Потегоше сабље оковане,
Један другом јуриш учинише :
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Дели Муса буздован подбаци
Преби му је у три половине,
Пак потеже своју сабљу нагло,
Да удари Марка Краљевића,
Ал подбаци топузину Марко,
И изби му сабљу из балчака.- зам
Потегоше перне буздоване,
Стадоше се њима ударати;
Буздован ма пера обломише,
Бацише их у зелену траву,
Од добријех коња одскочише,
Шчепаше се у кости јуначке
И погнаше по зеленој трави.
Намјери се јунак на јунака,
Дели Муса на Краљића Марка;
Нити може да обори Марка,
Нит' се даде Муса оборити.
Носише се летни дан до подне;
Мусу б'јела пјена попаднула,
Краљевића б'јела и крвава.
Проговара Муса кесеџија:
,,Мани, Марко, јали да оманем.”
Омахује Краљевићу Марко,
Ал' не може ништа да учипи,
Тад, оману Муса кесеџија,
Уд’ри Марка у зелену траву,
Пак му сједе на прси јуначке.
Ал' процвиље Краљевићу Марко :
99
„Ђе си данас, посестримо вило? „Бе си данас ? ниђе те не било! „Еда си се криво заклињала, „Бегођ мене до невоље буде, „Да ћеш мене бити у невољи ?” Јави му се из облака вила: „За што брате, Краљевићу Марко! 240 „Јесам ли ти, болан, говорила, „Да не чиниш у неђељу кавге ? Срамота је двоме на једнога ; „Бе су тебе гује из потаје ?" Гледну Муса брду и облаку, Откуд оно вила проговара; Маче Марко ноже из потаје, Те распори Мусу кесеџију Од учкура до бијела грла; Мртав Муса притиснуо Марка, И једва се ископао Марко. А кад стаде Марко преметати, Ал' у Муси три срца јуначка, Троја ребра једна по другијем; Једно му се срце уморило, А друго се јако разиграло, На трећему љута гуја спава ; Када се је гуја пробудила, Мртав Муса по ледини скаче, Још је Марку гуја говорила: ,Моли Бога, Краљевићу Марко! „Бе се нисам пробудила била „Док је Муса у животу био, „Од тебе би триста јада било."
medi zo
99
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Проли сузе низ бијело лице:
Jaox мене до Бога милога!
Бе погубих од себе бољега."
Па он Муси одсијече главу,
И баци је Шарцу у зобницу;
Однесе је бијелу Стамболу;
Кад је баци пред цара честитог,
Цар је од стра' на ноге скочио,
Вели њему Краљевићу Марко :
„Не бој ми се, царе господине!
Како би га жива дочекао,
,,Кад од мртве главе поиграваш ?”
Цар му даде три товара блага.
Оде Марко бијелу Прилипу,
Оста Муса уврх Качаника.
ойнае mut
68.
Марко Краљевић и Бемо
Брђанин.
Славу слави Краљевићу Марко,
Славу слави светога Ђорђија.
У Марка су млоге узавнице:
Двјеста попа, триста калуђера,
И дванаест Српскијех владика,
И четири старе патријаре,
Од осталог ни броја не има.
Свему доста пива и јестива;
Ал' говори стари калуђере:
„Вала тебе, Краљевићу Марко!
,
Свега имаш у бијелу двору,
„Још да имаш рибе од Орида!"
Мучно бјеше Краљевићу Марку,
Па дозива слугу Богосава,
Додаје му чашу и матару:
Точи вино, Богосаве слуго!
Редом чаше око совре даји,
„Немој кога прескочити, слуго.
Па он оде низ бијелу кулу,
Те опрема Шарца од мејдана.
За њим стара пристанула мајка,
Па је Марку тихо бесједила ;
„Ја мој синко, Краљевићу Марко !
„Немој носит, ништа од оружја,
„Ти се јеси крви научио,
„Учинићеш крвцу о празнику.
Нуто Марку велике невоље!
Мучно му је ићи без оружја,
А још горе не послушат мајке.
Не шће узет ништа од оружја,
Већ посједе Шарца од мејдана,
Окрену га низ поље зелено,
Оде право бијелу Ориду.
Кад је био води на ћуприју,
Ал' ето ти једнога јунака,
На дорату ноге прекрстио,
Топузину баца у облаке,
Дочекује у бијеле руке;
Божју помоћ називаше Марку,
Лијепо му Марко приватно.
Вели јунак од Прилипа Марку:
„Ој Бога ти, незнана делијо!
„Нијеси ли отуд од Прилипа,
„Од оџака Краљевића Марка?
„Јели Марко код бијела двора ?
„Има л' Марко доста узавница ?"
Вели њему Краљевићу Марко:
„Ој Бога ми, незнани јуначе!
Ја сам јутрос од Прилипа била,
„Код двора је Краљевићу Марко,
,Слави Марко свога светитеља;
Има Марко доста узавница.
Вели њему незнан добар јунак :
,,Нека има, незнана делијо;
„Ако Бог да и срећа јуначка,
,, Совра ће му у крв огрезнути,
„Бога ми ћу њега објесити
„Баш о вратим, бијела Прилипа;
„Давно ми је брата погубио,
„Погубио Мусу кесецију."
Па окрену коња доратаста,
Оста јадан Марко гледајући.
Свакојако мисли и премишља :
Да би му се казивао Марко,
Хоће њега Туре погубити,
Јер не има ништа од оружја;
Да га пусти бијелу Прилипу,
Хоће исјећ' млоге узавнице
А тражећи по оџаку Марка.
Све мислио, на једно смислио,
Па он викну из грла бијела;
„Куд ћеш тамо, 'Бемо Брђанине?
|