наслидити се, наслидим се, (зап.) vide насли- | насмихнути [насминути] се, нём се, (зап.) vide једити се. насмјехнути се. наслидник, п. (зап.) vide нашљедник. наслидовање, n. (зап.) vide нашљедовање. насмјенути се, нём се, vide насијехнути се. насмјехивање, п. баз Wnlächeln, arrisio. [ächen, subrideo [cf. насмијавати се]: А деснијем брком насмјехује наслидовати, дујем, (зап.) vide нашљедовати. | насијехивати се, смјехујем се, v. r. impf. anнаслидство, п. (зап.) vide нашљедство. наслиједити, наслиједим, v. pf. (јуж.) (у Нов. завјету) erben, hereditate accipere. наслиједити се, наслиједим ce, v. r. pf. auf= fommen, existere: Те се опет свијет наслиједи наслон, m. bebefter Sang, форpen, tectum suf-| fultum. насмјехнути [насмјенути] се, нём се, v. r. pf. (јуж.) [ächeln, subrideo. насновати, наснујем, v. pf. in Menge aufieben, (telas plures) ordior. насолити, насолим, v. pf. 1) einfaljen, salio, saliendo paro, н. п. доста рибе. 2) jalzen, salio, sale conspergo, н. п. сланину. насочити, насочим, v. pf. 1) einrathen (3. 28. einem eine Braut), suadeo ducendam. 2) (y Ц. г.) anzeigen, indico, cf. [vide] проказати: насочио брата. cf. сок. наслонити, наслоним, v. pf. anlebnen, inclino. наслоњање, п. vide наслањање. наслоњати, њам, vide наслањати. наслужити, наслужим, v. pf. 1) н. п. чашу вина, barreichen, frebenzen, ministro. 2) годину (или погођено вријеме), voll біспен, - наспавати се, наспавам сe, v. r. pf. jim jatt nire servitia. [vide] дослужити, cf. ислу- | наспати се, сийм се, жити. наслутити, наслутим, v. pf. erprophezeien, erab= nen, ominando assequor: Слути, слуто, наслутићеш. misse. [cf. надоспати]. наспети, наспê, (ист.) наспити, наспй, (зап.) наслушати се, шам се, ѵ. [r.] pf. fih fatt bören, наспјети, наспије, (јуж.) auscultando satior. v. насљедник, m. vide нашљедник. насљедство, п. vide нашљедство. насљедовање, n. vide нашљедовање. насљедовати, дујем, vide нашљедовати. насмейвање, n. vide насмехивање. насмейвати се, смèујем се, vide насмехивати се. насмејавање, п. (ист.) vide насмијавање. насмејавати, смејавам, (ист.) vide насмијавати. насмејавати се, смејавам се, (ист.) vide насмијавати се. насмејати, јем, (ист.) vide насмијати. насмејати се, јем се, (ист.) vide насмијати се. насменути се, нём се, vide насмехнути се. насмехивање [насмеивање], п. (ист.) vide насмјехивање. насмехивати се, смехујем се, [насмеивати се] (ист.) vide насмјехивати се. насмехнути [насменути] се, нем се, (ист.) vide насмјехнути се. насмијавање, п. (јуж. и зап.) баз nächen, arrisio. насмијавати, смијавам, v. [im]pf. (јуж. и зап.) zum Lachen bringen, risum movere. насмијавати се, смијавам се, (јуж. и зап.) v. г. impf. на кога, anläheln, adrideo [vide насмјехивати се]: Деснијем се брком насмијава насмијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) кога, zum Lachen bringen, risum movere. насмијати се, јем се, v. г. pf. (јуж. и зап.) 1) anlachen, adrideo. 2) sich satt lachen, risu satiari. насминути се, нём се, vide насмихнути се. насмихивање, п. (зап.) vide насмјехивање. насмихивати се, смихујем се, (зап.) vide насмјехивати се. S schlafen, satis dor v. pf. коме што, plög= lich zustoßen, praeter spem accidit: нешто му насије. наспорити, наспорим, v. pf. gebeißen machen, er." giebig machen, prospero, diuturnum reddo: да Бог наспори! наспрам, (у војв.) vide према [1]: А кад буДеш насарам двора мога Насрадин (хоџа),* m. ber Gulenfpiegel, nom. propr. hominis lepide ineptientis. Народ наш приповиједа много којешта смијешно од Насрадин-хоџе, а и у пословицама га спомиње, н. п. као Насрадин-хоџа (кад ко што ради наопако); Промеће се као хоџа кроз поњаву, и т. д. Приповиједа се заиста да је у Турака био некакав учен човјек који се звао Насрадин-хопа. насрати, серём, v. pf. volljheißen, concaco. насрдити, насрдим, v. pf. vide расрдити: Па насрди себе и дорина насрдити се, насрдим се, ѵ. г. pf. (у Боци) vide расрдити се: Но се Турчин насрдио љуто А Јован се добро насрдио насрёд, (ист. и јуж.)) mitten in -, in medio — насрид, (зап.) 1 [cf. сред, среди, усред]: насред куће, насред села и т. д. насркати се, насрчем се, v. r. pf. jih anjhlürfen, sorbendo satior. насрљати, љам, v. pf. vide нагазити 1. насрнути, насрнем, v. pf. brüber berfallen, cum impetu impingo. насртало, п. који насрће на другога, ber gern über einen herfällt, qui in alios invehi amat. cf. насртач. насртање, п. баз perfallen über etmas, impetus. насртати, срћем, v. impf. на кога, über Sinen berfallen, cum impetu aggredior. [cf. срљати]. насртач, сртача, m. vide насртало. насртача, f. ein Grauenzimmer baš gern über an- | настршити се, настршим сe, v. [r.] pf. vide dere herfällt, mulier in alios invehi amans. накостријешити се. насртљив, а, o, gern über anbere herfallens, in наступ, т. н. п. у глави, у трбуху, бer Wnfall alios invehi amans. насрчити се, насрчим се, ѵ. г. pf. (по југоз.) кр.) vide [расрдити се] наљутити се: Јовану се дружба насрчила (ber Rranfheit), impetus, tentatio. наступање, п. баš Darauftreten, calcatio. наступати, наступам, v. impf. 1) barauftreten, calco. 2) Кудгод наш домаћин и његова Дјеца из дома поступали, свуда на срећу наступали! (у здравици). vide [cf.] наилазити. насуво [на суво], [umfonft, ofne &ntgelt, frustra,] н. и. [платио,] дужан. настава, f. (у Паштр.) ber Unterricht, institutio: Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке наставак, наставка, m. ber njaß, adjunctum. | наступити, настӳпим, v. pf. barauf treten, calco. [ef. накаламак, наперак 2]. наставање, п. баз Bobnen, habitatio. наставати, наставам, v. impf. wohnen, habito: гдје наставаш сад? [vide пребивати]. наставити, вим, v. pf. 1) anfeßen, hinzujeßen, ad-| jungo. [cf. надоставити, накаламити 2]. 2) н. п. казан, ben Reffel über baš veuer jeben, настајавати, стајавам, v. impf. bie Wufficht fih= 2. настајати, стојим, v. impf. bie ufficht führen, настанити, настаним, v. pf. unterbringen, col- Он је био брука од настања насукати, насӳчём, v. pf. н. п. цијев (и много цијеви), anwinben, agglomero. насукати се, насӳчём се, ѵ. г. pf. (у Дубр.) насукала се лађа, т.ј. насадила се, насјела, sizen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. [vide насјести 1]. насулити се, лим се, v. r. pf. vide [1]намирити се. насуморити се, рй се, v. r. pf. fih umwölfen, obnubilor: насуморило се (кад се дању као смркне). cf. [нахуморити се, стуштити се,] натуштити се. насумце, auf Serathewohl, temere [cf. сумице]: погодио насумце. насупрот, entgegen, contra. насусрет, (на сусрет) (cf. сусрет) 1) in entge= gengejebter Richtung, ex opposito, н. п. био га буздованом насусрет, т. ј. један пут у прси па онда у леђа. 2) entgegen, obviam. насути, наспём, v. pf. anjütten, affundo. насушити, насушим, v. pf. in Renge börren, torreo. натакање, п. баз @infßenten, infusio. натанчити, чим, v. pf. (у Дубр.) vide [1 на- натапање, п. 1) баз _meljen in Renge, liquatio. 2) das Tränken, vò imbuere. и је ли срамоте Зачуло се од настања св'јета | натапати, натапам (натапљем), v. impf. 1) in Menge schmelzen, liquo. 2) tränken, imbuere liquore, н. п. крпу лојем, кришку хљеба у масти и т. д. настати (cf. настанути), станем, v. pf. beginnen, настојање, n. vide настајавање. ници настран, а, о, (у Ц. г.) осим осталијех људи, ein Sonderling, qui omnia alio modo facit. настрети, (ист.) настрем, (настро, настрла) настријети, (јуж.)} v. pf. beftreuen, consternere: настрити, (зап.) Под њом света постеља, Сваког цвећа настрта настрешница, f. vide надстрешница. натаћи [натакнути], натакнем, (натӑкох, натаче, тах шест стотина наташте, (у Сријему) vide наште [срца]. cf. ташт. 1. натег, м. (поред Саве и поред Дунава). Кад излије вода, те коњи не могу лађе да вуку, онда се свеже ленгер накрај дугачка ужа, којега други крај остане на лађи на се однесе напријед и баци у воду, потом момци поврх лађе тегле уже и скупљају га у чамац док лађу не дотјерају до ленгера; и то се каже: вући лађу на натег. Мјесто ленгера може се уже привезати и за какво дрво крај воде. тегача. 2. натёг, т. 1) (у Сријему) vide [2 натега] на2) (у Барањи) некакав плав цвиjer, Art Pflanze, herbae genus. 1. натега, f. н. п. с натегом, fnapp, mit ìü, faum, vix, anguste. натиривати се, тирујем се, (зап.) vide натјеривати се. натискати, кам, v. pf. anjtopfen, infarcio. натискивање, n. baš Dinanbrüden, protrusio. натискивати, тискујем, v. impf. binanbrüden, protrudo. натискивати се, тискујем сe. v. r. impf. за ким, sich aufmachen und einem nachseßen, insequor. 2. натега, f. [cf. 2 натег 1, натегача] 1) бет | натиснути, нём, (натиснух, натисну и натискох, Deber, sipho. [cf. тиква 1в; теглица, хајдук 3]. натиште, натиснуо, натиснула и натискао, 2) од гвожђа или од гвожђа и од дрвета натисла) v. pf. 1) н. п. лађу на воду, Біnначињена справа, којом се обручи натежу на andrücken, protrudo. 2) los lassen um einen буре, біе Неізіђe. [cf. натегач]. 34 verfolgen, impello: За њом Мујо натиште натегач, натегача, m. vide [2] натега [2] и на- Богата тегача. натегача, f. vide [2] натега. натиснути се, нём се, ѵ. г. pf. за ким, einem nachseßen, insequi aliquem. натицање, п. 1) баз пріеßеn, fixio. 2) баз impf. 1) anjpießen, figo. натегнути, натêгнём, v. pf. anzießen, attraho, натежица, f. dim. v. натега. натезавица, f. (у Боци) кад човјек тешко иде напоље, angejtrengter tuhlgang, alvus astricta. | натезање, п. 1) баз Ünzieђen, astrictio. - 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das knappe Leben, vita indiga, misera. [cf. намицање 3]. натезати, натежем, v. impf. 1) angieben, ad stringo, н. п. чизму, чарапу; пушку на кога. 2) fnapp austommen, parvo (anguste) vivo: како живи? натеже. 3) с ким, н. п. с рђавијем другом, мучити се, fich abmüßen, laborare. [cf. намицати 3]. натезати ее, натежем се, ѵ. г. impf. 1) fid anftrengen, contendo. 2) клипка. cf. клипак. натенани (на тенани), bequem, ungeftört, commode. натентати, там, v. pf. perleiten, tento, induco: ривати се. натећи, течём, v. pf. 1) genug ermerben, satis conquiro: Ако не начува, не натече. 2) натекла му глава, and wellen, intumesco. cf. [vide] отећи [1]. натикача, f. (у Лици) као приглавак, што се 1. натирати, рам, (зап.) vide натјерати. contego desuper. наткучивање, п. баз barüber Beugen, inclinatio. наткучивати се, кучујем се, v. r. impf. jih barüber beugen, inclinare se desuper. [vide наклањати се]. cf. надносити се. наткучити се, наткучим се, v. r. pf. н. п. над натмушити се, шим се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide натоварити, рим, v. pf. belaben, onero. [cf. на- treffen, nendo vinco: Која уме све натирести види s. v. набалати се.] натопити, натопим, v. pf. 1) in Menge meljen, liquo. - 2) tränten, imbuo liquore, н. п. крпу лојем, кришку хљеба у масти. натопрчити се, топрчим се, ѵ. r. pf. aulaufen, incurro: Ко трчи, он се натоирчи. наторити, наторим, г. pf. anmiten, stercus facio (bom 23ieh). cf. тор. натоскати, кам, v. pf. коња у таљиге, zurüd= stoßen, retrudo. наточити, наточим, v. pf. einenfen, infundo. натпевање, п. (ист.) vide натпијевање. 1.натпевати, натпевам, (ист.) vide натпије вати. 2. натпевати, вам, (ист.) vide натијевати. натпевати се, натцевам се, (ист.) vide натпијевати се. натпивање, п. (зап.) vide натпијевање. 1. натпивати, натпивам, (зап.) vide натпије вати. 2. натпивати, вам, (зап.) vide натпјевати. натпивати се, натпивам се, (зап.) vide натпијевати се. натпијање, п. bie Zrintwette ober ber Gieg im Trinken, sponsio aut victoria bibendi. натпијати, натийјам, v. impf. зи hanben trin-| fen, vinco bibendo. натпијати се, натпијам се, ѵ. г. impf. eine Zrint натпијевати се, натпијевам се, v. r. impf. [јуж.] натписивање, п. 1) баз über reiben, inscrip- Преље v. pf. im Erzählen übertref= натприповидати, повидам, (зап.) у један пут поврате с горњега вратила (откала натраг, (на траг) zurüd, retrorsum [cf. назад натрага, f. (у Ц. г.) ber птиd3, suboles: Боља натрагођа, m. ber rüdwärtß gebet, retromeator натрашке, rüdlings, retrorsum, rüdwärt3, retrorsum [cf. нагуске, назадачке]: Иде му посао натрашке, retrograde. | натргати, гам, v. pf. in Menge pflüđen, decerpo. натреник, м. добро натрвен и чврст сомун (у Србији и у Босни по варошима), eine Wrt bite Brot, panis genus. cf. боцман. натресивати, тресујем, v. impf. [ѵ. натрести]: Бијелијем зубом натресује - натрести, тресём, v. pf. in lenge berabütteln, натркивати, тркујем, v. impf. anfallen, incurro, 1. натрљати, натрљам, v. pf. reiben, anreiben, affrico. 2. натрљати, љам, v. pf. vide [нагазити 1] набасати. - 2) bic hreibewette ober ber Sieg im| натрољати, натрољам, v. pf. н. п. пун тур, Schreiben, sponsio aut victoria scripturae. натписивати, писујем, v. impf. 1) über[reiben, 2) im Schreiben übertreffen, vinco inscribo. scriptura. натписивати се, писујем ce, v. r. impf. eine Schreibewette eingehen, certo scriptura. натпити, натпијем, v. pf. zu hanben trinfen, vinco bibendo. натијевати, вам, v. pf. (јуж.) überfingen, cantu vinco. onomatop. (scherzhaft) cum strepitu concaco. натрошити, натрошим, v. pf. 1) bröfeln, intero, н. п. натроши мало хљеба у млијеко. cf. надробити. - 2) genug tränfen, potu satiare, cf. натрошити се [2]: Донеси ми јоште мало вина, Да натрошим себе и Шарина натрошити се, натрошим се, v. r. pf. чега, 1) genug verschwenden, satis dissipasse. 2) вина, fid) fatt trinfen, satis bibisse [cf. натрошити 2]: Када су се натрошили вина натпредање, п. біе Špinnwette unb ber Sieg im | натрпати, пам, v. pf. anbäufen, accumulo. Spinnen, sponsio aut victoria nendi. натпредати, натпредам, v. impf. im Spinnen übertreffen, nendo vinco. натпредати се, натпредам се, v. r. impf. cine Spinnwette eingehen, contendo nendo. натпрести, натпредём, v. pf. im Spinnen über натрти, натрем, (натрх, натр, натро, натрла) ѵ. pf. in Menge anreiben, scindo, н. п. роткве. Натрти коме рена под нос. 2) н. п. погачу, кад се мијеси, аmmen fneten, condepso, subigo. натрћити се, натрѣйм се, ѵ. [r.] pf. vide нагузити се. натрунити, натрӳним, v. pf. 1) Splitter hinein- кивање. рити се: натуштило се (mit unб обие, вријеме). cf. стуштити се. натфатити, тим, vide натхватити : Сав му Нови кула натфатила натхватити [надватити, натфатити], тим, v. pf. überfteigen, supero. cf. [vide] надвисити. наѣање, n. vide ноћивање. навати, наһам, vide ноћивати: Зна Кадрија ђе нака галија наве, наһава, (cf. [млаһве,] навће) f. pl. 1) бег Brottrog, Badtrog, alveus panarius: Попише нам из бачава пиво, Поједоше из наћава 2) (у Дубр.) свако корито (на ве од круха; што се перу кошуље, и т. д.). наквенице, f. pl. баз Seftell eines Brottroge, sponda alvei panarii. [vide ногачи]. cf. ногари. натрчавати, трчавам, v. impf. 1) anlaufen, in- натуживање, п. баз Drängen (zur Rothburft), necessitas. натуживати, тужује, v. impf. brängen (zur RothSurft), urgeo. [vide наваљивати 6]. наћвице, f. pl. 1) dim. v. наћве. 2) (у Сријему) половина обла расцијепљена дрвета, по коме су издубене долине, у које се меће хљеб кад се размјешује, и на коме се послије у пећ носи (у Биограду: пинокот). наћерати, рам, (јуж.) vide натјерати. натужити, жи, ѵ. pf. коме, brängen, urgeo (jur | наћерати се, рам се, (јуж.) vide натјерати се. Notyburft). cf. [vide] навалити [6]. натукнути, нём, v. pf. коме што, као нагови- - vide надршкати. in - наћеривање, п. (јуж.) vide натјеривање. наћеривати, һерујем, (јуж.) vide натјеривати. наћеривати се, Һерујем се, (јуж.) vide натје ривати се. наћи, нађем, (нађох, нашао, нашла) v. pf. [cf. најти] 1) finben, invenio. 2) (по југоз. кр.) нађе снијег, киша, роса, т. ј. паде (из неба на земљу), [фneien, regnen, cadere: Из облака тија роса нађе Бјеше ведро па се наоблачи, Из облака тија киша нађе, Нађе киша љетна поросица 2) treffen, offendo, [vide десити] cf. задесити: Нашла га биједа на суху путу; Већ ево ме тешка болест нашла наћи се, нађем сe, v. r. pf. 1) fid finben, sum: нашао се у чуду; Смиљанићу! дома дер се нађи 2) нашло се дијете, zur Belt fommen, nasci: У мог сина слијенца Гргура, У њега се мушко чедо нађе 3) ти си се нашао то да учиниш, herportreten, existo. наһордисати[*], дишем, v. pf. mit ©äbel perfeђengladio instruere: Оружани и накордисани нађулити, наһулим, v. pf. т. ј. уши, рівен, arrigo. наудити, дим, v. pf. Böješ zufügen, malo afficio. наўзети се, наузмем се, ѵ. г. pf. н. п. зиме, т. ј. врло озепсти, erfrieren, frigesco. наўзимати, мам (мљем), v. pf. in Menge nehmen, sumo. натуцак, цка, m. (у Сријему) тврдо јаје који- rücklings, auf den Rücken, supinus: наопако и наузнако! біе Sehre, ber Unterrit, disciplina. 2) то је наука, баš ift (nicht na türliches Vedürfniß, sondern) Angewohnheit, con suetudo, assuetudo. науман, мна, мно, vide [намјеран] накан. |