Скочи Јања на ноге лагане,
На свом побру гвожђе отвораше,
Ана Тема Марко удараше ;
Кад удари синџир гвожђе тешко,
Па засједе пити рујно вино,
У.
дари га чизмом имам узом:
„Устан, Бемо, да пијемо вино.“
Кад погледа Бемо Брђанине
Више себе Марка Краљевића,
А на врату синџир гвожђе тешко,
Скочи Бемо на ноге лагане,
Синџир гвожђе земљи притезаше,
Он потеже рукам” и ногама,
Попуцују руке из рамена,
Попуцују ноге из кољена ;
Ал' је тврдо гвожђе уватило.
Сједе Бемо на земљицу црну,
Марко сједе пити мрко вино,
А наздравља Бему Брђанину,
Наздравља му, али му не даје.
Кад се Марко накитио вина,
Онда Шарца свеза за дората,
А за Шарца Тема Брђанина,
Па усједе Бемова дората,
Оде право граду Вучитрну ;
Изилази господа ришћанска:
„Богом брате, Краљевићу Марко !
„Објеси нам Бема Брђанина,
Ево тебе три товара блага. “
Марко њима три товара врати,
Што су дали Бему Брђанину,
Па он оде бијелу Звечану;
Ту господа Српска излазила;
„Богом брате, Краљевићу Марко !
„Објеси нам Бема Брђанина,
„Ево тебе три товара блага.“
Марко њима три товара врати,
Што су да.н Бему Брђанину;
Оде Марко бијелу Ориду,
Ту излази господа ришћанска :
„Богом брате, Краљевић у Марко!
„бјеси нам "Бема Брђанина,
„Ево тебе три товара блага.“
.
Марко не һе да узима блага,
Beh он њима три товара врати,
Што су дан Бему Брђанину ;
Код Орида начини вјешала,
и објеси Бема Брђанина,
Па он узе рибе од Орида,
Оде право бијелу IIрилипу,
Те он слави свога светитеља.
Марко Краљевиќ ки да сви ,, і а
р ген. Поранио Краљевиһу Марко, 1lоранио низ Косово равно, Кад је био на води Сервани, Сукоби га Косовка девојка, Божју помоћ назива јој Марко: „Божја помоћ, Косовко девојко!"
Девојка се до земље поклања:
Здраво да си, делијо незнана ! .
Ал' јој Марко поче беседити:
„Драга сестро, Косовко девојко!
„Лепа ти си, секо, млађа била!
Красна ти си стаса и узраста!
„Руменила, господска погледа !
„Ал' те, секо, коса покварила ;
„Јер си тако, секо, оседила ?
„С ког' си млада срећу изгубила ?
„Ил” са себе, ил' са своје мајке,
„Или са свог стара родитеља ?“
Проли сузе Косовка девојка,
Па говори Краљевићу Марку:
..Драги брато, делијо незнана!
„С себе срећу изгубила нисам,
„Ни са себе, ни са своје мајке,
„Ни са свога стара родитеља;
„Већ сам јадна срећу изгубила :
„Ево има девет годин” дана,
„Како дође Арап прекоморац,
„Па од цара Косово закупи,
.И
наметну зулум на Косово :
Косово га и поји ирани ;
Па је други зулум наметнуо:
„Ко с удаје, тридесет дуката ;
„Ко се жени, тридест и четири;
„Који има, те толико даде,
Тај се јунак може оженити
И девојка млада удомити ;
„А у мене браћа сиромашна,
„Нема блага, да Арапу даду,
„У томе сам јадна заостала,
Те се нисам млада удомила ;
Са тога сам срећу изгубила.
„Па још за то не би ни жалила,
Што нам с не да младим удавати,
„И јунаком младим оженити;
Него ево и веһе невоље,
„Још је већи зулум наметнуо:
На ноћ иште младу и девојку
„IIа девојку Арапине љуби,
,
„А невесту слуге Арапове;
„Обреди се све Косово редом,
„Даваше му младе и девојке,
„Ево мени тужној редак дође,
„Да довече идем Арапину,
„Да му ноћас, јадна, будем љуба,
„Па ја мислим и размишљам мисли:
„Мили Боже, што hу и како hу?
Ил һу јадна у воду скочити, „Или һу се млада обесити ; „Волим, брате, изгубити главу, „Нег” љубити свој земљи душмана. Ал беседи Краљевићу Марко : „Драга сестро, Косовко девојко! „Не шали се, у воду не скачи, „Немој себи смрти учинити, „Немој, секо, душе огрешити! „Већ ми кажи Арапове дворе, Гди су двори Арапина црна ? „Имам речи беседити с њиме. “
Девојка му поче беседити:
„Драги брато, незнана делијо!
„А што питаш Арапове дворе?
Што и питаш? остали му пусти!
„Може да си нашао девојку,
„Пак му идеш, носиш свадбарину;
А можда си јединац у мајке,
„Па һеш, брате, тамо погинути,
„Па што ће ти саморана мајка ?“
Марко с мании руком у ценове,
Те извади тридесет дуката,
Па и даје Косовки девојки:
„На ти, секо, тридесет дуката,
„Пак ти иди своме белом двору,
„Пак се рани, док ти с срећа јави ;
„Само кажи Арапове дворе,
„Ја һу платитсвадбарину за те.
„Зашто би ме Арап погубио,
„Кад ја имам, сестро, доста блага,
Мог'о б платит” све Косово равно,
„Камо л' не би за се свадбарину ?“
Девојка му поче беседити:
„Нису двори, већ шатори пусти.
„Погледајде доле низ Косово
„Гди се онај свилен барјак вије,
„Онде ў шатор црног Арапина,
Око њега зелена авлија,
Сва авлиjа главам” накићена:
„Ево нема још недеља дана,
„Како јї проклет" Арап исекао
„Седамдесет и седам јунака,
|