Page images
PDF
EPUB

маћедонскӣ, кa, кo, macebonijd, macedonicus. [cf. колетати]: Махаћеш ти ватру у капи, matexa, f. (y Ayóp.) die Stiefmutter, noverca: (du wirst zu thun haben).

Маћеха зла ућеха. cf. маћаха (маћа, маһаа], 2. махати, махам, v. impf. т. ј. кудјељу или маћија.

nah, abklopfen, decutio. майн [макнути), мікнём, v. pf. 1) rütet, mо- махач, махача, [маач, мавач) m. (у Боци) ber

veo : Маче војску стари Југ Богдане 2) тафеr, Habellum. cf. лепезе), махалица [ман. ш. болестан сам, не могу никуд маћи, ji) алица].

rübren, bewegen, mоvеri. [cf. шенути 2]. махача, f. (у Барањи) vide махаљка 1. мафија, f. (у Бачк.) vidе маћеха.

махијаст, а, о, (у Зети) vide [сулуд) Жанут. маћи се, макнём се, v. r. pf, jih rubren, rüte, махнит [манит), а, о, 1) vide [сулуд) будаfortbeтegen, moveor [cf. шенути се, веснути 3]:

ласт : будало махнита ! 2) н. п. коњ, vide макни се отоле; макни се брже ; Док се

бијесан [1]. макне снијег из планине

махнитање [манитање), п. vіdе будaлисање. mäỹk, m. das Miau, vox felis.

махнитати, махнитам [манитати], v. impf. vide маўкава, (у Грбљу): У прољеће дође маукава

[блутити) будалисати: A Секула махни

тати пође и у цара. маўкање, п. Ваз 2 iашеп, mаtіtіo felis. [cf. крма

махнитац [манитац), ница, m. (у Дубр.) ber укање, крњаукање).

3 bor, stultus. [vide) лудак, cf. будала. маўкати, маучём, у. impf. miанен, mutio. [cf. | махниташ махниташа, [маниташ] m. vide [лукрмаукати, крњаукати).

да к] махнитац: На кулашу коњу манимаўкнути, маукнём, v. pf. ein liаи тафеті, махнатица [манитица), f. (у Дубр.) bie 3 börіп,

ташу mutio. .

stulta. cf. [vide] луда [1]. мауна, f. vіdе махуна.

махнитуља [манитуља,] . vide [луда 1] махмаунање, n. vіdе махунање.

нитица. маунати се, нам се, vidе махунати се.

махнути, махнём, [манути] v. pf. eine Bewegung мауница, f. vіdе махуница.

machen, schwingen, vibro [cf. 1 bphu 2]: Maxny màx (mâx), màxa, [ma] m. 1) der Nieb, ictus (cf. заманнај): осјекао му главу на један мах махнути (манути) се, махнём [манем) се, v. г.

сабљом, ос'jече му главу (једним махом), т. ј. од једном, у један пут;

pf. 1) sich einer Sache begeben, desero rem : Само једним од сабљице махом 2) ӧд

махни се ти тога посла, cf. [vide] оканити маха, дмах, нёмах, мäхом, jogleich). illico: Ty

2) sich aufmachen, itineri se dare: IIa ce содмаха заметнула кавга 3) (у Боци) der Schimmel, mucor, (vide) nuje cal, cf.

ману преко поља, као зв'језда преко неба маховина, буђа: На коњма нам седла потру

махови (маовн], m. pl. 3. 23. боли ме глава на

махове, auf 24ugenblite, jtoppeije, punctim idenнуше, Чадори нам махом понадоше

tіdеm. [cf. саганак). махала" [малла, мала], f. Ваз 23iertel, баз X.uar» | маховина (маовина], f. [cf. машина] 1) Ваз 2105, tier (in einer Stadt oder einem Dorfe), regio ur

muscus (L.). — 2) [vidе плијесан; види ѕ. у. bis: Ја усадих вишњу на игришту, и загледах

мах 3. — 3)) (у Огулину) vidе омаја. кону у махали

маховит, а, о, у пјесми мјесто замашан: У махалица [маалица), f. (у Боци) vide махач.

Марка је маховита рука махаљка [маљка), f. 1) баз 23ret anij Sen bеr | мäхом [маом), jogleid, illico: Вранац му се ма

Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi. Махаљка је на два дрвета као коца у ви- махрама* (марама], f. (рі. gen. махрама) баз сину према човјеку попријеко утврђена ра

Tuttel, 3 инф, ѕudаrium. cf. [копрена 1, убруи собје стране оштра даni сац,] рубац. чица у ширину с добре шаке; ко маха он махрамица [марамица], f. dim. 1) За зйфеlеп, узме набијену pучицу конопље или лана, па

sudariolum. . 2) bei den Lämmern das Talg стојећи удара њоме омахаљку, те испада der Eingeweide, sebum intestinum bestiarum.

. поздер. cf. (1 машка 1,1 махача.

2) (110

3) у говеда под вратом што виси, die јуж. кр.) vide (2 друга) штиљега.

Wame, palear. махана* (cf. мана), f. işehler, 2litejtellung, error, махрамчина [марамчиња), f. augm. р. махрама.

vitium: Кад устала невјеста, Свему томе махуна (мауна], f. (pl. gen. міхуна) бie е фоtе, махана

siliqua folliculus. [cf. меуна, мохуна (моуна). маxаница [мааница], f. vilе [2 друга) ма- мах унање (маунање), п. ба Befoninien bеr сфD= хаљка 2.

ten, das Øüljen, siliquae apparitio. 1. махање [маање], p. Baş etmingen, agitatio. мах унати (маунати) се, нам се, v. г. impf. н. [cf. колетање].

ІІ. грах, buljet, Choten befonmen, siliquor. 2. махање, п. Ваз 21bflopjen, decussio.

махуница [мауница), f. dim. р. махуна. - 1, махати [1 маaти), машём, у. impf. eine Зере мац (мац)! 'aut um Sie Rage su rufen, sonus vo

gung machen (mit der Vand, dem Bute). agito candi felem: мац, мацо, мац !

се.

хом Іномалио

стова потанка

мца, f. (тос. мацо) 1) һур. р. мачка, баз Räg била до 1804 године најбогатија внежина у

фен. [cf. 2 цица]. — 2) (Маца] (у војв.) Србији, него је по том до године 1816 поhyp. р. Марија. cf. [vide] Мара [1]. 3) гажена и оплијењена, али се је сад опет трава што се њом мажу кошнице кад се рој опоравила: Равна Мачва бијела погача стреса. vіdе матичњак 2. 4) кад се рој У богатој и поносној Мачви хвата, или саћерује у кошницу, онда се виче: Мачванин, m. Giner aиз Мачва. сјед”, мацо! сјед', мадо! сјед”, мацо, сједох и Мачванка, f. 1) Cine au8 Мачва. — 2) (у Јаja. 5) (die Flocke der Weidenblüte) das Näß дру) бијела бундева. [vide бундева 2]. фет, (Roccus iulus). — 6) повјесма, што се мачвански (Мачвански), кa, кo, pon Мачва.

извлаче из великога власа. cf. пармак. маче, чeтa, n. Sеr junge Rater, catulus felinus. мадан , m. vide [hyp. p.) мачак: Ал' беседи мачетина, f. augm. р. мачка. [cf. мачурина).

братац мацан ІШто је теби, братац ма- мачина, f. augm. р. мач. цан?

мачићи, m. pl. (coll.) Sie Sungen Jer Rage, caмацаруо, рула, т. (у Боци) дијете које умре tuli felini [cf. мачад): гњави мачиће (кад

некрштено, па послије (као што се припо ко у гадње ружно свира). виједа) у гробу оживи и из гроба кашто из- мачиц, мачица, т. (у ц. г.) vide перуника 1. лази и малу дјецу мучи и дави. Кажу да мачица, f. dim. Sag stagchen, felicula, felis parva. мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме мачјак, m. Jer Ragetirect, Roth, stercus felinam. наврх главе гори мала свјећица, а они пље- маҷји, чја, чје, Rage", felinus. шту рукама и подвикују. [cf. мaцируо].

mäujû pêu, m. Kaßenzahl, (Tannenwedel,] hippuris мацаст, а, о, н. п. крава, takenfarbig, coloris

vulgaris (L.).

. felini. .

мачка, f. 1) bie #age, felis (L.). Кад мачка зачести мaцина трава, f. Sеr gemeine Balərian, valeriana

крхати, ваља рећи: своју главу искрхала ! officinalis (L.).

јер мисле да то није добро за ону кућу. міцино злато, п. (у Вршцу) vidе змајеве отре

2) дрво криво, што стоји преко рудице (код сине.

плуга). 3) рачвасто гвожђе насађено на маңйруо, ула, m. (у Боци) vidе мацаруо.

дрво, које је приковано под колима те уз мацити, маційм, v. impf. Sunge merjet (рон бес

брдо кола уставља, н. ш. да би се коњи Rage), pario.

могли одморити. 4) vide [скоба) пијамацити се, мацӣм се, Y. r. impf, merfen (pont Ser

5) Anker, ancora. (vide chapo]. cf. Rage), pario.

ленгер. мацко, т. 1) vidе дереж. — 2) (у Грбљу) ein | мачков брк, m. Зungjer [int Grünеп, 23raut] in Bodsname, nomen capro indi solitum.

Daaren, nigella vulgaris [nig. damascenus L.]. мацоња, m. во мацаст, еіn takenfarbiger Офя, мачково ўxo, n. jpinnenblumiges 5*nabеntrаut [еріп

bos coloris felini. мацуља, f. крава мацаста, еіnе fаѕеnjаrbige Rь, мачкодер, m. bex Rageniфinser, excoriator fе

nenblume,] ophrys arachnites [L.]. vacca coloris felini. мач, мача, m. баз ефmert, ensis. [cf. палош]. мачуга, f. vide [батина 1) тоjага: Са коња га

lium. мäчад, f. (coll.) vidе мачићи.

удари мачугом мачак, чка, т. 1) Беr Rater, catus, felis mas. [cf. врчак). 2) (у Дубр.) некака морска

мачурана, f. (у Боци) Дrt Blue, Hos quidam próa, Art Seefiich, piscis quidam marinus (ma

[origanum majorana L.; cf. мацурана): Jeчка = scyllium Cuv.].

трвама дробне мачуране, Васу своме струмачаре, у загонеци, cf. чаре.

чак милодуа Мачва, f. једна кнежина iilабачке нахије (из-мачурина, f. vіdе мачетива.

међу планине Цера и вода Саве и Дрине). Мацар, Мацара, т. 1) bеr оlаgyar (linger), UnМачва је сва равна као и Бачка, само што

garus. cf. [Угар,) Угрин. — 2) cf. Мацука. је зарасла у шуму. У Мачви могу бити до- мацарац, рца, т. еіп ишgrijiber Запз. бре свиње, говеда, коњи, а особито шeница | мацарење, f. баз 11ngrijirel, mutatio in Ungarum. (нигдје се у Србији не једе шеничан хљеб | 1. мајцарија, f. Der Raijeroutаtен, aureus ungariтако у себицу, као у Мачви); али нема те

cus. cf. [мацарлија,) крилашчић, крменција. кућијех вода, него људи пију све бунарску 2. Маџарија, f. (coll.) (bas eтoger ?) бie Diagnaводу (осим онијех села који су поред Саве rein, Ungari: Загони се међу Маџарију и поред Дрине). Приповиједају да је кнез | Маџарина, f. augm. p. Маџар. Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао мацарити, мацарим , v. impf. 5шт 22agyar maда иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Ма chen, facio esse Ungarum. чвани ?“ А он му одговорио: „Остали, че- | маџарити се, мацарім се, v. r. impf, jib bera стити кнеже, да крче и да сију Іншеницу. “ ungern, abire in Ungarum. Онда Лазар рекао: „Еда Бог да, све крчили, | Маџарица, f. die Dagvariin (Иngerin), Ungara. [cf. а све Мачва у трњу лежала; а штогод сте Маџарка 1]. Кли, све Турцима у биједу дали !“ Мачва је | Маџарка, f. 1) vide Маџарица: Јашуһ” оде

вица 2.

киње

paeus Linn.

тананој Мацарци 2) (у Уж. н.) vide дјеца се нагаре и објесе о себи звона и маџаруша [1].

свакојако друкчије нагрде се, па иду по селу маџаркиња, f. н. п. сабља, деr ungerj@bel, aci од куће до куће, те ишту сира, масла, јаја naces ungaricus: идок ми је сабље мацар и т. д., па јаја продаду те купе вина, а од

осталога зготове јело, те се часте донесавши маџарлија, f. vide [1] маџарија: Двије цркве од куће сваки себи ожицу и хљеб. Гдје им

харач предадоше Узеше му двије мацар се ништа не би дало ондје потегну јајетом лије

у врата. [cf. бембељ, клоцалица, сватови с Màqapcka, f. adj. das Magnarenland, Ungern, Un младом, чoрoje]. garia. .

Màmko, m. Mannsname, nomen viri. маџарски, кa, кo, mgrije, ungaricus. [cf. угар- машлија, f. (у војв.) бie Rajbe, macula, nodus. ски).

[vide] замка [2], cf. шепут. мараруша, f. 1) т. ј. шљива, бie gemeine bане

машља, у загонеци. Зmetichte, prunum (ungaricum) [prunus dome- машљнка, f. evonymus europaeus Linn. [cf. stica L.]. cf. Пожешкиња [2, мацарка 2].

куриковина, курковина). 2) грожђе бијело (тврдијех зрна), 24rt 225eintмашљиковина, f. бав фоl; bor evonymus euro

traube, uvae genus. . Мацарче, чета , n. Sеr junge lunger, adolescens Mimo, m. (јуж.) һур. р. Марко ипо Машко. [cf. ungarus.

3 Mama]. Мацука, т. (понајвише се говори рі. Мацуке) маштаније, п. (у Ц. г.) vide cијери: Ђавоља тако се у Хрватској зову они људи Римскora

маштанија! закона који су се доселили из Босне. . Maцуке се у Банији зову Маџари [2].

маштрап[*], т. vіdе маштрафа: У руке му један máyyn,* m. 1) die Latwerge, electuarium. 2)

маштраи златни ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius).

маштрафа[*], f. ein Blag mit Panobabe, poculum маџурана, f. vіdе мачурана: Подно поља рану

аnѕаtum. [cf. маштрап). мацурану — У гори је дробна ружа, Дро- машћење, п. 1) Sa8 Вејфтieren mit xett, unсtiо. бна ружа мадурана

2) Sas virben, tinctio. cf. [бојадисање,] 1. маша,* f. vіdе ватра.

бојење. 2. маша, f. (рі. gen. маша ,) 1) баз ўeblen im | машута, f. у Црној гори и онуда по приморју

банање-Сpiel, error in ludo банање. 2) зову тако свако женско дијете од 5—6 го(по зап. кр.) vidе миса 1.

дина (мјесто машута говори се и макиња 3. Máma, m. (uct.) vide Manio.

и малӣ), Зепеппипg eines läосфеng pоп 5—6 машак, шка, m. (у Сријему) 1) vide паперје.

Fahren, puella. 2) н. п. на IIљивама,

на гроясу, біз машче, чета, (cf. мажие) п. (по југоз. кр.) мала Ctäubchen, pulvisculus. cf. [vide 1] пеељак. Ma3ra, ein junges Maulthier, pullus muli: Nyмашала,* f. Die factel, fax.

каво као машче (јер кажу да мазга мучке машање, n. Sag Breifen in etmas, immissio manus. бије ногом). минати се, шам се, v. r. inpf. чега, за што, машичина, greijen, immitto manum, attіngo: Он с не машчурина,

f. augm. р. маст. маша за 'ну чашу вина, већ се маша руке 1. ме, мёa, m. vіdе мех. и њедара

2. ме, (асс. и. gen. p. ja) mi, me. mànic, * máma, f. pl. die Feuerzange, forceps. меана, f. vіdе механа. машење, п. (у кршћ.) Sag 20kеjje-leje, missae. I меанисање, п. vіdе механисање. celebratio.

менисати, нишём, vidе механисати. машина, f. (у Барањи) 1) vidе маховина. меанџија, т. vіdе механција. 2) (по варошима) vide кунадра.

меанџијин, а, о, vidе механцијин. машити, шим, 1) v. pf. (у Црмн.) werfen, pro- меанийјнски, кa, кo, vidе механцијнски.

jicio. cf. [vide] бацити [1]. – 2) impf. (у меандӣјекӣ, кa, кo, vidе механријски. . Хрв.) служити машу, еіnе lejje tejen, miѕѕаm | мегдан, мегдана, т. vіdе мејдан. celebro.

мегданција, m. vіdе мејданија. машити

пійм се, у. r. pf, greifen, manum | 1. мед, мёда, m. (loc. мёду) Ser Sonig, mel. immitto, attіngo. cf. [vide] дохватити [се 1]. 2. мед, н. II. мед нама, vidе међу. машице, f. pl. dim. р. маше.

3. мёд, f. (ист.) vidе мјед. 1. машка, f. 1) vide махаљка [1]. 2) (y IIIy- Mëjak, m. Mannsname, nomen viri.

мад.) палица којом се одбија клис или по- мёдан, дна, дно, vidе меден [1]: На ти, снахо, пик или лопта. cf. палица [4, лакат 3; cf. жита, да си житна ; На ти, снахо, меда, да ћералица).

си ме дна 2. машка, f. кад се игра лопте па се не по- мёдар, медара, m. Ser Tonigbänbler, mellarius. годи, ўebljblag, ictus vanus.

мёдарница, f. Die Sonigjtube, officina mellaria. машкаре, f. pl. (у ц. г.) уз бијелу недјељу | медвед, т. (ист.) vidе медвјед.

се ,

медведак, вётка, т. (доље преко Мораве) vidе медница, f. [1) (у ц. г.) Дrt Birnen, piri ge[гњурац 2) ронац 2.

nus [pirus communis L. var. 2) Фучија медведина, f. (ист.) vidе медвједина.

за мед. Маргиналија І. издања]. медведица, f. (ист.) vidе медвједица.

Медњаци, њака, м. р. поток и брдо у Јадру, Медведник, m. (ист.) vide Met, едник.

између села Тршића и клубаца: Од Медмедведов, а, о, [ист. j vіdе медвједов.

њака те до Копривњака медве, и, фа, ђе, (ист.) vidе медвјеђи.

мёдо, m. hyp. р. медвјед. мёдвид, m. (зап.) vidе медвјед.

медовина, f. Ser Retb, mulsum [cf. медица, медвидина, f. (зап.) vidе медвједина.

шербет]: слатко као ме довина; С вечера ме медвидицa, f. (зап.) vidе медвједица.

вином умивала, у по ноћи слатком медомедвидов, а, о, (зап.) vidе медвједов.

вином мёдви, и, фа, фе, (зап.) vidе медвјеђи. mézoba, m. Name für einen Ochjen, nomen bovis медвјед, т. (југоз.) Ser Bär, ursus (L.).

(an den measjen denkend ?). медвједина, f. (југоз.) 1) Sie Bärenbaut, pellis мёдуља, f. 1) Rubnaтe, nomen vaccae. — 2) (у ursina. 2) augm. р. медвјед.

Cusy) die Medaille, numus in honorem cujus мёдвједица, f. (југоз.) vide [1] мечка.

cusus. cf. [vide] колајна. медвједов, а, о, (југоз.) Bärens, ursi.

медун, медўна, т. 1) шипак још слађи од сламедвјеђа лијеска, f. 24rt 23aunt, arboris genus Ayha, eine Art Granatäpfel, mali granati genus (corylus colurna L.).

(punica granatum L. var.]. 2) [Медун] медвјеђа етӯпа, f. (у Дубр.) [ebte] Bärentlаи, у пјесмама некакав град [сад у Црној Гори]: acanthus mollis Linn.

Књигу пише ага од Медуна медвје, и, ba, be, (југоз.) Bären, ursinus. мё, a, f. (dat. мё, и, асс. међу, pl. међе) 1) sie megérâne, n. das Medet-Rufen, exclamatio medet. (Grenje, terminus, limes. [cf. граница 2, крамедёкати, медёчём, у. impf, mebet-rufen, exclamo јина 1, кунфин 1, мејаш, метех (метеј, мете), medet.

ІІлотина 2, покрајина, серат, синор, сумеђа]. медёкнути, медёкнём, v. p. mebet-rufen, exclamo 2) das Gebüsch. fruticetum [vide hecta]: medet. .

Ето, мајко, из мебе међеда - 3) (по југоз. мёден, а, о, 1) Sonigs, mellitus [cf. медан): кр.) ограда од камена, као зид, али без креча Me,

едена уста гвоздена врата отворају. 2) и земље: Тешко међи на туђој земљи ; Ка(ист.) vidе мједен.

ква јеђа, таква међа. Меденица, f. 1) каца за мед, eine 213аппе яи Ҳо. мёђап, међania, m. који с ким међи (до њега nig, cadus contendo melli.

2) (ист.) vide стоји), Ser 24ngrenjense, continis. мједеница.

мөђашење, [n. perbal. p. међашити). медењак, медењака, т. 1) (ист.) т. б. прстен, међduruти, меѓашим, р. іmрr. [vide мeђити].

ein gelber Ring pot Brопје, anulus aeneus. cf. међед, т. (јуж.) vidе медвјед.
[vide] мједењак. 2) медењаци, фоnіgfumen, мебедина, f. (јуж.) vidе медвједина.
placentae mellitae.

међeдицa, f. (јуж.) vidе медвједица. медењача, f. (у ц. г.) 1) Дrt Birnet, piri ge- ме, едник, m. Berg іn tеrbien (између Ваљевске gus [pirus communis L. var.].

2) 24rt

и Ужичке нахије). 2Lepfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. – мёђедов, а, о, (јуж.) vidе медвједов. 3) (ист.) vidе мједењача.

Me, et,а Грёда, f.: Сагнаше их под Мебеђу meget!* Aušruf eines sterbenden Türfen, exclamatio греду

turcae morientis, cf. игербетајче: А бре ме- мёђења лијеска, f. (јуж.) vidе медвјеђа лидет на кулашу Тале

јеска. медиг, m. (по југоз, кр.) Ser 21rjt, medicus, [vide] Mebebe, n. adj. сјенокоси Острошки: У Његоше

љекар, cf. лијечник: Хајд', yјаче, медиге уз Међебе равно да тражиш

мél, e), и, a, be, (јуж.) vidе медвјеђи. Медија, f. ЭХедina (?), Medina: Кад устане кука мё, ење, и. 1) баз 21 ngrензеп, соnfinium. [cf. rpa

и мотика, Биће Турком по Медији мука - ничење). — 2) ба Begrenje, limitatio. [cf. мёдити, дим, у. impf. mit Sonig реrjujje, con граничење]. 3) vidе медљање. dio melle, mellio. cf. медљати.

mehep[*], adv. folglich, also, igitur, ergo: Metep мёдићи, m. pi, junige Bäret, pulli ursini: На обила мајка родила обила јунака. (cf. обил). врани се медо сме дићима

међити, biм, v. impf. [cf. међатити, граничити] медица, f. (у Сријему и Славонији) vilе ме 1) angrenzen, conterminus sum. 2) hegrens довина.

3eri, limitem pono. [cf. синорити). медљање, п. За Berjujjen mit Sonig, mellitio. мé, ица, f. dim. р. међа. [cf. међење 3].

mehy, (mit acc. u. instr.) zwischen, inter. [cf. медљати, љам, vide медити.

2 мед). мёд.љика, f. Jer 2Јiebitbau, robigo. cf. омедити се. мélудневица (међ3 днeвица), f. оне три недјеље мёдни, на, но, bonigjup, mellitus [vide мeдан]: дана између Госпође мале и велике (од 15 Капетане, моја медна уста

Августа до 8 Септемврија), Sie Seit 3mijchen

Мекан.

пити

den beiden Frauentagen, temporis inter utrum- medyayuja[*], m. der Posthalter, cursus publici cuque festum B. M. V. intervallum.

.

rator. [cf. мезилција). међудневички (међў дневичкӣ), кa, кo, н. п. јаја, мéит,* m, vide [мртац] мртвац: Не копај ме,

јагоде (то жене остављају лијека ради). нено, Гдје се меит копа межденик, жденика, m. vіdе глежденик. mệj, m. vide mex. мёзга, f. 1) (у Ц. г.) vide мезгра. — 2) (у мејаш, меjаша, т. (у Сињу) [vide) међа [1],

Боци) све оно што остане испод тијеска, и die Grenze, finis, terminus. више не ваља ни за што, бie 3reber, recre- мёјдан,* мејдана, [мегдан) m. мјесто, беr lag. mentum. [vide комина 1]. cf. троп.

forum; мејдан дијелити, биelliren, pugnam мезгање, п. [vide) мезграње.

ineo: Изиди ми на мејдан јуначки мезгати, там, y. impf. vіdе мезграти.

мејданција“ (мегданција), m. Der Rampfer, pug

nator. мезгра [мезга, мрезгра), f. Ser 2Заиjajt, succus arboris. cf. болећи.

Méjpa,* f. türfischer Frauenname, nomen feminae: мезграње [мезгање), п. perbal. p. мезграти.

Наној Мејри къну поставише мезграти, рам, [мезгати) v. impf. кад се ме- мејтеф, m. Die Rinberjфиle (per Türten), schola

Мејрема[*], f. vide Mepјема. згра у дрвета показке, Seni Caft befoттен (рони den Bäumen im frühjahre), succum nanciscor.

puerorum [vidе iшкола): и код двора бијеле мезе, што залажу

мејтефе кију не једући управо, bеr Зubiр, баз Зubeije i мек, а, о, (меки, кa, кo, compf. мёкши) vide jen, quod comeditur posteaquam biberis. O Турске господе који су били почели

1. мёка, f. Sag 23ljten Ser Sänner, balatio agnoракију они су пред ручак и пред вечеру

rum: Стоји мека јањац” за овцама свагда иили, т. і. сједну па по читав сахат | 2. мека, f. (у Хрв.) vide мaмaц. или и више по мало пију, а мезета за сва

мёкан, а, о, [cf. мек] 1) mei, mollis, н. п. ком чашом ја који узме мало ја не узме :

хљеб, труд, крушка: меко као памук. 2) тако њих три четири могу попити неколике

н. п. човјек, u gejällig, ninie facilis [cf. мекооке ракије н. п. уз једну јабуку. Па кад се

образан]: с мека образа девето копиле. овако добро напију или управо рећи онију,

3) н. п. ракија, јфраф, vilis. онда почињу јести. Ја сам ово гледао до | мёкача, f. (у Уж. н.) 24rt depjel, pomi genus године 1804. Истина да се мезе узима нај [pirus malus L. var.].

]. више уз ракију, али се у нашијем народни- мөнiњара, г. ([vide] киселица [2]). јем пјесмама мезети и вино, и то још грож- [ мекиње, мекиња, f. pl. Sіе Reiеnt, furfur: Куцио ђем, н. п.: Скиде Марко мјешину са Шарца, би га за мекиње. cf. трице [1, посије, исиПак сједоше пити рујно вино, Мезете га јевци 2], осјевине, паље. грозним виноградом IIије јунак црвенику | мёкиш град, у загонеци, cf. дeвeндука краљ. вино, Служи му га из горице вила Десном мекна, f. дебело женско, еіn ѕitеѕ frauengimmel, руком и чагом од злата, А лијевом мез: mulier crassa.

. му додаје

1. мекнути, нём, т. impf. реіф реrѕеп, mollesco. Мезево, п.: Па не иди бијелу Будиму, већ ти 2. мекнути, мекнём, v. pf. einmal böden, edo

ајде на Мезево равно, на Трутину на воду balatum. . студену Када дођеш у поље Мезево, Живо мекодбразан, зна, зно, зи gefälig, facilis: Meпређи у Голеш планину

кообразној ћевојди трбух до зуба. cf. мемезетити, тим, v. impf. 8ubeipeit, simul comedo,

кан [2]. cf. мезе : Пак сједонне пити рујно вино, Ме-меко жито, п. (у Лици) vide [1 ситан 3] ситно

зете гa грозним виноградом мезећење, п. За8 Зиbeijseit, то simul comedere. мекӧкӧрка, f. (у Јадру) бијела бундева (у које mé311,* m. die reitende Post, tabellarius publicus је кора мека). [vide бундева 1]. equеstеr. [cf. мезул).

мекопут, а, о, т. ј. коњ, који је тако слаб да мезилана[*], f. Sa3 43ojthaus, domus cursus pu му узда на глави или колан на трбуху одblici. [cf. мезyлана).

Max Hatunu pany, ein zärtliches, weichliches Pferd, мёзилски, кa, кo, Bojte, cursus publici. [cf. ме das keine Strapaße aushält, equus mollis deliзyлски).

catus. мезилџија, m. vіdе мезулија.

мекота, f. Die Weibbeit, mоllіtіеѕ. [cf. мекшина). мёзимац, зимца, m. (у војв.) vidе мљезинац.

мекоуст, а, о, т. ј. коњ, који се боји узде, мезимица, f. (у војв.) vidе мљезиница.

weichmäulig, equus oris mollis.

mékrepóama,m. der Kapellmeister, magister conмёзул[*], т. vide мeзил.

centus: Чала сада, наше мәктәрбаше ! На мезглана(*), f. vide мeзилана.

срамоту Бају и Лимуну мёзулеки, кa, кo, vide мeзилски.

мектерин,* m. Sеr 92ujitant, symphoniacus.

Жито.

« PreviousContinue »