И у њима три драга камена, И међ њима царев печат стоји, Да га везир погубит не може, Док честитог цара не запита; Све послаше Краљевићу Марку: „Ето, Марко, блага неколико; "Ако л тебе понестане блага, „Опет дођи поочиму твоме.“
Марко Краљевић и Муса кесеџиј а.
Вино пије Муса Арбанаса *") У Стамболу у крчми бијелој; Кад се Муса накитио вина, Онда поче пијан бесједити: , Ево има девет годиница
,Како дворим цара у Стамболу,
„Ни издворих коња ни оружја,
Ни доламе нове ни половне;
„Ал' тако ми моје вјере тврде! „Одврћ ћу се у равно приморје, „Затворићу скеле око мора „И друмове около приморја, „Начинићу кулу у приморју, "Око куле гвоздене ченгеле, „Вјешаћу му хоџе и хаџије." Штогођ Туре пјано говорило,
49) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасин.
То тријезно бјеше учинило: Одврже се у приморје равно, Позатвора скеле око мора, И друмове около приморја, Куд пролази царевина благо, На годину по триста товара, Све је Муса себе уставио; У приморју кулу начинио, Око куле гвоздене ченгеле, Вјеша цару хоџе и хаџије, Када цару тужбе додијаше, Посла нанга Ћуприлијћ-везира И са њиме три хиљаде војске: Кад дођоше у равно приморје, Све поломи Муса по приморју, И увати Ћуприлић-везира, Савеза му руке наопако, Па га посла цару у Стамбола. Стаде царе мејданџије тражит', Обећава небројено благо, Тко погуби Мусу кесеџију; Како који тамо одлазаше, Већ Стамболу он не долазаше. То се царе љуто забринуо; Ал' му вели хоџа Ћуприлијћу: „Господине, царе од Стамбола! „Да је сада Краљевићу Марко, „Згубио би Мусу кесеџију, “ Погледа га царе попријеко, Па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!
„Јер помињеш Краљевића Марка? "И кости су њему иструнуле; „Има пуно три године дана Како сам га врг'о у тавницу,
„Нијесам је више отворио. Вели њему хоџа Ћуприлијћу: На милости, царе господине! „Шта би дао ономе јунаку, „Који би ти жива каз’о. Марка?“ Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство „Без промјене за девет година „Да не тражим паре ни динара." Скочи хоџа на ноге лагане, Те отвори на тавници врата, И изведе Краљевића Марка, Изведе га пред цара честитог ; Коса му је до земљице црне, Полу стере, полом се покрива; Нокти су му орати би мог’0; Убила га мемла од камена, Поцрнио, као камен сињи.
Вели царе Краљевићу Марку:
"Јеси л' ђегођ у животу, Марко ?"
„Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку, Што је њему Муса починио; Па он пита Краљевића Марка:
Можеш ли се, Марко, поуздати,
„Да отидеш у приморје равно, „Да погубиш Мусу кесеџију?
„Даћу блага, колико ти драго. Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, Богме, царе господине! „Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат,
„Камо л с Мусом мејдан дијелити! „Намјести ме ђегођ у механу, „Примакни ми вина и ракије „И дебела меса овнујскога, „И бешкога љеба бијелога; „Да посједим неколико дана, „Казаћу ти, кад сам за мејдана. “ Цар добави три бербера млада: Један мије, други Марка брије, А трећи му нокте сарезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије И дебела меса овнујскога, И бешкога љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка: „Можеш ли се веће поуздати? „Досади ми љута сиротиња
Све тужећи на Мусу проклетог.“ Вели Марко цару честитоме:
„Донеси ми суве дреновине
Са тавана од девет година,
„Да огледам, може ли што бити.“
Донеше му суву дреновину,
Стеже Марко у десницу руку,
Прште дрво на двоје на троје; Ал' из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време. " Тако стаде јоште мјесец дана, Док се Марко мало поначини; Када виђе, да је за мејдана, Онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; Кад је стеже у десницу руку, Прште пуста на двоје на троје, И двје капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана. " Па он оде Новаку ковачу: „Куј ми сабљу, Новаче ковачу! „Какву ниси прије саковао. Даде њему тридесет дуката, Па он оде у нову механу, Пије вино три-четири дана, Пак дошета опет до Новака: „Јеси л3, Ново, сабљу саковао ?"
Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко: „Јели добра, Новаче ковачу?" Новак Марку тихо говорио:
Ето сабље, а ето наковња,
Ти огледај сабљу каква ти је.“ Ману сабљом и десницом руком И удари по наковњу Марко, Наковња је пола пресјекао, Па он пита Новака ковача:
« PreviousContinue » |