Лакманов, ва, во, бев ieutenant, Легање, п. (Рес. и Срем.) vide лије subcenturionis. Лакмановица, f. bie lieutenantšfrau, uxor subcenturionis. Лакмански, ка, ко, 1) lieutenants, subcenturionis. 2) ady. wie ein Lieutenant, more subcenturionis. Лауд, т. (сп. а кад што приповиједају о њему, онда кажу Лаудан) der General Loudon (lies Laudon): „Међу њима Лауд џенерале Лаудан, m. cf. Лауд. Лауданов, ва, во, н. п. шанат (на Врачару), без General Laubon. Лачан, чна, но, vide гладан (најви. ше се каже псетету). Ле, додајесе у пјесмама код ђекоји ријечи на крају, н. п. „Паун шета војноле на венчање, ,,С собом води војноле пауницу „Пораниле девојке, Јело ле Јело добра девојко „Пораниле на воду, Јело ле Јело добра девојко „Ој! и два свата и два упросника, Ле леља ле! „Куд ви одите? што ви тражите? Ле леља ле! ,,Наша дода Бога моли ој додо, ој додоле! „Ђурађ коси по побрђу ладоле миле „Невен вене ле, за горицом ле, Леб, m. (Рес. и Срем.) vide љеб. , Левак, вка т. (Рес. и Срем.) vide ,,Под њим сједи Левента, На крилу му Латинка Леви, ва, во, (Рес. и Срем ) vide лијеби. Левке, (Рес. и Срем.) vide љевке. Лево, (Рес. и Срем.) vide лијево. Левча, f. (Рес. и Срем.) vide лијевца. Левчанин,т. (Рес. и Срем.)ver Sewtfher. Левчанка, f. (Рес. и Срем.) діе фон Lewatsch. Левчић, щ, dim, р. лёван. гање. Легати, леҗем, (Рес. и Срем.) vid лијегати. Легло, n. bie Brut, fetus, progenies пасје легло! Лед, м. дав $i, glacies. Леден, на, но, eisfalt, gelidus: ледено медено! ruft ber herbetvere käufer. Леденица, f. 1) ber Sisgapfen, stria. 2) die Eisgrube, fovea glaciaria. Ледина (ледина), f. ungeadert Sand solum incultum. Ледити, им, v. impf. zu Çife macheng glacio. Ледишисе, имсе, v. r. impf. ju i werden, gefrieren, glacior. Ледојка, f. (Беданегид, mit lnfpies lung auf лед für) ђевојка. Acha, n. pl. der Rücken, dorsum. Леђан, т. (ст.) ,, „У Леђану граду Латинскоме Леђански, ка, ко, (ст.) yon Леђан „Па он оде низ поље Леђанско Леђашца, п. dim . леђа. Леђен*, m. даз а been, pelvis. Лежак, ш. 1) ber Saulenger, segnitio sus. 2) vide чучавац. Лежање, п. рaš giegen, cubatio; да Darniederliegen, Krankseyn, aegro tatip. Лежати, жим, v. impf, liegen, cubo, jaceo; darniederliegen, aegroto.. Лежачина, f. augm. . лежак 1. Лежење, п. дав Stüten, incubatio. Лежение, ва, во, (ст.) liegend, cu bans. „На Штитарца Турци долећеше, „Лежећива да га посијеку Лежећке, adv. liegend, cubans. Леја, f. (Рес. и Срем.) vide лија 1. Лек, m. (Рес. и Срем.) vide лијек. Лекар, т. (Рес. и Срем.) vide љекар. Лекарев, ва, во, vide љекаров.! Лекарина, f. (Рес. и Срем.) vide љекарина. Лекарица, f. (Рес. и Срем.) vide љекарица, Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide љекаров. Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) viде љекарски. Лекови, m. pl. vide мице. Леле мене (мени)! me mir, vae mi hi! леле мени и до Бога! куку леле ! Aener, m. das Wehgeheul, ululatus (леле мене!) Лелек*, m. ber Stor, vide шток. Лелекање, ц. даš Behtlagen, ululatio. Лелекати, лечем, v. impf. викащи леле мене! webtlagen, ululo. : Леља, 1 само се у пјесмама припи- Лепирица, f. baš Beibchen som Ehmet» Лето, јева, cf. краљице; ,, Невен вене ле, за горицом ле, Леља ле Ленишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide лијенитисе.. Ленка, f. (Рес. и Срем.) vide лијенка. Леност, f. (Рес. и Срем.) vide лијеност. Ленштина, f. (Рес. и Срем.) vide лијенштина. Лёњ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) vide лен (mit allen 24bleitungen). Лењир, m. bas gineal (öfferr. Çinter), regula. Лењирисање, п. дав ginieren, ductus regulae. Лењирисати, ришем, v. impf. linie. ren, regulam duco. Леп, m. (Рес. и Срем.) vide лијеп. Леп, па, по, (Рес. и Срем.) vide лијеп. Лепа вина, f. намастир, у Рватској. Лепа ката, f. aster chinensis Linn. Лепак, пка, m. bіе Driftel, viscum album Liun. Лепезе*, зета, п. дек ähеr, label lum. Лепешање, п. да lattern (без gefangenen Fisches, Vogels) agitatio alarum (corporis) avis aut piscis capti. Лепешашисе, пећемсе, т. r. impf. flattern, agitor. Лепи човек, m. бав Balfamtraut, impatiens balsamina Linn. Лепина, f.leine 2lrt Brotš, fchmal инд Лепиња, f.J lang, panis genus: baßer baš Räthfel (што ми ти је за што): Док се отац роди, син по кући оди? т.ј. лепиња. Лепар, m, ber Shmetterling, papilio. Лепирић, m. dim. 9. лепир. terlinge, papilio femina. Лепити, им, (Рес. и Срем.) vide лије "Лепшати, ам, (Рес. и Срем.) vide Летати, лећем, (Рес. и Срем.) vide лијешати. Лema, f. die Planke, planca, tabula. Летење, п. (Рес.) vide лећење. Летеши, шим, (Рес.) vide лећети. Лети, (Рес. и Срем.) vide љети. Летина, f. (Рес. и Срем.) vide љетина. Летипас, пса, m. ber inobeutel, homo ventosus. Легнити, им, (Срем.) vide лећета. Лешка, f. на чекрку гвоздена шипка, што се на њу натакне цијев кад се суче. Летий (једни говоре и лешњи), на, но, (Рес. и Срем.) vide љетни. Лечити, им, (Рес. и Срем.) vide лијечити. Лёш*, m. vide стрвина. Лешинар, т. т.ј. oрao, ber Hageiner, vulturis genus. Лешити, им, vide чкрњати. Лизати, лижем, v. impf. lecfen, во; лиже платен. Ли, m, vide лисац. lam Лија, f. 1) hyp. 9. лисица. 2) (Ерц.) die Schottel (der Bifang), die Furche, Ліга, н. п. лија лукова, купусна.Лијање, п. дав leihen wie ein Suh3. circumreptatio vulpina. Лијати, ам, v. impf. umberfchleichest wie ein Fuchs, vulpino more circumrepto. Лијевак, вка (pl. љевкови), m. (Ерц.). der Trichter, infundibulum. Лијевач, вча, т. (Ерц.) vide Левач, mit allen Ableitungen. Лијеви, ва, во, (Ерц.) lint, laevus. Лијевно, п. vide Ливно (?): „Турско моче по Лијевну ода „А за собом добра дору вода Лијево, (Ерц.) lints, aeva (parte). Лијегање, п. (Ерц.) даš Liegen, decu batio. Лијенитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.). faulenjen, cesso. Лијенка, f. (Ерц.) діе ufänge flange für die Wäsche, und dgl. suspensorium. cf. cpr. Лијеност, f. (Ерц.) bie Zrägheit, pigritia. Лијенштина, f. (Ерц.) ber Bärenhaus ter, desidiosus. Anjen, m. (Epy.) der Anwurf (z. B. des Lehms auf das Flechtwerk), illitus. Лијеп (comp. љепшӣ), па, по, (Ерц.) schön, pulcer. Лијепити, им, v. impf. (Ерц.) anmers fen, illino. Лијепишисе, писе, v. r. impf. (Ерц.) Anjec, m. (Epn) das ganze Ackergeräthe (fammt dem Joche), aratrum et jugum. Лијеска, f. (Ерц.) vie Safelftauðе, со rylus. Лијешање, д. (Ерц.) baš Sliegen, you litatio. Лијешати, јећем, v. impf. (Ерц.) fie. gen, volito. Лијечење, п. (Ерц.) дав Seilen, medela, sanatio. Лијечипін, им, v. impf. (Ерц.) heilen, medeor. Лијешће, в. (coll. Ерц.) ber Safelfufф, coryletum. Лијо, adv. ungerabe, impariter: тако или лијо, декade oder ungerade, par impar. vultus. Лик, т, дав inge ficht, Лік, m. Der Baft, liber. Лика, f. bie gita in Kroatien, Lica regio. Лико, n. vide лик. Веже лико на узицу, Лила (брезова или трешнова), f. оно што се огули с брезове или с трешњове коре као артија. Лила има у себи смоле и може горети као луч. Лале миле, Shmeidheln und treicheln, blauditiae: све око њега лиле миле. Лиљан, m. hemerocallis Linn. Миљана, f. ein Srauenname, nomen fe minae. Линцура, f. некаква трава, што се једе од трбуа, Лињак, т. діе © leihe, cyprinus tinca Linn. Лињање, п. дав Saaren, amissio pili. Лињатисе, амсе, v. r. impf. fich hären, pilos amilto. Мињачић, m. dim. 9. лињак. Липар, т. брдо између Јагодине и Annahyp, m. die Feßen (Lumpen), die vom Kleide herunter hangen, laciniae. Липик, m. ber gindenmalo, silva tiliarum, tilietum ? Липиска, f. 1) bie Stabt Leipzig, Lip sia. 2) eine Art Tuch, panni genus. Липица, f. dim. baš inòßen, tiliola. Липница, f. 1) (Турска) мала варошица између Лознице и Љешнице. 2). (Влашка) Српско село (близу Турске Липнице). Липничанин, ш. човек из Липнице. ТОВО Липсао. Лис, m. der Fuchs (das Männchen), vulpes mas. cf. лиј, лисац. Лисаст, та, то, 3. 5. Pferd, bas eine Bläße hat, macula alba insignis. Лисац, сца, m. vide лис. Лисац, сца, m. лисаст коњ, бес hengst, , equus nota alba insignis. Лисица, f. berud, vulpes. Лисице, f. pl. bіe Sandfefeln, Sанба schellen, Handeisen, manicae. Лисичење, п. дав uhängen, vulpini doli et mendacia. Лисичина, f. ber Ju &balg, pellis vulpina. Лісичиши, им, v. pf. fuchêfängen vulpino more ago. Ancuчnk, m. der junge Fuchs, catulus vulpinus. Лисичица, f. dim. y. лисица. Лисичји, чја, чје, Su$6, vulpinus. Лиска, f. ein Blatt (Laub), folium. Лиснат, та, то, belaubt, frondosus. Лисник, т. (von лист) ein gaubfo= ber, acervus ramorum quercinorum cum foliis siccatis, depascendus hieme a capellis. Лисов, m. лисаст пас, ein Sund mit einer Bläße, canis maculosus. Лист, т. 1) baš Slatt, folium arboris et libri. 2) одоше (сви) листом, айе insgesammt: „Ај’те листом у Љешницу 6'јелу — 3) die Wade, sura. Листак, шка, m. byp. das Blättchen, folium. Листање, п. баз Blätterbefommen, re novatio foliorum arboris. Листати, ам, v. impf. Blätter befoms men, sich belauben, redeunt arboribus comae, frondesco. Листина, f. augm. . лист. Листић, m. dim, . лист. Лишање, n. vide блијање. Литра, f. једна четвртина од оке, Gewicht und Maß, ponderis et mensurse genus. Литрењача (литрењача), f. ein Befä Личанин, т. човек из Аике. Личишисе, имсе, v. r. impf. feine Zois leh Aoв, m. 1) die Jagd, venatio. 2) das Ловак, вка, m. dim. . лов. torie. Ловити, им, v. impf. jagen, venor. Ловица, f. н. п. мачка, пушка, діе Jägerin, venatrix (als Apposition von der Flinte, der Kake). Ловљење, п. baš Gagen, venatio. Ловница, f намастир у Бирчу (може бити да је сад и пуст?). Логов, m. ber Beifpanner, equus additus solito uni, aut duobus. Aorop, m. das Lager, castra. Логорење, п. даз gagern, castrametatio. Абгориши, им, v. impf. н. п. војску, lagern, castra pono. Логоритисе, имсе, v. r. impf. f Q= gern, castra pono. Ложа, f. baš Lager (з. В. бев Safen), cubile. Можење, п. дав legen, positio. Ложити, им, v, impf. legen (3. 8. gol aufs Heuer), ропо ватру; или дрва на ватру. Ложица, f. vide жлица. Ложичица, f. (једни говоре лажичица), die Brusthöhle, cavum pectoris. Аòжниga, f. (cm.) die Lagerstätte, cubile : „Ако лежи с љубом у ложници, ,,Еда Бог да не дигао главе „Кад ја пођем у ложницу спавати, Чини ми се та ложница шавница Лоза, f. 1) винова, діe Beinrebe, vitis vinifera Linn. 2) бијела, діе Baldrebe clamatis vitalba Linn. 3) der Stamm, Даз efdhlecht, stirps: од лозе Не манића. Пасја лозо! cf. кољено. Лозан, m. Тапи наme, nomen viri. Абзинка, f. bie gofung (im Kriege). signum, tessera. Азица, f. dim дав Хебен, viticula. Лозје, п. (coll.) 1) baš Serebe, vites, 2) (у крајини Неготинској) бес Bein= berg, yinea. Лозница, f. Stäòthen im Јадар, аim Виве дев Гучево. Лозничанин, m. einer von der Lošnika, Лознички, ка, ко, 1) Cošnißer. 2) loša nißisch. Лозовина, f. (cm.) vide вино: ,,Па сједоше пити лозовину Aôj, m. Der Zalg, baš nfelt, (Unfhfitt). sebum. Лојан, на, но, von Zalg, sebaceus. Лојење, п. даš Ueberziehen mit Zaig, sebatio. Лојиши, им, v. gieben, in Zalg Локање, п. даs frintt), sorbitio. impf. mit Zalg übers Локати, лочем, v. impf. fürfen (mie der Hund), sorbeo. Локва, f. 1) cine Fleine Сaфe, lacus, palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локву меса Локвањ, т. 1) bie сeбите, путрһаеа und war a) бијели, alba, b) жуши, lutea. 2) два локвања око пања, п. ј. уши око главе. Локвица, f. dim. v. локва 1. Локнути, нем, v. pf. einen Schlurf thun (vom Hunde), sorbeo semel. Локопі, m. vide катанац 1. Локума*, f. eine let harter Frapfen, cibi genus. Локумић, m. dim. 9. локума. |