи: Да је суда у љуснути, нем, vide љоснути. љут, љута, то, (љутӣ, та, то, adv. љуто, comp. п. код Котора, у Конављу (ова ондје извире и понире), у жупи Дубровачкој, Кате тебrerer Flüße, nomen fluviorum. љуљ, m. (у Далм.) у шеници некакав изрод | Љута, f. adj. многе ријеке зову се овако, н. налик на штур јечам, којега кад човјек више изије, кажу да се опије тако да се за три дана једва отријезни, ber [Zaumel-]old, 10lium [temulentum L.]. cf. врат [2]. љуљајка, f. (у Дубр.) vide љуљашка, пуљајка. љуљање, п. баз 2Siegen (аиф baš utjen), agitatio in cunis, aut in machina suspensa. [cf. зибање, пуљање]. љуљати, љуљам, v. impf. 1) wiegen, agito cunas. [cf. зибати, цуљати]. љутак, љутака, m. (у приморју) љути шипак, wilder Granatapfel, [punica granatum L.]. љутац, љўца, m. т. ј. камен, barter Stein, saxum durum: Два љуца камена нигда добро брашна мљети не могу. Љутеза, f. мјесто каменито у Цуцама: Из то- 2) (öfterr.) but=| љутика, f. (у Дубр.) vide аљма (лук). schen, agito in machina suspensa. [љуљати се, љуљам се, у. г. о. љуљати; шикати се 2, њихати (њијати) се.] љуљашка, f. bie Shantel, (öfterr.) біе machina suspensa, oscillum. [ef. љуљајка, цуљајка]. љуљнути, нём, v. pf. ber Biege einen Ehrmung geben, commoveo cunas. [cf. зибнути, шикнути 1]. љу љу! fingt man beim 2Biegen ber Sinber, ita љуљушкање, n. dim. v. љуљање. љумање, п. баз Borwärtštreiben, Daђerjhlenbern, | incessus modo defessi. љумати, мам, v. impf. Saberichlenbern, incedo more defessi. љунине, f. pl. (у Дубр.) љуске, н. п. од јаја, pибе, die Schalen, Schuppen, putamen, squamae. [vide љуска]. 2) мори 3) ме љутина, Сobabrennen, soda, pyrosis. љутит, а, o, zornig, iratus. [cf. арли; vide ије- љутити, љутим, v. impf. böje mamen, erboßен, irrito, ad iram excito. љутити се, љутим се, v. r. impf. 1) erboßen, excandesco. 3) љути се зима (кад на великој зими промиче снијег, а од зиме не може добро да удари). Љутица, m. 1) 3. Э. Богдан, бer böje (jolimme) Водбан. - 2) [љутица] (у Грбљу) змија љутица, біе Воје, acerbus: Тако се не вукао потрбушице као змија љутица. љутич, m. [љутић (?), m. 1) ranunculus I.. 2) ranunculus steveni Bess.] љутња, f. bie Grboßung, excandescentia. 1.љуто, bitter, arg, acerbe: љуто ти га превари: Љуто Јанко коња удараше, А љуће му коњиц побјегао Љуто гледа Рњу Мустаф 2. Љуто, m. hур. v. Љутица: Оде Љуто двору бијеломе љупка, f. 1) біе Belle (у сату, у кошници). - 2) vide јуфка. *љункост, љупкости, f. біе Zieblifeit, amoenitas. љуто гвожђе, п. (у Ц. г.) ber Stahl, chalybs. Љупча, f. планина у Хрватској близу Пла- [vide] надо [3]. cf. челик. шкога, ein Berg in Rroatien, mons Croatiae. љућавина, f. (у Боци) [vide] штуцање, баз Жüpљунчац, љупчаца, m. (у Дубр.) некака трава, jen, eructatio. cf. ригавица, штукавица. eine Art Pflanze, herba quaedam. ýhême, n. das Erboßen, exacerbatio. љуска, f. (pl. gen. љўсака) [cf. љупине] 1) љуштење, п. baš фälen, decorticatio. bie Edhale, testa, putamen (п. п. од јајета). | љуштика, f. vide 2) н. п. од рибе, біе фuppe, squama. љускав, а, о, н. п. гвожђе, које се љушти у ковању, blätterig, quod in lamellas dissolvitur. cf. дрозгав. комушина [1] (од кукуруза). љуштити, љуштим, v. impf. 1) jhälen, decortico. [vide комити 1]. - 2) vide [чунати 2] гу лити 4. љушчица, f. dim. v љуска. M 1.ма, 1) aber, at, [vide 1]али [1], cf. а: Све си добро учинио, Ма си само сагрешио 2) vide макар: ма шта било. eine ungereimte Xnrebe): А. Добар вече. Б. Узјао на магарече (кад когод рекне добар вече у невријеме, само шале ради). 2.ма! 1) (у Боци) vide [2]па: ма ти ово. cf. | магарица, f. біе Sjelin, asina. [cf. кењача 2, мај. 2) vide ма ма. 3.ма (ма), мӑа, m. vide мах. маала,* f. vide махала. маалица, f. vide махалица. мааница, f. vide маханица. маање, п. vide махање. m. vide махач. 1. маати, машём, vide махати. 2. маати, маам, vide махати. маач, маа́ча, 1 мавач, мавача, мавез, m. (у Сријему) плави памук, blue baum= wollenes Sarn, fila xilina. [ef. тифтик]. мавен, мавена, но, (мавени, на, но) vide [моДар] плав. мави,* adj. indecl. vide [модар] мавен. ма́ви-пирӯз[*]: Једна гора од били-биљура, А друга је од мави-пируза мавиш[*], m. (у војв.) eine Wrt Dieblipeije, cibi fa-| rinacei genus (österr. Schneeballen, Krapfenteig in Schmalz gebacken). мавишњак, m. vide ковртач. кењица, товарица]. магаричин, a, o, ber Éfelin, asinae. магаричина, f, augm. v. магарица. магарчев, а, о, без Éjels, asini. [cf. кењчев]. Магарчево Брдо, п. брдо код Карловаца (близу Магарчева брда има онђе један извор, који се зове Ешиковац а ешек у Турском језику значи магарац; даклем је Ешиковац род с Магарчевим брдом !). магарчење, п. 1) baš jel-пеннен, то asinum appellare. 2) das Handeln oder Reden wie ein @jel, to dicere aut facere ut asinus. магарчина (магарчина), f. augm. v. магарац. магарчити, чим, v. impf. кога, zum jel madhen, Gjel nennen, reddo asinum appello. магарчити се, чим сe, v. r. impf. fih wie ein Ejel betragen, dicere aut facere ut asinus. магарчић, m. dim. v. магарац. [cf. товарић, товарчић]. магацин, магацина, m. (у војв.) баз ìagazin, horreum. cf. [житница, магаза 2,] амбар [1]. мавлута [* малвута], f. Wrt türfijchen Mantels, pal-|магиња, f. (у Дубр.) bie leerfirme [Beichjelfir= lii turcici genus. sche, Steinweichjel], arbutum [prunus mahaleb L.]: У ђевојке црне очи, како магиња Маврен, т. Mannšname, nomen viri. магаза, * f. баš Magazin, horreum. [vide мага- магистрат, магистрата, m. vide мађистрат. цин]. У Биограду држе у магазама со, жито | магистратски, ка, ко, vide мађистратски. и брашно; а у Јадру (око Лознице) оплету магла, f. (асс. мӑглу) ber Rebel, nebula [cf. магазу од прућа па наспу у јесен јабука бра- тама 2]: Бе је магла пањ извалила (рече ница те стоје преко зиме. магазарина, f. илата за какву робу што стоји У магази. магазаџија[*], m. ber ein (wenn au Heines) Жа gazin hält, und daraus verkauft, tabernarius. магазица, f. dim. v. магаза. Маганик, m. високо брдо близу Планиника, ein Berg, nomen montis. се у шали као варајући онога коме се говори); Зађеде се један прамен магле Маглај, Маглаја, m. [град у Босни]: У Маглаја бијелога града маглац, cf. пипавица. маглити, лим, v. impf. einen Dìebel um fih ver= breiten (3. 23. burch Zabafrauchen), nebulam offundo. маглица, f. dim. v. магла. магловит, a, o, nebliht, nebulosus. маглуштина, f. augm. v. магла. магањење, п. baš Berunreinigen, pollutio. мадуница, f. (у Дубр.) име кози, ein Siegennаmе, магарац, магарца, m. 1) ber Gjel, [equus] asi- nomen caprae indi solitum. nus [L.]: Не зна (ни) колико магарац у кан- | мађије, мађија, f. pl. vide чини: Бацила је на тару. Магарца одведи и на Јерусалим, он себе мађије ће опет бити магарац. cf. товар [2], кењац. | [мађион, а, о, ђerenmeijterij, magicus: види s. 3) (у Бјелоп.) 2) vide торбоноша 2. кобила [2] у воденици. мȧrape, pera, n. der junge Esel, das Eselein, asellus. [cf. пулак, пуле, товарче]. магарей, һа, he, jels, asininus. [ef. ошљи, товарски]. (магарећи кашаљ, m. vide рикавац 1.] мaràрeчe, (zum Scherze als gereimte Antwort auf' ѵ. мора.] мађионик, т. (у Боци) бег Феrenmeifter, magus. Мађионик је мало налик на вјештицу, али се не може као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као н. п. игле без ушију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте, пређу која је сагрињала, црну вуну и т. д.; па кад хоће коме да науди, он зна које од овијех мађија ваља саставити и на каково зло намијенити (и за то игле без ушију нико не ће узети кад је гдје нађе). Приповиједа се да су гдјекоји овако замађијани људи по молитвама свештеничкијем (испод петраиља) избљували све оне мађије којима су замађијани, па најпослије и само своје срце. мађионица, f. жена која мађије саставља, eine Zauberin, maga. мађистор, m. vide учитељ. мађисторов, а, о, vide учитељев. мађисторовица, f. vide учитељевица. мађисторски, ка, ко, vide учитељски. мађистрат, мађистрата, [магистрат] m. (у војв.) der Magistrat, senatus. майстратски [магистратски], ка, ко, magiftratisch, senatorius. Мађупак, пка, m. (у Бару) vide Циганин, Јеђупак. мађупац, ица, m. (у Ц. г.) ber Rod, coquus. [vide кухар.] cf. кувар, мађупница. мађупачки, а, о, (у Бару) vide Цигански. Мађупка, f. (у Бару) vide Циганка. мађупница, f. lojterfühe, culina monasterii. [cf. довија]. Мађупче, чета, п. (у Бару) vide Циганче. Маевица, f. (Мајевица?) Berg in Bošnien bem Цер инб Гучево gegenüber. маёцак, цка, цко,( маёчак, чка, чко, мажа, f. (у војв.) ber Sentner (100 f.), pondus centenarium. dim. v. мали. мажење, п. баз Berhät[heln, corruptio per ni - miam indulgentiam. [cf. З печење, чепљење]. мажџе, џета, п. (у Ц. г.) vide машче. маза, f. 1) баз pätjeln, indulgentia: Од мазе | је прси раздрљила 2) das Muttersöhnchen, ein verhätscheltes Kind, deliciae matris, puer (puella) corruptus nimia indulgentia: маза материна. cf. [2] пека. мӑзалица, f. 1) bie Delbüdhje, pyxis olei. [vide уљарица]. Мазалицу носе људи који имају | оружје; она је од жута танећета или од мједи и на каишу виси о појасу; у њој је масна крпа којом се маже оружје да не би зарђало. 2) оно чим поп мироноше. 3) од дрвета чим зидари зид мажу. --- 4) demulceo verbis. - 3) (љесковом масти) jtart jlagen, fuste dolo. [vide тући 1]. мазга, f. bie Maulejelin, baš Maulthier, [equus] mulus [1..], mula, cf. [мазгов, масак,] маска: Но товари мазге и сејсане [cf. божје благо]. мазгал[*], m.) 1) vide пушкарница. 2) мазгале мазгала[*], f.Ý по њиви (празна мјеста куд ништа није поникло). 3) разваљена мјеста на огради или на шанцу, Brejche, munimentorum ruinae. - мазгалија, f. bummeš Зeng, nugae, ineptiae : прави којекакве мазгалије. Мазгит, м. поље у Косову између Лаба и Ситнице; ту кажу да је био чадор Муратов : Мурат пао на Мазгит на поље, Уватио и Лаб и Ситницу мазгов, мазгова, m. ber Maulejel, mulus (каже се и човјеку). [vide мазга]. cf. масак. мазија, f. 1) vide [надо 3] челик. - 2) біе Probe des glühenden Eisens und heißen Wassers, experimentum per ignem. У Србији су до скора кашто вадили мазију, т. ј. кад на каквога човјека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики котао) воде, па у ону врелу воду метну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, на објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (ја не знам ни једнога који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле : Панту Стаменићу из Јадра, из села Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевине, из села Мојковића). мазити, мазим, v. impf. н. п. дијете, äten, corrumpo nimia indulgentia. cf. блудити, [1 печити]. мазити се, мазим се, v. r. impf. fid verhätjchelt betragen, nimie sibi indulgere [cf. блудити се, печити се, чепити се]: немој се мазити. мазно (мазно), (у Ц. г.) лијепијем ријечима, као мажући, іфmeichelhaft, blande: Обећава му мазно на празно. мазнути, нём, v. pf. 1) einmal jmieren, ungo. 2) einen Hieb verseßen mit dem Säbel, Stock, percutio. meiler, adulator: ала је мазалица. cf. | мазушка, f. (у Шумад.) каурски лонац, ein [vide] удворица. 5) (y II. r.) das Schmei chelreden, blanditiae. мàзал0, m. ein schlechter Maler (eigentlich der Anstreicher), pictor imperitus. мазан, зна, зно, н. п. дијете, verhätjchelt, indulgentia corruptus. мазање, п. 1) baš Salben, Smieren, unctio. 2) bie Salbe, unguentum: Гребеном се очешљала, А мазањем намазала 3) das Schmeicheln, adulatio. мазати, мажем, v. impf. 1) jdmieren, jalben, ungo. 2) око кога, jtreicheln, fchmeichen, ВУКОВ РЈЕЧНИК österreichischer Topf, ollae genus. мазушчица, f. dim. v. мазушка. " màина, 1) f. die Windstille (auf dem Fluße), silentium venti, malacia. - 2) [Маина] m. iner von Маине. Маине, f. pl. као мала кнежина или племе у планини између Будве и Црне горе. маите, f. pl. (у Хрв.) ковче на прсима. cf. [vide] имбрете. мај, (у Босни) vide [2 на] нај: Забун аста! мај, ослади уста 1. маја,* f. 1) vide квасац. 2): Немој који 23 пушку опалити, Док не пукне мога џефер- мајуричин, а, о, ber Meierin, villicae. дара, Е сам њега добро напунио, Седам мајурџија, m. ber Meier, villicus. [vide запомајах зеленога праха стат]. 2. маја, f. 1) һур. v. мајка, највише снахе све- мајурџијин, а, о, без Meier, villici. 2) ber Sunbort, domicilium: ту је мајдан од ђево- мајдански, ка, ко, Öruben, fodinae. мајин, а, о, бег маја, тус маја. мајка (мајка), f. біе lutter, mater. [cf. мати; мале, 1 мама 1, нана 1, нена, бика, дада, дајка]. мајкато, у пјесми vide мајка: А дјевојко, кал око! Ид упитај мајкато мајкин (мајкин), а, о, беr Mutter, matris. [cf. мајчин]. мајчетина, f. augm. v. мајка. [cf. мајчина, мај- мајчин, а, о, vide мајкин. мајчићи, m. pl. (у Рисну) као да су од једне мак, мака, m. ber Mohn, papaver [somniferum маказе, * маказа, f. pl. vide ножице. макаљ, кља, m. (у Ц. г.) vide обарача. мајкина душица, f. ber Suenbel, thymus ser- мајмун,* m. ber ljje, simius. [cf. шимија]. мајстор, m. 1) ber Reifter, magister. [cf. ме 2) eine Gegend, regio quaedam [vide Makapска]: Докле дође Макарију тврдом Макаријево, п. кад сам пјевача запитао гдје је то Макаријево и шта, он ми одговори да је Макарска: Право иде уз Макаријево,| Докле дође зеленој Габели Макарска, f. adj, мала варошица у приморју између Цетине и Неретве. [cf. Макарије 2, Макаријево]. макарун, макаруна, m. (у Барањи) vide ка чамак. штар]. 2) Meifter, peritus. [cf. вештак]. | маке, f. (у Грбљу) Зіеgеnname, nomen caprae мајсторија, f. bie Runft, artificium [cf. вје- indi solitum. штина]: то није никаква мајсторија начи- | Макивије, f. pl. некакав светац који чини ми нити; Мајсторија козе пасе: двије отјера се да пада први дан Госпођина поста. а три дотјера. макиња, f. vide машута. мајсторисање, п. баз Berfertigen ciner Sache als | Макиш, т. поље више Биограда поред Саве Meifter, artificium. (између Топчидера и Остружнице). мајсторисати, ришем, v. impf. meijtern, als Mci= |[маклён, m. (у Ц. г.) vide макљен.] ster an etwas arbeiten, artificium exerceo in мàк.ьа, f. das Schabmesser, Schabeisen, Schabehobel, aliqua re. culter doliarii. мајсторица (мајсторица), f. bіе Meifterin, uxor| макљање, п. 1) баз фаbеn, rasio. мајсторов, а, о, без Meijters, magistri. мајсторски, ка, ко, meijterlich, egregius. мајулика, f. vide мајолика. мајур, m. ber Meierhof, villa. [vide салаш 1]. мајурица, f. bie Meierin, villici uxor, villica. [cf. мајурџијница]. 2) das 3) das viele Gehen. ben, scabo. 2) jig. für: jmlagen, dedolo. [vide тући 1]. 3) viel gehen, incedo: има доста до куће пјешице макљати. макљен (маклен), m. (у Ц. г.) некакво дрво, налик на кун [šranzöfijcher Whorn, acer monspessulanum L.; cf. кун 2]. макљење, п. baš haben, rasio. |
