чати. наврчмати, мам, v. pf. (у Ц. г.) vide наври- |нагињати, њем, v. impf. neigen, inclino, cf. нагибати: нагињали су да му даду, т. ј. наваљивали су. нагињати се, навршивање, п. баз Bollmachen, Bollmerben, expletio. навршивати, вршујем, v. impf. vollmachen, er füllen, expleo: Сваком Јуже хатар навршује навршивати се, навршујем сe, v. r. impf. in Grfüllung дебеn, expleri, cf. вршити се: навршује се воља Божија. њем ce, v. r. impf. fich neigen, inclinor. [cf. нагибати се]. наглавак, главка, m. 1) біе Borjjujung, calcedie Vorschuhung, amentum? (österr. der Stiefelvorschub). vide приглавак. 2) наглавити, наглавим, v. pf. н. п. чизме, vor= schuhen, calceo. наглављивање, п. баз Borjjиђен, calceatio. навршити, навршим, v. pf. volmachen, erfüllen, expleo: навршио у служби три године. навршити се, навршим се, ѵ. г. pf. voll werben, | наглављивати, глављујем, v. impf. vorußen, erfüllt mwerben, expleor: навршила му се го дина. w навѣе, f. pl. (у Дубр.) vide наћве 2. 5) навући се, вӳчё сe, v. r. pf. jih bazюіфен е calceo. наглув, наглух, а, о, etwas taub, subsurdus. ben, inducor, н. п. облак, бијело на око. нагљење, п. ба$ Cilen, festinatio. наг, нага, о, (нагӣ, га, го) nadt, nudus, [vide | нагнати, нагнам (наженем), v. pf. [cf. натје го 1], ријетко се говори, и то као у посло- нагађање, п. баз Hathen, Umßerrathen, divinatio. рати] 1) antreiben, adigo [cf. наренути]: Нажени му срне и јелене 2) nöthigen, cogo. [сf. приморати, принудити, усиловати]. нагнати се, нагнам (наженём) ce, v. r. pf. 1) на кога, і auf jemans werfen, irruo in aliquem. [cf. натјерати се]. 2) (у Ц. г.) vide десити се[1], cf. нагон [4]: нагнао се дома; У колу се нагнао Новица нагнездити, нагнездим, (ист.) vide нагнијездити. нагнездити се, нагнёздим се, (ист.) vide нагнијездити се. нагниздити, нагниздим, (зап.) vide нагнијездити. 3) eintreten (3. нагниздити се, нагниздим се, (зап.) vide нагнијездити се. нагарити, рим, v. pf. mit Ruß Бejchmieren, fuli- нагваждати (нагважђати?), нагваждам, v. impf. нагнијездити, нагнијездим, v. pf. (јуж.) кокош, der Henne ein Nest machen, nidum paro gallinae. нагнијездити се, нагнијездим се, v. г. pf. (јуж.) fich ein Reft machen, nidum paro mihi: нагнијездила се кокош. нагнојити, нагнојим, v. pf. büngen, stercoro. [cf. нађубрити]. нагнути, нагнём, v. pf. 1) neigen, inclino. 2) нагао дан, т. ј. превалило подне, neigt fich dem Abend. 3) mit Gewalt durch wollen, vi perrumpere velle, cf. [vide] навалити [3]: Куда си нагао као во у купус? Плећи даде а бјегати наже clinor. inclino, н. п. буре или други какав суд. cf. | нагнути се, нагнём се, v. r. pf. fih neigen, in[vide] нагињати. нагибати се, нагибам (бљём) се, v. r. impf. fid | нагњести, њётём, v. pf. н. п. врећу брашна, neigen, inclinor. [vide нагињати се]. [topfen, farcio. cf. [vide] набити [3]. нагиздати, нагиздам, v. pf. jcomüđen, orno, como. | нагњечити, нагњечим, v. pf. cf. [vide] накитити. нагиздати се, нагиздам се, v. r. pf. fih j müden, comor. [vide накитити се 1]. нагињање, п. baš Reigen, inclinatio. in Menge kneten, subigo. 1) н. п. граха, 2) н. п. ногу, нагњиздити, нагњиздим, (у војв.) vide нагнијездити. нагњиздити се, нагњиздим се, (у војв.) vide | нагоњење, п. 1) baš Xutreiben, Swingen, impulнагнијездити се. 2) das Treffen, casus. нагорети, (ист.)) наговарање, п. баз Вегебен зиu etmas, suasio. наговарати, говарам, v. impf. bereben, suadeo, impello. наговестити, говестим, (ист.) vide наговије стити. sus. нагорити, (зап.) рим, vide нагорјети. наговешћивање, п. (ист.) vide наговјешћивање. | нагоркиња (вила), f. біе Bergbemohnerin, montiнаговешћивати, вешћујем, (ист.) vide наговје cola: Таде викну Богом посестриму, Посестриму нагоркињу вилу шћивати. наговијестити, говијестим, [јуж.]] v. pf. erin= |награбити, бим, v. pf. zujammenrajjen, satis rapio. наговистити, говистим, (зап.) 1 nern, revoco | награбити се, бим се, v. r. pf. sich reich raffen, satis rapuisse. [cf. нагумати се]. in mentem, moneo. наговишћивање, п. (зап.) vide наговјешћивање. | награбусити, грабӯсим, v. pf. auf ein lebel fto= наговишћивати, вишћујем, (зап.) vide наго вјешћивати. наговјешћивање, п. (јуж.) баз Erinnern, Dìabnen, monitio. наговјешћивати, вјешћујем, v. impf. (јуж.) erin= nern, moneo. Ben, impingo. cf. [нагазити 2, надрљати 2, накаљати, налијепити 2, белаисати, ограисати,] награисати. наградити, наградим, v. pf. н. п. разбој, казап, наговнати, нам, v. pf. anmijten, stercore impleo | награђивање, п. баз Borrichten, praeparatio. (3. 23. лулу, іm herze für füllen). наговор, m. bie Berebung, inductio, impulsio. наговорити, говорим, v. pf. bereben, induco, im-| pello. [cf. 1 навести 1]. наговорити се, говорим се, v. r. pf. fih fatt prehen, satis locutum esse. [cf. назборити се]. нагодба (нагодба), f. (у Хрв.) 1) ber all, са- | sus. cf. [vide] догађај. - 2) (у Боци) Bergleich, compositio. cf. [vide] погодба [1]. награђивати, грађујем, v. impf. vorrichten, praeparo, paro. награђуша, f. комад платна, којега се један крај обавије око (предњега) вратила, а за Други се веже основа, кад се почиње ткати. cf. [награђача,] узлењача. награисати, ишем, v. pf. с ким, auf ein lebel [toßen, impingo. [vide] награбусити, cf. ограисати, налијепити. једна! нагодити, нагодим, v. pf. 1) treffen, errathen, | нагрда, f. ein ÿäßlіhes Ding, turpituro: нагрдо нагодити се, нагодим се, v. r. pf. (у Боци) tum. нагонити, нагоним, v. impf. antreiben, nöthigen, нагрдити, нагрдим, v. pf. 1) bäßіф тафеn, entftellen, turpo. 2) beschimpfen, contumelior. cf. [vide] наружити. нагрдити се, нагрдим се, v. r. pf. 1) fih äвlich zurichten, turpor. 2) sich satt beschimpfen, satis contumeliatum esse: али сам га се нагрдио ! нагрезнути, нём, v. pf. (у Дубр.) 1) auflaufen, aufidwellen, intumesco, н. п. нагрезнули кукурузи у води (т. ј. набубрили), нагрезнуо крух (т. ј. нарастао). - 2) (у Бјелопавл.) über domenmmen, inundo. cf. грезнути. нагрејати се, јем се, (ист.) vide нагријати се. нагрепсти, гребем, v. pf. anjaben, corrado. нагрепсти се, гребём се, v. r. pf. fich jatt an= jhaben, satis corrasisse, cf. грепсти [3]: Ако се не накусасмо, не нагребосмо се. нагризање, п. баз nbeißen, admorsio. нагризати, нагризам, v. impf. anbeißen, ad mordeo. нагријати се, јем се, v. r. pf. (јуж. и зап.) нагријебање, п. (у Црмн.) баз Umgraben без нагристи, нагризём, v. pf. anbeißen, admordeo. | надати, дам, v. pf. qušreißen, fugam petere, н. нагрк, а, о, мало грк, etmas bitter, subamarus. п. нададе преко поља, уз поток и т. д. нагрнути, нагрнем, v. pf. 1) anfarren, corrado, 1. надати се, надам сe, v. r. impf. offen, spero. congero. 2) scharenweise andringen, irruo: [cf. уфати се]. нагрнуше људи на врата. cf. [vide] навалити [3]. нагрцати се, цам се, v. r. pf. fi anhäufen (bon einer Menge), accumulor: нагрдаше се толики људи у кућу; нагрцала се пуна соба људи. нагузити се, нагузим се, v. г. pf. fi jo neigen, daß der Hintere in die Höhe sieht, inclinari podice erecto. [cf. натрћити се]. нагузљез, m. (јуж.) ber Rüdgänger (ein fomijcher Кате без rebje3), cancri nomen comicum, reName trogradus. [cf. рак]. нагулити, нагулим, v. pf. 1) н. п. лиле, луба, in tenge jmalen (3. 29. Rinbe von Зантен), deschälen B. Bäumen), libro, decortico. 2) н. п. дрво, anfrißen, scarifico. 2. надати се, нада се, v. r. pf. коме што, ез folgt nacheinander, succedit (bene aut male): надало се продало се (jagt ber Kaufmann wenu ihm im Laden etwas herabfällt). надаћи, надађем, (надашао) vide [1] надићи. надахнути, надахнём, [наданути] v. pf. кога т. ј. научити, einhaußen, inspiro. надбадање, п. баз Bejiegen im Dörnerjtoß (zwijdjen надбадати, надбадам, v. impf. im Stoße befiegen, Ochsen, Kühen), victoria tauri. cornibus vincere: наш је во надбадао ва toria jactus. нагулити се, нагӳлим се, v. r. pf. fid jatt fau= | надбацивати, бацујем, v. impf. кога, im Berfen, satis potasse [cf. надробити се; напити fen übertreffen, vinco jactu. се]: нагулио се водурине, винушине. нагумати се, мам се, v. [г.] pf. vide награбити се. нагунтати се, там се, ѵ. г. pf. in einer Menge • fleben bleiben, fih anhängen, adhaeresco: нагунтало се блато на точак. нагуске, rüdlings, retrorsum. cf. [vide] натрашке. нагутати се, там се, ѵ. г. pf. н. п. дима, иједа, fich satt schlingen, satis devorasse. 1. над (над), m. (у Херц, и у Ц. г.) bіе Бојицид, die Hoffnung, spes, cf. [1] нада: Кад виђеше е им нада нема, Добријех се коња дофатише 2. над, (mit асс. u. instr.) über, super: над вонада, у дом, нада мном, нада се; Нада те се не нашло јунака Млада нева воду нела, Над воду се надносила acc. 1. нада, f. vide [1] над. 2. нада [мнада], f. (у Ц. г.) оно што се додаје кад се што нади. cf. [vide] надо [3]. надавање, п. verbal. v. надавати 2 [и] 3. надавати, надајем, 1) v. pf. genug geben, satis dedisse: не можеш му доста надавати. 2) v. impf. у воденици, у камен жито надавати, т. ј. руком помагати да би ишло више 3) н. п. руку, т. ј. заклањати се њоме подмећући је под сабљу или под нож, unterlegen, suppono. cf. [vide 1] подметати [1]. надалеко (на далеко), ferne, longe: Надалеко надалеку (на далеку), запроси ђевојку надам, дма, m. bie Bläbung, inflatio: подузео ме некакав надам. него што га само чекало нагони. наданути, наданём, vide надахнути. надање, п. баš Doffen, spes. 1. надарити, рим, v. pf. perleiten, induco in animum: који те ђаво надари (на то)? [vide 1 ] навести [1], cf. навратити, навући, на тентати. 2. надарити, надарим, v. pf. (у Дубр.) fpenben, becфenten, largior, muneror: Бог надарио! (т. 3. дао, даровао). надбацити, надбацим, v. pf, кога, im Berfen übertrejjen, vinco jactu: Он надбаци три стотин Маџара надбијање, п. ber Sieg im Sefechte, victoria. надбијати, надбијам, v. impf. in ber hladht be fiegen, proelio vinco. надбити, надбијем, v. pf. кога, in ber [at befiegen, praelio vinco. надбости, бодём, v. pf. im Stoß befiegen (von Stieren), cornibus vinco. надвалити, надвалим, v. pf. übermältigen, vinco, [vide побиједити] cf. надвладати: Српска војска Турску надвалила надватити, тим, vide натхватити. надвезати, надвежем, v. pf. anbinsen, adligare : ходи брже! чекај док надвежем уже, пукло je. cf. [vide] навезати. надвезивање, n. baš Wnbinben, alligatio. надвезивати, везујем, v. impf. н. п. пређу у ткању кад се кида, anbinben, alligo. [vide навезивати]. надвести, везём, v. pf. н. п. лађу или скелу уз воду да пријеко возећи се не би дошла врло сниско на другу страну, Strom aufwärt3 lenfen, contra aquam dirigere. надвести се, ведём се, v. г. pf. 1) н. п. над воду, над јаму, fich barüber beugen, inclinor desuper. cf. [vide] наднијети се. - 2) н. п. надвео се облак, barüber fommen, superinduci. надвикати, надвичём, v. pf. über[reien, im Schreien übertreffen, obstrepo, clamore vinco. надвиривање, п. баз Dinabguđen, despectus. надвиривати се, вирујем се, v. r. impf. barüber hinabgucken, despicio. надвирити се, рим се, v. r. pf. binabguđen, despicio. надвисивање, п. баš Uebertreffen an höhe, superatio, altitudinis. [cf. надвишивање]. ventrem impleo. [vide најести се]. cf. набубати се. надвисивати, висујем, v. impf. an Döße über | надеветати се, там се, ѵ. г. pf. einen genug prütreffen, altitudine supero. [cf. надвишивати]. geln, dedolo: баш сам га се надеветао. надвисити, надвисим, v. pf. an Spöhe übertreffen, надекати се, надекам се, v. [r.]pf. fi anlampen, altitudine supero [cf. натхватити (надватити, натфатити)]: Сву су гору вром надвисиле надвити се, надвијем се, ѵ. г. pf. jih barüber winden, desuper se flectere: Надви се облак изнад дјевојак надвишивање, n. vide надвисивање. надвишивати, вишујем, vide надвисивати. надвладати, надвладам, v. pf. überwinsen, vinco. [vide побиједити]. надвлађивање, п. баз Ueberwinsen, victoria. надвлађивати, влађујем, v. impf. überwinben, vinco. надељати, љам, v. pf. (ист.) vide надјељати. ВИНО надесно (на десно), redits, dextra. надети, денем, vide надести. надвлачење, п. баз Uebertreffen im Sieben, im надвожење, п. баš Senten Etromaufwärts, zò di rigere navem contra aquam. надвозити, надвозим, v. impf. Stromaufwärts Lenfen, contra aquam navem dirigo. cf. над überfprechen, зи im живим, v. impf. überleben, наджњевати, наджњевам, v. impf. zu hanben надзирати се, рêм се, v. r. impf. barübermanen, надзрети се, надзрем се, v. r. pf. barüberbliden, despicio: Надзрех јој се на прозор надивање, п. (зап.) vide надијевање. надивати, надивам, (зап.) vide надијевати. надигнути, нём, vide [2] надићи. надигравање, n. ber Sieg im Spielen, Zanzen, victoria lusus, saltus. надговарати, говарам, v. impf. Schanden reden, vinco lingua. надговарати се, говарам се, v. r. impf. Reden wetteifern, certo lingua. надговорити, говорим, v. pf. зи фanben rebен, lingua vinco. Стојан је Чунић био врло рјечит и много је говорио на скупштинама у надигравати, йгравам, v. impf. überfpielen, tan= Биограду, за то приповиједају да је негдје zen, vinco lusu, saltu. рекао Карађорђије: ко ми надговори Чупића | и натпише Молера, даћу му шта год хоће (војвода је Петар Молер имао обичај о свачему писати дуго и широко, тако да му је човјек морао све вјеровати). надебелити се, дебелим се, v. r. pf. (у Далм.) vide одебљати [2] (угојити се). надев, т. (у војв., по јуж. било би набев, а по југоз. надјев) baš Süljel, impensa. [cf. Долма 1]. надевање, п. (ист.) vide надијевање. надиграти, надиграм, v. pf. überfpielen, übertan= zen, vinco lusu, saltu: A Маџари игру започеше, Другу игру, кола Маџарскога ;| Кад заигра Каица Радоња, Он надигра три стотин Маџара Бе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера, Муња грома надиграла надизање, п. баз Mufrichten (in bie öhe richten). arrectio. надизати, дижем, v. impf. in bie Spöhe richten, arrigo, tollo. надијевање, п. (јуж.) 1) баš nmaфen, Befeftigen an etwas, adfixio. 2) das Geben (eines Namens), inditio nominis. 3) das Füllen (3. B. eines Bratens), farctio. надијевати, надијевам, v. impf. (јуж.) 1) н. надисти [надинути, 1 надити], динём, (зап.) п. што на руку, на штап, anmachen, befeftigen, vide надјести. figo. 2) дeben (einen Ramen), indo nomen. | 1. надити, динём, vide надисти. - 3) füllen, farcio (indo). надијелити, надијелим, v. pf. 1) кога, vide удијелити, подијелити; 2) н. и. много просијака, не можеш им надијелити. надилажење, п. баз Итдеђеn von oben, ambitus. надилазити, зим, v. impf. pon oben umgeђen, ambio desuper. 2. надити, дим, v. impf. [täblen, chalybe induco. Кад се нади н. п. сјекира, онда се на оштрице њезино настави нада (челика), на се послије истањи и изоштри. 1. надићи, надиђем, ѵ. pf. von oben umeђen, ambio desuper. [cf. надаћи]. 2. надићи (сf. надигнути), дигнем (надигао, гла) v. pf. heben, elevo. надиљати, љам, (зап.) vide надјељати. Надим, m. зидине од старога града близу Задра. | надјачавање, n. baš Ueberwinben, victoria. надимак, надимка, m. [cf. презиме]. У Херце-| надјачавати, јачавам, v. impf. übermeijtern, говини и у Црној гори много чељаде (и мушко vinco. и женско) има још по једно име осим крште- | надјачати, чам, v. pf. überwinben, fortitudine нога, таково се име данас онамо зове нади мак. Управо узевши може се рећи да су надимци двојаки: једни се надјену дјетету у кући као од милости (може бити још прије крштења), а други послије изван куће, понајвише подсмијеха ради. Овијех другијех надимака, који се Њемачки зову біе Ерівнаmen, онамо слабо и има (јер нико не да да му се подсмијевају), а у Србији првијех готово нема никако. У Црној гори и у Хер-| цеговини људи се овијем првијем надимцима зову и пјевају и пишу, тако да се многима крштено име слабо и зна изван куће и родбине његове: ја сам с једнијем Цетињанином, којему је надимак Шуто, путовао неколика пута из Котора на Цетиње, с Цетиња на Стањевиће и у Котор, на Цетињу се и у Котору много пута с њиме састајао и разговарао, и не само што му нигда нијесам чуо крштенога имена, него ми га нијесу знали казати ни његови знанци с Цетиња и из Котора. Овакови надимци нијесу начињени од имена крштенога, као н. п. Машо, Машко и Машан од Марко; Лако и Лакета од Лазар; Ико, Илча и Илчан од Илија; него са свијем од другога и често непознатога коријена. У Црној се Гори узимају и права Турска имена за надимке, а и само име Турчин, н. п. Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Хасан Кезунов (а и Кезун је јамачно надимак), Турчин Перовић, Осман Турчинов, и т. д. надимање, m. baš Mnblafen, inflatio. надимати се, надимам (мљем) се, v. r. impf. fid anblafen, inflor. надимити се, мим се, v. r. pf. fich anräuchern, Каиф fluđen, devoro fumит: Док се човјек Дима не надими, не може се ватре нагријати. supero. надјенути, нем, надјељати, љам, v. pf. 1) држалицу на сје- men mendacii? надлагивати, лагујем, v. impf. im Yügen über= treffen, mendacio vinco. надлагивати се, лагујем се, v. r. impf. wetteifern im Sügen, mendacio vinco. надлајати, јем, v. pf. überbellen, latrando vinco: не би га надлајало деветоро паса. надмашити, надмашим, v. pf. übergreifen, altius extendo manum, altius deero: Високо га копље надмашило надметање, п. 1) баз Darüber[ießen, trajectus надметати, надмећем, v. impf. 1) barüberßен, 3) mehr bieten (im Raufe), н. п. Милован је давао за овога коња сто гроша, а Радован је надметнуо пет, па остао на њему (за 105 гроша). надинатити, йнатӥм, v. pf. übersanfen, jurgio | надметати се, надмећем се, ѵ. г. impf. 1) wett= vinco. надинути, нём, vide надисти. надирање, п. 1) baš Unreißen, delibatio, scissio. 2) das Ausreißen, fuga. надирати, рем, v. impf. 1) anreißen, delibo, scindo primam partem. 2) ausreißen, fugam peto.] eifern, aemulari, н. п. надмећу се ко ће прије то и то учинити. cf. отимати се [2]. - 2) bei der Lizitation mehr bieten. надметнути, нём, v. pf. 1) brü, altius jacio. 2) darübersezen, superpono. cf. надметати. |