Украј сињег мора дебелога ;
Кад је Арап кулу начини о,

1

2

је у оригиналу смисао, да је Арапин простръ0 (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6): мјесто:

ирешшамиано: А не може служит” мрка вина

А не

може служит” марка

віномъ (!!!). А у пјесми Смри Марка Краљевића (стих 69): мјесто :

ирешшамиано: л?јен ти беше , ја за мало | Лієвъ шы бывше я за мало ода

доба (?!!!). Тако је прештампано чинишъ задужбине** мјесто • градиш задужбине“, а у Српскоме је рјечнику (код

я ријечи задужбина) назначена разлика између радишь задужбину и чиниши задужбину! Тако је у пјесми Марко Краљевић и Муса кесерија (у стиху 10) од „одврt” ћу се“ начињено „одерш” ћу се!“ Тако је у пјесми Урош и Мрњавчевићи (у стиху 71) од сагр'јешио начињено согрѣшio, а у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога (у стиху 4) од згријешио начињено согрешно; ан Француз у Паризу, који је иoле учио познати разлику између Славенскијех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима није Српски со (него са, или су, или с које се пред гдјекојијем словима претвара у з, као и вуж—! Тако је у пјесми Смрш Марка Краљевића (у стиху 109) мјесто „нек се цркве красе“ прештампано „нек се Цркве красу! Тако је у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога на два мјеста (у стиху 35 и 37) од „По шом“ начињено „По шимъ••! А у тој истој пјесми (у стиху 16) „од извадисмо кавгу“ начињено је „завадисмо кавгу! По народноме говору

5

10

У

дарио стакла у пенџере,
Простръо је свилом и кадифом,
Па је онда кули говорио:
„Што ћеш пуста у приморју, куло?
„Кад по тебе нитко шетат” нема :
„Мајке немам, а сестрице немам,
„А јоште се оженио нисам,
„Да по тебе љуба моја шеће;
„Ал' тако ме не родила мајка,
„Већ кобила, која бедевију,
„Запросићу у цара ћевојку :
„Јал” hе ми је царе поклонити,
„Јали ће ми на мејдан изићи. "
То је Арап кули изрекао,
Па он одмах ситну књигу пише,
Те је шаље цару у Стамбола:
„Господине, царе од Стамбола !
„Код мора сам кулу начинио,
По њојзи ми нитко шетат” нема,
„А јоште се оженио нисам ;

15

20

1

[! 1:

ce

може

кавга се не може завадиши, него се замешне, учини,
огради и (у пјесмама) извади; а људи се заваде,
те постане кавга! и т. д.
Кад се ова ствар расуди са сви ју страна, онда

казати, да је ово право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе. По овоме вад сваки паметам човјек може помислити : кад се овако народнијем пјесмама, које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта

њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали ?

би од

25

66

30

35

„Поклони ми шћерцу за љубовцу;
„Ако л' ми је поклонити не hеш,
А ти хајде на мејдан јуначки.
Дође књига цару честитоме,
Када виђе, што му књига каже,
Стаде царе тражит” мејданције,
Обећава благо небројено,
Ко погуби црног Арапина.
Мејданије многе одлазише,
Ал' Стамболу ни један не дође.
Нуто цару велике невоље!
Веће њему неста мејданција,
Све погуби црни Арапине.
Ни ту није големe невоље,
Ал с опреми црни Арапине
Из приморја са бијеле куле:
Он с обуче урухо господско,
А припаса сабљу оковану,
Па опреми сив у бедевију :
Потеже јој седмере колане,
Заузда је уздом позлаћеном,
Па привеза чадор у теркију,
и са стране тешку топузину ;
Кобили се на рамена баци,
Па упрти копље убојито,
Оде право бијелу Стамболу.
Кад је дош'о пред Стамболска врата,
Пред вратима копље ударио,
А за копље свез'о бедевију,
Пак разапе бијела чадора.
и на Стамбол он наметну намет:

40

45

50

55 60

65

70

Све на ноћцу по јалову овцу и фуруну љеба бијелога, Један чабар жежене ракије, По два чабра црвенога вина, и по једну лијепу ћевојку, Те му служи црвенику вино, А ноћи јој бјело лице љуби, Дневи даје у земљу Талију, Те узима небројено благо. Тако држа три мјесеца дана; Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, Наһера је кроз Стамбол бијели, Дође право под цареве дворе, Виче цара из грла бијела: „Море царе! изводи ђевојку.“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, Сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, Даде њему цуру на срамоту. Сједе Арап свадбу уговарат”: „До петнаест бијелијех дана, „Док отидем у приморје равно, „И сакупим киту и сватове “ Пак посједе танку бедевију, и отиде у приморје равно, Да он купи киһене сватове. Кад то зачу царева ђевојка, Цвили јадна, како љута гуја: „Јаох мене до Бога милога!

75

66

80

85

90

95

100

„За кога сам лице одгајила!
„Да га љуби црни Арапине!“.
У то доба и ноћ омркнула;
Сан уснила госпођа царица;
Бе јој на сну чоек говорио:
„Има, госпо, у држави вашој
Равно поље широко Косово,
„И град Прилип у пољу Косову,
У Прилипу Краљевићу Марко;
„Вале Марка, да је добар јунак;
„Пошљи књигу Марку Краљевићу,
„Посини та Богом истинијем,
„Обреци му благо небројено,
„Нек ти отме шћерцу од Араба.“
Кад ујутру јутро освануло,
Она трчи цару господару,
Те казује, шта је у сну снила.
Кад је царе рјечи разумијо,
Брже пише сићана Фермана,
Те га шаље бијелу Прилипу,
На кољено Краљевићу Марку:
„Богом синко, Краљевићу Марко!
„Ходи мене бијелу Стамболу,
„Погуби ми црног Арапина,
„Да ми Арап не води ђевојку,
„Даһу тебе три товара блага. “
Ферман оде Краљевићу Марку,
Када Марко сићан Ферман прими,
и кад виђе, шта су њему пише,
Он говори царском татарину:
„Иди с Богом, царев татарине!

105

110

115