„Те ти мене данаске надстрелиці,
,,На част тебе моји бели двори
„И у двори моје достојање
„И кадуна моја верна љуба;
„Ако ли те данаске надстрелим,
„Не тражим ти ни двора ни љубе,
Теке што ћу тебе обесити,
„Витеза ти освојити Шарца."
А беседи Краљевићу Марко:
„Остан' ме се, Турчине проклети! „Мене није до стрељања твога,
Већ ево ме тешка болест нашла,
Тешка болест, срдобоља љута,
,,Ни коња се држати не могу,
„А камо ли да се надстрељујем!"
Ал се Турчин останути не ће,
Вати Марку десни скут доламе,
Трже Марко ноже од појаса,
Те одсече десни скут доламе:
„Иди бедо, аратос те било!"
Ал' се Турчин останути не ће,
Већ увати леви скут доламе,
Марко трже ноже од појаса,
Те и лева одсијече скута :
„Иди бедо, да те Бог убије !"
Ал' се Турчин останути не ће,
Већ увати Шарца за вођице,
Десном руком за вођице Шарца,
Левом руком Марка за недарца.
Плану Марко, како ватра жива,
Исправи се на Шарцу витезу,
Добро Шарцу дизген потегао,
Игра Шарац, како и помаман,
И прескаче коње и јунаке;
Пак дозива бега Костадина:
„Побратиме, беже Костадине!
„Иди, брате, безистену моме,
„Донеси ми стрелу Татаранку,
„У којој је стрели Татаранки
, Девет бели соколови пера;
„А ја идем с агом на кадију
На мешћеми да нам синџилати;
"Да међ нама после није кавге.
Тад се беже безистену врати,
Оде Марко с агом на кадију.
Како иде царев Алил-ага,
Папуч скиде, седе код кадије,
Па извади дванаест дуката,
Те кадији меће под колено:
„Ефендија, ето ти дуката,
Не дај Марку правог синцилата.
Али Марко Турски разабрао,
А у Марка не има дуката,
Већ буздован меће преко крила:
,Чујеш ли ме, ефенди-кадија!
„Дај ти мене правог синџилата,
„Јер видиш ли шестопер позлађен,
"Ако т одем ударати њиме,
Не ће тебе мелем требовати,
, Мешћему ћеш и заборавити, „А дукате ни видети не ћеш." Ефендију попаде грозница
Гледајући шестопер позлаћен,
Синџилати, а дркћу му руке.
Кад пођоше на мејдан јуначки,
За агом је тридест јањичара,
А за Марком не има никога,
До некол'ко Грка и Бугара.
Кад дођоше на мејдан јуначки,
А беседи царев Алил-ага:
„Делибаша, ајде мећи стреле;
„Ти се валиш, да си добар јунак,
„И валиш се цару на дивану,
„Да застрелиш орла крстатога,
„Крсташ, орла, што води облаке." Беседи му Краљевићу Марко:
„Ја, Турчине, ја сам добар јунак, • 100 „Али ти си од мене старији,
„Јер је ваше господство и царство
„Твој је мејдан старији од мога,
„Јер си мене на мејдан зазвао;
„Већ, Турчине, ајде мећи стреле.” 105 Метну Турчин прву белу стрелу, Стрелу метну, пак мере аршином Престријели сто двадест аршина ; Метну Марко прву белу стрелу, Престријели две стотин аршина ; Метну Турчин другу белу стрелу, Престријели три стотин аршина; Метну Марко другу белу стрелу, Престријели петстотин аршина ; Метну Турчин трећу белу стрелу, Престријели шест стотин аршина;
У том Марку и Костадин дође
И донесе стрелу Татаранку,
У којој је стрели Татаранки
Девет бели соколови пера ;
Метну Марко стрелу Татаранку,
Оде стрела у пра и у маглу,
Очима се не да прегледати,
А камо ли премерит аршином!
Стаде Турчин сузе просипати,
Стаде Марка Богом братимити:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Вишњим Богом и светим Јованом „По убаву закону вашему!
„На част тебе моји бели двори,
И кадуна моја верна љуба,
„Тек ме немој, брате, обесити!"
А беседи Краљевићу Марко:
,0 Турчине, жив те Бог убио!
„Буд ме братиш, што ми жену дајеш? 135
„Мене твоја жена не требује,
"У нас није, кано у Турака,
- Снашица је, кано и сестрица ;
„Ја на дому имам љубу верну,
„Племениту Јелицу госпођу ;
„А све би ти, брате, опростио,
"Али си ми издръо доламу,
Већ дај мене три товара блага,
„Да искрпим на долами скуте.
Скочи Турчин радо и весело,
Грли, љуби Краљевића Марка,
Одвуәә га двору господскоме,
Те га части за три бела дана,
Даде њему три товара блага,
Снаа када кошуљу са златом,
Уз кошуљу срмајли мараму;
Још му даде триста пратилаца,
Отпрати га двору господскоме.
И после су време живовали,
. Светлу цару чували крајину:
Гди се годе крајина узбија,
Узбија је Алил-ага с Марком;
Гди се годе градови узимљу,
Узимље и Алил-ага с Марком.
Марко Краљевић и Мина од
Косшура.
Сједе Марко с мајком вечерати
Сува љеба и црвена вина;
Али Марку три књиге дођоше:
Једна књига од Стамбола града,
Од онога цара Појазета;
Друга књига од Будима града,
Од онога краља Будимскога;
Трећа књига од Сибиња града,
Од војводе Сибињанин-Јанка.
Која књига од Стамбола града,
Цар га у њој на војску позива,
На Арапску љуту покрајину;
Која књига од Будима града,
|