99

Арап седи, пије вино ладно, Служи му га млада и девојка ; Божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, Драги господине!" Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! „Од’ јуначе, да пијемо вина, ,,Па ми кажи, што си ми дошао." Ал' беседи Краљевићу Марко: Немам каде с тобом пити вина ; ,,А добро сам до тебе дошао, ,,Врло добро, боље бит' не може: ,. Ја испроси лепоту девојку, „Осташе ми на друму сватови, ,,Дошао сам, дон о свадбарину, ,,Да дам благо, да водим девојку, ,,Да ми нико на пута не стане; „Кажи мени, што је свадбарине ?" Арап лепо Марку проговара: ,,Та ти за то и одавно знадеш: „Ко с’ удаје, тридесет дуката; „Ко се жени, тридест и четири; ,,Ти се видиш јунак од мејдана, „Није квара да стотину дадеш!" Марко с' маши руком у џепове, Пред Арапа три дуката баци: „Веруј мени, више немам блага, „Већ кад би ме тео причекати, ,Док се вратим с лепотом девојком, 190

Тамо ће ме даривати лепо,

Све ћу теби поклонити даре,

99

165

170

175

180

185

Теби даре, а мени девојка.” Цикну Аран, као змија љута: „У мен, курво, вересије нема! ,,Не даш блага, са мном се подсмеваш;" Па потрже тешка буздована, Te удара Краљевића Марка, Удари га три четири пута. Насмеја се Краљевићу Марко: „О јуначе, Арапине црни!

99

Ил' се шалиш, ил од збиље бијеш ?" Цичи Арап, као змија љута : ,,Не шалим се, већ од збиље бијем." Али Марко почет „А ја мислим, да се шалиш, тужан; ,,А кад, море, ти од збиље бијеш, „И ја имам нешто буздована, „Да те куцнем три четири пута; „Колико си мене ударио, „Толико ћу тебе ударити, „Па ћем, онда на поље изићи „И из нова мејдан започети." Трже Марко буздована свога, Пак удари Арапина црна, Како га је лако ударио, Искиде му из рамена главу! Насмеја се Краљевићу Марко: „Боже мили, на свем, теби вала, „Кад брж, оде са јунака глава ! „Кан, да није на њему ни била!" Трже Марко сабљу од појаса, Пак зареди Арапове слуге,

195

200

205

210

215

220

Исече му четрдесет слугу, А четири не кте погубити, Већ и Марко остави за правду, Кој ће сваком право казивати, Како ј било Арапу и Марку; Све с авлије поскидао главе, Па је главе саранио лепо, Да ј' не кљују орли и гаврани, Па авлију пусту накитио, Накити је Арапским главама; Арапово благо покупио; А четири слуге Арапове, Које није тео погубити, Оправи и по Косову Марко, Оправи и на четири стране, Те телале по Косову слуге: „Гди девојка има за удају, „Нека тражи себи господара, „Нек с' удаје, док је за младости ; „А гди јунак има за женидбу, „Нек се жени, нека љубу тражи ; „Од сад више нема свадбарине, ,,Марко за све свадбарину плати." Све повика, мало и велико : „Бог да живи Краљевића Марка! „Који земљу од зла избавио, „Који сатр земљи зулумһара; Проста м' била и душа и тело!"

225

230

235

240

245

250

70.

Лов Марков с Турцима.

Лов ловио Мурате везире, Лов ловно по гори зеленој Са својијех дванаест делија И с трин естим Краљевићем Марком; Лов ловили три бијела дана, И не могли ништа уловити; Намјера их нанијела била На зелено у гори језеро, По ком плове утве златокриле, Пусти везир својега сокола, Да увати утву златокрилу, Она му се не да ни гледати, Већ се диже небу под облаке, Соко паде на јелу зелену. Тад, говори Краљевићу Марко: „Јели тестир, Мурате везире ! „Да ја пустим мојега сокола, „Да увати утву златокрилу ?" Вели њему Мурате везире: „Јесте тестир, за што није, Марко." 20 Пусти Марко својега сокола,

Он одлеће небу под облаке,

и

увати утву златокрилу,
Пак с њом паде под зелену јелу.

Кад то соко угледа везирев,
Врло му се тешко учинило,
А наваду лошу научио:

5

10

15

25

Отимати ловак од другога;
Залеће се к Маркову соколу,
Да му отме утву златокрилу;
Али Марков соко јогуница,
Као што је и његов господар :
Он не даде утве златокриле,
Већ сокола шчепа везирева,
Па му просу оно сиво перје.
Кад то виђе Мурате везире,
Врло му се жао учинило,
Пак он узе Маркова сокола,
Те га удри о јелу зелену
И преби му оно десно крило,
Па обрну кроз гору зелену
Са својијех дванаест делија;
Стаде писка Маркова сокола,
Као љуте у камену гује;
Марко узе својега сокола,
Пак му стаде завијати крило
И с љутитим гласом говорити:

Тешко мене и тебе, соколе,

99

„Лов ловећи с Турци без Србаља, „Лов ловећи, криво дијелећи!"

Кад соколу он завио крило,
Тада скочи Шарцу на рамена,
Пак поћера преко горе чарне,
Шарац иде, као горска вила,
Брзо иде, далеко одмиче,
Одмах бише на крај горе чарне,

и

углаше у пољу везира С његовијех дванаест делија.

30

35

40

45

50

55