fortunae filius: Југовићи Божји несрешњићи! царево благо затомнше И у црну земљу закопаше НÈСРЕТЊИЦА, f. vide несрећница. HECPERA, f. das Unglück, infortunium: Hecрe Ко једна (als фimpfwort). НЕСРЕЋАН, ћна, ћно, unglûclid), infelix, cf. удесан, узрочан. НЕСРЕЋНИК, m. ber Unglüdlide, infelix, cf. несретњик. НЕСРЕЋНИЦА, f. bie unglûclide, infelix. НЕСТАДАК, нестатка, m. (у Ц. г.) ber 25данд, das Nichtvorhandensein, defectus, absentia: На несмадак људи, и Станиша суди. HÈCTAJÂHE, n. das Ausgehen (z. B. des Weins, der Waare), defectus. НЕСТАЈАТИ, стаје, v. impf. ausgeben, deficio. НЕСТАТИ, нестанê, v. pf. чега (у Ц. г. mit bem | Kominat.), 1) н. п. новаца, вина, брашна, добра, правде и т. д., аи дeђen, zu mangeln anfangen, deficio: Несита вина, несма разговора; 2) н. п. нестало ми коња, овце, abbanben Fommen, amitti. 3) пола ме је нестало н. п. од страха, fdminben, tabesco. НÈСТАША, f. ber bgang, defectus, cf. нестадак У несташу људи и Бећир суди. НЁСТАШАН, Шна, шно, mut millig, petulans;| unruhig, irrequietus. : НетЈАК, m. (у Хрв. и по оближњим крајевима Босне) vide нећак. cf. родјак. нётко, некога, vide неко. нетом, (по зап. кр.) faum, simul atque, cf. тек, истом, само. HERAK, m. der Schwestersohn, Neffe, ex sorore nepos. Нећак је само ујаку, а теци је само сестрић: Вргао се некак на ујака HERAKA, f. die Tochter der Schwester, Nichte, ex sorore neptis. Некака је само ујаку, а теци је само сестрична. НЁЋАКИН, а, о, ber Slidte, neptis. нёЋлков, а, о, bes Пеñеп, пеpotis. HÉRAHE, n. das Ausschlagen (für sich oder star. eines anbern), repudiatio, rejectio (suo vel alius nomine). HÉRАTH, нêħâм, v. impf. ausschlagen in eines andern Namen, repudio pro altero: шro ra некаш? (кад се ко понуди чиме па неко други рече да он то не ће). HÉRATH CE, Hêħâм ce, v. r. impf. ausschlagen für sich, repudio, recuso. НЕЋАЧИЦА, f. dim. v. нећака : Ал' говори ујна некачици: Пођн с Богом, моја некачице НЕЋО, m. ber nidt will, qui non vult: Ако не ће неко, а оно ће хоћо. НЕЎГОДАН, дна, дно, nidt fo, wie es fein follte, nicht recht, minus recte constitutus. нӗук, а, о, н. п. човјек, unerfabren, imperitus, кош, nicht abgerichtet, equus non condoce factus. НЕЎЉУДАН, дна, дно, unartig, ineplus. НЕУМЕЋЕ, п. (ист.) vide неумијеће. НЕУМИВЁНИЦА, f. чаша ракије, која се попије НÈСТАШИЦА, f. (у Боци) vide несташа : У не- у јутру још док се човјек није умно: Несташицу људи и Станиша суди. умивеница и уморница најбоље пристају. НЁСТАШКО, m. несташно чељаде, ber unrubi=|НЕУМИЈЕЋЕ, П. (јуж.) bie unwiffenbeit, igno ge, irrequietus. НЕСТИ, несём, (ст.) vide носити, cf. нетн: Млада нева воду нела, Над воду се надводила НЕСТОПОЉАЦ, Пољца, m. Çiner von Нестопоље. НЕСТОПОЉЕ, П. : У питому Несшопољу твоме — НЕСТРПЉИВ, a, o, ungebulbig, impatiens. rantia: Дали је то суђење или је неумиjehe? НЕЎМЈЕШТИНА, f. (у Ц. г.) vide неумијеће. НЕРЕДАН, Дна, дно, nidt orbentlid, male con stitutus. НЁУЧАН, чна, чно, (у Боци) иngelebrt, indoctus. НЕФАЉ, (у Боцн) in ber Kebenšart: у нефаљ, vide нехотице. НЕСУЂЕНИ, на, но, nidt beftimmt, non destina-ёхĀJ, m. Паштровски (сад пуст) град близу tus (connubio). Жељезнице, сад под Турцима. cf. Хај. НЕСУЂЕНИК, несуђеника, m. ber Sidtbeftimmte,|НЁХАРАН, рна, рно, (у Дубр.) unban bar, in non destinatus (sponsus): Вјерениче мој несуђениче gratus. HEXOTHUÊ, ohne zu wollen, ingratiis. НÈХТЕША, f. (ист.) ) онај који (каже да) не]ниговаЊЕ, п. (зап.) vide његовање. cf. некћеша. НЕЧАЈА, f. Gluß in ber Поцерина, cf. двориште. нидоклице, f. pl. (fomifd, ftatt докољенице, НЕЧАСТИВӣ, вога, m. каже се мјесто ђаво q. d. die gestümmelten Beinkleider). (да му се име не би споменуло), ber 2öfe | ниѣе, vide нигђе. мене, ниже града. НИЖЕ, adv. (comp. v. ниско) weiter unten, nie= briger, inferius: Слово иже, али сирца ниже. низ, m. н. п. бисера, дуката, јагода, eine Schnur (Perlen, Dukaten, Korallen), linea (margaritarum). (Zeufel), cacodaemon. У Грбљу гдјекоји ниже, (mit gen.) unter, unterbalb, infra : ниже уз ову ријеч још пљуну на лијеву страну и реку: „тамо да га је анаћема!" а и у осталијем крајевима често се послије нечастиви рекне: „анате га мате било !" Не попусти Боже области нечастивоме и некрштеноме ! (кад се моле Богу). НЁЧЕСОВ, а, о, (у Херц. и Ц. г.) vide некакав. нечиј, чија, чије, irgenb Semanòó, alicujus. НЕЧИСТ, f. ber unflath, stercus ; нахранити кога нечисти (т. j. рећи му да једе г....). нечист, а, о, unrein, immundus. НЕЧИСТОТА, f. bie unreinlicfeit, immunditia, sordes. НЕЧИСТОЋА, f. vide нечистота. И види ти до три нечовешива НЕША, m. (ист.) vide Нешо. низ, f. (loc. низи) н. п. виногради му или кућа у низи, ein niebriger Ort, bie Niebrig= feit, locus depressus. низ, ((mit acc.) binab, deorsum : Низ брдо, ben HúзA, f. die Schnur (Perlen, Dukaten u. f. w), НÈШЁТАН, а, о, (у пјесми) куда се наје шетало: | НӥЗБРДИЦА, f. ber eg bergab, descensus: Ко И два града нешешане И два коња нејахане нёшко, m. Mannšname, nomen viri. нештедице. лико је низбрдица, толико и узбрдица. cf. НЙЗБРДО, (низ брдо) bergab, deorsum. НЕШТО (кашто се може казати и нешша 1) etwas, aliquid: Нешто нешта најело, На врату јој три нивије дуката па од нешта кости остале (приповије-| низина, f. bie Miebrigfeit, humilitas: Ти си Бог дају да је казао Херцеговац кад је видно на висини, ми смо људи на низини! у пољу плуг и јармове). Нешта (или не- низиҡ, m. dim. v. низ. што) он мени рече. 2) etwa, forte: да не- низок, низока, низоко, (у Дубр.) vide низак. шшо сад он дође. 3) н. п. нешто посрће,| НúЈАЊЕ, n. vide нихање. man weiß nicht warum. НИЈАТИ, Нијам (нишем), vide нихати. ни, 1) weber - пod), nec, cf. нити: Ни куд мај-|нИЈЕ, 1) ift nidt, non est : јели тако? није. 2) ци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни њим мирисао. 2) аud nidt, nidt einmal, nec : нема ни једнога. 3) ftatt нама обес нам (dat. v. ми): Да ни си ти жив! Тамо су ни наши топодари НИАЊЕ, n. vide нихање. НИАТИ, нашем (нӥам), vide нихати. нйгди, (зап.) НигдЈЕ, (југоз.)nirgents, nusquam. нӥгЂЕ, (јуж.) mit gen. es gibt nidt, non est: Није ту ћука да улови вука. У репу од гере није вечере. 3) није ли? etma? vielleidt? nonne? није ли дошао ? није ли нашао? није ли и он ту? (тип фенд). НИЈЕДНИ, на, нô, feiner, nullus: ниједна вје- |ниек, m. Фаз није- оber нема-fagen, negatio: нема, nego. нијем, нијема, нијемо, (нијеми, ма, мô) (јуж.)|ником, 1) ничке или ничице, т. ј. сагнувши ftumm, mutus. НИЈЁМАЦ, ица, m. (јуж.) 1) ber tumme, mu- sio vocis. НИЈЕМЉЕТН, мам, v. impf. (јуж.) ftumm mer: НИЈЕМЧЕ, чета, п. (јуж.) ein junger fleiner| се главом на земљу: Кад би знала мушка глава 2) у пјесмама ником ионикнути, т.ј. никуд, (f) nirgenb, nusquam. 2) (зап.) vide НИКУДА, некуд. НИКША, m. Mann$name, nomen viri (von Никола). никшиЋ, m. Giner von Никшићи. НИЈЕМЧИТИ, нијемчим, v. impf. (јуж.) beutfd никшићи, m. pl. Segent an ber Srenje ven machen, facio esse germanum. НИЈÈСАМ, (нијеси, није, нијесмо, нијесте, jècy) ich bin nicht, non sum. Montenegro. ни-никшићкӣ, ка, ко, von Никшићи : HÁJET*, m. der Plan, das Vorhaben, proposi- А нијеш сам био учинио, ник, m. (ст.) бie gefentte Stellung, inclinatio: И у црну земљу погледаше НИКА, f. (ист.) vide Нико. НИКА, 1) vide нигда. 2) (зап.) vide некад. А изнад нас све Никшићке овце | НИМАДИЈА, f. (зап.) vide Њемадија. НИКАКАВ, ква, кво, řeinerlei, nullius generis, nullus. НИМИЧИНА, f. augm. v. Нимица. НӥКАКӣ, кâ, кô, vide никакав. никако, auf feine Urt, nullo modo. Никаков, а, о, vide никакав. НИМИЧИЦА, f. dim. v. Нимица. НИМЉЕЊЕ, П. (зап.) vide нијемљење. никашин, m. Mannšname, nomen viri (von Hu-| НИМýШТИ ЈЕЗИК, m. (зап.) vide њемушти. кола). ники, ка, ко, (зап.) vide њеки. никнути, нём, vide нићи. НИМЧАДИЈА, f. (зап.) vide Њемчадија. НИМЧАТИ, чам, (зап.) vide њемчати. НИ нико, m. (јуж.) һур. v. Никола. никогодиЋ, m. (у Ц. г.) vide никоговић. НИКОЛИЈА, f. Frauenname, nomen feminae. николико, 1) gar nidt, nidt im minbeften, pla ne non: није му мило николико. 2) (зап.) vide неколико. николица, m. dim. v. Никола. НИКОЉАЦ, нйкољца, m. vide никољштак. никољдан, ља дне, m. t. Millaštag (ber 6. December), festum St. Nicolai. нимчити, намчим, (зап.) vide нијемчити. Нимчити се, иймчим се, (зап.) vide нијем чити ce. нйн, Нина, m. у Далмацији мала варошица, Nona. НИНА, m. Mannšname, nomen viri. НИНАТИ, Нинам, v. impf. (у Дубр.) Rinberwort Санак иде уз улицу, нини, нини! 2Bort bas Rino einzufdläfern, Нини, нини, Дамјанчице млада НИКОЉА, f. намастир у Србији на десној стра-| нинко, m. Таппśname, nomen viri. ни Мораве под Кабларом. sancti Nicolai. нино, m. Mannšname, nomen viri. никољски, ка, ко, н. п. мразови, Xiłaš,|нипошто, (ни по што) ит Feinen Preis, auf keinen Fall, keineswegs, nullum in modum : нипошшо да не дираш у то. никољштак, m. човјек који слави Никољ Інйт, т. (највише се говори pl. нити f., али се може чути и овако, н. п. (откано што)|нишанџија*, m. vide пушкар 2 : у два ниша, у четири ниша) vide нити. ийти, ната, f. pl. 1) bas Bebertrumm, licia : Навади се вино пити, нитков, ниткова, m. (als deltwort) ber Vie manb, homo nihili. нитковиЋ, m. нитко и нитковић, Піетапb, Niemandssohn, nemo et neminis filius. Пpиповиједају да је некакав Јевто Витковић (који је сједно у Ваљеву; и ондје му се на утоку Граца у Колубару још познаје темељ од куле) погодно за двјеста дуката да викне преко чаршије: „Чујте љу. ди! ја сам до сад био Јевто Витковић, а од сад сам нишко и нишковић." И тако је викнуо, само што је додао на крају: „Али опет људи ме знаду.” ните, п. (ст.) cf. вјенчање: За Ивана нике учинише rum. Вешто курвић нишанџија беше НИШАЊЕЊЕ, П. bas Žielen, collinatio. |нишЁСТЕ*, тета, n. baš Štärmebl, amylum. У нас кад се нишесте хоће да начини, најприје се шеница отријеби да не остане ништа до чиста зрна, па се онда метне у воду те омекне и као распадне се, па се онда рукама растре, по том се брашно слегне на дно, а љуске се с водом проспу; кад се оно што је остало осуши, онда се опет растре те постане као брашно. Ја се опомињем да су Турска господа кашто звала наше жене да растиру нишесте, од којега су они послије градили пите и остала јела. нишки, ка, ко, роп Ниш. НИШЛИЈА*, m. човјек из Ниша. ништ, а, о, (по јуж. кр.) arm, pauper, cf. убог, сиромах: Ниште и убоге (кад се наздравља); Разделите нишшу и убогу Трећа совра нишши и убогн нИШТА, ничега (ничеса, ништа), nidtš, nihil. |ништав, а, о, (у Ц. г.) nidtswerth, turpis. НИШТАВАЦ, тавца, m. (у Ц. г.) човјек који је ништа, ein nidtswerther Menfd, nebulo. ништавило, п. (у Ц. г.) bie Vidtómürbigfeit, vanitas: људско ништавило. НИШТАРИЈА, f. (у Слав.) vie Vidt nüpigleit, inutilitas, nugae. licio-|НИШТА - ЧОЕК, m. (у Ц. г.) ein nidtômürbiger Renfch, homo nequam: Поцрнио му образ каʼ нишша-чоеку. нити, нйкнём, (никох, ниче, никао, никла) v. pf. bervorfommen, progermino, cf. никнути. нихање, n. vide њихање. ништЁЊЕ, n. bie Érniebrigung, demissio. НЙШТИТИ СЕ, тим се, v. r. impf. fid erniebrigen, se demittere: НИХАТИ, нӣхӑм (нишем), v. impf. vide њихати: mino. НИЦИНА, f. (у Ц. г.) vide мицина. НИЧЕСОВ, а, о, (у Ц. г. и Херц.) vide никакав : Не ниште се потребни, Не поносе богати (особито у Ц. г.) vide него, cf. ного: Боље у гроб но бит' роб; Радија сам без једнога сина Но без моје руке у рамену Милиј ми је свекар мој Но рођени тата мој ничи, ја, je, feines, Niemanben geђörig, nul-но, 1) (у војв. по варошима) aber, at, cf. алн. lius. ничице, ) adv. vorwärts, auf das Gesicht, pronus. НИЧКЕ, ниш, Ниша, m. bie tabt iffa in Serbien, Naissus. Што ближе к Нишу, све горе пишу. НИШАВА, f. 1) Žluß bei Ниш, nom. prop. fluminis. 2) Frauenname, nomen feminae. НИШАДОР, m. Šalmiaf, sal Ammoniacus. Нишан*, m. 1) baš Riel, scopus: бити нишан, и у нишан ; Ђеца бију нишан око цркве - 2) (у Србији до времена Карађорђијева, als Parodie der germanisierenden Serben) nun, nu! age: но мој драги !3) у Црној гори кашто се узима мјесто али, а у пјесмама на много мјеста не значи ништа. Ово је по свој прилици у обадва значења помијешано са но и са ну. 4) додаје се гдјекојијем ријечима на крају без и кака особитога значења, н. п. гдјено, кадно, којино, каоно: Ђено лежи вода до кољена Пано оде Шћепо низ Рудине 2) доњи и горњн, baš 3iel an ber Glinte,|нов, а, о, пей, novus: нов новцат (новцит), Rorn, bulla, cf. очник, пуце, сјењај. НИШАНИТИ, Нӥм, v. impf. gielen, collineo. ganz und gar neu, funkelnagelneu, plane no vus. НӦВАЈЛИЈА, 1 m. ber Meuling, novitius. 2) bie| НОВОПАЗАРАЦ, рца, m. Çiner von Нови пазар. Моја сабљо, моја навајлијо новак, Новака, m. (voc. Новаче)) Mann3-| name, nomen viri. 2) новак мјесец, Пеитопb,| новорез, m. (у Сријему) бравац који је скоKeulidt, novilunium, cf, новљак. 3)ber Mefrut, miles tiro. НОВАЦ, новца, m. 1) eine Münze, moneta: ка- Пије вино ко има новаца, ро уштројен, ein unlänght verfcnitteres männ= liches Schwein, aper recentissime зastratus. нОВОРОЂЕ, п. (у Кривош.) „Овако ти засалили волови, краве, јањци и теоци, и свако новорође!" (кад полазник честита). НОВОСАДСКИ, ка, ко, Meufager, Neoplantanus. НОВОСАЂАНИН, m. (pl. Новосађани) ber Пец fager, Neoplantanus, Neoplantensis. новаци, вáка, m. pl. намастир у Србији (до-| НОВОСАТКИЊА, f. bie Meufagerin, Neoplantana. ље преко Мораве). новачиЋ, m. dim. v. Новак. HÒBELA, M. Mannsname, nomen viri: новцӑт, а, о, cf. нов. новци, новаца, m. pl. vide новац 3. НОВЧАН, а, о, н. п. човјек, gelbreid), pecuniosus. crumena. нови, Новога, m. многа се мјеста тако зову н. п. Нови у Боци, Castelnuovo; у Далмацији ниже Обровца; у Лици код воде Но-|НОВЧИНЕ, НОВЧина, f. pl. augm. v. новци : тај шчице и зидине на брду Калӑури; у Турској Хрватској: - Синоћ ага из Новога дође У Новоме граду бијеломе Кад замакне у Нови с ђевојком новин, m. у пјесмама мјесто Нови: Колико је поље под Новином Чини сеир бијела Новина, Сав му Нови кула натфатила НОВИНА, f. bie Erftlinge ber neuen Ernte jeber Wrt, primitiae pomorum aut annonae: Боже| помози! нове новине од нове године (обичај је рећи кад који први пут хоће да окуси од какове миве). НОВИНАР, m. (по варошима) Beitungdreiber, diurnorum scriptor. новине, f. pl. 1) bie Beitung, diurna. 2) bie Meu: igfeiten, res novae: има ли какијех новина. НОВИ ПАЗАР, m. tabt unb Geftung in Serbien. Нови Сад, m. Neufaß, Neoplanta. НОВИЦА, m. annšname, nomen viri. Новица, f. нова лађа, neues diff, navis nova. НОВКА, f. Frauenname, nomen feminae. НовкиЊА, f. ein Frauenzimmer von Нови : Узрасла је у Нови наранча, Гојила је Новкиња ђевојка — новко, m. ann$name, nomen viri. новљак, новљака, m. (voc. нӧвљаче) кад се згледа нов мјесец, онда гдјекоји говоре: Здрав здрављаче! нов новљаче! НОВЉАНИН, m. Giner von Нови: Књигу пише Новљанин Алија У Новоме граду бијеломе НОВЉАНСКИ, ка, ко, von Нови : Ак' утече коњма Новљанскијем, Занста га продавати не ћу ново, ш. (voc. Ново) hур. v. Новак : Јеси л' Ново сабљу саковао ново Брдо, п. Štabt in Косово: И покупн Ново брдо редом има доста новчина. новчиЋ, m. 1) dim. v. новац 2. 2) abnenfuß, ranunculus repens Linn. 3) (у Осијеку) у бројењу пређе: новчић има шездесет жица, пасмо има, шест новчића, а параџик шест пасама. НОВЧИЦА, f. Вода која извире код Новога у нÔГА, f. (асс. ногу, pl. ноге, но́га и, нӧгý) 1) ber | ногари, m. pl. (у Земуну) vide ногачи. Ного ево дана пет неђеља HÓДJЕ, vide ондје. нож, ножа, m. i) bas effer, culter : Крв и нож (кад се хоће да каже да је ко с ким у великој омрази или завади). 2) pl. ножеви, bas Rrauteifen, ber Krauthobel, cf. pибаоница, рибеж. |
