Page images
PDF
EPUB

bitus. 2) die Elle, ulna: mpисmà лãкаша (н. п. пропао у земљу)... Aaxema, m. hyp. v. Aaзap. Лако, т. (Ерц.) һур. 9. ЛазарAкOM, Mа, Mo, habfüchtig, avarus : „Лаком ајдук бјеше на дукате Лакомишисе, имсе, тг impf. на umo, habfüchtig seyn, avaritia ducor. Лакомица, 4 идлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), bie Rinne, canalis.

Лакомљење, п. дав Баüsigfen,
die Habsucht, avaritia.
ЛakóмCHво, u. die Habsucht, avaritia.
Лanpanja*, f. die Fopperen, nugae.
Лакρдnjaш, m. der Spaßvogel, jocosus.
Aane*, n. Tulpe, tulipa.

Лале *, f. pl. понајвише у пјеомама лале и везири:

:

„Турци браћо лале и везири! Лале шкау бити Бугарина Буде њега лале и војводе Aane, m. Mannsname, nomen viri. Aamkuna, f. Frauenname, nomen fe

[blocks in formation]

Ландаши, ам, v. impf. umßerf len
Dern, obambulo.
Лане, неmа, p. das Rehkalb, pullus
caprede, kinnulus.

Aane, (Pec, n Cрем) vide лани.
Ланен, на, нo," Flachs-, lineus,
Лâни (лани), (Epy.) voriges Jahr, anno
elapso; како онда и лани.
Ланuшme, n. Acker auf dem einst Flachs
gebaut war, ager ohm lino consitus.
Ланути, нем, v. pf. einmal бейеп,
adlatro.

Лánуши, не, v. pf. leichter werden, le

nius est: сад ми је лануло мало. Ланчић, m. dım, . ланац. Aажск, ка, Ko, vorjährig, anni su

peroris. Прошао као лањски снијег. Лåпавипа, f. Regen und Schnee durchs einander, pluviae nivibus mixtac. Лапиши, им, v. pf. (фnарреn, capto. Aanmame, n. das Schlampampen des Hundes, der etwas Flüssiges ißt, mauducatio canina. Лanmamи, пkeм, v. impf. fchlampam pen, mandnco more cauis. Ларма, f. (у Сријему, у Бачк. и у Ban.) der Lärm, tumultus. cf. буна. Aapmanе, n. das Lärmen, tumultuatio. Лâрмаши, ам, v.impf. lärmen, tumultuor. Ласа, f. 1) һур. 4. ласица. Ласо ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казати ласици, кад је човек види,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Ластисање, и, vide ласкање, Ластисати, шишем, vide ласкати. Лamuниja, f. (coll.) die Lateiner, Latini : „Нек се чуди мудра Латинија Лàшинин, т. 1) der Latetner, Latinus. 2) der Italianer, ¡Italus. Лаmâнка, f. 1) die Lateinerinn, Latība. 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauen» ` name, nomen feminae.

Латински, ка, ко, 1) lateini{$, latinus. 2) adv., lateinisch, latine. Лашинчâд, (coll.) die jungen Lateiner, juventus Latina.

Латинче, четa, n. baš Cateiner en
Latinellus (?)

Аàmиmи, нм, v. рf. schnell ergreifen, arripio,

Aàшишиçе, имсe, v. г. pf. н. п. пỌс». Aa, коiba, érgreifen, adgredior. Лашица, f. клинчић у кошуље под пазуом, der Armzwickel, cuneus tunicae.

Лámoв, m. der Ueberreiter (Aufseher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus.

Латовљев, ва, во, des Ueberreiters, portitoris.

Aamовbевида, f. die Ueberreitersfrau, nxor portitoris.

Латовски, ка, ко, 1) Weberrefter, portitorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, more portitoris.

Лаћман, bet Lieutenant, subcenturio.

Лакманов, ва, во, subcenturionis.

дев Lieutenants, Легање, п. (Рес. и Срем.) vide лије

Лакмановица, f. bie Qieutenantêfrau, uxor subcenturionis. Лакмански. ка, ко, 1) Çieutenants, subcenturionis. 2) adv. mie ein Lieute= nant, more subcenturionis. Лауд, т (см. а кад што приповиједају о њему, онда кажу Лаудан) der General Loudon (lies Laudon): „Међу њима Лауд пенерале Лаудан, m. cf. Лауд. Лауданов, ва, во, н. п. шанац (на Врачару), дев General laudon. Лачан, чна но, vide гладан (најви

ше се каже псетету). Ле, додајесе у пјесмама код ђекоји ријечи на крају, н п.

„Паун шета војноле на венчање, ,,С собом води војноле пауницу „Пораниле девојке,

[ocr errors]

Јело ле Јело добра девојко Пораниле на воду,

Јело ле Јело добра девојко — „Ој! и два свата и два упросника, Ле леља ле!

„Куд ви одите? што ви тражите? Ле леља ле!

,. Наша дода Бога моли
ој додо, ој додоле!
„Ђурађ коси по побрђу

ладоле миле

[ocr errors]

,,Невен вене ле, за горицом ле, Леља ле

Леб, т. (Рес. и Срем.) vide љеб, Лебар, т. (Рес. и Срем.) vide љебар. Лебарев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Лебаров, ва, во, љебаров. Лебац, пца, m. (Рес. и Срем.) vide љебац. Лебдити, им, v. impf. ¿ättlich pflegen, foveo, cum amore curo: лебди око њега, као мати око ђетета. Лебни, на, но, (Рес. и Грем.) vide љебни.

Лёвак, вка, m. (Рес. и Срем.) vide лијевак.

Левак, т. (Рес. и Срем.) vide лесак. Левака, f. (Рес. и Срем ) vide љевака. Левач, вча, m. (Рес. и Срем.) ein

Sheil der Јагодинска наија. Левёнма, m. (ст.) „Под њим сједи Левента, ,. На крилу му Латинка Леви, ва, во, (Рес. и Срем ) vide лијеви. Левке, (Рес. и Срем.) vide љевке. Лево, (Рес. и Срем.) vide лијево. Левча, f. (Рес. и Срем.) vide лијевча. Левчанин,т. (Рес. и Срем.)òer Eewtfher. Левчанка, f. (Рес. и Срем.) діе доп Lewatsch.

Левчић, m. dim, . лева.

гање.

Легапи, лежем, (Рес. и Срем.) vide лијегати.

Легло, n. bie Brut, fetus, progenics: пасје легло!

Aèд, m. das Eis, glacies. Леден, на, но, eištalt, gelidus: ледено медено! ruft der Scherbetver faufer.

Леденица, f. 1) ber Sibsafen, stria. 2) die Eisgrube, fovea glaciaria. Ледина (ледина), f. ungeadert Land. solum incultum.

Ледити, им, v. impf. 3и Cife maфen, glacio.

Ледиписе, имсе, v. r. impf. ju i werden, gefrieren, glacior. Ледојка, f. (Беданетно, mit ufpie= lung auf лед für) ђевојка. Aeha, n. pl. der Rücken, dorsum. Леђан, т. (см.)

„У Леђану граду Латинскоме Леђански, ка, ко, (сп.) von Леђан „Па он оде низ поље Леђанско Леђашца, n. dim v. леђа.

Леђен *, т. дав Ва{ beden, pelvis. Лежак, ш. 1) der Faulenzer, segnitiosus. 2) vide чучавац.

Лежање, п. баš Liegen, cubatio; òâå Daruiederliegen, Krankseyn, aegro

tatio.

[blocks in formation]

„На Штитарца Турци долећеше, „Лежећива да га посијеку Лежећке, adv. liegend, cubans. Леја, f. (Рес. и Срем) vide лија 1. Лек, m. (Рес. и Срем.) vide лијек. Лекар, т. (Рес. и Срем.) vide љекар. Лекарев, ва, во, vide љекаров. Лекарина, f. (Рес. и Срем.) vide љекарина.

Лекарица, f. (Рес. и Срем.) vide љекарица.

Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide љекаров.

Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vi-
де љекарски.
Лекови, m. pl. vide мице.
Леле мене (мени)! weh mir, vae mi-

hi! леле мени и до Бога! куку леле ! Лелек, т. дав Begebeul, ululatus (леле мене!)

Лелек*, m. ber Storm, vide шток. Лелекање, п. baš Gentlagen, ululatio. Лелекати, лечем, v. impf. викати: леле мене! mehtlagen, ululo.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Ленитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide лијенитисе.

Ленка, f. (Рес. и Срем.) vide лијенка. Леност, f. (Рес. и Срем.) vide лијеноспи. Ленштина, f. (Рес. и Срем.) vide ли јенштина.

Лёњ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) vide лен (mit allen bleitungen). Лењир, т. дав gineal (öffere. Linier), regula.

Лењирисање, п. baš ginieren, ductus regulae.

Лењирисати, ришем, v. impf. linies ren, regulam duco.

Леп, m. (Рес. и Срем.) vide лијеп. Леп, па, по, (Рес. и Срем.) vide лијеп. Лепа вина, f. намастир, у Рватској.

Лепа ката, f. aster chinensis Linn. Лепак, пка, m. bie Miftel, viscurm album Linn.

Лепезе*, зета, ́n. der Fächer,

flabel

lum. Лепешање, n. baš lattern (beš gefangenen Fisches, Vogels) agitatio alarum (corporis) avis aut piscis capti. Лепетатисе, пећемсе, v. r. impf. flattern, agitor. Лепи човек, m.

баз Balfamtraut,

impatiens balsamina Linn. Лепина, f.leine 2lrt Brots, f$mal unb Лепиња, f.] lang, panis genus: Baßer дав Räthfel (што ми ти је за што): Док се отац роди, син по кући оди? . . лепиња.

Лепир, m, ber Shmetterling, papilio. Лепирић, m. dim. 9. лепир.

[blocks in formation]

Лес, т. (Рес. и Срем.) vide лијес.
Леса, f. (Рес. и Срем.) vide љеса.
Лесепшина, f. augm. . леса.
Лесица, f. dim. v. леса.
Леска, f. (Рес. и Срем.) vide лијеска.
Лесков, ва, во, (Рес. и Срем.) vide

Љесков.

Лескова маст, f. (Рес. и Срем.) vide

Љескова маст.

Лесковац, вца, m. (Рес. и Срем.) vide

љесковац.

Лесковача, f. (Рес. и Срем.) vide ље

сковача.

Лесковина, f. (Рес. и Срем.) vide ље.

сковина,

Лестедај (лез, те дај), m. bie hlüf= felblume, primula veris (vocabulum serbicum est siguificationis obscoenae: decumbe et da).

Летање, п. (Рес. и Срем.) vide лије

тање.

Летати, лећем, (Рес. и Срем.) vide лијетащи.

Aemba, f. die Planke, plauca, tabula. Летење, п. (Рес.) vide лећење. Летегии, ним. (Рес.) vide лекети. Лети, (Рес. и Срем.) vide љети. Летина, f. (Рес. и Срем.) vide љетина. Летипас, пса, m. ber inobeutei, homo ventosus.

Лешиши, им, (Срем.) vide лећети. Летка, f. на чекрку гвоздена шипка,

што се на њу натакне цијев кад се суче. Летий (једни говоре и летњи), на, но, (Рес. и Срем.) vide љетни,

[blocks in formation]

Летургија, f. 1) bie Liturgie (Теке), Летурђија, f. | liturgia. 2) vide поскурица :

,,Да не роди вино ни шеница, „Ни за цркву часна летурђија – Леће, п. (у Ерц.) vide сочиво. Лећење, п. (Ерц.) дав legen, volatus. Лекети, летим, v. impf. (Ерц.) tie= gen, volo.

Лећи, лежем (и легнем), v. pf. Пф [е. gen, decumbo.

Лећи, лежем, v. impf. brüten, in

cubo.

Лецање, п. даš Иправи, діе Иправ= lichkeit, invalitudo.

Лецатисе, амсе, v. impf, unpaßfen, minus bene valeo.

Лечење, п. (Рес, и Срем.) vide лије

чење.

Лечити, им, (Рес. и Срем.) vide лијечити.

Леш*, m. vide стрина.
Лешење, n. vide чкрњање.
Лешина, f. augm. v. леш.

Лешинар, in. т.ј. орао, дес Habgener, vulturis genus.

Лешити, им, vide чкрњати.
Лещица, f. dim. . леја.
Лешкање, n. dim. 9. лежање.
Лешкарење, n. vide лешкање.
Лешкарити, им, vide лешкати.
Лешкати, ам, dim. v. лежати.
Лешник, m. (Рес. и Срем.) vide љеш-

ник.

Лештак, т. (Рес, и Срем.) vide љеш

шак.

Лештарка, f. (Рес. и Срем.) vide ље итарка.

Лешће, п. (coll. Рес. и Срем.) vide лиjeu.ke.

Ай, 1) ўragepartifel, 06? an? има ли? bat er? habetne? оће ли доћи; знаш ли. 2) кад ли те увашим! да ли ми је знати; кад ли ће доћи. Ливање, п. (Срем.) vide љевање. Ливати, ам, (Срем.) vide љевати. Ливно, п.

„Сеју смо ти у Ливну продали „Те дружина у вину попила Лизање, п. даб Leden, linetus, lambitus.

Лизати, лижем, v. impf. leđen,
Бо; лиже платен.
Ли, m. vide лисац.

lam

Лија, f. 1) hyp. 9. лисица. 2) (Ерц) die Schottel (der Bifang), die Furthe, lira, н. п. лија лукова, купусна. Лијање, п. да hleichen wie ein juš, circumreptatio vulpina.

Лијати, ам, v. impf. umberschleichen wie ein Fuchs, vulpino more circumrepto.

Лијевак, Ека (pl. љевкови), m. (Ерц.) der Trichter, infundibulum. Лијевач, вча, m. (Ерц.) vide Левач mit allen Ableitungen. Лијеви, ва, во, (Ерц.) finf, laevus. Лијевно, п. vide Лино (?) :

„Турско моче по Лијевну ода „А за собом добра дору вода Лијево, (Ерц.) lints, acva (parte). Лијегање, п. (Ерц.) За Liegen, decu

batio.

[blocks in formation]

Лијеп, m. (Ерц.) der Unmnrf (3. 28.03 Lehme auf das Flechtwerk), illitus. Лијеп (comp. љепшй), па, по, (Ерц.) schön, pulcer.

Лијепити, им, v. impf. (Ерц.) anmer. fen, illino.

Лијепитисе, писе, v. r. impf. (Ерц.)
Eleben, adlinor, haereo.
Лијепљење, т. (Ерц.) бав Xnwerfen,
illitus.

Лијес, ш. (Ерц) даš ganje Hđergerälhe

(fammt dem Joche), aratrum et jugum. Лијеска, f. (Ерц.) діе Safelftauče, corylus.

Лијетање, п. (Ерц.) дав $liegen, vo

litatio.

Лијетати, јећем, v. impf. (Ерц.) fie. gen, vohto.

Лијечење, п. (Ерц.) čaš Seilen, medela, sanatio.

Аијечишн, им, v. impf. (Ерц.) heilen, medeor.

Лијешће, п. (coll, Ерц.) ber Safelbuf, coryletun.

Лијо, dv. ungerače, impariter: тако HAи Aнjo, gerade oder ungerade, par ianpar.

Лик, т, даš ingejiht, vultus.
Лик, т. дес Saft, liber.

Лика, f. bie ita in Kroatien, Lica regio. Лико, п. vide лик. Веже лико на узицу.

Лила (брезова или трешнова), f. оно што се огули с брезове или с трешњове коре као артија. Лила има у себи смоле и може горети као луч. Лиле миле, dhmeicheln und Streicheln, blanditiae: све око њега лиле миле. Лиљан, m. hemerocallis Linn. Лиљана, f. ein Starenname, nomen fe

[blocks in formation]

Линцура, f. некаква трава, што се једе од трбуа, Лињак, ш. біе [eiße, cyprinus tiuca Linn.

Лињање, п. дав Haaren, amissio pili. Лињашисе, амсе, v. r.impf. jih hären, piles amitto.

Лињачић, m. dim. . лињак.
Липа, f. bie Sinde, tilia.
Липар, т. брдо између Јагодине и
Багодана.

Aunap, m. die Fehen (Lumpen), die vom Kleide herunter hangen, laciniae. Липик, m. ber Lindenmalo, silva tiliarum, tilietum ?

Липиска, f. 1) bie tabt Beipzig, Lip

sia. 2) eine Art Tuch, panni genus. Липица, f. dim. baš Cinohen, tiliola. Ліпница, f. 1) (Турска) мала вароница између Лознице и Љешнице. 2) (Влашка) Српско село (близу Турске Липнице).

Липничанин, т. човек из Липнице. Липнички, ка, ко, von Липница. Айнов, ва, во, linden, tiliagineus.

[blocks in formation]

лис,

т. der Fuchs (das Männchen), vulpes mas. cf. лиј, лисац. Лисаст, та, mo, . . Pferd, баб

eine Bläße hat, macula alba insignis. Лисац, сца, m. vide лис.

Лисац, сца, m. лисаст коњ, ber = hengst, equus nota alba insiguis. Aucиna, f. der Fuchs, vulpes. Лисице, f. pl. bic andjelicin, Sand schellen, Handeisen, manicae. Лисичење, п. дав u simängen, vul

pini doli et mendacia. Лисичина, f. ber ju sbala, pellis vulpina. Лисичити, им, v. pf. тафетänen, vulpino more ago.

AncИank, m. der junge Fuchs, catulus vulpinus.

Лисичица, f. dim. 9. лисица. Лисичји, чја, чје, u š, vulpinus. Лиска, f. ein Slatt (@aub), folium. Лиснат, па, mo, belaubt, frondosus, Аисник, т. (von лист) ein gaubjde= ber, acervus ramorum quercinorum cum foliis siccatis, depascendus hicme & capellis.

Лисов, т. лисаст пас, ein Sund wit einer Bläge, canis maculosus. Aucm. m. 1) das Blatt, folium arboris et libri. 2) одоше (сви) листом, ale inegelammt:

„Ајше листом у Љешницу 6'јелу — 3) die Wade, sura. Листак, шка, m.

hyp. das Blättchen,

folium. Листање, п. даš Blätterb¢fommen, renovatio foliorum arboris.

Листати, ам, v. impf. Blätter befom. men, ich belauben, redeunt arboribus comae, froudesco.

Листина, f. augm. 9. лист.
Листић, т. dım. у. лист.
Лишање, д. vide блијање.

« PreviousContinue »