Као својој сестрици рођеној, 64. Марко Краљевић и кћи краља Пита мајка Краљевића Марка: „Да напојим мојега Шарина; Не даде ми дванаест Арапа ; 5 10 15 20 *7) „лудо благо задобио значи: без муке и без паме ши, само срећом, а много блага. „Ја четири, а мене осмина, „Краљ ме баци на дно у тавницу, „Нит' ја знадох, кад ми љето дође, Осим једно, моја стара мајко: По том знадем, да је дошла зима; Не трун, јадан, у тавници, Марко! Болан Марко! колико ти драго. „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, 6666 25 30 35 40 45 50 99 99.99 6666 Па се кунем капи на кољену: „„Тврда вјера! оставит те не ћу, „„Тврда вјера! преварит' те не ћу; И сунце је вјером преврнуло, Те не грије зими к'о и љети, „„А ја вјером преврнути не ћу." „То промисли Арапка ђевојка, „Промислила, да се кунем њојзи: „Једно вече бјеше омркнуло, „Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, ,,И још себе бољег од Шарина, ,,На обадва бисаге дуката, 99 „Донесе ми сабљу оковану; 55 60 65 70 „Кад погледах, моја стара мајко, 75 „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, Ударих је по свилену пасу, ,,Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: „Богом брате, Краљевићу Марко! „„Немој, болан, мене оставити!"" 80 „Ту сам, мати, Богу згријешио, 65. Марко Краљевић у Азачкој шамници. (комад од пјесме). Боже мили! на свем тебе вала! 66 85 5 10 15 20 Ђевојка је за Бога примила, И за Бога и за брата свога, Она дође тамници на пенџер, Марко њојзи тихо проговара: „Богом сестро, краљева ђевојко! „Иди бабу од Азака краљу, „Од мене му поклон и поздравље: „Кумим њега Богом истинијем, Нек ме пусти из тамнице клете „А на вјеру и на вересију „И на јемца Бога истинога, „Да ја идем до Прилипа града, „Да донесем за откупа благо, „Вјера моја, двадесет товара; „Ако ли ми вјеровати не ће, „Нек ме пусти из тамнице клете, „Па нека ме у гвожђе окује, „Ја ћу ситну књигу оправити „Мајци мојој у Прилипа града, ,,За откуп ће донијети благо! „У тамници живити не могу. Кад ђевојка рјечи разумјела, Она оде краљу на дивана, Када бабу на диван изиђе, Питао је од Азака краљу: „Ој Бога ти, мила ћери моја! „Шта је тебе тамо нестануло? 99 66 Ил' ти мало свиле и кадиве, „Или злата, ил' бијела платна? „Ал' лијепе чохе Парагуна „И резане, па и нерезане?“ 25 30 35 40 45 50 |