Page images
PDF
EPUB

Али-бегу љуба говорила:
„Немој, бего, да од Бога нађеш!
Није право, нит' ће добро бити:
Он је теби Богом побратиме,

99

99

„Ти си њему зад’о вјеру тврду; "Ако ли се лакомиш на благо,

99

„Док је, бего, у животу Јанко,
Биће блага и теби и Јанку."

Ал' то бего ништа не слушаше,
Већ извади ножа пламенита,
Па он закла побратима свога,
Као јагње о Ђурђеву дану.
Мало време за тим постајало,
Зима прође, а прољеће дође,
Књигу пише Старовлаше Павле
Своме побру Сави од Посавља :
„Побратиме, Сава од Посавља!
Зелене л' се лугови посавски?
„Кукају ли сиње кукавице ?
„Има л' траве око воде Саве?
"Иду л Савом водом болозани?
,Сију ли већ Турци лубенице?
„Намећу ли Шокци воденице?
„Јели веће јање за заклање ?

99

[ocr errors]
[ocr errors]

Може ли се по гори ходити?”

Сава њему књигу отписује:
„Побратиме, Старовлаше Павле!
„Зелене се лугови посавски,
„И кукају сиње кукавице,
„Има траве око воде Саве,
„Иду Савом водом болозани,

105

110

115

120

125

130

„Сију веће Турци лубенице
„И намећу Шокци воденице,
„Јесте веће јање за заклање,
„Сад се може по гори ходити;
„Него хајде да се састанемо
„На рочишту о Ђурђеву дану."
Када дође лијеп данак Ђурђев,
'Ђурђев данак, хајдучки састанак,
Састаше се до два побратима,
И са њима до тридесет друга,
Али нема од Коњица Јанка!
Чекаше га још неђељу дана
Преко рока и преко земана ;
Кад виђеше да га опет нема,
Тад' говори Сава од Посавља:
„Браћо моја и моја дружино!

„Што нам нема од Коњица Јанка?
„Да л' га није невјера изјела
„Од Турчина Богом побратима ?
„Хајте, браћо, да га потражимо!"
Дигоше се до два побратима
И за њима тридесет хајдука;
Кад дођоше бијелу Коњицу
Пред дворове бега Али-бега,
Ал' капија пуста затворена,
Затворена и замандаљена;
Куца Павле халком на вратима,
А кад нитко не шће отворити,
Затрча се Сава од Посавља,
Те прескочи камену авлију,

И

дружини он отвори врата.

135

140

145

150

155

160

165

Кад нађоше бега Али-бега,
Пита њега Сава од Посавља:

„Камо, бего, од Коњица Јанко ?"
Вели њему беже Али-беже:
„Јанко вам се јесте преставио,
„И ја сам га л'јепо саранио
„По закону вашем ришћанскоме."
Вели њему Сава од Посавља:
„Кад се, бего, преставио Јанко,
„Кам' Јанкова три ћемера блага?
„Кам” Јанково рухо и оружје?"
Тадʼ говори беже Али-беже:
„Јанко вам је благо оставио,
„Оставио благо и оружје,
„Кад дођете, да га однесете;
А рухо сам с њиме укопао."
Ал' говори Сава од Посавља:
„Буд си, бего, чоху укопао,
„Ти нијеси сребро укопао:
"Кам' Јанкова зелена долама,
„На долами тридесет путаца,
,,Свако пуце по од литру злата,
„А које је пуце под гръоцем,
„Оно јесте од три литре злата,
„И оно се на бурму отвора,
„Те јунаци њиме пију вино?”
Од ина се бегу не могаше,

Већ изнесе зелену доламу;
Ал' долама крви покапана,
Ha

рамену десном прорезана! Кад то виђе Сава од Посавља,

170

175

180

185

190

195

Проли Јунак сузе низ образе,
Удари се руком по кољену,
Колико се лако ударио,

На
кољену чиста чоха пуче;
Пак тргоше ноже од појаса,
У каблиће бега учинише ;
Бијеле му дворе похараше,
Похараше, ватром попалише;
Пак одоше у гору зелену
Јанка жалећ, себе сјетујући,
Да с' не држи вјера у Турчину.

54.

200

205

Вук Јеринић и Зукан барјакшар.

Вино пије тридест капетана
У бијелу граду Шибенику,
Међу њима Јеринићу Вуче.
А кад су се напојили вина,
Говорио Јеринићу Вуче:
„Чујете ли, браћо моја драга!
„Браћо моја, тридест капетана!
Јесте ли ви добро упамтили,

99

„И узнали и очим виђели,
„Каде Турске чете долажаху
„Из Удбиње из Турске крајине,
Тко највише чете довођаше,
„Из приморја робље одвођаше

[ocr errors][merged small]

5

10

„Тко ли глава бјеше пред Турцима?" 15

Бесједи му тридест капетана:
„Наш соколе, Јеринићу Вуче!
„Ми знадемо, и јесмо виђели,
„И врло смо млади упамтили,
„Каде Турске чете долажаху,

[ocr errors]

Тко највише бјеше пред четама, „Тко највише бјеш нам досадио: „Од Удбиње Зукан барјактаре „Пајвише нам бјеше досадио, „Он највише робља одвођаше „И јуначке главе одношаше.” А кад зачу Јеринићу Вуче, Он узима дивит и хартију, Те направи једну ситну књигу У Удбињу у Турску крајину, По имену Зукан-барјактару: ,0 Зукане, Турска поглавицо! „Ето теби ситну књигу пишем: , Ласно ти је било четовати

99

99

„И зло чинит' по нашој крајини,
„Док нијесам био дорастао

„А до коња и до оштре сабље;
„А данас сам јунак дорастао,
„Ходи мени на мејдан јуначки
„У Грахово у поље широко,
„Или, Зуко, ђе је теби драго;
„Немој никог водит' од крајине,
„До Хајкуну своју вјерну љубу,
„Које данас у Турчина нема;
„А ја не ћу никога водити,
Нег’Анђушу моју сеју милу,

20

25

30

35

40

45

« PreviousContinue »