Ману сабљом с десна на лијево, Па повика из грла бијела: 63. Марко Краљевић и 12 Араиа. Шатор пење Краљевићу Марко ,, троје сам допадала руке, ,,Ево данас, брате, у четврте, 325 330 335 10 5 „Већ ме бију троструком канџијом, 15 „Нагоне ме, да им лице љубим; „Не могу и јадна ни гледати, „А камо ли, да им лице љубим." А Марко је привати за руку, Посади је до десна колена, Огрте је коластом аздијом, А у руке даде чашу вина: „На, девојко, те се напиј вина, „Данас те је огрејало сунце, 20 „Кад си дошла к мене под шатора." 25 Тек девојка чашу приватила, И приниче, да с' напије вина, 30 35 40 45 Плану Марко, као ватра жива, 50 Већ и сече по свилену пасу; 55 Од једнога двојица падају, Од дванаест Марко начинио, Од дванаест двадест и четири. Пак се ману преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба, Оде право ка Прилину граду, Ка својему двору бијеломе, Пак дозивље Јевросиму мајку : „Јевросима, моја стара мајко! „Моја мајко, моја слатка рано! „Ево, мати, Богом посестриме, „Ран је, мајко, мене каконо си, „Удоми је, кано чедо своје, „Да би, мајко, стекли пријатеље." Ранила је Јевросима стара, Ранила је, и удомила је У Рудника града бијелога У велику кућу Диздарића Међу мили девет братенаца. Отуд Марко стече пријатеље; Одлазио често посестрими; 60 65 70 75 Као својој сестрици рођеној, 64. Марко Краљевић и кћи краља Пита мајка Краљевића Марка: Не даде ми дванаест Арапа; „Ја двојицу, мене десетина, 5 10 15 20 „Ја тројицу, мене деветина, (+1) „лудо благо задобно” значи: без муке и без паме ши, само срећом, а много блага. „Ја четири, а мене осмина, 25 „Нит' ја знадох, кад ми љето дође, 30 „Нит ја знадох, кад ми зима дође, „Осим једно, моја стара мајко : „Зими би се грудале ђевојке, „Пробаце ми по груду снијега, „По том знадем, да је дошла зима; 35 «Бети баце стручак босиока, „По том знадем, да је љето, мајко. А кад наста осма годиница, „Тавница ми није додијала, „Додија ми Арапка ђевојка, 99 99 Виче мене на тавнички пенцер : „Не трун, јадан, у тавници, Марко! ,,Већ дај мене твоју вјеру тврду, 99 „Да ћеш мене узет за љубовцу, 99 99 , Да избавим тебе из тавнице, »» Добра твога из подрума Шарца, „Накупићу жутијех дуката, 97 99 99 99 Болан Марко! колико ти драго."" „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, 40 45 50 |