Page images
PDF
EPUB

120

[ocr errors]

125

130

„Поздрави ми цара поочима:
„Ја не смијем на Арапа доћи;
„Арапин је јунак на мејдану;
„Кад ми узме са рамена главу,
„Што ће мене три товара блага?“
(Оде татар цару честитоме,
Те казује, што је рек'о Марко.
Кад то чула царица госпођа,
Она гради другу ситну књигу,
Те је шаље Краљевићу Марку:
„Богом синко. Краљевиһу Марко!
„Не дај мене шћерцу Арапину,
„Ево тебе пет товара блага. “
Књигу прими краљевиһу Марко.
Када виђе, што се у њој пише,
Он говори царском татарину:
„Иди натраг, царев татарине!
„Иди кажи мојој номатери:
..Ја не смијем на Арапа доһи;
„Арапин је јунак на мејдану.
„Скинуһе ми главу са рамена:
А ја воим моју русу главу,
Her' све благо цара честитога.“
Оде татар и каза царици,
Што је рек'о lipa.љевићу Марко.
Кад то зачу царева ћевојка,
Скочи млада на ноге лагане,
Пак довaти перо и хартију,
улице је пером ударила,
Од образа крви отворила,
Марк у ситну књигу написала:

135

140

145

[ocr errors]

150

[ocr errors]

155

[ocr errors]
[ocr errors]

160

[ocr errors]

„Богом брате, Красьевиһу Марко! „Братимим те Богом истинијем, „И кумим те Богом истинијем „И вашијем светијем Јованом, „Не дај мене црну Арапину, Ево тебе седам товар” блага, „И ево ти седам бошчалука, „Нит” су ткани, нити су предени, „Ни у снтно брдо увођени, Већ од чиста злата са.љевани: „И даћу ти од злата синију, „На синији оплетена уја, Повисоко главу издигнула, „У зубима држи драги камен, „Поред ког се види вечерати „У по ноһи, као у по дана: „И даћу ти сабьу оковану, „На којој су три балчака златна „И у њима три драга камена „(Ваьа сабаьа три царева града), „Још һу царев печат ударити, „Да те везир погубит” не може „Док честитог цара не запита. “ ІІосла Марку књигу по татару; Када Марку ситна књига дође, Те он виђе, нито му књига каже, Онда стаде Марко говорити: „Јаох мене, моја посестримо! „Зло је поћи, а горе не поћи: „Да с не бојим цара и царице, „Ја се бојим Бога и Јована;

165

170

175

66

180

185

190

„Баш һу поһи, да не һу ни доћи.“
Он опреми натраг татарина,
Нит му рече доћи, ни не доһи,
А он оде на танан у куту.
Те облачи на се отијело:
А на пећи ћуран од нурјака,
А на главу кашу од курјака ;
Па припаса сабьy oliовану.
Јоште узе коп.ље убојито: ;
и он сиђе у подруме Парцу.
ІІотеже му седмере колане;
ІІа наточи један мијех вина,
Објеси га ІШарцу с десне стране,
А слијеве тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо :
Тад се баци Парцу на рамена,
Оде право бијелу Стамболу.
Када дође бијелу Стамболу,
Он не иде цару ни везнру,
Веће иде у Новога хана,
У хану је конак учинио.
Кад је било испред тавне ноћи,
Он поведе парца на језеро,
Да га ладне напоји водице,
Ал' му Шарац воде пити не ће,
Већ погледа често око себе,
Ал ето ти Туркиње ђевојке,
Покрита се злаһеном марамом ;
Како дође на језеро млада,
Поклони се зелену језеру,
Пак језеру стаде бесје, дити:

195

200

205

210

[ocr errors]
[ocr errors]

66

99

[ocr errors]
[ocr errors]

Божја помоћ, зелено језеро!
„Божја помоћ, моја кућо вјечна!
„У тебе һу вијек вјековати,
„У даћу се за тебе, језеро,
Волим за те, него за Арапа.

215 Јави јој се Краљевићу Марко : „Ој госпођо, Туркињо ћевојко! Што нагони тебе у језеро ? „За што лhеш се удат за језеро? „Каква ти је голема невоља?“

220 Поговара Туркиња ћевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! ІІто ме питаш, кад помоћ не можеш?“ Све му каза од краја до конца, Од шта млада бјежи у језеро:

225 „Најпослије казаше ми Марка „У Прилипу граду бијеломе, „И казаше, да је јунак Марко, и „Да би мог'о Арапа згубити; „Ја сам њега Богом братимила,

230 ..И кумила светијем Јованом, „И даре му млоге обрицала ; Но залуду! не шће доћи Марко, „Не шће доћи, не дошао мајци!“ Ал' говори краљевић у Марко:

235 „Не куни ме, моја посестримо! „Ја сам главом Краљевићу Марко.“ Кад то зачу лијепа ћевојка, Објеси се Марку око врата: „Богом брате, Краљевићу Марко! 240 „Не дај мене црну Арапину.“

66

[ocr errors]

245

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

255

Рече њојзи Краљевићу Марко: „Посестримо, Туркињо ћевојко! „Док је мене и на мене главе, „Не дам тебе црном Арапину; „Немој другом казивати за ме, Behе кажи цару и царици, „Нек ми штогоф за вечеру спреме. Ал' нека ми вина не омале, Нек ми пошаљу у Новога хана ; „Кад Арапин са сватови дође, „Нека њега јепо дочекају, „И нек тебе даду Арапину, „Да у двору не замеһе кавге, „А ја знадем, ђе һу те отети, „Ако Бог да и срећа јуначка. “. Оде Марко ухана Новога, Ађевојка у цареве дворе, Па казује цару и царици, Да је дош'о Краљевићу Марко ; Кад то зачу царе и царица, Спремише му господску вечеру, и спремише црвенога вина, и и послаше у Новога хана. Сједе Марко пити рујно вино, A Стамбол се стаде затворати; Дођ ханција, да затвори врата, Пита њега Краљевићу Марко : Што се тако рано затворате?“ Ханција му право казиваше: „Ој Бога ми, незнани јуначе ! Арапин је шһерцу испросио

360

265

[ocr errors]

270

« PreviousContinue »