Page images
PDF
EPUB

намежурати се, рам се, v. r. pf, jih runjein, [vidе потпустити): наметнуо хајдуке да га

corrugari: намежурaлa се хаљина, крушка похарају. — 5) воденицу, poni Sance in3 24ajкад увене; прсти и рука, кад се по води jer, propello, projicio. Ішњима дуго пита ради.

наметнути се, нём се, ч. r. pf. [cf. наврћи се, намекнати, шам , v. pf. реіф тафет, mollio: натурити ce] 1) за ким, ji) aufmadjen, accinДобро слуги леђа намекшaше

gor. 2) sich aufdringen, obtrudi. 3) ji) наменити, намёним, (ист.) vidе намијенити. anjeten (z. B. ein Uebel an Fuße), adhaeresco: намењивање, n. (ист.) vidе намјењивање. наметнуло му се нешто на ногу. 4) jid) намењивати, мењујем, (ист.) vidе намјењивати. verlegen, auf etwas begeben, incumbo in aliquid: намер, f. (ист.) vidе намјер.

наметнуо се на књигу. намера, f. (ист.) vidе намјера.

намёдати, німецам, v. pf. н. п. јабуку, реі намеравање, п. (ист.) vidе намјеравање.

klopfen, contundo, tundendo emollio. намеравати, меравам, (ист.) vidе намјеравати. намечити се, намечим се, у. r. pf. (у Хрв.) намерење, п. [ист.] vіdе намјерење.

vidе навадити се. cf. мека. намерити, рим, (ист.) vidе намјерити. намештај, m. (ист.) vidе намјештај. намерити се, рим се, (ист.) vidе намјерити се. намештало, m. (ист.) vidе намјештало. намерна, f. (ист.) vidе намјерна.

намештање (намешћање), п. (ист.) vidе намјенамёсити, намёсим, (ист.) vidе намиjесити. штање. намеснӣк, т. (ист.) vidе намјесник.

намештати [намешћати), там, (ист.) vide нaнамесников, а, о, (ист.) vidе намјесников. мјештати. наместити, тим, (ист.) vidе намјестити. намешћање, п. vіdе намештање. намет, т. 1) бie 24uflage, vectigal: Наметнуо намешћати, һам, vidе намештати.

намет на вилајет — 2) (у војв.) господско намигивало, т. Sеr gerne suminft, qui innuit. жито које се разда воденичарима да га са- намигивање, m. Sag Suminten, innutіо. мељу преко реда, 3mangarbeit, vіѕ ? 3) као намигивати, мйгујем, v. impf. на кога, зиоіntнамет да је на њему; намет је на кућу (у feit, innuo: Иди, орле, не намигуј на ме ц. г.) као чини или мађије. 4) што на Бего чује поручује, Бего, види намигује мете снијег. vіdе смет [1].

намигнути, нём, v. pf, на кога, зиpinten, innuo. наметак, тка, т. 1) Sie Дијgabe, Paraufgabe, Sas [cf. намаћи (намагнути)).

24ujgelo, collybus. cf. [vide] прид. — 2) што намйгуша, f. жена која радо намигује на кога, се коме наметне, mаg aufgeorungen miro, quod die gerne zuwinkt, innutrix. obtruditur.

намијенити, намијеним, v. pf. (јуж.) аптеіnеп, [наметан, тна, тно, cf. мора. }

зидеntеnt, destino [cf. нарећи): Свако слово Hamètâbe, n. 1) das Anwerfen, injectio. — 2) das у крв? окаљено, на јуначко т'јело нам јеAufdringen, obtrusio. -- 3) Dingen, subornatio. њено

4) Sie 20nleiting, doctio. — 5) vom etappel намијеница, f. (у Грбљу) прасица што се наlassen, projectio (navis, molae) in aquam. мијени да се за Божић закоље. наметати, намећем, v. impf. 1) mеrfеn аn -, намиjесити, намиjесим, v. pf. (јуж.) депшg (Brot) injicio. — 2) aufdringen, obtrudo: Kojy he hy anmachen, fermentando paro.

. ону ми намећу 3) anleiten (unterribtet), намйлати се, намилам се, у. r. impf. жито се addoceo : намеће га на књигу. 4) dingen, Hamina, giebt viel aus, ist ergiebig. suborno: намеће хајдуке на људе. 5) рoт нaминити, нам ним, (зап.) vidе намијенити. Ctappel Iajjen, projicio e terra in mаrе: Сију | намињйвање, п. (зап.) vidе намјењивање. ли већ Турци лубенице, Намеђу ли Illoкци намињйвати, ммњујем, (зап.) vidе намјењивати. воденице 6) (v. pf.) voll auflegen, satis Hámup, f. (3a11.) vide namjep. imposuisse.

намира, f. (зап.) vidе намјера. намети, (на мети?) bei Ser Sans, ad manum: намиравање, т. (зап.) vidе намјеравање.

дај ми ону књигу (што си ми обрекао), ако намиравати, мйравам, (зал.) vidе намјеравати. ти је намети.

намирйвање, п. 1) ба 23efrіеѕіgеn, satisfactio. наметкиња, f. дјевојка или удовица, која се - 2) Erfüllen, Vollmachen, expletio. наметница, ў намеће коме да је узме, бie ufнамиривати, мирујем, v. impf. befrieбiger, facio

gerungene, obtrusa: Коју не һу они ми на satis. . мећу, Аја јунак наметкиње не ћу у — коју намиривати се, мирујем се, v. r. impf. 1) ji оћу ону ми не даду, коју не һу ону ми ausgleichen, pensare. — 2) voll werden, expleri: намећу; А ја јунак наметнице не hy, Да намирује му се година. се не би никад оженио

1. намирити, намирйм, v. pf. [1)] bеfriеѕіgеn, faнаметнути, нём, у. pf. [cf. наврћи, натурити] cio satis. [cf. скукати; поравнати, посулити.

1) wеrfеn at -, injicio [cf. набацити): н. п. — 2) vide 1 измирити). уже волу на рогове, коњу на врат. — 2) auf 2. намирити, рим, (зал.) vidе намјерити. dringen, obtrudo. 3) anleiten, addосео: на- 1. намирити се, намирим се, v. r. pf. 1) fi) aus. метнуо га на књигу. 4) Singen, suborno gleiben, pensare. [cf. нагодити се, наплатити

штање.

се 2, насулити се]: ми смо се намирили; ја најбоља (кад ко изненада дође коме на русам се с њим намирно.

чак или на вечеру). 2. намирити се, рим се, (зап.) vidе намјерити се. намјесник, m. (јуж.) (у војв.) (in Sen #lijtern) намирна, f. (зап.) vidе намјерна.

der Vifar, Unterguardian, Defonom, vicarius arнамнеити, намӣсим, (зап.) vidе намиjесити. chimandritae, oeconomus monasterii. намислити, лим, v. pf. bejoliepen, decerno, sta- намјесников, а, о, (јуж.) Seg намјесник, оeco

tuo : куд си намислио ? ІІІта си намислио? nomi. cf. [vide) наумити.

намјеста [намјеста], (јуж.) cf. [vide] гдјешто. намненик, т. (зап.) vidе намјесник.

намјестити, тим , v. pf. (ју ж.) 1) unterbringelt, намисников, а, о, (зап.) vidе намјесников. colloco.

. 2) триезу, vidе поставити [4]. намистити, тим, (зап.) vidе намјестити.

3) постељу, Ваз 2Bett aujjblage, stеrnеrе lесhamunâie, n. 1) das Fleinweise zujammenbringen, tum. — 4) vіlе уредити 1].

comparatio lenta et minuta. — 2) За Сpie - намјестити се, йм се, v. P. pf. [јуж.) 1) [jit) Beit, infixio. 3) vidе натезање [3].

interbringen, collocor). -- 2) (y Jadpy) uomuнамирати, мичём, v. impf. 1) fleinmeije sujаnt puru ce bez cyða, sich ausgleichen.

menbringen, lente et minution comparo. -- 2) vàujemrâj, m. (jym.) das Vansgeräth , supellex. на колац кога, vide набијати [2]: Те на ко cf. [vide] покућство. пље Турке намицаше 3) н. п. намиче намјештaлo, m. [јужж.) који намјешта кад го

као мати с јединчетом, vide нaтeзaти [3]. Bopy, der die Worte zusammenstellt. намиштај, т. (зап.) vidе намјештај.

намјештање [намјешћање), п. (јуж.) Sag unters намиштaло, т. (зап.) vidе намјештало.

bringen, cоllосаtiо. намиштање [намишћање), п. (зап.) vidе намје- намјештати, там, [намјешћати) v. impf. (јуж.)

1) unterbringen. colloco. 2) у говору чисто намиштати, там, [намишћати) (зап.) vide нa намјешта, т. і. слаже ријечи, зијаттепjtellen, мјештати.

ordino. . 3) трпезу, vidе постављати [2]. намишћање, n. vіdе намиштање.

4) постељу, аз Bett aufjblagen, stеrnеrе намишћати, һам, vidе намиштати.

lectum. намјењивање, т. (јуж.) баз Зибеntеn, destinatio. намјешћање, т. vіdе намјештање. намјењйвати, мјењујем, т. impf. (јуж.) зидеntеn, I намјешћати, һам, vidе намјештати. destino.

нaмлaдoвaти се, младујем се, y, r. pf, jugens. намјер, f. (јуж.) Зufall, casus, cf. [vide) на liches Alter genug genießen, satis juvenem vitam

мјера [2]: Та га намјер бјеше нанијела egisse: Младости се намладов’о намјера, f. (јуж.) 1) Sie Begegnung, obviatio. намлатити, намлатим, v. pf. 1) н. п. граха,

2) беr gufall, casus, cf. намјер: Намјера га конопљана сјемена, апоrеjсфеt, triturando paro. намјерила била на зелено у гори језеро

2) н. п. јабука, крушака, genug berunterНамјера је старца нанијела, нађе старац jdlagen (Birnеп, 21epfel), decutiо. сандук од олова 3) Sag 2orbabet, propo- намлатити се, намлатим се, v. r. pf. кога, jid) situm. [cf. намјерење, нијет].

Einen satt prügeln, satis verberasse: Wami cam намјеравање, п. (јуж.) баз 23orbabeit, propo га се намлатио. situm. .

намложити, намложим, vidе намножити. намјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж.) porbaben, намљети, мељём, v. pf. аптаblеп, molendo paro. molior, cogito.

намљечак, чка, т. (у Србији) во од двије го[намјерење, п. vіdе намјера 3; види s. v. ни Anne, ein zweijähriger Ochs, bos bimus. [cf. јет.] ]

преходни]. намјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) bejbliefen, por» | намножити, намножим, [намложити) v. pf. per=

baben, decerno [vidе наумити): куд си на mebreit, augeo: Да вам Бог наспори и намјерио? намјерио сам да отидем тамо. множи ! 2) кога на што, einen mobin bringen (з. 23. ing | намножити се, намножим се, v. r. pf, jih perИngliit), inducо: Намјера га намјерила била mehren, cresco. На зелено у гори језеро - 3) trejjen, fiндеп, | намілити, намолим, v. pf. кога, einen erbіttет,

offendo [vidе десити]: намјерио сам га дома. bеnеgеt, rogando flecto: једва сам га намолио. намјерити се, рим се, v. r. pf. (јуж.) 1) fallen, намілити се, намолим се, у. r. pf. 1) jid fatt

fomment, incido: Намјерио се на злу жену. [bеttеn, satis superque precatus sum : да се пуста — 2) fib trejjet, adesse, cf. [vide] десити се: Бога намолимо (у приповијеци, cf. пуст по Којино се дома намјерише

јагњиво). — 2) jih bеrроrjeigen, bеrроrtoninеп, намјеран, рна, рно, н. п. ја нијесам био на prodeo, promineo, [vide] помолити се [1],

Mjepan, Willens sein, in animo habere. cf. cf. измолити се: Намоли се на пенџер од [уман, науман,) накан.

куле Ал' се други буљук намолио намјерна, f. [adj. (јуж.)) was jih trijjt, quod намоловати, лујем, v. pf, malen, pingo.

offenditur: што је Бог дао и намјерна, т. і намотавање, п. баз 2Inbаjpein, inductio in rhomј. што се десило, намјерило. Намјерна је bum, .

ПОТИ

на њега.

[ocr errors]

намотавати, мотавам, y. impf. аnbаjpeln, paro telum. [cf. нажмирати, нанијети 3, ducendo in rhombum.

штати]. намотати, там, v. pf. 1) аnbаjpeln, daco fila in ніново (на ново), пепеrѕіngѕ, auf neue, dеnuo. rhombum: намотај ту пређу на ово клупко. [cf. истекар, текар).

2) ррll аnbаjpeln, paro ducendo fila in нанос, т. што нанесе вода, аlluvio. [cf. муљ 2, rhombum: намотала сам данас десет клу наплава, наплавак, насап 2, снос 1]. бака.

наносити, наносим, у. impf. 1) antragen (auf Sen намотрити, намотрим, v. pf. erbliten, video. paufen), соmроrto. . 2) ähneln, simile est :

[vidе угледати). cf. опазити, смотрити. наноси мало. намрвити, вим, v. pf, piel brijeln, frio: намрви наносити се, наносим се, v. r. pf. fi) fatt trая

пилићима хљеба; віта си толико намрвио. gen, gestando ѕаtiоr, н. п. лијепијех хаљина; намргодити се, дим се, y, r. pf. Sie &tirne unt не ћеш се своје главе наносити (т. ј. изгуmilfen, frontem obnubilo [vidе намрштити

бићеш живот). ce]: Намргодио се као да ће му киша из наношење, п. Ваз 21ntragen, comроrtаtiо. чела ударити. cf. накањити се.

нануле, f. pl. vіdе налуне: Носи л Сока од намрштити се, тим се, v. . pf. (cf. [накањити седефа нануле

По нанулам” пурли гање се, натмурити се, натмушити се,) намрrодити пануле ce) 1) die Stirne runzeln, rugo frontem. 2) на», т. . на њ jih ummilfet, obnubilor: Намрштило се ври- нањга, т. і. на њега, cf. на». јеме.

нањеговати, гујем, (јуж.] v. pf. mit 43jlege befrіеѕ намуљити, намуљім, v. pf. намуљи..а вода (зе Sigen, curаrе: Окупа га и наЊегова га

мљу), т. і. нанијела, аnjфтетте, аggero. cf. нањйјати се, нањйјам се, v. r. pf. кога, чега, му.

нањйхати се, нањйхам се, geniig miegen, satis намусти, нам ўзём, v. pf. аптеlfen, mulgendo аgitasse (cunas): Чеда ћу се нањихати

paro: намузао пуну крављачу млијека. нањушити (нањўлишити), нањупим (нањӯ шим), намучити, чим, у. pf. пиülen, jtrapasieren, fatigo. v. pf. aufspüren, aufstöbern, investigo. (cf. ohy[cf. накињити, напатити 1].

шити, обњушити; нaптaти, оптати, осјетити, намучита се, чим се, v. r. pf, jic) abquilen, se оћутјети 3].

frаngеrе lаbоrаndо: ја сам се око тога много наоблучити се, облучам се, v. r. pf. (око Сиња) намучио.

кад дјевојка метне капу с облуком на главу, нана, f. 1) Diama, mater. [vidе мајка]. 2) кажу: наоблучила се, бен облук aufјереп.

[*] eine 24rt #rait, ит бie Cuppe su mürgen, con- наобручати, чам, 1 v. pf. bereifen, dolium dimenti genus (fejjer-linke, mentha piperita наобручити, обрӯ чӣм, сіngere circulis. L.; cf. метва, метница 16].

наоврљке, (у Сријему) н. п. иде, јфief, obliнанеговати, гујем, (ист.) vide нaњеговати. наовръце, que. [vide накриво). нанети, нанесём, (ист.) vidе нанијети. наод, т. vіdе наход. наниговатн, гујем, (зап.) vide нaњеговати. наодати се, наодам се, vide находати [се). наниз, т. нанизани новци или бисер, што се наодаће, (б. і. на одаће) feil, venalis: ово није

носи око врата или око главе, еіnе Сфnix на oдafe.

Terlet . . ., linea margaritarum. [vide 1 низј. набдити, наодим, vidе находити. нaнизaти, нанижем, v. pf. н. п. бисер, новце, набдити се, наодим се, vidе находити се. huuhyxe, aufreihen, infilo?

наодник, т. vіdе находник. наниз брдо, (т. ј. на низбрдо) bеrgаt, deorsum. наођенье, п. vіdе нахођење. [cf. напод ногу].

наоклис, н. п. моја њива оде наоклис, am ne нанијети, нанесём (нанијех и нанесох, нінесе, jd) miler.

нанијесмо и нанесосмо, нанијесте и нане- наоколо, rnb bern, circum circa. [cf. унаососте, нанијеше и нанёсоне, нанио, нани коло). јела, ло) v. pf. (јуж.) 1) bringen, adfero: наопак, а, о, perfebrt, perversus : наопак је то сам га ђаво нанесе на мене, или : те дође човјек.

2) poll antragen, satis adportаssе. І наопако, [cf. наопачке) 1) паt bіntеn gеtebrt, 3) (im Zielen, Schießen) um soviel seitwärts retrorsum: свезали му руке наопако. 2) zielen, als die Flinte etwa abträgt, antragen, cor н. п. изврнуо капу наопако, заметнуо пушку rigo tеlum. [vide нaнишганитн]. — 4) није ни наопако, umfebren, revertere: Не нос”, синко, wahuje.no, et fommt nicht von weitem gleich, nec копља наопако, Већ окрени копље у напреappropinquat.

дак 3) perfebrt, perverse : зло и наопако! [нанин, а, о, беr tата, той нана. cf. нeнин. ] наоцако и у зао час! нанти, нанесём, (зан.) vidе нанијети. наопаран, рна, рно, (у Боци) што није зачинанитити, тим, У. pf. т. і. нити, т. і. начинити њено, н. II. као обарено зеље: Боље је при

их повезавши оне вунене конце за І та ІІ Це гута наопарна него земља смочана. cf. [vide] као што треба.

сухопаран. нанини анити, ийм, v. pf. зielet, collineo, dirigo | наопачке, vidе наопако.

кмени.

наопocлeн, (у Хрв.) (cf. наопослом) 1) у напре rauchen, infumo vapore calido. 2) напарити

дак, аlѕ ѕеgеntljeil poit наопако, еіnе gludliфе our, die Augen weiden, pasco oculos. Wendung, glücklich von Statten gehen, prospere Hanácâte, n. das Weiden, pastus. succedere. 2) окренути што наопocлeн, т. напасати, напасам, v. impf. meisen, pasco: отиј. по сунцу, од истока к западу, као што шао је у поље да нанаса коње.

сунце иде, па бет Conenlauje, ut ѕоl саrrіt. нападник, m. (у Грбљу) који кога напаствује, наопослом, vidе наопocлeн.

vidе налетица: злотвор и напасник. надутити, тим, v. pf. 1) опанак, опутом га напаст, f. [1)] Иnglut, unfall, malum, casus

околоматити (онда још само да се наврнча, adversus. [vidе биједа]. — 2) (у Новоме запа ће бити готов), итјајјеп, сіrсumdo. — 2) вјету, као и у Славенском језику) бie Berjuон је по се на зло наопутио, еr bаt jwlett chung, tentatio. gethan, male egit.

напаствовање, п. Жаз 21nfalen uns 21nfabret, inнадрати, наорём, v. pf. fertig аtеr, pеrаrо: на vectio. орали смо доста ове године.

напаствовати, ствујем, у. impf. и. pf. кога, [наоружати, наоружам, v. pf. bemajjner, armo; einen anfahren, invehor. cf. опусатити.]

1. напасти, паднём, у. pf. аnjаllеп итә аnjabrеп, nào âu,/ f. pl. die Brillen , vitra ocularia. cf. invеhor: шта си напао човјека? Шта си нанаочари, очали, наочник, очари.

пао ту викати ? ночи, (у Грбљу) vidе уочи: наочи бадњега | 2. напасти, напасём, v. pf. Deiseri, pasco. дневи.

напасти се, напасём се, ч. r. pf, ji jatt meiseit, наочиглед, анgеnjeinti, jimtbar, evidenter, pascendo ѕаtiоr : напасли су се коњи. наочигледе, manifesto. cf. наочице.

напатити, тим, v. pf. 1) кога, диülen, vexo. cf. наочит, а, о, јфӧлі зи јеђеп, аѕресtu pulcer, bo [vide) намучити. 2) н. п. оваца, свиња, nus. [vidе лијеп).

viel aufbringen, verschaffen, conquiro: Hauaнаочице, vide наочиглеце: Наше љубе нао тим сиви голубова чице љубе

напатити се, тим се, v. r. pf. fit abqualen, se наочник, m. (уз ибар) највише се говори pl. frangere.

наочници, Sie Brille, vitra ocularia, vidе на- напашњак, m. vide [налетица] напасник. очари.

налаштање, т. verbal. p. напаштати. наочњаци, наочњака, м. р. (на оглаву) 2lu• нашаштати, напаштам, у. impf. [.) vide нaпо

genblende, Augenleder, Scheuleder. наоштрити, наоштрим, v. pf. 1) јфärfеп, асио, напевати се, вам се, (ист.) vlde нaпјевати се.

[cf. нaмaсaтити). 2) jig. апjpornеп, асио. напер, т. (у Лијевчу) vidе брана 1. надштрити се, наоштрим се, v. r. pf, jib bereit наперак, перка, m. 1) онај танки конац који

zu etwas (3. B. Streit, Zant) machen, se acuere. се настави на дебљи. cf. наперити [4]. 2) [налабирчити, напабирчим, v. pf. vіdе набира сваки наставак, 24njak, adjunctum. чити.)

і аперити, наперим, v. pf. 1) (у Лијевчу) vide нападање, п. баз 21nfallen, Infabren, inveсtiо. најазити. 2) richten (z. B. Gewehr gegen jeнападати, дам, 1) v. pf. Sarauf fallen, dеsuper mand), obverto. 3) aufrichten, erigo : lla

incido, н. п. нападало доста крушака, ја падоше око друма пута, Па пред прси плоче бука. 2) v. impf. на кога, кога, аnfаllеп, наиерише, Ана плоче пуніке наслонише

anjabreit, invehi in quem. [cf. наваљивати 3]. 4) (у Барањи) конац, т. і. на дебљи конац нападач, нападача, т. [који напада (2), 21 наставити тањи, који се уврзе у иглу, и тако greifer). ].

се дебелијем везе, аnjеgеn, adjungo. напајање, т. Sag Iränte, pоtiо.

hànêti, nànhêm, v. pf, in die Höhe richten, aufrichнашајати, напајам, v. impf. träufeit, do bibere: teit, erigo: нанео главу; напела коза реп и т. д. Анапајат” водом од Ситнице

напети се, нiннем се, v. r. pf. vide [надунапалити, напалим, v. pf. 1) лепира (кад мисле хати се надути се.

да је вјештица), аnbrennen, aluro. — 2) н. п. напећи, иёчём, v. pf. 1) poll аnbate, satis pinрасадник, angiinseit, incendo. cf. мученици. suisse : напекли смо доста хљеба.

2) ge3) н. п. буре, aubrептеп, ustulare.

muug braten, assare multa. 3) genug brennen (нашањетковати, напаљеткујем, v. pf. (јуж.) vide (Branitiveint), uro: напекли смо доста: ракије. набирачити.]

напецати, цам, v. pf. т. ј. рибе, іn bilаngliber напаљивати, паљујем, v. impf. 1) апjеgен, Menge angeln, hamo capio. . aduro.

. 2) азünoe, incendo. cf. мученици. напивати се, вам се, (зан.) vide нaпјевати се.

3) бурад, aitsbremen, aduro, ustulo. напивка , f. (у Сињу) Irintјрен). ef. [vide [hållamet (ua amer), auswendig, memoriter. - 1) здравица [1]. Из І. издања. — (vіdе наизуст).]

напијање, п. 1) Ваз Зutritten, prоpіnаtіо. напањкати, кам, v. pf. на кога, vide [обије 2) das Sich-volltrinten, enebriari saepe. дити) налагати.

напијати, напијам, Ү. impf. Зutrintet, propino. нанарити, рія, v. pf. 1) тіt marten Tajt eill: [cf. здравити 2, наздрављати; наздравити).

стити.

[ocr errors]

a

њима

какав

вино:

Срби напијају кадгoд пију ракију или виво; Олујми чап у од уста, онда остали повичу: а особито кад су у друштву, као н. п. на „На здравље !“ А он одговори: Бог вам крсном имену, на свадби, на кршћењу и т. д. здравље дао (или: од Бога вам здравље) !“ У горње чело не смије (од срамоте) сјести cf. с.лава, крсно име. који не зна нацијати. Они напијају различно напијати се, напијам се, v. r. impf. jid, voll (како који зна); неки овако почињу: „Прва trinfe, inebrior saepe : и често се вина наза помози Боже: Боже, помози, Боже, дај до πιμήαο бар час и добру срећу; ко о чем, ми о до- і навијач, нанијача, т. који навија, беr Зutrinбру, о лијепу разговору; дао нам

се Бог

ker, qui propinat. радовати и веселити: пити а добро биги, зла напињане, п. 1) Ваз 21ufriften, erectio. 2) никад не имати, и т. д. Ако ли је ујутру das Anstrengeni, intentio. рано: „Срећан уранак, миран данак, од Бога налињати, њем, v. impf. 1) aufrimten, erigo. живот и здравље. “ Кад је на каквом раду: 2) апјраппен, intendo. „За сретна рада: који рад радили, радом се напињати се, њем се, v. r. impf. fit anjtrengen, валили, као сретна и честита браћа.“ Кад се contendo. састану пријатељи или познаници: „Сретно напипати, пам, v. pf. Surd Tappen jinsen, inveвиђеније, сретан састанак, дугу љубав, од nio circumferendo manus. Бога живот и здравље.“ Уз другу чашу : напирити, напйрим, v. pf. aujblajet, inflo, cf.

Чашом другом, љубави дугом, да Бог по [vide) надухати. дужи живот и здравље, срећу и напредак написати, напишем, v. pf. зијаттепјфreibet, conи свако добро“ и т. д. Уз трећу: Чашом scribo. трећом добром срећом (или: трећом а срет- написати се, напій шём се, v. r. pf, jih jаtt jbrei. ном) у име Бога и свете Тројице живона bet, ѕаtіѕ scripsisse : баш сам се написао овичелне Богородице, која може да нам поможе,

јех дана. сваком брату на свом занату, аи нас грешне напитак, тка, т. Ser Trunt, potus: нема нада не заборави; гдје ми њу заборавили она питка, еg ijt nibts ju trinfen Sa; нека је нама нама најбоља помотњица била“ и т. д. Уз наиитак ,

им драго житак „Винце кисело, срце весело; веселно (кажу да говоре или мисле сватови за млаБог и овај дом, и у дому домaдaрa кут дијенце). њег господара,“ и т. д. Кад пију коме у здра-1, напитати, там, v. pf. 1) ба#ins jatt füttern, вље, н. п. домаћину: „Домаћине! за твоје saturare infantem, 2) vidе нахранити: главе, твоје домаћице, твојијех старијех ро Црне ћу те врвце напојити, А јуначка меса дитеља (ако их има), синова, кћери, браће, нацитати Сад сам сабљи Божју ријеч братучеда, кумова, и пријатеља и свега рода дао: Когагође сретем у сусрећи, Црне ћу и порода: што ти Бог дао Бог ти и удржао је крвце напојити, А јуначка меса наии(гдје који јоште наставе : За кутњега пље тати Нијеси ми коња напојила, Наиимена и конопљана сјемена, виторогијех во тала бјелицом шеницом Ти изиђи мени лова и дугоренијех крава, триака и крмака, на биљегу, на широко на поље Зечево, Да тора и обора)“ и т. д. Кад онај што напија, јуначки живот дијелимо, Црне вране месом нагне чашу да пије, онда (кашто) други који напитaмo, и долину крви натопимо метне прст у ухо, на запjева из гласа: У | 2, напйтати, напитам, v. pf. erfragen, exquiro, чије се здравље вино пије, Све му здраво exploro. и весело било, Домаћине! све у твоје здра- напитати се, там се, v. r. pf. jih jаtt ejjen, satis вље, Бог ти дао, и срећу и здравље ! Кад comedisse [vidе најести се]: Нијеси ли штоПолазе на пут: „Ко ће на пут, срећан му гођ задобио, да се гладни меса нашитамо нут, ко остаје у дому, остао у велику добру напити, напијем, v. pf. коме, зutrinten, propino. ако Бог да“ (често се додаје: Ако Бог да). cf. напијати. Кад хоће да устају: „Часно сјели, попитено напити се, напијем се, v. r. pf. н. п. вина, устали.“ Кад у вече хоће већ да спавају или ракије, воде, jih poll trinte, inebrior. [cf. нада се растају: „За лаке ноћи, од Бога по појити се ; нагулити се, надробити се, намоћи“ и т. д. Кад онај што држи чаргу у квасити се 2]. руци, напија, остали като реку полако: | напишавање, п. Sag Xinharnet. „Амин, да Бог да (или: амин, Бог те чуо)!“ | напишавати, пишавам, v. impf., аnbаrnеп, meКад већ хоће да није, онда рече ономе, коме напишати, шам, v. pf. Sjendo impleo. наздрави (који ће да није послије њега): напjевати се, вам се, v. r. pf, jih jаtt fingen, „Здрав буди,“ или: „Спасуј се“ или: „Спаси satis cecinisse: И у колу пјесам” наијевају Бог!“ а онај му одговори: „На спасеније наплава, f. 1 оно што вода гдје нанесе Ристово!“ Кад већ нагне чашу и није онда наплавак, авка, т. те како мјесто наплави, остали подигну капе (ако не сједе гологлави), alluvio. cf. [vide) нанос. на полако говоре: „Ристе Боже наші ! поми- наплата (наплата), f. Die Detreibung, exactio: Луј нас, амин.“ Кад већ престане пити и Стари дуг, нова наплата.

[ocr errors]
« PreviousContinue »