Page images
PDF
EPUB

нли од рога, што жене натичу на вретено:

[ocr errors][merged small]

aratores.

Агин, а, о, бев 2да, той ага.
Агински, кa, кo, aga:, тобу аге.
Аго, m. hyp. б. ага; гдјевоје младе зову тако | АЙРли, vide хайрлн.

Ders? imo vero: aqa Hö?
АДум, м. vide хадум.
АДУМИЦА, f. vide хадумица.
АЖДАА, f. vіdе аждаха.

АВРАМ, Аврама, т. 216raham, Abrahamus (cf. | AЖДАВА, f. (у ц. г.) vidе аждаха.
Быт. XVII, 5).

АЖДАЈА, f. vіdе аждаха
ÀBPAM, m. Mannsname, pomen viri.

АЖДАХА, f. Sеr оrафе, беr fіnеmurt, draco (serАВР» БАВРљ, тамо амо, овамо онамо, н. п. кад реnѕ fіctus). cf. ала, змај.

ко казује како је тумарао којекуда, док је AЖДАхин, а, о, bes Draфen, draconis. што нашао. cf. баврљати.

АЗАК, т. у пјесмама некакав град : АВРЉЕ, n.(у Сријему ну Барањи) абgefauenes о мој бабо, од Азака краљу !

uno sum beil perfаultes witbes Seas, herbae | АЗАчки, кa, кo, von Aзак: inutilis segmenta putrescentia.

У Ааачкој тавници проклетој — АвтА, f. vіdе апта.

À3AAJA", f. (ct.) Urt eines langen Oberkleides, Автик, автика, m, vide аптик.

togae genus : АвтикА, f. vіdе антика.

На њему је коласта аз дија Автов, а, о, vide аптов.

У скут свилен колаcтe aaдије АвтовинА, f. vіdе аптовина.

АзНА*, f. vіdе хазна. АГА*, m. (voc. aгo, pl. gen. ага) See 2ga (pert), АзнАДАР, aзнaдaрa, m, vide xaзнaдар dominus. cf. господар.

АЗНАДАРЕВ, а, о, vide хазнадарев. АГАзли", adj. indecl:

АЗНAДAРов, а, о, vide xaзнaдaров. И изведе агазли гаврана

АЗНАДАРЧЕ, чета, п. vide xaзнaдaрче. ACĂ Ayr*, m. das Ugathum, dignitas toő ara: | АзНА-ОДАЈА, f. vіdе хазна-одаја. Агалуке себи задобио .

АЗУР, vide хазур.

АЗУРАЛА! vide хазурала. ÅrHHH4A, f. die Frau des Uga, uxor toő ara. АИР, т. vide ханр.

АИРАЛА? vide хаврала. мужевљега брата, cf. златоје.

АЙРЦИЈА, m, vide хайрција.
АГРШАК, шка, m. као мали колутнє од кости, Аис! interj. Зuruf an ben pfligenben Sofen, бар

er sich seitwärts wende, vox vertentis boves
(да је теже у руци), кад почињу прести,
ber Opinnmirbel, verticillus. Српкиње по се-ТАРСКАЊЕ, n. Вав анс-fagen, uѕus vociѕ анс.
лима одломе комад окомка, па натакну на АиСКАТИ,кам,v,impf.т.ј. вола, анс fagen,dico анс.

вретено мјесто агршка. cf. прешљен. Аиснути, нём, v. pf. т.ј. вола, 1) анс fagen, dico АДА*, f. vіdе острво.

an. 2) ihm das anc mit der Peitsche beibrins АДА (а да)? ада како? ја доф, freilib, mie an

gen, excito flagello ad vertendum.

ÂJ! be! heus (als Ruf und Antwort): Адам, Адама, m. Team, Adam, Adamus.

Ај нога за ногом, ÀQAM, m. Mannsname, nomen viri.

Као риба за водом, AJÁMOB, a, o, Udams, Adami.

и девојка за момком. ÄHÂMCKÔ KÒDEHO, n. (Udams Stamm) nennt man ÂJA (aja)! ac nein, nicht doch

, minime: aja 6orme! рав ЭЛufter einer befrau, plus quam Penelope. [AJAM, ајма, m. (у Лици) оно, као предњи крај Адвокат, адвоката, т. (у војв. по варошима) ber 2Toyotat, causarum actor :

од самара, што стоји упрегнуту коњу око

Bpara, das Kummet, helcium.
Адвокаши и млади јурати —

АЈАЊЕ, n. vide xајање.
A4ET*, m, vidе обичај.

ÀJAT, ajára, m. vide xajat. АдйѣАР, аднқара, m. Solo: unə Oilbergerätbe, AJAти, ајем, vide xајати. auch Schmuck, aurum et argentum caelatum, AJ 60! (y Ayóp.) nein, non, cf. aja. gemmae pretiosae.

АЈВАН, ајвана, m, vide хајван. Адица, f. dim. p. ада.

АЈВАР, ајвара, m, vide хајвар. AAHAB, m. (y Boje.) der Gendarme, lictor (?). AJTẬP", ajrápa, m. der Hengst

, admissarius, cf. АДРАПовац, адраповца, m. (gen. pi, адрапова ждријевац, пастух. ца) подеран (одрпан) солдат (еtwa sans-JAJГИРАЧА, f. vіdе ајгаруша. culotte), Schimpfwort gegen gekleideten Soldaten, convicium in militem

einen fФlebt | АЈГИРдвит, а, о, т.ј. коњ, реngft, unverfфіttеп,

integer, non castratus, cf. пастушаст. pannosum. АДРАповички, кa, кo, von адраповац, тот адра

АЈГИРУША, f. Srauengimmer unbäntigen Ge:

schlechtstriebes, mulier furens libidine. повцн.

АЈДАМАК, m. Ber Prägel, fustis, cf. батина, АДУМАЦ, мца, m, vide хадумац.

супруга, тојата.

ÀJAAP", m. türkischer Mannsname, nomen turciAg! interj. um das Rindvieb auszutreiben, vox

cum viri:
agentis armenta.

Добро ти је Ај дару у хладу!
Нат' га кољу мухе не обади,
Само му је помучно од глади.

АЈДАЦ

ÀXACT

ÀJAB, vide

хајде.

АлА

аждахе особіту

[ocr errors]

leitunge АЈБиди ! АЈКА, f. у

de

ја пак мисли се

За

се мисли да им

духовну силу те лет

аћетом;

св.

као огњевнт і огањ oдcкаче

бер
АН

Н.

[ocr errors]

wäre

esset praeclar

човјече, шт

чң ня!

стране,, feitwärtB,

ex illa part

lohn, mez АЈЛУКЧИЈА,

ein befolde
AJMÁHA,f. (y

једна! 2)
AJOUI, ajour
АЈошкӣ, ка,
ÀJC! vide ar

., П.

[blocks in formation]

AK, m. vide xår.

adj. indecl. vide Адац! wіdе хајдац.

f. (у Србији и у Босни по варошима) бен Авице, у ами поднице

critt, secessus (latrina), cf. hcXOA: АЈДӯк, ајка,

f. vide aXAaxa.
едн облаке и град наводи на љетину. З

од којега умећењу
AJKATи, кам, vide хајкати.
АЈКАч, ајкача, м. vіdе хајкач.

етли. Ало неста! Бори се као амс АЈКАЧА, f. vіdе хајкача.

д ала алу појахала Алкнути, нем, vide хајкнути.

п. ама би лијепо било, а, wie 1

es, boñe deus! quam
Ницима (бећарима) на мјесец, беr аlоnеt. Ал,

m. војник који војује за плату» ам да хоће доћи ! ам
Бачк.) :) vidе ајван: Иди ајмано АЛАБАНАА, (у Црногорскны песмама) на

Алабанда заврже се кавга -
| АЛАВ, а, о, н. п. човјек, gefra Bia, gieria,
À NÂJ*, anaja, m. (gen. pl. ažājá ein Trup

daten in Parade, acies instructa, pom
АЈcКАТ, кал, vide aискате.
Ајснути, нём, vide aиснути.
ÀJTEP, m. vide xajrep.
Ак, т. 1) (у Боци) vide хак: Пасји ак мора /АлАЈ-БАРЈАК”, m. (ст.) бie Beerfahne,
АКМАЦА, f. тица, као кобац, коју турци, осо-АлАЈБЕгов, а, о, беs алајбег. той aлaj-

лове с њоме препелице. Кад настане зима, АлАКАст, а, о, н. п., дјевојка, инБеfоnnеп,
јесени (пошто буде старија) не да слу-АЛАКА ЧА, f. ein unbefonenes Srauengimm-

АМАЛЕм, по свој прилици, апет 2Гnfфеі.

nisi me omnia fallunt: araren To

сврака (у приповијеци). Азотв, ништа за то, тешто, еs tbut niets, meta/A Али, adj. indecl. vіdе ал:

Још на Алки амали па имате АКРИТАБон (анрыђакон), т. дer 2rbiciafon, ar-ZAMAлити, амалим, vidе халатити.

(АААЊИВАЊЕ, n. vіdе халаљивање. 2rbijerej, Oberprieter, archie-/AAAњйВАти, алаљујем, vide халаљива

AAÀMAH, m. 1) in der Redensart: Kao adam п. навалише, поједоше), аtеrіg, avi.

баталнјуну садиган AKPUMÀHAPAT,m.der Ardimandrit,archimandrita. кa, кo, arфтандitie, archi-FAMAMAHKA, f. т. і. сабља, (ст.):

0 појасу сабље Аламанке
паф АлАПАЧА, f. vіdе алакача.
quarta Torcarum, ÀNÁC, anáca, m. (álcsús, der Fischer vid-
АлАскЙ, кa, кo, vide рибарски.

ружнчаст.
m. vide xajayk mit allen 262
хајђнди.
хајка.

алу
АЈКАЊЕ, т., vide хајкање.

Aa je
плата, особисто што се даје вој-
ces, cf. плата.
ter Krieger, miles marcenarius.

ни,

са vidе битанга.

страна :
A m. vide xajom.

ко, vide xajoшки.
c,
vide aискање.

litaris:
Нареди

заје
ce sa araj
vexillum :
удесној му руци копље
А ул’јевој амар-барјак

бојно, ÀNÁJber*, m. der Adelfürít, dax

nobilium да су у Босни четири амај бега, под су онамо сви бегови и спахије.

алајбег, и алајбег.

dens. . се пусти, јер кажу да више од

lier , cf. ananaya.

АлА*, aлaлa, m. vіdе халал,
ша, cf. крагуј, журица.
Ако, ment, si.
іков, акова, m. (gen. рі, ікова) ein &ітеr, am-АлАлл", . vіdе наруквица :

phora.
Акӧвчи, чета, - п. ein &ітеrfaрфеn, vas ampho-

rarium. .
netwegen, quid tum ? per me licet.
chidiaconus.
AKPUJÉPA, M. der
геus: владике

су акријере Ристове,
ЯРИМАНДРИтов
chimandritae.

0, 0, des Urdimandriten,
АКРИмя РНтски.

mandritarum, AKMAN", m, dos

Sonnenunterga post salis occa

a,

0, Âd, ána, m. vide

Кт.

едa, напас» wah

Златан

не . 2) (.) &, aium
АКАмоли, (а камо ли) wie erit, nedum : не дам
ни теби, а камо ли њему ;
Сиротињо и селу си тешка,

А камо ли кући у којој си,
АкиЦА, f (у ц. г.) женски надимак.

бито бегови, ухвате младу и пришитоме, Алләвеговица, f. Die Sram bes
па је носе на руци, као сокола, и у јесен

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

equa rufa. .

АЛЕ,

ÀIEKCA, m. Aler, Alexius.

АРВАЛУк", m, vide халвалук.
АмВАІИЈА“ (алвација), m. vіdе халвација.
АлдУМАШЧВ", чета, п. vіdе алвалук.
Ал€ксАНДРО, m. 2Texanber, Alexander.
Ал€ксиЈЕ, m. Tex, Alexius.

међу Ниша и Параћина: Алексиначки, кa, кo, bon Алексинац.

Алат", aлaтa, m. Bas 23erfaeus, instrumenta: Без Алосін, а, о,(у Срнјему) полудио, узеле му але амаша нема заната.

памет или здравље, terrudt, mente captus. АлАТ*, м. црвен коњ, Ser Хиф(Pfеrv), equus АлКЕРГЕлкт“, m. (може бити да у Турскоке је. rufus:

знку значи што новако, а може бити да На алашу вас у чистом злату

је изврнуто) cf. алет : АЛАТАСТ, а, о, н. п. коњ, fuф&roth, rufus. уалету у албергелешу АлАТљИКА, f. ein еіngelnes 23erfieus, instrumen- АЛУГА, f. vide халуга. tum. .

АлЧА, m. vide äлат: AJATOB, a, o, des Fuchses, rufi equi.

Те притеже на алче колане АлАТУША, f. алатаста кобила, eine Subв ftute, Па увати алчу његовота

АБАК, 4љка, т. vіdе хаљак. АЛАТущин, а, о, беr Suфstute, equae rufae. AљЁТАК, тка, m. vіdе хаљетак. АЛАУЖА, f. vіdе лапавица.

АЊЕТИНА, f. augm. p. аъина. АлвАЧА”, f. у пјесми :

АљинА, f. vіdе хаљина. Те отишла у нову албашчу

АЊйНАК, нка, m. vіdе хаљинак. АлВА*, f. vіdе халва.

АЊйнАЦ, нца, т. vіdе хаљинац.

Аљине, аљина, f. pl. vіdе хаљине. АлВАТАН, тна, тно, beit, beyиет (von Steibern), АљиницА, dim. D. а.ѣина. anplus. cf. aвлaтaн.

АљКА, f. vіdе хаљка.
АЪКАВ, а, о, fФlaff, ГФlampis, laxus: aькаво се

обуо. m. hyp. von Алил (н Алија): До подне АљМА, f. eine Irt Зmiebeln, cepae genus. Јуре, од подне Але (кажу Срби закона ам, ама, m. Bas Befфіrе bes 28agenpfеrbев, lora Турскога у Босни за Бурђев дан, јер га equi trahentis. и они светкују);

AMA, aber, allein, sed. А што брата не ожени Ала

À MÂ3*, amása, m. (cr.) Art Gebets der Türken,

precis genus apud Turcas:

А у шанцу амаз проучише
АМАЈЛИЈА, f. vide хамајлија.

АмАл“, амала, т. (у Србији ну Босни по ваА кад били испод Алексинца

рошнма) беr gräger, bаjulus, ef. носилац.

ÀMÂM*, m. vide xamam. Алкм ДРАГИ КАМЕН, (ст.):

АМАмцик“, т. vide хамамцнк. Међ” камзама алем драги камен АМАН, т. б. чини ми се: аман то ће битн. m. (der heilige) Ulypius, Alypius. ÀMÂu"!Parbon!Gnade! noli me occidere,serva me:

Аман мало, пашини целате AABT*, m. eine Art Kleid, vestis genus : AMAHAT, m. (у Ц. г.) 1) vide aмaнeт. 2) ЦрноЕн оно је Алил челебија

горци се нкунун заклињу аманатом: амаАалешу у албeргeлету,

наша ми Божјега! Кад другога кога заклнШто се тнтра златним буздованом

њу онда се уговору често ша изостави, па AAH, 1) aber, verum. 2) vide unu:

се говори н. п. аманаши (мјесто амаЈели свила међу свиларнма ?

наша ши). Али злато међу златарима ?

AMÁHET*, m. anvertrautes Pfand, depositum : Ал ћу рећн: здраво моја драга!

аманеш ти Божји моја дјеца; оставно Ал ћу рећи : здраво невјернице!

код њега новце на аманеш; нзно туѣ А.ИЈА“, f. (у Србији) спахијнска земља ко

аманет; ; ја нити је насељена нити припада какоме Аманеш ти моја царевина селу. Алије дају спахије људима те раде иаманеш мој нејак Урошу

и уживају како се погоде. Алин ДРАГИ КАМЕН, m. vide aлeм драги камен.

АМАТ, m. (у Боци) Анате мате врага и његова Алина, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да | АмВАР, бра, т. :

брата Амаша! "је ал, црвена), Гrt mirfфеп, ееrаsi genus. Вас од амбра и сувога злата АЛКА, f. vіdе халка. Акуран, алкурана, т. Der Woran, Alco

AMBÂP*, m. 1) das Magazin, horreum. 2) npBa

капа, што се дигне кад се игра прстена, На ћнтану своме алкурану

cf. прстен. Алов, алова, м. велика пређа што се рибе

AMBAPAKE, n. das Aufheben der ersten Müge im xBarajy, das Fischernes, rete.

Ningspiel (indem man ambap daju ruft), levaАлов ! vide хајдац.

tio primi galeri in lusa annuli. ef. прстен. Алока, f. vіdе japyгa, ef. алуга.

АМБАРАти, рам, v. impf. амбар fagen, dico амбар.

cf. прстен.

АлёмпИЈА,
АЛЁмпије,

ranus:

АМБАРНУти

f.

АнтрешE

, m. (ист.) vide Андро.

vide Андријана.
дравоње.
k, m. in der Redensart:
драк (у Сријему ну
ihm eingefallen ist.

Круго што занскати, еіnеп ит ее
"Феn, appellaге: ја сам амбарнцо ін.

мјесту.
ka, кo, н. п. око, врата, бе4 ЭХаал:

[ocr errors]

незнам к Бачк.), і

АМБЕРИЈА, Ғ.

бер?) :

nomen fen Andreas.

Иза каве
Аивис, т. (у

паст, без,
ХувисАТИ СЕ

bersten, dir

не амбис
АМБУЊА, f.

saceus long
мем, т. (У

gior.

какав

АМБАРяхти,амбарнём, v. p. 3) дићи прву капу, Ана

кад се игра прстена, јаgеn амбар, die0 ам. Ана
бар, cf. прстен. 2) запросити дјевојку гдје. (АН,

вбЊИ, m. pl, vide прње: носи

мињЕ,n,као нешто љепше одан. ÀMBEP, m. Der Amber, Ambra :

JA, m. Andreas, Andreas. розолија (која мирише на ам-Анд Риш, m.

SAHA, f. Frauenname,
| АндрівА, f. (у Дубр.) vide ротква.

А, m. dim. p. Андрија.
Кад су ирку каву окинули,

m. (у ж.) hyp. 2. Андрија.

| АНДР0" f. hyp. р. Анђелија. umpi, cf. просјести се: Тако се | АНТЕЛИЈА, f. Ingelia, Angeliia. амбицём се, v. г. pf. (у ц. г.)| АНЪЁлак, лка, п. hyp. b. анъео.

m, Ser &ngel, angelus. cf, aE АУrачка врећа, ein Langer Cad, АНЪЕ,АЙНА (АНТЕРИНА), f. Жхацеппа im Getreider sordes. 2) Heracro KATO, unrei- ÂHHEA0B, a, 0, des Engels, angeli. АМЕтимицE, adv. (у Сријему)дапili, total, pe- АнѣЕО, ђела, m. vіdе анђелnitus: помрајеше људи анешице (кад је | АнтицА, f. dim. p. Анђа. помор у селу); марва цркава аме-АНБУША, f. augm. р.

АНЕКмоли, vide акамоли : два идва, аминау, т.ј. вечу:(н. п.) Стари | АНЕТА, aнeтa, p. pl. (am tube нoie a анате га нате било! анатемате ђавола и/АнтАти, там, v. impf. 7 arfbaufen fевен, À HATEM X, m. Der des Anathems würdig ist, di-AHTÈPHJA* (Narepnja), f. ein Unterkleid

des Anathems würdig ist, dignaaHTEPHHYK*, m. Stück Zeug auf eine
Анган, су видео, Anglia, Britannia. 2) eng=/Анто, т. (уж.) һур. р. Антоније..

г.) vide анатема,
englijd, anglicus, britanni-ÅHTOHHJE,

метне одозго међу стране :

стране дређа некувана, ) vіdе інфео.

с друге стране пређа непредена

5
год, HAR
was ansp

на једно
АМБАРски,

jins, horrei.
А мој драги амбер-душом дные

жуту амберију
kr.) der Abgrund, abyssus, ef. npo HBA,
аянца, безадњица.

АнБЕЛ,

. (у
Гријему) 3) ђубре у житy, uneath

,
шице.
Амйн, 2men ! amen ! Амин да Бог да !
АминАЊЕ, p. das Amensagen, adprecatio.
АминАти, нам, v. impf. 2Imеn fagen, dico amen.

Кад се на свадби напија, онда сватови, све АНЕТА, f. 2nnette, Antar

сват чашу пије, Бога моли, амин !
Амо, bieber, hac.
ÅMPÉ.1, ampéna, m. der Regenschirm (österr, das Ashik, m: Ayop.) vide ouanz

ra!
Umrell, nach dem lat. umbrella), umbella Åhnya, f. dim. v. Aha.
(major). cf. штит.

АничицА, f. dim. о. Аннца.
Ан*, m. vide хан.

Áhka, f. Aennchen, Annula.
1-
ÀHA,St. Anna, Anna.

Анскӣ, кa, кo, vidе хански.
АНА,
Анадо.ИЈА, ғ. 2natolien, Anatolia:

(terrae) terminalis.
1-
Од богате од Анадолије

АнтА, т. (ист.) vide Анто. и делије од Анадолије

ÄHTÄHE, n. das Seßen der (), , anathema

rum terminalium exactio.
eyti
његова имена!

terminales exigo.
gnus anathemat
АнАТЕМНИЦА, С. до
e: Анашемниче један!

tunicae .
anathemate.

panni quantum sufficit ad

dictam conficiendam,

АнтицА, p. dim. В. Анта. anglicus. .

Антони А,

: {m. 2Inten,

dim. АнтоницА, т.

т. 3) оно што се бар.

nugae. Krüges
Дубр.),
Дубр.)

Анђелија.

Имам блага колико мн драго,
Градио би десет манастира,
Анекмоли себе оженно

gänge, rugae. cf. олук.
Ани, (у ц. т.) vidе eнo: ани

И

да

Ähta, m. (Cpujemy der Markbaufen,

,

m :

IHO

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][subsumed][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

lium.

vicium in rem male confectam.
ALATÉKA, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopo-
АПАТЁКАР, апатекара, m. Ver Проthеfеr, pharma- АРАНтос, (у Рисну) vide aрaтoс: Тако ме
АПАТЁКАРСкӣ, кa, кo,potRefere, pharmaceuticus. | АРАПИЈА, f. (coll.) Sie Robren, Mauri:
Апостол, m. 1) 2Ipotel, apostolus. 2) књига,
АРАдски, ка, кӧ, боп Арад.
АРАМВАЩА, m. vіdе харамбаша.

У аншрешеъ бакина ужина

АРАМБАШовање, п. vіdе харамбашовање. 2) (у Сријему) vidе кртог.

АРАМБАШоВАТи, шујем, vide харамбашовати. Антӱн, Антўна, m. (voc. антӱне) (по зап. кр.) АРАМзадА, m. Opigbuke (mehr im guten Oіппе), vide Антоније :

nequam : o Анауне, мањак те у мајке

А срете је момче арамзада АНУШКА, f. Inna, Anna.

АРАМИЈА“, m, vide харамија. АнчиЦА, f. dim. В. Анка.

АРАмити, арамём, vide харамнти: АНЦАР, анцара, т. vide ханцар.

Арами им погачу белију, нциЈА”, m, vide ханција.

и арами од овна јанију. Анционн, а, о, vide ханцијин.

АРАМњйВАЊЕ, п. vіdе харамљивање. Анционскӣ, кa, кo, vide ханцијнски.

АРАМњйBATи, арамљујем, vide харамљивати. Анџиски, кa, кo, vide ханцијски.

АРАндио, аранђела, т. (у Дубр.) vidе аранђел. АЊАти, њам, v. pf. vіdе јењати.

ÀPAH'HEN, m. der Erzengel, archangelus: cBetu до ! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко! шестокрили аранђеле ! закрили не криАдно, (а оно) fo, Bann, -, igitur, at: ако није лом твојим (кад се моле Богу). cf. аранђео.

тако, а оно је овако ; ако не ћеш ти доћн | АРАНЖЕлов, а, о, н. п. дан, €rgеngеlutag (деп мени, а оно ћу ја тебн.

s. Rov.), festum S. archangeli. Àox ! webe! vae! cf. jaox:

| АРАНЂЕЛОВАЦ, овца, m, vidе аранђеловштак. Aox јадан Муса побратиме

АРАНБЕНовиЦА, f. аранђелов пост, бie sаftе ѕ inA, f. (у Ц. г.) Зегиф, odor :

Tage vor Erzengels - Tag, jejunium archan-
Зау дри ме aaa oд дувана

geli.
. m.

лов дан, беr bеn Ergengel Riyael zum байв.

patron hat, cliens archangeli,
АРАНБЕо, аранђела, m, vidе аранђел.

араншос не било !
{a,o,des Upothekers, pharmacopolae. ÀPÂube, n. das Plündern, depopulatio.

АРАП, m, vide Арапин.
AnKАло, п. (у Сријему) vide eпкало.

Сад навали љута арааијо:

Нема оног страшнога јунака 2postelbuch , liber apostolorum. 3) Mannsname, На шарену коњу великоме

APADHH, m. der Mohr, Aethiops, Maurus. Апостолски, кa, кo, apoftolifф, apostolicus. adv. APAПинов, а, о, bes Robren, Aethiopis. апостолски: отишао апосшолски, т. і. АРАПёнчE, чета, п. у пјесми мјесто Арапче: пjешке, зи хиб, per pedes apostolorum.

Ал” процвили Арапинче црно AMOCTOACTBO, n. das Upostelamt, apostolatus. ÀPatika, f. 1) die Mohrin, Maura. 2) eine Art har: Anc, m. vide xanc.

ter, schwärzlicher Birnen, piri genus. АПсАНА, f. vіdе хапсана.

АРАПкињА, f, vide Арапка 1. incЕник, m, vidе хапсеник.

АРАПов, а, о, vide Арапинов. АпCEнички, кa, кo, vidе хапсенички.

АРАПскӣ, кa, кo, mokrif, mauricus. апси ти, сим, vidе хапсити.

ÀPANYAA, f. (coll.) Mobrenkinder, soboles maura.
Auta, f. Attich, sambucus ebulus, Linn.
Антик, аптйка, m. Bеr аttiфitrаиф, sambucetum

АРАПЧЕ, чета, п. ein Robrentino, puer manebuletum.

ÀPÁP, apápa, m. vide xapap.
АртикА, f. eiu IttiФftеngel, ebulam.

АРАРИНА, f. vіdе харарина.
Аптов, а, о, н. п. лист, Гtti:, ebuli.
АптовинА, f. Der Ittiфitrаиф, sambuci ebuli.

ÀPATH, pâm, v. impt. plündern, expilo.
AnyCTOA, m. vide anocron mit allen Ableitungen.

APÀTOC, (agáros) verflucht, bol's der Teufel, in АпшёЊЕ, n. vіdе хапшење.

mаlаm rem! Арашос га било! Арашос ти AP*, m.

кирије, сиђи ми с кола. vide

ахар. ÀPAA, m. Stadt in Ungern, urbs Ungariae.

APATосиљАЊЕ, n. perbal. . аратосиљати се.

APATосиљАТИ СЕ,аратосиљам се, v. г. impf. кога АРАБАНин, m. (рі. Арађани) човјек из Арада.

Han Yera, etwas zum Teufel wünschen, deteАРАЈство, п. (у Сријему) guft, Bergnӣgen, АРАч, арача, m, vidе харач.

stor aliquid, exsecror. gratia: Сад је копати од арајсава (н. п. АРАч, арча, m, vidе харач. послије кнше). cf. мнлина. vide

АРАЧЛИЈА, m, vidе харачлија, АРХм, арама, т.

АРАчлилин, а, о, vidе харачлијин.
АРАМБАшин, а, о, vide харамбашни.

АРАчлйәнски, кa, кo, vidе харачлијнски.
| АРАчлЙәскӣ, кa, кo, vidе харачлијски.

copola. АПАТЕКАРЕВ, AILA TEKÁPOB,

nomen viri. .

rus,

харам.

« PreviousContinue »