Поздрави ми цара поочима: „Ја не смијем на Арапа доћи; „Арапин је јунак на мејдану; „Кад ми узме са рамена главу, „Што ће мене три товара блага?" Оде татар цару честитоме, Те казује, што је рек'о Марко. Кад то чула царица госпођа, Она гради другу ситну књигу, Те је шаље Краљевићу Марку: Богом синко, Краљевићу Марко! „Не дај мене шћерцу Арапину, „Ево тебе пет товара блага.“ Књигу прими Краљевићу Марко, Када виђе, што се у њој пише, Он говори царском татарину: „Иди натраг, царев татарине! Иди кажи мојој поматери: „Ја не смијем на Арапа доћи; „Арапин је јунак на мејдану, „Скинуће ми главу са рамена; „А ја волим моју русу главу, 120 125 130 135 Her' све благо цара честитога.“ 140 Оде татар и каза царици, Што је рек'о Краљевићу Марко. Кад то зачу царева ђевојка, Скочи млада на ноге лагане, Пак довати перо и хартију, У лице је пером ударила, 145 „Богом брате, Краљевићу Марко! ,,Ево тебе седам товар 3 блага, ,,И ево ти седам бошчалука, Нит' су ткани, нити су предени, „Ни у ситно брдо увођени, Већ од чиста злата саљевани: „Јаох мене, моја посестримо! 150 155 160 165 170 175 „Баш ћу поћи, да не ћу ни доћи.“ Он опреми натраг татарина, 180 Нит' му рече доћи, ни не доћи, А он оде на танану кулу, 185 190 Објеси га Шарцу с десне стране, А с лијеве тешку топузину, Да не крива ни тамо ни амо; Тад се баци Шарцу на рамена, 195 Оде право бијелу Стамболу. Кад је било испред тавне ноћи, Ал му Шарац воде пити не ће, 200 205 210 „Божја помоћ, зелено језеро! „За што л, еш се удат за језеро? 215 ,,Каква ти је голема невоља?" Поговара Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! 220 „Што ме питаш, кад помоћ' не можеш?“ Све му каза од краја до конца, Од шта млада бјежи у језеро: 225 „Ја сам њега Богом братимила, 230 „И кумила светијем Јованом, „И даре му млоге обрицала; „Но залуду! не шће доћи Марко, Богом брате, Краљевићу Марко! „Не дај мене црну Арапину.“ 235 240 Рече њојзи Краљевићу Марко: Нек ми пошљу у Новога хана; „Кад Арапин са сватови дође, „Нека њега л'јепо дочекају, „И нек тебе даду Арапину, „Да у двору не замеће кавге, „А ја знадем, ђе ћу те отети, Ако Бог да и срећа јуначка. Оде Марко у хана Новога, А ђевојка у цареве дворе, Па казује цару и царици, 66 Да је дош'о Краљевићу Марко ; 245 250 255 360 265 270 |