У том Марку и Костадин дође По убаву закону вашему! 120 125 ,,На част тебе моји бели двори, „И кадуна моја верна љуба, 130 Тек ме немој, брате, обесити!“ А беседи Краљевићу Марко: „О Турчине, жив те Бог убио! „Будме братиш, што ми жену дајеш? 135 „Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, Снашица је, кано и сестрица ; „Ја на дому имам љубу верну, „Племениту Јелицу госпођу; А све би ти, брате, опростио, Али си ми издръо доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте. Скочи Турчин радо и весело, Грли, љуби Краљевића Марка, Одведе га двору господскоме, 66 140 145 Те га части за три бела дана, 62. Марко Краљевић и Мина од Сједе Марко с мајком вечерати 150 155 5 10 Краљ га у њој у сватове зове, Ил' ћу ићи краљу у сватове, „Да га вјенчам с госпођом краљицом; Ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, „Да му крстим два нејака сина ?“ На кумство се иде по закону, „На војску се иде од невоље: И Бог ће нам, синко, опростити, „А Турци нам не ће разумјети.“ То је Марко послушао мајку, Па се спреми на цареву војску, С собом води слугу Голубана; На походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко! „Граду врата рано затворајте, „А у јутру доцкан отворајте; „Јера сам ти, мајко, у завади „С проклетијем Мином од Костура, 15 20 25 30 35 40 Па се бојим, моја стара мајко, „Да ми б’јеле не похара дворе.“ Оде Марко на цареву војску Са својијем слугом Голубаном. Кад су били на трећем конаку, сједе Марко вечер вечерати, Голубан му рујно вино служи: Узе чашу Краљевићу Марко, Чашу узе, у сан се занесе, И испусти чашу на трпезу, Чаша паде, вино се не просу; Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко! „И досад си на војску ишао, „Ал' нијеси тако дријемао, „Ни из руке чашу изпуштао!" А Марко се трже иза санка, Па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерна слуго! „Мало тренух, чудан санак усних, Чудан санак а у чудан часак, „Бе се прамен магле запођеде „Од Костура града бијелога, „Пак се сави около Прилипа, „У тој магли Мина од Костура, „Он похара моје б’јеле дворе, Све похара и огњем попали, „Стару мајку с коњма прегазио, „Зароби ми моју вјерну љубу, Одведе ми коње из арова, „И однесе из ризнице благо.“ 45 50 55 60 65 70 75 Вели њему слуга Голубане: 66 Сан је лажа, а Бог је истина. , ,,И пред тебе, на бакшиш доноси." То зачуо Краљевићу Марко, Па се моли цару честитоме: „Господине, царе поочиме! Мене јесте сутра крсно име, „Крсно име лијеп данак Ђурђев; Већ ме пусти, царе поочиме, „Да прославим моје крсно име 80 85 90 95 100 105 |