Page images
PDF
EPUB

3) berleiten, indugo. 4) нож (оғњилом), бри- нагљЁЊЕ, n. даѕ €ilen, festinatio.. јаћу бритву (на каншу), abzieben, exacuo, НАгнАти, нагнам (наженём), v. pf. 3) antreiben,

cf. намагатити, 5) обрве, јфminten, fueo. adigo: НАВӯъи ск, вуче се, v. г. pf. fіф разwifфеn gie = Нажени му срне н јелене Беn, inducor, н, п. облак, бијело на око.

2) nöthigen, cogo. НАг, нага, о, (ваги, га, ro) паdt, nudus, рије. нагHATн ск, нагнам (наженём) се, у.г. pf. )) на

тко се говори, и то као у пословицама, н. kora, sich auf jemand werfen, irruo in aliquem, п, го наг, као од мајке рођен (mutternatt), 2) (у ц. т.) vidе деснта се,

cf. вагон: на. под нагим Богом (н. п. нема ништа). гнао се дома ; HATÁSÂbE, n. das Rathen, Umberrathen, divina- У колу се нагнао Новица tio. . 1

НАГнёздити, нагнёздим, (нст.) vide нaгнијезНАГАЪАти, нагађам, v. pf. umbеrrаthеn, divino.

дити. НАГАзити, зим, v. pf.. )) на што, morauf ftepen, НАгнёздити CE, нагнёздим се, (аст.) vide. наг

offendo : нагазцо на чинн, на сугреб, а н нијездити се. на ручак. 2) ала сам нагазно, аnrennen, übel-| НАгняздити, нагніздям, (зап.) vidе нагннјезankommen, infortunium invenire. 3) eintreten дити. (z. B. Kraut ins Faß), inculco. L.

НАГниздити CE, нагнёздим се, (ист.) vide нaНАГАМБАти, бам, vide нaгaзити 1.

ни јездити се. НАГАО, нагла, гло, (наган, ла, ло) eilig, eilfertig, НАгниёздити, нагнијездим, v. pf. (јуж.) коpraeceps.

Koul, der Henne ein Nest machen, nidum paro HÀTAPHTH, PÂM, v. pf. mit Ruß beschmieren, fu- gallinae. ligine induco.

НАГнилЁздити ск, нагнијездим се, v, г. pf. НАГВАЖДАЊЕ (нагважћање ?), п. Мie Siererei (yx.) sich ein Nest machen, nidum paro mihi: (beim Essen, Reden), ineptiae.

нагнијездила се кокош. А НАГРАЖДAТи (нагважати ?), нагваждам, v. | НАГнозити, нагнојнм, v. pf. Фйпдеп, . stercого.

impf. fido gieren, delicias facio, ineptio. нагнути, нагнём, v. pf. 5) neigen, inсlino. 2) наНАГИБАЊЕ, n, Ba8 Эeigen, inсlіnаtіо.

гао дан, т. б. превалило подне, пеigt йф НАГВАТи, нагибам (нагибљём), v. impf. пеі: dem Abend. 3) mit Gewalt durch wollen, vi

деп, іnсlino, н. п. буре или други какав суд. perrumpere velle, cf. навалити: Куда си наcf. нагнњати.

гао као во у купус ? НАГИВАТИ СЕ, нагибам (бљём) се, y, r. impf. Плећи даде а бјегати наже sich neigen, inclinor.

нагнути СЕ, нагнём се, y, r, pf. jih neigen, НАГиздати, нагӣздам, v. pf. fфтӣte, orno, inclinor. . і сото, f. накитнти.

НАГњќсти, њетём, у. pf. н., п, врећу брашна, НАГиздАТИ СЕ, нагӣздам се, у.г pf. fіф fфтӣten, ftopfen, farcio, cf. набити. vi comor. 14880!!934 00 1,15

НАгњЁчити, нагњечим, v. pf. 1) н. п. граҳa, in HÀNHHÂBE, n. das Neigen, inclinatio.

- Menge kneten, subigo.' 2) H. 11. hory, an: НАгињАТИ, њём, v, impf. neigen, inсlino, cf. на- quetsden, contundo.

гибати: нагињали су да му даду, т. і. НАГњйздити, нагњйздим, (у војв.) vide нaгнинаваљивали су.

јездити. нагињАТи ск, њем се, у. г. impf. jih neigen, НАГњйздити ск, нагњиздим се, (у војв.) vide

inclinor.rs forum - нагнијездити се. HÁTAABAK, ruâbka, m. 1) die Vorschubung, calce- HATOBÁPÀbE, n. das Bereden zu etwas, suasio.

amentum ? (österr. der Stiefeldorsdub). 2) vide HATOBÁPATH, ròbâpâm, v. impf. bereben, suadeo, приглавак. і. 1: :

impello. НАглавити, наглавим, v. pf. н. п. чизме, por- наговќстити, говёстим, (нет.) vidе наговнје

duhen, calceo. НАГЛАВљиваЊЕ, n. Bag orfфиђеп, calceаtiо. НАговештйвањЕ, т. (нст.) vidе наговјешћнНАТЛАВЉИВАТИ, глављујем, v. impf. porfфиреп,

уу | НАГОВЕШтЙВАти, вешћујем, (ист.) vide нaНАГЛЕДАТИ СЕ, дам се, y. т, pf, jih fatt fеђеп, говјешћивати. sat vidisse:

НАговијќстити, говијестём, v. pf. erinner, Гледах чуда и нагледах та се

revoco in mentem, moneo. наглити, лим, v, impf. eilen, festino.: 1) НАГовистити, говистим, (зап.) vidе наговиHÂr.10, eilig, {chnell, velociter.

јестити. Наглост, наглости, f. Die Sile, praecipitan- наговиштйвање, р. (зап.) vidе наговјешћн

од наглосши у кошуљи танкој т.ня він | НАговиштивАти, вишћујем, (зап.) vidе наго- Од наглосами на гола коњица и ик вјешћивати. НАГЛУв, а, о, vidе наглух. rid

НАговJEштивлЊЕ, n, (јуж.) Jas Northern, лабнаглух, а, о, etwas toub, subsurdus, и ва nen,

з інсу і

monitio,

бі, сі. 32х3,

[ocr errors]
[ocr errors]

стити.

вање.

calceo.

.

[ocr errors]
[ocr errors]

tia:

вање.

[ocr errors]

сам га

се

НАЈовавшийВАти, вјешћујем, v. impf. (јуж.) ІнАГРАВАЧА, Т.jvіdе награђуша. erinnern, moneo.

НАГРАЂИВАЊЕ, n. Bas BorriФten, praeparatio. HATÒBHATH, hâm, v. pf. anmisten, stercore im-HATPABÚBATH, rpáhyjêm, v. impf. vorrichten, prae

pleo (3. 8. лулу, im eфerie für fuden). 1 9 paro, paro. 1 -НАговӦР, т. бie Beretung, inductio, impulsio. |НАГРАТУША, f. комад платна, којега се један НАговорити, говорӣм, v. pf. Bereben, induco, im- крај обавије око (предњега) вратила, а за pello.

други се веже основа, кад се почиње ткаНАговорити CE, говорим се, v. P. pf. ji fatt ти. cf. узлењача. sprechen, satis locutum esse. .

НАГРАиСАти, ншём, v. pf. •с ким, auf ein uebel НАгодВА (нагодба), f. (у Хрв.) 1) Sex Xall, са- ftopen, impingo, ef. огрансатн, награбусити,

sus, cf. Aorahaj. 2) (y boga) Vergleich, com- налијепити. positio, cf. погодба.

HÁTPAA, f. ein häßliches Ding, turpitudo : RarpНАгодити, нагодим, у. pf. 1) treffen, erratben, до једна!

ferio, attіngo, cf. погодитн. 2) (у Боци) fina | НАГРдити, нагрдим, v. pf. 5) Барlіф тафеn, ent: деп, іnvеnio, cf. наћи, деснтн.

stellen, turpo. 2) beschimpfen, contumelior. cf. НАгддити ск, нагодим се, y. P. pf. (у Боци) наружити.

vidе намирити се: Боље се є дужником на-НАГРдити ск, нагрдим се, v. r. pf. 1) fid) Бар

годиши. него судом потезати. 10. 111 lich zurichten, turpor. 2) fich satt beschimpfen, HATÒJHTH, naroÂM, v,pf. pflegen, erziehen, curare: satis contumeliatum esse: ann Нагојила лице за љубљење —

нагрдио! НАГомЙЛАти, лам, v.. pf. anhäufen, accumulo. НАГРезнути, нём, v. pf. (у Дубр.) 1) auflaufen, HÁron, m. 1) der Zwang, vis. 2) der Antrieb (der auffфwеllеn, intumesco, н. п. нагреанули

Schweine der Save zu, um sie nach Deutschland кукурузн у води (т. і. набубрили), нагревzu übersegen), compulsio suum ad trajectum. нуо крух (т.ј. нарастао). 2) (у Бјелопавл.) 3) (у. Ц. г.) колиба као чардак на четири übеrfфwет теп, іnundo. cf. грезнути. І, стуба, 2Irt butte, tugurii genus. 4) (у ц. г.) НАГРЕЈАТА СЕ, jём се, (ист.) vidе нагријати се. н. п. то се учинило. нагоном, зufällig, ca- НАГРЁпсти, гребём, v. pf. anfфаbеп, согrado. su: без нагона не ће убити из пушке (ре- HAPPLпсти се, требём се v. г. pf. fi) fatt an: че се за рђава пушкара).

fchaben, satis corrasisse, ef. rpencta: Ako НАгонити, нагоним, y. impf, antreiben, nöthi: : се не накусасмо, не нагребосмо се. gen, adigo, impello.

НАГРИЗАЊЕ, n. Sag 2Inbeipen, admоrѕiо. НАГднити св, нагоним се, v.r.impf. 1) Грвјturen |НАГризATи, нагризам, v. impf. arbeiben, admor1. auf einen, irruo in aliquem: ,,

deo. На јадну. се нагонише рају

НАТРИЈАТи се, јем се, v. P. pf. (јуж. и зап.) [іф Нагони се јунак на јунака

fatt wärmen, ѕаt calefieri:.Док се човјек ди2) (у ц. г.) vidе десити се :

не наднми, не може се вагре нагриАл' се добар јунак нагонио

јаши. нагониЦА, f. н. п. ужнру, кад многи људи до-[НАГРИЈЁБАЊЕ, т. (у Црмн.) ба8 Иmgraben pe8

тјерају гдје свиње да жире, дer 2Incrаng, Kukuruz, circumdatio humi. * concursus. .

и 2 част нАГРИЈЌБАТИ, нагријебам, v. impf. (у Црн.) HároHHYÂP, m. einer derjenigen die die Schweine огртати кукуруз, деm ufurug Erke umjфаи: in einem Balde mit Eicheln mästen.

feln, circumdo humuny. НАГдњЁње, п. 1) bas IIntreiben, Зmingen, impul- нағристи, нагризем, . pf. anbeipen, admоrdео. $us. 2) das Treffen, casus.

НАГРК, а, о, мало грк, etwas bitter, subamarus. НАГОРЕти, рим, (нст.) vidе нагорјетн. НАГРНУти, нагрнён, v. pf. 1) аnfфаrrеn, corrado, НАГОРИти, рим, (зап.) vidе нагорјети.

congero. 2) (charrenweise andringen, irruo : haНАгорицЁ, (у Рисну) vidе највише.

грнуше људи на врата, cf. навалити. НАГОРЈЕти, рим, v. pf. angebraпnt wеrbеn, adu- НАГРЦАти CE, цам се, v. г. pf. jih anhäufen ri: Ко је нагорео смрди.

(von einer Renge), accumulor: нагрцаше се HÀNÔPKHBA (Búna), f. die Bergbewohnerin, monti- толики људи у кућу ; нагрцала се пуна со

ма

[ocr errors]

cola: :

ба људи.

Таде викну Богом посетсрнму,

НАгӯзити ск, нагӯзим се, v. г. pf. јф jo neigen, Посестриму нагоркињу вилу -.

daß der Hintere in die Höhe fiebt, inclinari poНАГРAБитн, бим, v. pf. gufammеnraffen, satis dice erecto. rapio.

4: НАГУЗљкз, т. (јуж.) беr Xudgänger (ein omi НАГРАБИти се, бим се, v. г. р. jih rеіф rаffen, scher Name des Krebses), cancri nomen comisatis rapuisse.

cam, retrogradus. НАГРАБЎсити, грабусім, у.. pf. auf ein uebel to: НАГЎлити, нагӯийм, v. pf. 3) н. п. лиле, муба, pen, impingo, ef, нагрaнсатн.

in Menge schälen (8. B. Rinde von Bäumen), НАГРідити, наградим, у. pf. н. п. разбој, ка- delibro, decortico. 2) н, п. дрво, aufrigen, say, vorrichten, instruo, adparo.

scarifico.

[ocr errors]

НАгӯлити CE, нагӯлим се, у.н. р. іф fatt, fau=нлДБАЦйвањЕ, n. bas uebertreffen im Berfen, fen, satis potasse : нагулно се водурине, ви

victoria jactus. нушнне. ... ... ... ... ... ... 11 | НАДВАЦиватн, бацујем, v. impf. кога, im Ber: НАГУМАТИ СЕ, мам се, v. pf. vіdе награбити се, fen übertreffen, vinco jaetu. НАгӯНТАТИ СЕ, там се, v. P. pf. in einer Renge | НАДВіцитн, надбацим, v. pf. кога, im Berfen

kleben bleiben, sich anhängen, adhaeresco; na- übertreffen, vinco jactu: нбасі . гунтало се блато на точак.

Он надбаци три стотин” Маџара — НАГўскЁ, rulings, retrorsum, cf. натрашке. HẢABÚJAHE, n. der Sieg im Gefechte, victoria. НАГЎТАТи ск, там се, т. г. pf. н. п. дима, иједа, нАДБИJAТи, надбијам, v. impf. in Ser blat sich fatt schlingen, satis devorasse.

besiegen, proelio vinco. над (над), m. (у Херц. ну Ц. г.) Die offnungнадвити, надбијем, v. pf. кога, іn bеr Oblabt spes, cf. нада: ш. а. 1 10, , besiegen, praelio vinco.

4. 3. iiie, Кад внђеше е им нада нема, і 11. »

НАДвости, бодём, v. pf. im @top beliegen (pon Добријех се коња дофатише —

! Stieren), cornibus vinco. НАД, 1 (mit acc. и, instr.) über, super : над во-надвалити, надвалйи, v. pf. übermältigen, vinco, НАДА, дом, нада мном, на се ; *{{ ii... .

cf. надвладати: Нада те се не нашло јунака

Српска војска Турску надвалила Млада нева воду нела, 1:11 і 1 ...

НАДВAТити, тим, vidе натхватити. Над воду се надносила

| НАДВЁЗАти, надвёжём, v. pf. anbinsen, adligare: НАДА, f. vіdе над.

ходи брже ! чекај док надвежем уже, надА, f. (у ц, г.): оно што се додаје кад се пукло је, cf. навезати. 1 у што нади. cf. , надо., :. і

НА ДВЕзиваЊЕ, п. Зав Inbinsen, alligatio.н) НАДАВАЊЕ, p. perbal. p. надавати 2. 3. НАДвезивати, везујем, v. imрt. н. п. пређу у НАДАВАти, надајем, 1) v. pf. genus geben, satis ткању кад се кнда, аnbinpen, alligo.

dеdіѕѕе: не можеш му. доста надаваши. | НАДвёсти, везём, v. pf. н. п. лађу или скелу 2) v. impf. у воденици, у камен жито нада- уз воду да пријеко возећи се не би до

вати, т.ј. руком, помагати да би ишло ви- шла врло сниско на другу страну, @trom і ше него што га само чекало нагони. 3) н. aufwärts lenken, contra aquam dirigere. 3. п. руку, т. б. заклањати се њоме подмећу- надвӣсти CE, ведём се, v. P. pf. 1) н. п. над во

ћи је под сабљу или под нож, unterlegen, Ay, han jamy, sich darüber beugen, inclinor. desuppopo, cf. подметати. . . . .

super, cf. наднијети се: 2) н. п. надвео се НАДАивко (на далеко), ferne, longe:

06nak, darüber : kommen, superinduciniti НАДАЛЁКУ (на далеку),

НАДвйKATи, надвӣчём, v. pf. überfreien, im і надалекоі запроси ћевојку.

Schreien übertreffen, obstrepo, clamore vinco. надАМ, дма, m. Sie. 25ldbung, inflatio: подузео надвИРИВАЊЕ, n. Bаѕ іnаbѕuсtеn, despectus. ме некакав надам. 91: 1 мі!

НАДВИРИВАТИ СЕ, вирујем се, v. г. impf. бар? НАДАНУти, наданём, vidе надахнути.

über hinabgucken, despicio. :: jesus 91 надањЕ, n. Bag offen, spes. 11, 1:1, 1:1 : | НАДвЙРИти CE, рим се, y, г. pf. Fіnаbоuten, НАДАРИти, рим, v. pf. perleiten, induco in ani- despicio.

mum : који те ђаво надари (на то)? cf. на-| НАДвисиваЊЕ, n. Bаѕ uebertreffen an übe, su14 вести, навратити, навући, натентатн.) 28 peratio altitudinis. . . . . . . НАДАРИти, надарим, v. pf. (у Дубр.) jpensen, надвисивати, висујем, v. impf. an böbe über• befфеntеn, largior, maneror: Бог надарно! treffen, altitudine supero. (тј. дао, даровао). .

НАДвисити, надвисим, v. pf. an be übertrеffеп, надати, дам, v. pf. ausreifen, fugam petеrе, н. altitudine

„ supero: т; 2. и 3. - }; П., нададе преко поља, уз поток и т. д. Сву су гору връон надвисиле — вчи надАТИ СЕ, надам се, v. r. impf. boffen, spero. надвити ск, надвијем се, v. r. pf. fі, баrüber НАДАТи ск, над се, v. P. pf. коме што, еw folat winden, desuper se flectere:

nacheinander, succedit (bene aut male); ha- Надви се облак изнад дјевојак” - дало се продало се (fаѕt bеr Raufmann wenn | НАДвишивАЊЕ, т. vіdе надвисивање. ihm im Laden etwas herabfällt).

). ... ... .. НАДвишивати, вишујем, vidе надвисиватн. НАДіти, надађём, (надашао) vidе надићи. надвладАти, надвладам, v. pf. berminsen, надахнути, надахнём, y, pf. кога т. ј. научити, vinco. einbauchen, inspiro.

НАДВЛАТИВАЊЕ, n. bas. Veberwinpen, victoria. НАДвідање, п. баѕ bеfiegen im örnerjtop (зі: | НАДВЛАТИВАти, влађујем, v. impf. übеrbinəеп, Then Ochsen, Kühen), victoria tauri. De vinco.. .. 19і. .

. . Надвідати, надбадам, v. impf. im @tope bеfіе: надвлачЁњЕ, n. дав Иebertreffen im Sieben, im ... деп, соrnibus vincere: наш је во надбадао @piele клипак, victoria tractus, 1884 ( вашега. 1 31. il: i п'.. бо і зі, 19 п. НАДвлачити ск, надвлачим се, y. impf, клипНАДБАРJE, п. :), 1 и it tu', 'till ka, im Zieben übertreffen, tractu vincere, cf. Примнше се високу Надбарју

Клипак,

п, ені іt'ѕ РІ 497 ,н.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

НАДводити CE, надводим се, y, r. inpf. 1) біф Ко ће мајку надживјеши darüber hin beugen, inclinor desuper :

жље да јој је ! Млада нева воду нела,

| НАДживсти, живём, vidе надживљетн. Над воду се надводила

НАджњёвањк, n. Der 28etteifer im Setreibefфnitt, 2) надводи се од свуда облак, Беrüber tom- certamen messorium. men, superinduci.

НАДжњЁВАТИ, наджњёвам, y, impf. zu Офanben HAABÒRÊ BE, n. das Lenken Stromaufwärts, schneiden, messe vinco. dirigere navem contra aquam.

НАДжњЁВАТИ СЕ, наджњёвам се, ч. г. impf. надвозити, надвозим, v. impf. Ctromaufmarts eine Schnittwette eingehen, certamen messo

lenken, contra aquam navem dirigo. cf. HaA- rium ineo : вестн.

Наджњева се момак и девојка -НадвщPHй, на, но, (у Хрв.) äиреrlih, externus, наджЊЕТи, vide нaджетн. cf. спољашни.

НАДЗИРАЊЕ, n. vіdе надгледање. НАДглЁДАЊЕ, n, pie iufjit, cura.

надзИРАТИ, pём, v. impf. надгледати : НАДглЁДАти, надгледам, v. impf. befeben, in- Надзиру мн коње и волове НАДГЛЕДАти, дам, v. pf. ( spicio, euro. надзИРАТи се, рём се, v.r. impf. Sаrübеrfфаиеп, HAATOBÁPAHE, n. das Uebersprechen, victoria despicio: linguae.

На Дунав се надвирала НАДговАРАТИ, гдварам, v. impf. überfpreфen, u надЗРЕТи се, надзрём се, v.r. pf. даrübеrblidden, Scanden reden, vinco lingua.

despicio : НАДГОВАРАTн CE, говарам се, v. г. impf. im Xes Надарех јој се на прозор — den wetteifern, certo lingua.

.

НАдивАЊЕ, п. (зап.) vidе надијевање. НАДГоворити, говорим, v. pf. ҳи фаnken reben, HAдвBATи, надявам, (зап.) vidе надијевата.

lingua vinco. Стојан је Чупић био врло рје- надигнути, нём, vidе надићи. чит и много је говорио на скупштинама у НАДИГРАВАЊЕ, n. Der Dіеg im ©pielen, Sangen, Биограду, за то приповнједају да је не- victoria lusus, saltus. гдје рекао Карађорђије: ко мн надговори нАДИГРАВАти, игравам, v. impf. überjpielen, tanЧупића н натпише Молера, даћу му шта jen, vinco lusu, saltu. год хоће (војвода је Петар Молер имао оби- надЙГРАТИ, надиграм, v. pf. überjpielen, über: чај о свачему писати дуго и широко, тако tanzen, vinco lusu, saltu :

да му је човјек морао све вјеровати). A Маџари игру започеше, НАДЕБЁлити ск, дебелим се, v. г. pf. (у Далм.) Другу игру, кола Маџарскога; vidе одебљати (угојити се).

Кад зангра канца Радоња, надЕВ, m. (у војв., по јуж. било би наfев, а Он надигра три стотин” Мауара по југоз, надјев) ба8 Sulfel, impensa.

сгромом игра, НАДЁВАЊк, п. (ист.) vidе надијевање,

Мила сестра су два брата, НАДЁВАти, надевам (ист.) vidе надијевати. А невјеста с два ћевера, НАДЁвіч, надевача, m, (у Сријему) којн нади- Муња грома надиграла јева имена (кад се дјеца играју), деr bеn наднЗАЊЕ, m. Bag aufriФten (in pie pübе rіфs Namen gibt, qui nomen indit.

.

ten), arrectio. НА ДЕВЁТAТи ск, там се, v. г. pf. einen genus |надизАти, днжём, v. impf. in pie pübе riФtеп, prägeln, dеdolo: баш сам га се надеветао.

arrigo, tollo. НАДЁКАТИ СЕ, надёкам се, v. pf. ft, аnflатреп, нАдилЁВАЊЕ, п. (јуж.) 1) Уаз 2Inmaфen, Befeftiventrem impleo, cf. набубати се.

gen an etwas, adfixio. 2) das Geben (eines НАДЕЉАТИ, љам, v. pf. (нст.) vidе надјељати. Namens), inditio nominis. 3) das Füllen (f. B. НАДЕНУти, нём, vide нaдeсти.

eines Bratens), farctio. НАДќситн, надесём, v. pf. trefen, offendo: |НАДИЈЁВАти, надијевам, v. impf. (јуж.) 1) н. п. Јели мајка родила јунака,

што на руку, на штап, аптафеn, bеfеtigen, А данас на срећа надесила

figo. 2) geben (einen Namen), indo nomen. У Тушину ће пијемо вино —

3) füllen, farcio (indo). надесно, (на десно) temts, dextra.

НАдилАЖЁЊЕ, n. дав Иmgeben von oben, ambitus. НАДЕСти, наденём, (ист.) vidе надјести. НАДйлАзити, зём, v. impf. Dоn ореn umgeber, НАдети, денём, vidе надестн.

ambio desuper. наджети, жањем (наджњём), v. pf. Зu Офan- надиљАти, љам, (зап.) vidе надјељати.

Беn fфneisen (als Офnitterin), messe vinco : надйм, т. зидине од старога града близу ЗаАко те наджањем, љуба да си моја, дра.

Ако ме наджањеш, даћу ти ја стадо НадиМАК, надёмка, m. У Херцеговинн ну НАДживати, (нст.)

Црној гори много чељаде (и мушко и женНАДживити, (зап.) живим, v. pf. Gbеrlебеп, ско) има још по једно име осим крштеноНАдживЈЕти, (југоз.) supervivo:

га, таково се име данас онамо зове надиНАДживљкти, (јуж.))

мак. Управо узевши може се рећи да су

Бе се муњ

надимци двојаки: једни се надјену дјете- надJЈЕЉАти, љам, v. pf. 3) држалицу на сјекиту у кући као од милости (може бити још py, anpassen, adapto. 2) viel aufschnißeln, conприје крштења), а други послије изван seco : шта си надјељао толико у соби ? куће, понајвише подсмијеха радн. Овијех надJЕНУти, нём, (југоз.) vidе надјести. другијех надимака, који се Њемачки зову надJEсти, дјенем, v. pf. (југоз.) 1) аnіtесtеп, Die брівпатеп, онaмo слабо и нма (јер ни- figo, н. п. што на руку, на штап. 2) име, ко не да да му се подсмијевају), ау Срби- geben, indo. 3) füllen (f. B. den Braten, Kür: ји првијех готово нема никако. У Црној biß), farcio, indo farturam. горн ну Херцеговини људи се овијем пр-| НАДЈЕти, дјенём, vidе надјести. вијем надимцима зову н пјевају и пишу, та- НАДЈУНАчити, јуначим, у. pf. an elbenthum ко да се многима крштено име слабо и зна übertreffen (überhelden?), virtute supero: изван куће и родбине његове: ја сам с је- Надмудрисмо и надјуначисмо днијем Цетињанином, којему је надимак Кад се виде на невољи Марко ІШушо, путовао неколнка пута из котора Де ће њега дете надјуначишна Цетиње, с Цетиња на Стањевиће и у нАДИАГАти, надлажем, v. pf. im fügen übertref= Котор, на Цетињу се и у Котору много fen, mendaciis vinco. пута с њиме састајао н разговорао, н не нАДЛАгивањЕ, n. Бав 28etteifern im güдеп, сегсамо што му нигда нијесам чуо крштенога tamen mendacii? имена, него ми га нијесу знали казати ни нАДЛАГИВАТи, лагујем, v. impf. in gügen übera његови знанин с Цетиња и из котора. Ова- treffen, mendacio vinco. кови надимци нијесу начнњени од имена | НАДЛАГиВАТИ СЕ, лагујем се, у. г. impf, wettкратенога, као н. п. Машо, Машко и Ма- eifern im Lügen, mendacio vinco. шан од Марко; Лако имакеша одЛа-| надлАЈАти, jём, v. pf, überbellen, latrando vinзар; Ико, Илча и Илчан од Илија; со: не би га надлајало деветоро паса. него са свијем од другога и често непо- НАДМАшити, надмашим, у. pf. übergreifen, altiзнатога коријена. У Црној се гори узимају us extendo manum, altius deero : и права Турска имена за надимке, аи Високо га копље надмашило само име Турчин, н. п. Мусшафа Вукса- НАДМЁТАЊЕ, п. 1) баѕ Dаrübеrfфiepen, trajеctus новић, Мураш Вуковић, Рамо Лазаревић, јuѕtо altiоr. 2) vas Darüberfesen, super imХасан Кезунов (а и Кезун је јамачно на- positio (3. B. Punkt aufs i). 3) das Mehrдимак), Турчин Перовић, Осман Турчи- bieten (im Kaufe). нов, нтл.

HAAMÈTATH, HàAmehêm, v, impf. 1) darüberschies НАДймањЕ, m. Bas 2nblajen, inflаtiо.

реп, аltius jaculor, н. п. ова пушка надмеће. НАдиМАТИ СЕ, надимам (мљём) се, у. е. impf. 2) баrüberfesen, superponere, н, п. над нже. sich anblasen, inflor.

3) mehr bieten (im Raufe), н. п. Милован је НАдилити ск, мим се, v. т. pf. fit anräифеrn, давао за овога коња сто гроша, а Радован

Хаиф (Фluten, devoro fumum: Док се човјек је надметнуо пет, па остао на њему (за 105 дима не надими, не може се ватре на- гроша). гријати.

НАДМЕТАТИ СЕ, надмећем се, v. r. impf. D) mett: НАдинатити, интим, v. pf, bеrgаnten, jurgio eifern, aemulаri, н. п. надмећу се ко ће приvinco.

је то и то учинити, cf. отимати се. 2) bei Надинути, нём, vide нaдисти.

der Lizitation mehr bieten. НАДИРАЊЕ, п. ) Ваз 2Inreipen, dеlibatio, scis-| НАДМЕТНУти, нём, v. pf. 5) Sarübеrfфiepen, altisio. 2) das Uusreißen, fuga.

us jacio. 2) darübersegen, superpono. cf. HaAHÀANPATH, pêm, v. impf.,) anreißen, delibo, scindo

primam partem. 2) ausreißen, fugam peto. НАДмднTATи, там, v. pf. (у Боци) übertreffen, НАдисти, динём, (зап.) vidе надјести.

supero : козопаше надмоншаше. НАдити, динём, vide нaдисти.

НАДМУДРИВАЊЕ, т. баѕ ueberweifent, victoria saнідити, дим, v. impf. ftülen, chalybe inducо. pientiae.

Кад се нади н. п. сјекира, онда се на ош- НАДМУДРИВАти, мудрујем, v. impf. einen mit трице њезино настави нада (челика), па Weisheit schlagen, supero sapientia. се послије истањи и изоштри.

НАДМУДРИВАТи ск, мудрујем се, у. r. impf. mit НАдити, наднђём, v. pf, pоn оbеп ит деђеп, аm- einander wetteifern, wer gescheuter ist, de sapibio desuper.

entia certo. надики, дигнём, (надигао, гла) v. pf. beben, надмӰДРити, надмӱдрим, v. pf. an 28iв ипо elevo, cf. надигнути.

Weisheit übertreffen, sapientia vinco: НАДЈАЧАВАЊЕ, п. Зав цеbеrwinsen, victoria. Надмудрисмо и надјуначисмо надJАЧАВАти, јачавам, v. impf. @bermeintern, наднѣти, наднесём, (наднeo, наднёла) (ист.) vinco.

vidе надявјетн. НАДАЧАти, чам, v. pf. überwinten, fortitudine | надHETн CE, наднесем се, (нст.) vidе надниsupero,

јети се.

метати.

« PreviousContinue »