Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

пљење.

мање.

vidе ление.

[ocr errors]

шање.

НИВНІја,

љепша.

Хеља, 1 само се у пјесмама припи- Лепиритда, ғ. бав 23eibфеn уоu ефmet. Аељо, јева, cf. краљице ;

terlinge, papilio femina. „Невен вене ле, за горицом ле, лепити, им, (Рес. и Срем.) vidе лије

Леља ле „ој! и два свапа и два упросника. лепљење, р. (Ресе и Срем.) vidе лије

Ле леља ле 4-м, m. per kitt, maltha, ferrumen. Лепопia, f. (Рес. и Срем.) vide љепота, Лемање, р, (Рес. и Срем.) vidе лије- Лепотица, f. (Рес. и Срем.) vide ље

попінца. Лемати, ам, (Рес. и Срем.) vidе лі- Лепотшепа , f. (Рес. и Срем.) vide ље.. jeмaІІІ.

полиета. Лемеш, m, vide раоник.

Лепешање, п, бав Ваlgen Ber gunner Лемити, им, т. impf. eitten, ferru- im Sande, volutatio gallinarum in mino.

pulvere. Лемьење, и, дав $itten, ferrumina- Лепршаписе, амсе, т. г. impf. fit, im tio.

Sande wälzen, volutari in arena (pul. Мен, на, но , (Реє. и Срем.) vidе ли- vere). јен. cf. љењ.

Лептир, m. (у Сријему и у Бачкој, ) Ленгер * , m. per 2nter, аnсоrа. ленив ва, во, (Рес. и Срем.) vide Леппирић, m. dim. 2. лептир.

Лепли рица , f vіdе лепирица. Ленивац, вца, m. (Рес. и Срем.) vide Лепчnk, m. dim. p. лебаіц. .љенивац.

Лепшање, п. (Рес. и Срем.) vide љепЛенивица , f. (Рес, н Срем.) vide ље.

лепшали, ам, (Рес. и Срем.) vide Ленинее, имce, (Рес, и Срем.) vide лијенно исе.

Лес, m. (Рес. и Срем.) vidе лијес. Ленка, f. (Рес. и Срем.) vidе лијенка. Леса, f. (Рес. и Срем.) vide љеса. Леност, f. (Рес. и Срем.) vidе лијеності. Леселина, f. aug. v. леса. Ленштина , f. (Рес. и Срем.) vidе ли. Лесица, f. dim. p. леса. јеншпина.

Леска , f. (Рес. и Срем.) vidе лијеска, Лељ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) лесков , ва, во, (Ресс и Срем.) vido

vide aen (mit aden Ableitungen). Лењйр, ш. бав #ineal (@ftеrе. Winter), Лескова маст, f. (Рес. и Срем,) vide

regula. Аәжірисање, т. Фав gіnіеrеn, ductus Лесковац, Eta , m. (Рес. и Срем.) vide regulae.

есковац. Лењғрисапи, ришем, у. impf. lіnіеѕ . Лесковача, f. (Рес. и Срем.) vide љеren, regulam duco.

m. (Рес. и Срем.) vidе лијеп. лесковина, f. (Рес. и Срем.) vide ље. AFп, па, по, (Рес. и Срем.) vidе лијеп. ЛҒпа вiiңа, f. намаспир, у Pвалі. Леспедај (лез” е дај), т. die Glüfској.

selblume, primula veris (vocabulum serЛепа ката, f, aster chinensis Linn. bicum est significationis obscoenae : deАепак, пка, m. Sie Ritel, viscum al- cumbe et da). bum Lina.

Лёлање, п. (Рес. и Срем.) vidе лије. Лепёзе, зепа, р. Der S&феr, label

Лелати, лећем, (Рес. и Срем.) vide Menemâme , n. das Flattern (des gefan: лијепатик.

genen Fisches , Vogels) agitatio alarum Aemsa, f. die Plankė. planca, tabula.

(corporis) avis, aut piscis capti. Летење, р. (Pec.) vidе лећење. Лепеmатисе, цеfемсе, у. г. impf. Лепепин, тим, (Pec.) vidе лелепи. flattern, ayitor.

Лепи, (Рес. и Срем.) vide љети. Лепи човек, т.

дав Baijamtraut, летина , f. (Рес. и Срем.) vide љепцна. impatiens balsamina Lion.

леліипас, пса, ш. беr linobeutet, hoAemina, f. eine Art Brots, schmal und mo ventosus. Лепиња, г.; "lang, panis genus: baber Летници, им, (Срем.) тіlе леќепи.

дав &tbiel (шно мн пи је за шпио): Лепка, f. на чекрку гвоздена шипка, Док се отац роди, син по куir шпо се на ну нападне цијев кад оди ? . ј. лепиња.

се суче. Леп.p, m. Der ефmetterling, papilio. Алiнi (једни говоре и лешњи), иа, Лепші рић , m. dim. p. лепир.

но, (Рcc. и Срем.) vide љетни,

Бесков.

[ocr errors]

Бескова Масип.

СКОвача.

Леп, ,

Сковина.

тање.

lum.

[ocr errors]

лет зеке, } Рес. и Ср.) vide љепос.

[ocr errors]

geni, volo.

ење,

Memo, n. die Deffnung vorne am Bies Asiзапи, лжем, v. impf. Lеten, lamnenstocke, ostium alvearis.

bo; лике платен. лёпіо, п. (Рес. и Срем.) vide љепо. Ляj, m, vidе лісац. леловање, п. (Рес. и Срем.), vide ље- лija, f. 1) hyp. 9. лисица. 2) (Ерц) овање.

die Schottel (der Bifang), die Furche, летовали, пујем, (Рес, и Срем.) vide lira , н. п. лија лукова , купусна.

Лrijaњe , p. дав сфеihen wie ein зиф8, Memóc,

circumreptatio vulpina.

Лијати, ам, у. iinpf. иmberfeiben л пошњі, ња, ње, (Рес. и Срем.) vide wie ein Fuchs, vulpino more circum

repto. Лепургија, f. :) Sie eiturgie (Reffe), лiјеван, Ека (рі. љевкови), m. (Ерц.) Лепшурђија, f, i liturgia. 2) vidе уоску- der Trichter, infundibulum. рица:

Лијевач, вча, т. (Ерц.) vide Левач, „Да не роди вино ни щенија,

mit allen Ableitungen. „Ни за цркву часна летурђија. Лијев і, ва , во, (Ерц.) !int, laevus. леһе, р. у Ерц.) vide coчиво. Лијевно, р. vide Ливно (?): Лећење , p. (Ерц.) дав Sliegen, volatus. „Турско моче по Лијевну ода Леhети, лепим, v. iinpf. (Ерц.) fie. А за собом добра дору вода

Anjeeo, (Epu.) links, aeva (parte). л'ки, лежем (и легнем), v. pf. fіф • Лијегање, в. (Ерц.) дав Wiegen, dеси. gen, decumbo.

batio. лһи, лежем, v. impf. brüteit, ip- Лијегати, јежем, v. impr. liegen, cubo. cubo.

Mujek, m. (Epy.) die Arzuey, das Arge Лецање, п, дав Иnpapfern, Sie unpäf= neimittel, medicamentum, remedium. lichkeit, invalitudo.

Прије био лијек него и залишао л цаписе, амce, v. impf, unpap fenn, (одговоре жене, кад носе (или праminus bene valeo.

же) какову праву, или друго шліо Лечење , п. (Рес. и Срем.) vidе лије- лијека ради, па ко запита: шта је

мо? или што ќе ти по ?). Лечипи, им, (Рес. и Срем.) vidе ли- Лије мање , п. (Ерц.) бав ефіagen, verјечипн.

beratio, pertusio. леш*, m. vіdе стрвина.

Лијемати, ам, v. impf. (Ерц.) flagent, Лечење, п, vidе чкрњање.

pertundo. лешина, f. augm. p. леш.

Лијен, на, но, (Ерц.) träge, piger. Кад Лешинар , т. п. ј. opao, Ber 21ageper, се лијен накани, сав свијете поЛешипи, им, vidе чкрњапи.

Лијенипписе, имее, v. г. impf. (Ерц.) Лешица, f. dim. p. леја.

faulenjen, cesso. Лешкање, p. dim. p. лежање,

л.iјенка, f. (Ерц.) Sie aufbängetange Лешкарење, п. vіdе лешкање.

für die Wärdhe, und dgl. suspenso. Лешкариши, им, vidе лешками. Лешкати, ам, dim. О. лежаmң. Лијеност, f. (Ерц.) pie grägheit, piЛешник, т. (Рес. и Срем.) vide љеш

grilia.

Лијенштина , f. (Ерц.) феr Bärenhäu». Лешпак, т. (Рес, и Срем.) vide љеш- ter, desidiosus.

Лијеп, m. (Ерц.) Der 2inpnrf ($. 3. Дев Лештарка, f. (Рес. и Срем.) vide Lehms auf das Fledtwerk), illitus. метарка.

лијеп (comp. љепшіі), па, по, (Epig.) Лешће, и. (coll. Pес. и Срем.) vidе ли- schon, pulcer. jenite.

Лије пити, , им, т. impf. (Ерц.) апрес» Лі, 1) ragepartitel, ob? an? има ли ? fen, illino,

bat er? habertue ? оће ли доћи ; знаш Лијепилінсе, писе, v. г. imрi. (Ep4-) ли. 2) кад ли те увазпим! да ли ми Kleben, adliyor, haereo. је знати ; кад ли fie дofit.

Лије пљeњe, m. (Ерц.) бав 2nwerfen, Ливање, п. (Срем.) vide љевање.

illitus. лівали, ам, (Срем.) vide љевали. Nijec, m. (Epis) das ganze 2 dergeräthe Лівно, п.

(qommt demi Joche), aratrum et jugum. „Сеју смо ли у Ливну продали Лијеска, f. (Ерц.) бic afeljtauce, co„Те дружина ў вину попила

rylus. Aisa be, 1. das Leden, linetus, lam- Anjemâie, n. (Eph.) das Fliegert, you bitus.

litatio.

vulturis genus.

пали.

[ocr errors]

rium, cf. срг.

НІК.

пак.

gen , volito .

п,

casus

Ліс,

m,

dim,

m.

„Аијемати, јећем, y, impf. (Ерц.) flies Ліповац, вца, т. 1) See tincentonia,

mel tiliaceum. 2) der Lindenstab, bacuЛијечење, п. (Ерц.) бав реіlеn, me- Jus tiliagineus. dela , 'sapatio,

Липовача, Г. 2) деr ginjenjtoi, baculus Лијечипін, нм, у. impf. (Ерц.) beilen, е liguo tiliacco. 2) у Јадру једно medeor.

брдо и извор на том брду. А:јешке, р. (coll. Ерц) деr pafelbufф, ліповина, f. Das Rincensois , lіgnum ticoryletum.

liae. Лnjo, adv. ungerape , impariter: пaкo Липса, f. н. п. крава, која је готово HAH Aujo, gerade oder ungerade, par

липсала. impar.

Липса, m. (Рес. и Срем.) vidе липсо. Nîx, m. das Angesicht, vultus.

Липсавање, п. vіdе лисивање. Лик, m. per Bajt, liber.

Липсавати, ам,

уіdе липсивати. Анка, f. бie Rita in froatien, Lica regio. Липсати, ишем, у. pf. verreden, morior. Aiho, a. vіdе лік. Веже лико на у- Липсвање, das Verreden, Зіцу.

pecoris. Айла (брезова или прешнова), f. оно Липсваши, сујем, v. impf. Derrefen,

шло се огули с брезове или с тре- morior. шњове коре као артија. Лила има луіпсо, m. (Ерц.) н. п. во, који је гоу себи смоле и може горети као

піово липсао. луч.

der Fuchs (das Männchen), Mise Mine, Schmeicheln und Streicheln, vulpes mas. cf. лиј, лисац.

blauditiae: све око њега лиле миле. Лісаст, па, mo, 3. 93. Рfers, Sas Льан, m. hеmеrоcаllis Linn.

eine Bläße bat, macula alba insiguis. лиљана, f. cin Seatenname, uomen fe- Лісац, сцa, m, vide лис. minae.

Лисац, сцa, m. лиҫасті коњ, беr Slapл. Банов, ва, вo, pon hemerocallis Linn. hengst, equus nota alba insignis. Mum, m. das Slech , lamina.

Лісица , f. Der Ўи фе, vulpes. ријека, која пече из Ерце- лісице, f. pl. pie pansfejfeln, fans. говине и упjече у Дрину (с десне (chellen, Handeisen, manicae. спіране) код Вишеграда.

лісичење, р. Фав хиф&fфwansen, vulAM H, m. die Sitrone, limone, it. il limo. pini doli et mendacia. Лимунада, f. Die Wiтопаде, aqua limо- лісичина, f. Der Subala, pellis vulpina.

лісичипти, им, pf. fuche schwänzen, Ліснупи, нем, v. pf. (dim. 2. лили) vulpino more ago.

ein wenig gießen, einen Guß thun, Nichunk, m. der junge Fucho, catulus infundo. .

vulpinus. Динцура, f. некаква права, што се лісичица , f. dim, p. лисица. једе од првуа,

Лісичји, чја, чје, бифші, vulpinus. Лињак, m. Die ehleibe, cyprinus tiр- ласка, f. ein 251att (@aub), folium. ca Linn.

Ліснат, па , то, beaubt, frоndоsаs. Лињање, р. дав фaaren, amissio pili. Лисник, т. (роп лист) ein RaubiФоа Ліфашисе, амce, v. r. impf. jih bären, ber, acervus ramorum quercinorum cum pilts amitto.

foliis siccatis , depascendus hieme a Лињачић, m. dim. 6. лињак.

capellis. Алпа, f. Die einbe, tilia.

Лисов, m. лисаспі пас, ein бирә wit Липар, m. брдо између Јагодине и einer Bläße, canis maculosus. Багрдана.

Nîcm. m. 1) das Blatt, folium arboris Annakip, m. die Feßen (lumpen), die et libri. 2) одоше (сви) лиспіом, ale

vom Kleide herunter hungen, laciniae. insgesammt: Aank, m. der Lindenwald, silva tilia- „Аj me листом у Бешницу 6”јелуTum, tilietum ?

3) die Wade, Лsi писка, т. 1) бie tast geipzig, Lip- Лислцак, шка, m. hур. Зав Stättђеп, sia. 2) eine Art Tuch, papni genus.

folium. . dima, f. dim. Das lindchen, tiliola. Листање, р. Bag BlätterbePommen, rе. Ліпница, f. 1) (Турска) мала вароши

novatio foliorum arboris. ца између Лознице и љепшнице. 2) ліспални, ам, v. impf. Stätter betoms (Влашка) Српско село (близу Тур- men, lich belauben, redeunt arboribus, ске Липнице).

comae, frondesco. Апничанин, ш. човек из Липнице. Лісонна , f. augm. p. листі. літнички, кa, кo, pon Липница. лістић, m. dom, p. лист. Липов, ва, вo, invene , tiliаgineus. Липанье, п. yidе блијање.

nata.

у.

sura.

[ocr errors]

Аптар, m, vide личина.

Логории, им, v. impf. н. п, војску, Ліпіаmл, ам, vidе блијати.

lagern, castra pono. лпи, лијем, v. impf. gie fiеn, fundo. Логоритисе, имce, y. г. impf. ji, la: літија, f. (у Сријему, у Бачк. и у gern, castra pono.

Kan.) die Prozession, der Bittgang, Ложа , f. дав #ager (3. 3. Бев Safein), Иngang, pompa : данас носе

cobile. пију; иду с литијом.

Ложење, п. бав веgеn, positio. Анпин упи, нем, v, pf. einen wеіфеп ложиши, им, v, impf, legen (3. 8. боl; Schif thun, caco molle.

aufg ўener), pono Бапру; или дрва Mimosa, m. das Rind, oder auch der на ватру.

Mensch, der einen Durchfall hat, dy. Ложица, f. vіdе жлице. sentericus.

Ложичица, f. (једни говоре лажичица), Літра, f. једна четвртина од оке, die Brusthöhle, cavum pecturis.

Gewicht und Maß. ponderis et men- Moixuga, f. (cm.) die Lagerstätte, cubile : surse genus:

„Ако лежи с љубом у ложници, Липирењача (липрењача), f. ein gefäв „Еда Бог да не дигао главе das eine litra bält.

„Кад ја пођем у ложницу спавали, Ліпирнца, f. din. . литра.

„Чини ми се та ложница Павні 14а лице, т. б.) дав ®ejiђt, facies. 2) Die Лоза , f. 1) винова, ріе дзеirebe, vitis rechte Seite des Euches, u. f. 10. fa- vinifera Lion. 2) 6ujena, die Waldrebe, cies adversa panni.

clamatis vitalba Linn. 3) der Stamm, личанин, т. човек из Лике.

das Gerihlecht, stirps : 0 A03e HeЛичење, п. дав $oilette тафеn, comtіо. манића. Пасја лозо! cf. кољено. личина, f. ein Baytitrict, Tunis e libro. Лозан, m. 27 апnBname, nonen viri. Личиница, f. dim, p. личина.

Лозника, f. Die gofung (in Srieae), Лічити, им, v, impf. 2) кога, eines signum, tessera.

koilette madjen, como, 2) коме типо, Лозица, f. dim дав Reben, viticula. vidе доликоваті. .

Nôsje, 0. (coll.) 1) das Gerebe, vites, Личиписе, имсе, т. г. impf, feine goi. 2) (у крајини Неготинској) Вес 23eias lette machen, comor.

berg, vinea. Aiiчка, ка, ко , poi1 Лика.

Лозница, { etätфеn im Jaдap, am Máj, m. die Zitterslechte (Hautkrank: Ўире Лев Гучево. heit), lichen (österr. der Zitterich);

Лозничанин, m. einer von Ber godnika. Airuajeвa пpaвa, f. дie srebbfu те, Лознички, кa, кo, ) gokniger. 2) log: heliotropiam europaeum Lim.

nigif). Лишајпр , ва , вo, mit per Stеdyte бes Лізовина , f. (ст.) vidе вино : haftet , lichene laborans.

„Па сједоще пипи лозовину Mwuajuomuce, since, v. r. impf. Flechs Moj, m. der Taly, das Inselt, (unsohlitt), ten befoin men, lichene laboro.

sebum. Лешајић, т. dim. p. лишај.

Лојан, на, но , pon xalg, ѕеbаcеnѕ. Muke, n. (coll.) das Laub, folia. Лојење, и, дав Иebеrѕieben mit Saig, Лобода, f. Sіе Relbe, atriplex horten- sebatio. sis Linn.

Лојитик, им, т. impf. mit Xalq über. MÔB, m. 1) die Jagd, venatio. 2) das ziehen, in Talg tauden, sebo. Wild, venatio.

Локање, р. бав ефürfen (wie per pune А овак, вка, m, dim. 6. лов.

trinkt), sorbitio. Mball, Bia, m. der Jäger, venator. Локати, лочем, v. impf, flirfen (mie Ајвачкі, кa, кo, 1) jägerift , Siger?,

Der Hund), sorbeo. venatorius. 2) adv. jägeriid), veua- Локва , f. 1) eine Fleine gaфe, lacus, torie.

palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локлвипи, им, т. impf. jagen, venor, ву меса Лівица, f. н. п. мачка, путика, бie Лоќвањ, т. ) бie Geeblue , pymphaea Jägeria, venatrix (als Appojition von инд зwar a) бијели, alba, b) жути, der Flinte, der Kaße).

lutea. 2) два локвaњa око пања, Ловљење, р. Вав Saqeit, venatio.

п. ј. упни око главе. Ловница, f. намастир у Бирчу (може Аквица, f. dim. P. локва 1. бити да је сад и iycn ?).

локупи, нем, Ү. pf. einen Cblurf Mórob, m. der Beispanner , eqnus addi. thun (vom Hunde), sorbeo semel. tus solito uni, aut duobus.

Локоп, m. vіdе капанац 1. логор, m. Tag gager, castra.

Локума*, f. cine 24rt barter #rapfea, догорење, п. das Lagern, castrameAatia.

Локу мнi, m. dim. , лов ума.

cibi genus.

.

ам,

Лола, m, Gфimpfname für einen Tana Лубеничини, на, но, н. п. кора, бес

gen, hagern Menschen, longinus. Bassermelone, auguriae. Ліман, мна , но , geprod,en, пüде, лубина, f. augm. p. лубі ударио га

fractus, Jassus : нешто сам ломаң. балином уз лубину. Адмиши, им, у. impf. Dreфen, frango, Лубњача, т. кућа, или колиба, покри

н. п. дрво, љеб ; моми ме грозница, вена лубом. Аомкање, p. dim. 2. ломљење. Mybypa, f. ein umförmliches Gefäß von Ломкапи, din. p. ломити.

Bait, vas e libro. Aombêbe, n. das Brechen, fractio. Луг, луга, m, vide пепео. Ліна , ft. hyp, p. лонац.

луг, луга, m. Bеr pain, lucius. Лінац, нца , m. Der Xopf, olla. Чувај луд (com. луђії) да, до, 1) паrrіf, лонца к'о и оца кад је пун).

demens. 2) työricht, stultus. Лончар, m. Der Söpfer, figulus. Ayna, f. die Thörinn, stupida, stulta. Лончарев, ва , вo, vide

лончаров.

лудаја , f. (у Сријему) vide бундева, Лончарица, f. н. п. лађа, дав gopffфіff, Лудак, m. Bеr Xbor , stultus. payis onusta ollis.

Лудачина, f. augm. 2. лудак. Лончаров, раво, бев 3ӧpfere, figuli. лудило, и. дie Starrheit (objectiv), dcЛончарски, кa, кo, 1) Söpfers, figlinus

mеntiа : укашило га лудило, бie j. B. semua Töpfererde, creta figlina, Narrbeit hat ihu ergriffen (ş. B. nady 2) adv. nach Töpfer Urt, more figuli.

einem intervallo lucido). Лончина, f. augn. 2. лонац.

лудилисе, имсе у, г. impf, jih narrif6 Лінчић, m. 2) dim. p. лонац. 2) pic stellen, stultitiam simulare. Dienkachel, testa fornacalis.

Лудбв, m. vіdе лудак. A ha*, f. die Terasse (auf dem Dache). Ayqubame, n. die Narrentheidigung, „На лонци је седамнаест ага,

nugae, ineptiae. „Међу њима од Удбиње Зуко

Лудовали, дујем, у. impf, Rarretty Aonap, m. die. Ofenschaufeli batillum

treiben, desipio. fornacule.

Лудвјеба, f. convicium in puellam , q. Лопарић, m. dim. . лопар.

d. stultus te futuerit. 1 папа, f. Die et aufel, pala.

Лудоспi, f. Sit borbeit, stultitia. 2) Лопалтара, f. п. і, воденица, што die Narrheit, dementia.

има коло попријеко и на њему пе. Лужење, и, дав &augen, lixirii infu, ра као лопате.

sio. лопатица, f. ) dim. р, лопата, 2) Лужипти , им, y, impf. н. п. кошуље, косп више гузице.

npeky, laugen, auslaugen, lixivio Лопта, f. (у Сријему, у Бачк. и у

imbuv. Бан.) Der Bal, pila.

Лужница Пепелужница, f. 24fфеn5rӧ Лоппица, dini, p. лопа.

del, puella favilla plena. Aom, m. das Loth, semuncia.

лужњака, f. eine airt Baum, arboris nómia, f. der Schmut, die Liederlich: genus , налик на расп. teit, ignavia, negligentia. .

лук, деr gau, allia. 4) бијелir, saNómpa, f. die Leiter am Wagen, scala tivum, per noblau). 3) црни, се vehiculi, .

pa, 'die Zwiebel. Aoha, f, eine liederliche Weibsperson, Mýk, m. bei der Pistole und Flinte. Mohka, f.} mulier ignava et inmuuda. Myka, die Que, pratum pone sumen, Лош, ша ,, ше, unglüflid, fwlett, л, на, m. #u#ав, Lucas.

caiser. Два лоша избице Милоша лhав, ва, вo, liftig, fФlan, callidus. (ne Herculus quidem adversus duos). cf. My nagcmbo, a. l dic Listigkeit, Schlaua рђав.

лукавштина , f.j beit, dolositas, calAjö, m. der Bast, liber.

liditas. Лубарда, f. дie Bombe, globus ferreus, луко, m. vіdе Лука. borba.

луков, ва , во, н. п., цвијелі , перо, Лубеница, f. Die Bajtermelone, angu- Lauch: , allii,

nia, oder cucurbita citrullus Lion. луковача, f. кукурузница умијешсна Дубеничар, ш. 1) Оer 23ajfermelonents ладном родом с перима од прцога

gärtner und: Händler, qui angurias лука (cf. ладњача), eine Art futuru3= serit aut vendit. 2) der dergleichen gern

brot mit Zwiebel, panis genus e zea. ift, amans anguriarum.

Лукови , ва , ва, н. ін. лија, градина : Дубе нічцца , f. dim. p. лубеница.

" Laud,

allii. your lume, n. ein chmaliger Gar: 1yrobuia, f. ein (hölgerues) Gefäß un ten zu Walserinelonen, hortus olim Rauch zu Rossen, mortarium ligueur inguriis cousitus.

comminuendo alliq.

« PreviousContinue »